др Србислав Букумировић
Српски језик и писмо у информационом друштву 21. века – Од првих корака до широке употребе Вукове ћирилице у савременим информационим технологијама
Излагање са симпозијума „Данашњи положај писма српског језика и како (са)чувати ћирилицу у српском народу и његовом језику“, Удружење „Ћирилица“, Нови Сад, јун 2005.
1. Увод
Почетком 80-их година прошлог века био сам начелник Центра за патентну документацију и информације Савезног завода за патенте који је био једна од ретких установа тадашњег Савезног извршног већа ангажованих на изради рачунарских база података. Радило се на великом рачунару смештеном у пространој, климатизованој просторији тадашњег СИВ-а, а приступ рачунару имали су само одабрани стручњаци.
Пројекат аутоматизације радио нам је Институт Михајло Пупин. Био сам почетник у рачунарству, али у сарадњи са истакнутим стручњацима „Пупина“ успели смо да наша база података буде прва база у СИВ-у доступна „он лајн“ са терминала који су се налазили у улици М. Тита бр. 2, тј. садашњој згради „Вукове задужбине“. (1) Тада је дошло да сарадње са одговарајућим установама из Москве чије су базе података биле делом на руској ћирилици. Сви наши покушаји да их процесирамо на нашем рачунару остали су безуспешни. Колеге из СИВ-а, на моје упорно инсистирање одговарали су да је то „ћорав“ посао, и да они познају само латиницу на рачунарима.
То ме је навело да 1989. године у „НИН“-у напишем допис о потреби постављања Вукове ћирилице на рачунарима.
2. Активности за примену ћирилице на рачунарима
Појава и развој персоналних рачунара довела је до значајне демократизације у информационим технологијама тога доба. Њихово ширење у све поре друштва постављало је низ специфичних захтева тада страних великим рачунарима, укључујући и захтев о примени разних језика и писама. Рад на примени ћирилице у савременим информационим технологијама у НБС започео је 1990. године, у Центру за научне информације и рефералну делатност. (2) Активности Центра биле су усмерене на примени свих међународних стандарда у изради база података и усклађивању YU стандарда са њима, уз обавезно коришћење како писма српског народа, тако и других писама.
У том смислу у претходном периоду предузет је низ иницијатива: Прихваћен је основни програм Унеско који је пружао низ предуслова да се уради одговарајућа апликација(Унеско је специјализована агенција Уједињених нација која се бави питањима образовања, науке, културе и информација. Ради на програмима: ГИП, Светском систему научних и технолошких информација - УНИСИСТ и др.).
Код Савезног завода за стандардизацију покренута је иницијатива за доношење 8-битног стандарда за персоналне рачунаре, који би исправио неке грешке 7-битног тзв. ЈУСКИ стандарда, као и израда драјвера за нашу, интернационалну и старословенску ћирилицу као и драјвера за штампаче. (3) Урађен је први програм у нашој земљи за базе података и аутоматизацију ИНДОК и библиотечког пословања који је подржавао ћирилицу, под називом БИБЛИО, са речником сређеним по азбуци и абецеди, под ДОС оперативним системом, и који је усавршаван до израде апликација под WINDOWS-ом - ВИНБИБЛИО.
Са „Вуковом задужбином“ и неким другим установама покренули смо иницијативу и 1994. г. организовали први симпозијум на тему ЋИРИЛИЦА И РАЧУНАРИ, а поводом 500 година од појаве прве штампане књиге и 1000 година ћирилице на нашем тлу. Том приликом поднели смо и реферат о међународним стандардима и примени ћирилице. (4) Покренута је иницијатива да се у међународној заједници исправе неправилности при подели јединственог језика на српски и хрватски, када су сва документа писана латиницом проглашена за документа на хрватском језику (укључујући и дела САНУ, ЦАНУ, Матице српске, итд).
