Milena Ivanović

Semantičke pretpostavke tranzitivnosti (na materijalu ukrajinskog jezika)

Prelaznost posmatramo kao deo funkcionalno-semantičkog polja dijateze u širem (funkcionalno-semantičkom) smislu koje čine mikropolja aktiv/pasiv, refleksivnost i recipročnost, i prelaznost/neprelaznost. U centru FSK dijateze nalazi se stanje, dok prelaznost, zajedno sa refleksivnošću i recipročnošću čini njenu periferiju (Bondarko 2002: 589-621). Sama prelaznost ima svoj centar i periferiju – u centru se nalazi akuzativ bez predloga kao osnovno, najspecijalizovanije i najregularnije sredstvo izražavanja prelaznog značenja, na periferiji su ostala sredstva koja, pod izvesnim uslovima, koreliraju sa akuzativom. Kao takva u ukrajisnkom jeziku izdvajamo genitiv, instrumental, lokativ sa predlogom по, objekatsku rečenicu i objekatski infinitiv, a specifičan vid realizacije prelaznosti jeste i potpuna eliminacija objekta iz formalne strukture konstrukcije (tzv.nulti objekat).

Odsustvo regularnih morfoloških pokazatelja često je uzrok osporavanja gramatičko-kategorijalnog statusa prelaznosti: značenje prelaznosti, sadržano u glagolskoj leksemi nema svoj formalni (tradicionalno morfološki) izraz u obliku date lekseme. Morfološki (i to tvorbeni, a ne oblički) pokazatelji, kao što su postfiks –ся, pojedini prefiksi i sufiksi, s obzirom na svoju neregularnost i neobuhvatnost, nisu dovoljni da kategoriji prelaznosti obezbede gramatički status. Međutim, značenje prelaznosti, kao odraz subjekatsko-predikatsko-objekatskih odnosa, ima svoj formalni izraz – ne na morfološkom, već na sintaksičkom nivou – što omogućava definisanje kategorije prelaznosti kao gramatičke (tj. sintaksičke). Lekisčko-semantička strana prelaznosti podrazumeva, pre svega, njenu ugrađenost u leksičko značenje glagola. Prelaznost je sadržana u značenju glagolske lekseme, u kome je fiksiran semantički odnos subjekat-predikat-objekat: radnja je označena kao usmerena na objekat ili zatvorena u sferi subjekta (Dolinjina 1987: 4-5).

Na semantičkom nivou reč je o odražavnju odnosa subjekat (agens) – predikat – objekat (pacijens). Propozicija sa prelaznim predikatom podrazumeva najmanje dva argumenta, od kojih je drugi objekat, dok propozicija sa neprelaznim predikatom isključuje drugi argument.

Analiza perifernih sredstava izražavanja prelaznosti i uslova pri kojima se ona realizuju umesto centralnog, odnosno konstrukcija u kojima je predikat realizovan prelaznim glagolom a objekat nekim od sredstava koja nisu specijalizovana za tu funkciju, omogućava da odredimo izvesna semantička obeležja čiji skup odlikuje prelazne konstrukcije u kojima je objekat izražen centralnim sredstvom (akuzativom bez predloga), dok odstupanje od jednog ili više njih dovodi do periferne realizacije prelaznosti.

Semantički nivo prelaznosti, dakle, odražava odnos subjekat (agens) – predikat – objekat (pacijens). Semantička obeležja ovih elemenata, (pre svega predikata i objekta), kao i pojedinih operatora koji deluju u okviru konstrukcije (pre svega afirmativnosti) deluju kao mehanizmi od kojih će zavisiti realizacija prelaznog značenja na formalnom (sintaksičkom) nivou. Skup određenih obeležja čini semantički prototip prelaznosti koji je na formalnom nivou izražen kroz spojivost predikata sa direktnim objektom izraženim centralnim sredstvom (akuzativom bez predloga). Odstupanje od semantičkog prototipa može biti izraženo na formalnom planu – upotrebom perifernih sredstava izražavanja prelaznosti. Određena obeležja imaju veći uticaj na formalni plan, druga manji, što se može razlikovati od jezika do jezika. Tako, na primer, obeležje afirmativnost (-) u ukrajinskom jeziku dovodi do raširene periferne realizacije prelaznosti (mada je moguće i njeno izražavanje centralnim sredstvom), u srpskom je uticaj ovog faktora znatno slabiji. S druge strane, upotreba perifernih sredstava izražavanja prelaznosti uvek ukazuje na neko odstupanje od semantičkog prototipa.

