Владимир Стаменковић

Рецензија збирке „Словенски Орфеј и друге драме“ Зорана Стефановића

Четири комада, који су издавачу понуђени за публиковање, рани драмски радови Зорана Стефановића, написани су за време његовог школовања на Факултету драмских уметности. Утолико више изненађује зрелост с којом он излази из оквира реалистичке драме на коју би могли да га упућују и (тада) још незавршено студирање и целокупна српска драмска традиција. Ту зрелост, Зоран Стефановић дугује у првом реду томе што у себи има неотклоњиви нагон да се кад пише за позориште не ограничава само на приказивање појавног, већ и да тежи да по сваку цену досегне и оно суштинско, супстанцијално у човеку и животу.

Али, мада су у формалном смислу, као и у тематском погледу, ти комади врло различити, они чине и веома компактну целину: сви потичу из експресионистичког наслеђа, у значењу који је том појму придаван непосредно после Првог светског рата у Немачкој. Они делују као да их је написао сапутник писаца, који су, у то време, себе називали неопатетичарима, апстрактистима, етернистима, футуристима па чак и активистима. Став нашег писца, другим речима, осећајно је пренаглашен: међу расположењима која га обузимају, доминирају ужас, потресеност, побуњеност, визионарски занос. И Зоран Стефановић би, попут Штадлера, могао поводом њих да каже: „Ја сам само пламен, жеђ и крик и пожар“.

Отуд и потиче поетика Зорана Стефановића, сасвим диспаратна у нашем књижевном простору. По њему, улога драмског песника је да буде пророк, да буди и обзнањује, да буни и води. Он не сме да фотографише; он мора да има привиђења. Он не слика, он обликује. Он не узима премного из стварности, па и оно што из ње позајмљује служи му као грађа за трагање за суштином људи и појава.

У једном друкчијем позоришту, више наклоњеном експериментисању, стваралачком трагалаштву, бар неки од ових комада би код нас већ одавно били приказани. Овако, требало би их некако сачувати од заборава, за будућност, дабоме у облику књиге. И то је још један разлог зашто их свакако треба дати у руке читаоцима.