Највећим успехом сматрамо инсталацију програма БИБЛИО на ћирилици, који омогућава рад скоро на свим ћириличким и латиничким писмима, у преко 260 установа науке и културе у тадашњој Југославији и Републици Српској. Посебно зато што је то постигнуто без икаквих улагања државе, а са ентузијазмом аутора и њихових сарадника. О програму БИБЛИО опширни смо писали раније, па нема сврхе да материју понављамо(Види напомену бр. 2). (4а) Разрешили смо и веома значајно питање везано за тему „ћирилица и рачунари“, односно за наше базе података које се обрађују на нашем службеном и националном писму - ћирилици. Од краја маја 2000. године базе података Народне библиотеке Србије и осталих библиотека и ИНДОК центара у Југославији и Републици Српској, које користе познату апликацију БИБЛИО, могле су се претраживати и користити преко Интернета у интегралном облику, уз коришћење три писма: ћирилице, латинице коју користи српски народ и енглеске латинице. За сада, овај програм ради једино у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске у Бањалуци.
Посебно истичемо да су и прве мултимедијалне публикације, нпр. Српски илустровани псалтир из Минхена и Ивањица а затим и оне касније биле на ћирилици. (4б)
3. ОРГАНИЗАЦИЈА САВЕТОВАЊА О СИТ И ЋИРИЛИЦИ
На саветовању 1994. године, углавном су демонстрирани програми под ДОС оперативним системом.(5) У наредним годинама са ширењем оперативног система Виндоус и Интернета, настављен је озбиљан развој у примени ћирилице у СИТ. Резултати су демонстрирани на саветовању које је организовано фебруара 2002. године са називом „Интернет и ћирилица- српски језик, писмо и култура у савременим информационим технологијама“. Било је пријављено преко 20 радова Скуп је био изузетно успешан и запажено пропраћен у средствима јавног информисања. Радови се и даље налазе на Интернету(6) У раду на „Стратегији развоја информатике у СР Југославији до 2000. године „поред осталог је истакнуто: Пошто је српски језик предуслов самобитности наше културе у информационом друштву и препознатљивости југословенског садржаја, надлежни државни органи треба да подржавају и подстичу истраживања и развој посебних софтверских средстава за подршку српског језика и писма, а пре свега да стандардизују и уреде основу за њихову јединствену примену на различитим рачунарима и рачунарским платформама - кодне стране и облике слова (фонтове).(7) Велику пажњу стручне и широке јавности изазвала је одлука Микрософта (Мајкрософта) да локализацију Виндоуса XP за српски језик уради у латиници. Том приликом су реаговала многа удружења и институције. Друштво за информатику Србије организовало је посебан састанак на ову тему. Придружили су се наши људи из дијаспоре, да поменем само удружење БАФА (Удружење инжењера и пријатеља ЕТФ - секција у САД), а посебно је била активна група „Наше писмо“ која је организовала потписивање петиције на Интернету и заједно са „Академском иницијативом“ прикупила преко 15.000 потписа. На састанку у „Вуковој задужбини“ који је организовао Одбор за писмо ВЗ и Национални савет за српски језик и писмо, представник Министарства културе изнео је став владе у корист ћирилице. (8) Како су реаговали противници, навешћемо само називе чланака који говоре сами за себе: „Windows са шајкачом“, објављен у листу „Данас“ 20. 11. 2002. године и „Изазов шљивовице“, са наднасловом „Хоће ли противници латинице одложити издавање Виндоуса XP на српском језику“, објављен у „Просветном прегледу“ од 21. новембра 2002. године, с.13. (9) Наравно, реаговала је централа Микрософта у Редмонду, сменила руководство представништва у Београду, довела нове људе, и тако је урађена локализација Виндоуса на ћирилици.