Kao takva obeležja izdvajamo sledeća:

1. Dinamičnost i voluntativnost (predikati radnje, predikati procesa i predikati stanja)

Prelazni glagoli funkcionišu uglavnom kao predikati radnje, sa izuzetkom glagola koji označavaju različite oblike odnosa prema objektu (любити, ненавидіти – voleti, mrzeti), pojedinih perceptivnih (бачити, чути, відчувати – videti, čuti, osećati) i pojedinih glagola mentalne delatnosti (знати, пам'ятати, розуміти – znati, pamtiti, razumeti).

Analiza perifernih sredstava izražavanja prelaznosti pokazuje da se ona često realizuju upravo uz prelazne glagole stanja (nulti objekat, objekatska rečenica, objekatski infinitiv):

А тут відчували, що десь збирається гроза, і очікували її безборонно, в муках, мов загодя звикаючи терпіти, боятися і мовчати (Andrijašik).

Neprelazni glagoli, pak, funkcionišu najčešće kao predikati stanja (sa izuzetkom glagola kretanja – tzv. akcionalno-lokativnih predikata[1]) i predikati procesa.

Горілки в пляшці меншало, а разом збільшувалися гутірки та просторікування (Samčuk).

Бабуся занедужала: лежить на холодній печі, не може руки підвести (Barka).

U našem korpusu u 92,4% prelaznih konstrukcija sreće se predikat radnje. U neprelaznim konstrukcijama odnos je 57,5% predikata radnje (od kojih većinu čine glagoli kretanja) prema 42,5% predikata procesa i stanja. Predikatima radnje i predikatima procesa zajedničko je ukazivanje na dinamičnu situaciju, dok predikati stanja ukazuju na situaciju koja traje u vremenu, ali se ne razvija niti menja, dakle situaciju statičnu. S druge strane, predikatima procesa i predikatima stanja zajednička je pasivnost subjekta procesa ili stanja: u konstrukcijama sa ovim predikatima proces se odvija, odnosno stanje postoji, nezavisno od volje subjekta. Za konstrukcije sa predikatima radnje, međutim, karakterstičan je aktivan subjekat koji deluje voljno, s namerom da započne, održi i završi neku radnju[2].

Kada obeležje dinamičnosti kod prelaznih glagola u određenoj konstrukciji nije praćeno i voljnom aktivnošću subjekta može doći do periferne realizacije prelaznosti. Tako je za konstrukcije sa instrumentalom objekta uz prelazne glagole tipična nevoljna, nehotična aktivnost subjekta:

Згодившися, старша поворушила устами, ніби шепочучи беззвучно, і почала згадувати (Barka).

Iz navedenog prositiče da je pored dinamičnosti, koja karakteriše i neprelazne konstrukcije sa predikatima procesa, za prelaznu konstrukciju neophodno obeležje i voluntativnost, odnosno svesna namera subjekta do vrši neku radnju, te se ova dva obeležja ne mogu razmatrati posebno. Kako dinamičnost/statičnost i voluntativnost/nevoluntativnost nisu samo obeležja odstupanje od kojih može dovesti do periferne realizacije prelaznosti, već leže u osnovi podele glagola na prelazne i neprelazne[3], ona su hijerarhijski najviša na skali obeležja prelaznih konstrukcija.

Sa obeležjem voluntativnost/nevoluntativnost neposredno je povezano obeležje kauzativnosti/ nekauzativnosti: volja subjekta podrazumeva nameru da se svojom aktivnošću deluje na ne neki objekat. Za prelazne predikate stanja, uz koje je česta periferna realizacija prelaznosti, pored statičnosti, karakteristična je i nekauzativnost, njihovo leksičko značenje isključuje voljnu aktivnost subjekta i odgovarajući efekat na objekat. Osim toga, jedan od faktora koji dovodi do periferne realizacije prelaznosti spojivošću sa instrumentalom objekta jeste upravo odsustvo i/ili slučajnost efekta na objekat: subjekat nema nameru da svojom aktivnošću na neki način deluje na neposredan objekat, a uticaj koji na njega vrši nije nameran ili je barem nebitan.