Ова активност је подстакла многе младе људе, који су са пуно ентузијазма почели озбиљно да се баве применом ћирилице у СИТ. Резултати тих активности презентирани су на научностручном скупу „Интернет и ћирилица“ у Бијељини, који је окупио бројне стручњаке са преко 25. реферата. Већина је објављена на Интернету (10) Свакако треба поменути један значајан подухват за примену ћирилице у рачунарима. Чланице Националног већа за српски језик и писмо направиле су и објавиле компакт диск „Српски 2004“. Циљ овог подухвата, који би требало да има годишње верзије, јесте да се око милион рачунара у Србији и региону локализује и „проговори“ српским језиком, и то ћирилицом. Прво издање компакт-диска на себи садржи српске верзије програма за разне оперативне системе, збирку ћириличких фонтова које су радили наши и страни дизајнери, колекцију од девет ремек-дела српске културе (Вук, Његош, Змај), упутства и многе друге прилоге. Као ЦД-РОМ добило га је преко 10.000 домова, а вероватно два пута више преко мреже, што значи да је прво издање стигло до неких 120.000 корисника. (11) Недавно смо у Београду организовали трибину „Актуелни тренутак српског језика и писма у савременим информационим технологијама.— Од Бијељине до нацрта Устава Србије“. Можемо закључити да је период од новембра 2003. до априла 2005, без велике помпе али стабилно, био период изузетно великих резултата, не само за везу дигиталних технологија са српском културом, него и да је српско друштво почела да хвата озбиљан корак са европским стандардима данашње цивилизације О резултатима активности најбоље сведоче Закључци трибине, из којих ћемо цитирати један део: - „ Резултати постигнути од научно-стручног скупа „ Интернет и ћирилица...“, одржаног новембра месеца 2003. године у Бијељини показују изузетан и видан напредак, не само у иновативности домаће технологије већ и у општем сазревању српске културе. Направљени су нови продори у примени српског језика и српске ћирилице у савременим информационим технологијама: Е-места(сајтови) свих установа културе и већине државних институција данас су на ћирилици; е-место „Пројекат Растко-Библиотека српске културе на Интернету“ укључен је у европски и светски пројекат „Гутенберг“ као и пројекат Дистрибуираних коректора Европа; у оквиру пројекта „РАС“ далеко се одмакло у изради српског електронског правописа који има 300.000 речи са комплетном правописно-граматичком подршком и изради велике описне граматике српскога књижевног језика; појавили су се бројни нови ћирилички фонтови, захваљујући конкурсима „Карић фондације“; највећи светски претраживач „Гугл“ увео је српски језик и писмо као део своје понуде и претраживање по Вуковој ћирилици успешно се обавља на њему; најпознатија светска фирма Микрософт издала је „Офис“ на ћирилици и тренутно ради на пројекту препознавања ћириличких рукописа на Таблет персоналним рачунарима; урађен је превод познатог оперативног система „Линукс“ на српски језик и ћирилицу; чланови групе окупљени око „Нашег писма“ превели су низ познатих софтверских производа на наш језик и писмо; никао је низ удружења која брину о заштити ћирилице, итд. итд.... Такође, примена нашег језика и писма у мобилној телефонији симболично је заступљена и на овом пољу учињено је веома мало.“ (12)
ЗАКЉУЧАК
Како је истакнуто на трибини „Актуелна питање српског језика и писма у СИТ“, „претпоставка да ће ћирилично радно окружење само по себи повући кориснике да користе ћирилицу, показала се као оправдана. Као пример, запажено је да се повећава број Интернет презентација, форума, веб дневника и других садржаја на ћирилици. У питању нису презентације са искључиво националним или верским садржајем, већ разнолике презентације обичних грађана који коришћење ћирилице сматрају за нешто сасвим природно.
Такође, у скорије време, један број Интернет презентација који је постојао само на латиници пребачен је на ћирилицу; мада је он релативно мали, у питању су веома значајне презентације. Као најзначајније издвојићемо Београдски универзитет (www.bg.ac.yu) и неке од презентација и делова презентација његових факултета, Народну библиотеку Србије (www.nbs.bg.ac.yu), Владу Србије (www.srbija.sr.gov.yu) и нека њена министарстава, Радио телевизију Србије (www.rts.co.yu), као и дневне новине „Политика“ (www.politika.co.yu). Од страних, најзначајнији је прелазак на ћирилицу далеко најкоришћенијег претраживача Интернета Гугла (www.google.com). Поменућемо и да је Српска Википедија прешла број од 10.000 чланака, и тренутно је 24. по броју чланака од свих Википедија.
Од штампаних медија поменућемо „Потрошачки параметар“ (www.parametar.co.yu) који је прешао са латинице на ћирилицу, и Нејшнал џиографик јуниор (www.ng-junior.org) који је од „рођења“ на ћирилици“.(13)
Из чињеница које сам навео, види се да је на примени српског језика и ћирилице у СИТ реализован низ значајних активности. Оне су углавном остварене ангажовањем једног броја ентузијаста и скоро без икакве моралне а нарочити финансијске подршке државе.
Да би се у Информационом друштву 21. века очувао српски језик и писмо, јасно је да без њихове примене и СИТ овај задатак је незамислив. Ентузијазам појединаца има своја ограничења. Зато је крајње је време за озбиљније ангажовање државе на овим питањима, јер су језик и писмо значајан атрибут сваког народа и његове државне заједнице.