Дід усе ще ворушив губами, читаючи його папери, і доки перечитав, Володимир устиг обдивитись і гору поза скелею (Ševčuk).

Određena aspektualna svojstva, kako predikata, tako i konstrukcije u celini, predstavljaju još jedno od obeležja koja karakterišu prototipičnu prelaznu konstrukciju. Odstupanje od ovih obeležja neretko dovodi do periferne realizacije prelaznosti, pre svega kroz eliminaciju objekta iz formalne strukture rečenice.

Analiza konstrukcija sa nultim objektom pokazala je da češće dolazi do apsolutivne upotrebe prelaznih nesvršenih glagola. U ovim konstrukcijama deluje jedno od kategorijalnih obeležja oblika svršenog/nesvršenog vida – limitativnost/nelimitativnost: dovršenost radnje, postizanje rezultata ka kome je radnja usmerena (kao osnovno značenje svršenog vida) tipično je obeležje prelaznih konstrukcija, gde rezultat radnje predstavlja stvaranje ili menjanje objekta, te je prisustvo objekta u formalnoj strukturi konstrukcije neophodno upravo za izražavanje rezultativnosti. Nesvršeni vid sa svojim procesualnim značenjem neutralan je prema ovom obeležju, te u konstrukcijama sa glagolima nesvršenog vida objekat može biti i eliminisan iz formlane strukture. Up.

Галині руки топились по лікті в білій піні, і вона мимохідь подумала, що кілька років тому прала ще в дідівський спосіб, мочачи білизну в розчині попелу (Ševčuk).

i

Сорочку я собі виправ досить вдало, спортивний светр якраз входив у моду, і я міг спокійно вдавати циніка, який шанує гостинність і добре вино (Andrijašik).

Osim osnovnog „neutralnog“ značenja nesvršenog vida, eliminaciji objekta iz formalne strukture konstrukcije pogoduju i njegova posebna značenja – neograničeno-uzualno i potencijalno-kvalifikativno, to jest ona značenja koja nisu povezana sa nekom konkretnom, aktuelizovanom situacijom. Reč je o svojevrsnoj nereferencijalnosti na nivou predikata.

Takvu situaciju uočavamo i kod neaktulane (pre svega kvalifikativne i gnomske) upotrebe glagolskih vremena koja je često je praćena eliminacijom objekta na formalnom planu: upućuje se ne na konkretne situacije već na dispozitivna svojstva subjekta ili ustaljenu situaciju, situaciju koja se ponavlja:

Ти вже писав, хай недосвідчене, невправно, недосконало, але по-юному свіжо, щиро, іскристо (Bažan).

Eliminacija objekta karakteristična je i za pojedine akcionalne klase glagola. Reč je, pre svega, o terminativno-vremenskim klasama: faznim (početnim i finitivnim) i determinativno-vremenskim (perdurativnim i delitiminativnim) klasama glagola (termini prema TFG 1987).

Віддалік на річці заспівали дівчата, і їхні повільні голоси злагоджено озвучили сутінки (Ševčuk).

А тут кортить і помріяти, і поспівати, і пострибати, і кудись відвинутись (Samčuk)

Ukoliko je radnjom obuhvaćen ista količina istovetnih objekata koji se podjednako upućuju nekolikim adresatima (a), kao i u slučajevima kada više subjekata vrši istu radnju na istom broju istovetnih objekata (b) ili se neka radnja vrši na istom broju istovetnih objekata u određenim ritmičnim intervalima vremena (c) i sl. za ukrajinski jezik tipična je upotreba perifernih sredstava izražavanja prelaznosti – lokativa sa predlogom по:

а) Тепер, як хоч, щоб ми тебе не били, мусиш кожному врізати по куснику карандаша! (Samčuk)

б) Увечері вони зберуться разом, розкриють одну із банок, що подарував їм Володимир, сядуть до столу і одержать по скибці хліба, намазаній тушкованою свининою, і по шматку солодкого пирога з маком (Ševčuk)

c) Кожні п'ять років спеціальні султанські чиновники мали брати з кожних сорока дворів по одному п'ятилітньому хлопчикові, причому брали найліпших і найздоровіших (Zagrebeljni-а).