Неопходно је, према нашем мишљењу, да држава предузме следеће мере: - Да обавеже легалне увознике хардвера и софтвера, мобилне телефоније, и представништва страних фирми да у оперативним системима и другим програмима буде заступљен српски језик и његово писмо, тј. ћирилица. (И без овакве законске одредбе, неке фирме које извозе у Србију и Црну Гору, поштују језик и писмо овог народа, и убацују програме за које постоји опција за српски језик и писмо); - Све веће присуство рачунара у школама разлог је да Министарство за просвету и спорт обавеже како испоручиоце опреме тако и наставнике, да српски језик и ћирилица буду заступљени у настави информатике са правом првенства.( Овде пре свега мислим на оперативни систем, разне алате односно инструменте, Интернет и претраживаче на Интернету, разне мултимедијалне и друге електронске публикације, укључујући енциклопедије и речнике, итд.). То се делом односи и на универзитете. Ово је најбољи начин да се младе генерације у прихватању нових технологија навикну на употребу свог језика и писма; - Службене и јавне институције обавезати да њихова електронска места односно сајтови буду на нашем језику и писму, наравно поштујући права националних мањина у местима где по европским стандардима имају права на употребу свог језика и писма; - Обавезати службене и јавне институције да званична електронска пошта буде на српском језику и ћирилици; Морам истаћи да је тема о примени ћирилице у савременим информационим технологијама у нашој земљи јако широка и комплексна и захтева доста простора. С обзиром да сам од почетка 80-их година био активно укључен у ове процесе и дешавања, покушао сам да их укратко представим са личног становишта.
Напомене;
- Bukumirovic, S.: The Information and Documentation System of the Federal Patent Office of Yugoslavia, „Njorld Patent Information“, Vol.11, No.3, pp 158-161, 1989
- Букумировић, С.: Основи информатике. 2. измењ. и доп. издање.- Београд, НБС, 2002, с. 123-125
- Компјутерско писмо. Ћирилица из софтвера, „НИН“, 23. април 1993.;
- Букумировић, С. - Н. Поповић: Стандарди и препоруке Генералног информационог програма и Светског система научних и технолошких информација и примена ћирилице (са примерима решења), „Вукова задужбина“, 1994, бр. 27, с. 7 4а. Букумировић, С., Б. Косановић, Н. Поповић, М. Павловић, „Презентација програма БИБЛИО под Виндоус оперативним системом“, „Info Science“, 1999, бр. 6, стр. 49 4б. Букумировић, С.: Српски псалтир из Минхена на компакт-диску, „ЈИСА ИНФО“, 1996, бр. 4
- Ћирилица и информационе технологије. Научностручни скуп. - Београд, Вукова задужбина, 1994.
- Научностручни скуп ИНТЕРНЕТ И ЋИРИЛИЦА. Зборник радова-Београд, Вукова задужбина, 2002. године (Издање на ЦД –у); хttp://www.rastko.org.yu/projekti/glasnik/
- Стратегији развоја информатике у СР Југославији до 2000. године, Београд, Савезна влада, 1997, с. 10
- www.nasepismo.net
- Почетак текста у листу „Данас“, од 20. 11. 2002.године гласи: „Неколико група и удружења за заштиту ћирилице последњих седмица врши невероватан притисак на компанију Микрософт да, уместо планиране локализације Windowsa на српски језик и латинично писмо, то учини у ћирилици. Перјаница ове акције је неформална група грађана (како себе називају) - Наше писмо. У здруженој акцији са „колегама“ из Удружења за заштиту ћирилице и покрета Образ, друштва Ћирилица и многих других, организовали су „потписивање“ веб петиције за ћирилични Windows, а до сада је скупљено више од пет хиљада потписа“.
- http://www.rastko.org.yu/projekti/cirilica2/net-cirilica2003/
- Смоленски, Н: Извештај о раду неких чланица Националног већа за српски језик и писмо за 2004. и 2005. годину.
- Закључци са трибине „Актуелни тренутак српског језика и писма у савременим информационим технологијама.— Од Бијељине до нацрта Устава Србије“, „ИНФО М бр. 13, 2005, с .42 13. Смоленски, Н: Извештај о раду неких чланица Националног већа за српски језик и писмо за 2004. и 2005. годину.
У Београду, јуна 2005. године
Датум последње измене: 2008-02-02 23:04:25