Radnja koja se “distribuira” na više učesnika ili na više vremenskih intervala je difuzna, iscepkana, što, dakle, utiče na formalnu strukturu prelazne kosntrukcije: objekat neće biti u obliku akuzativa bez predloga kao centralnog sredstva izražavanja prelaznosti, već u lokativa sa predlogom по. Prototipična prelazna radnja, s druge strane, jeste radnja koja je fokusirana na jedan objekat ili, ukoliko objekata ima više (pri čemu, po pravilu, nije reč o istovetnim objektima), na jedan subjekat ili jednog adresata ili jedan vremenski interval. Tako u narednom primeru, iako je radnja usmerena na više objekata, s obzirom da u njoj učestvuje samo jedan adresat ne dolazi do usložnjavanja semantike rečenice komponentom distributivnosti, te je i sam objekat izražen za njega centralnim sredstvom – akuzativom bez predloga:

Дуже мені приємно одержувати з редакції листи про твою поведінку... (Tjutunik)

Obeležje animantnosti odnosi se na subjekat i objekat. U našem korpusu tek u 8,8% prelaznih konstrukcija subjekat je inanimantan. U neprelaznim konstrukcijama sreću se gotovo podjednako animantan i inanimantan subjekat (55% prema 45%), s tim što su animantni subjekti obično agensi predikata radnje (sa značenjem kretanja). Dakle, u prototipičnoj prelaznoj konstrukciji subjekat je živo biće koje deluje voljno, s namerom da proizvede određeni efekat na objekat[4].

U slučajevima polisemije, kada u jednom značenju glagol funkcioniše kao prelazan, a u drugom kao neprelazan, tipično je da je u prelaznim konstrukcijama subjekat animantan, a u neprelaznim nije. Ovakav odnos: animantan subjekat – prelazna konstrukcija : neanimantan subjekat – neprelazna konstrukcija tipičan je za niz glagola (pri čemu se oni upotrebljavaju najčešće u prenesenom značenju):

Сонце пече, дорога тверда, мов камінь, аж водянки на ногах набігають (Tjutunik).

Рвав вітер, осипав половою, порошив очі (Golovko).

Ну і палить відповідно, аж поки не настане період мансунів тобто період злив таких, що з неба на тебе, як з ковша, ллє (Gončar).

Osim toga, do eliminacije objekta dolazi i u onim slučajevima kada je subjekat animantan, ali nije čovek. Tako se, na primer, glagol співати upotrebljava gotovo isključivo apsulutivno ako je subjekat ptica, a ne čovek. Up.

Іноді на дозвіллі Грицько з сестрою співали пісень, лежачи горілиць на березі (Bagrjani).

i

Наталка поглядала збоку, чудувалась, але не вірила, щоб так птахи співали (Bagrjani).

Drugi slučaj u kome se ispoljava dejstvo odstupanja od obeležja “animantnost subjekta (agensa)” jeste realizacija prelaznosti oblikom instrumentala bez predloga: u konstrukcijama sa faktitivnim glagolima, kod kojih je moguća ovakva periferna realizacija prelaznosti, ukoliko je agens neanimantan češća je upotreba instrumentala.

Зустрів його тут тихий легіт, заворушив каштановим листям, і впав під ноги недозрілий каштан (Ševčuk).

Što se tiče objekta, kao što je prototipičan subjekat radnje (agens), animantan, tako je i prototipičan objekat radnje kao pasivan učesnik situacije koju ne inicira i ne kontroliše – inanimantan. Reč je o tipičnoj semantičkoj ulozi pacijensa. Ukoliko neka situacija ima animantnog drugog učesnika[5] za njega je tipična semantička uloga adresata, a ne pacijensa. Ova semantička uloga izražava se najčešće oblikom dativa.

Animantan pacijens ipak se sreće u prelaznim konstrukcijama (17,6% svih primera iz našeg korpusa), a naša analiza pokazuje da animantnost pacijensa nije jedno od obeležja koje dovodi do periferne realizacije prelaznosti. Šta više, inanimantan pacijens, ipak, može biti instrumentalizovan, kao što je to slučaj u konstrukcijama sa instrumentalom kao perifernim sredstvom realizacije prelaznosti gde “prvi” objekat na kome se neposredno vrši radnja postaje sredstvo vršenja te radnje, a sama radnja se upućuje na “drugi”, udaljeniji objekat:

Покутський шпурляє в мене залізякою, коли я стаю на позицію провидців (Andrijašik).

Obeležje „predmetnost objekta“ kao karakteristiku prototipične prelazne konstrukcije treba posmatrati u opoziciji sa dva kontra-obeležja. Prvo je „propozicionalnost objekta“, tipično za čitav niz glagola uz koje je česta realizacija prelaznosti objekatskom rečenicom i infinitivom. Reč je o tzv. glagolima duhovne delatnosti (za razliku od glagola konkretne fizičke delatnosti): glagoli govorenja, mišljenja, percepcije, zapovesti. Ovi glagoli i konstrukcije sa njima smatraju se prelaznim samo na osnovu komplementarnog odnosa objekta prema njima (Ivanović 2004: 99, Arutjunova 2002: 126-128). Za njih je, naime, karakteristična tzv. sentencijalna tranzitivnost. Čak i u slučaju kada je objekat izražen oblikom akuzativa bez predloga, i dalje je reč o propozicijalnom objektu čiji je sadržaj kondenzovan u jednoj reči:

Григорій слухав лагідну, спокійну мову цієї жінки, цієї матері, і було йому дивно приємно (Bagrjani).

U većini slučajeva kada je objekat izražen apstraktnom imenicom (najčešće glagolskom), kao što je u navedenom primeru мова reč je o propozicionalnom objektu, mada propozicionalno značenje može biti sažeto i u imenici koja označava konkretan predmet ili lice:

Харитина Григорівна споглядає малюнок, а в тискові мусить слухати шепіт двох жінок, старших / слухати, як шепочуть дві жінки, старші/, ніж сама (Barka).

Odstupanje od prototipičnog obeležja predmetnosti objekta formalno se može očitovati u negativnim konstrukcijama: ukoliko objekat nije konkretan predmet već apstraktan pojam u negativnim konstrukcijama često dolazi do periferne realizacije prelaznosti oblikom genitiva bez predloga:

Ніколи не бачив Наталчиної усмішки /не бачив, як Наталка усміхається/, не знає, яка на вроду, який у неї вираз очей, тільки плоть її знає, тіла пругкий вогонь, ласку рук... (Gončar)

Drugo obeležje suprotstavljeno obeležju “predmetnosti objekta” jeste “supstantnost (gradivnost) objekta”, a ono za sobom povlači čestu perifernu realizaciju prelaznosti oblikom genitiva. Reč je, pre svega, o tzv. partitivnom genitivu kao sredstvu izražavanja nepotpunosti obuhvata objekta (prelaznom) radnjom. Predmetni objekat obično podrazumeva celovitu neraščlanljivu stvar koja u potpunosti trpi radnju usmerenu na nju, te isključuju partitivnost, ili stvar sastavljenu od različitih delova pa se kod usmeravanja radnje na jedan njen deo taj deo i imenuje[6]. Supstantni (gradivni) objekat predstavlja, pak, materiju sastavljenu od identičnih delova koji ne moraju svi biti obuhvaćeni radnjom. Up.

Ще одна ніч минула, аж від гетьмана приїхав Валмус. Привіз наказ про добро Кочубея (Lepki).

i

Ось привезуть наші солі, та поїдете на промисел (Bagrjani).

Osim u partitivnim konstrukcijama, supstantni (gradivni) objekat (kao i nepredmetni propozicionalni objekat) često se sreće u obliku genitiva i u negativnim konstrukcijama – ovde je takođe reč, pre svega, o izražavanju partitivnog značenja:

Помітивши, що Дорош не допив молока із глиняного кухля, вона образливо піджала губи (Tjutunik).

Navedeni primeri govore u prilog svrstavanju obeležja “predmetnost objekta” u jedno od prototipičnih obeležja prelaznih konstrukcija. Slučajevi u kojima je periferna realizacija prelaznosti karakteristična upravo za predmetni objekat su retki i povezani su sa njegovom instrumentalizacijom ili negativnim konstrukcijama u kojima ga mogu nadjačati druga obeležja.

Prototipična prelazna konstrukcija podrazumeva da je objekat u potpunosti obuhvaćen radnjom, a odstupanje od ovog obeležja, po pravilu, dovodi do periferne realizacije prelaznosti oblikom genitiva bez predloga – tzv. partitivnim genitivom. Oblik genitiva zapravo signalizira da je radnjom nije obuhvaćen objekat u celini, već samo njegov deo:

Побачивши мене здалека, Кухарчукова Орися зачерпнула пригоршнями води і зосереджено помочила щоки (Andrijašik).

Partitivno značenje, po pravilu, dovodi do periferne realizacije prelaznosti i u negativnim konstrukcijama.

Prototipična prelazna konstrukcija predstavlja propoziciju koja upućuje na konkretnu situaciju. U tom smislu jedno od bitnih obeležja prelaznosti jeste referentna upotreba imenica i imeničkih sintagmi u funkciji objekta, odnosno njihovo upućivanje na konkretnog člana/članove neke klase objekata:

Директор закладу, бритоголовий, в'язистий мужчина в чесучевім костюмі, сидить у затінку під горіхом, під зеленим його шатром і, начепивши окуляри, книжку читає (Gončar).

Ukoliko, pak, radnja nije usmerena na konkretnog člana/članove neke klase objekata, već na bilo kog člana te klase, po pravilu, dolazi do eliminacije objekta iz formalne strukture rečenice:

Якби письменнків допустити до влади, то вони б навіть принцип соціалізму перекроїли на свій смак: хто не читає, той не їсть (Zagrebeljni-b).

Negativne konstrukcije podrazumevaju specifičan vid referencije: upućivanje ni na jednog, odnosno upućivanje na potencijalnog člana neke klase objekata. Odsustvo konkretne referenecije i ovde može biti jedan od uzroka periferne realizacije prelaznosti:

Було так темно, що Тимко не бачив ні дороги, ні гарби, і коли кущами зірвало з нього картуз, то він довго лазив рачки і не міг намацати його на землі. (Tjutunik)

U ukrajinskom jeziku, u kome afirmativnost zauzima visoku poziciju na skali semantičkih obeležja prelaznosti a odstupanje od ovog obeležja u većini slučajeva dovodi do periferne realizacije prelaznosti oblikom genitiva bez predloga, upotreba akuzativa direktnog objekta u konstrukcijama sa negacijom tipična je upravo za slučajeve upućivanja na konkretan objekat:

В руці дід тримав кийка, мабуть, не задля підпори; Володимир усміхнувся до старого, виклавши в тій усмішці всю ту радість, якої зажив на цій вулиці, але це не розтопило замерзлі й такі насторожені очі, спалахнув тільки там блакитний полиск (Ševčuk).

Konkretan član neke klase objekata na koga se upućuje često se identifikuje pomoću različitih determinacija (formalno-sintaksičkih ili kontekstualnih). Prisustvo determinatora u formalnoj strukturi negativne rečenice po pravilu je praćeno upotrebom akuzativa direktnog objekta Ivanović 2004a):

Не міг подолати сьогоднішню ніч, її широкий холод та безмежність (Ševčuk).

Među semantičkim obeležjima prototipične prelazne konstrukcije, osim onih povezanih sa elementima takve konstrukcije – predikatom, subjektom i objektom, izdvaja se afirmativnost kao semantički operator koji deluje na nivou cele rečenice. Prototipična prelazna rečenica je, dakle, potvrdna rečenica, dok u odričnoj rečenici, s obzirom da njome govornik negira postojanje realne veze između njenih elemenata (Peškovski 1935), dolazi do odstupanja od semantičkog prototipa. Takvo odstupanje u ukrajinskom jeziku, po pravilu (u našem korpusu u 86,9% negativnih konstrukcija upotebljen je genitiv), formalno je izraženo oblikom genitiva bez predloga, tzv. slovenskim genitivom:

Батькові наливали в рот чорти гарячу смолу, щоб не пив горілки і не бив матері (Dovženko).

Dominacija genitiva u negativnim konstrukcijama u ukrajinskom jeziku toliko je jaka da akuzativ u ovim konstrukcijama funkcioniše kao markirana forma koja ukazuje na određenost, referencijalnost objekta, dok je genitiv nemarkirani, neutralni oblik.

Izvršena analiza omogućava da se sadržaj pojma prelaznosti odredi preciznije u odnosu na tradicionalnu definiciju po kojoj prelaznost označava “usmerenost” ili “prelazak” radnje na objekat. Prototipična prelazna konstrukcija tako označava radnju u kojoj učestvuje najmanje dva aktanta: subjekat (agens), koji je animantan i deluje voljno, tj. s namerom da izvrši datu radnju i na taj način deluje na drugi predmet, i objekat (pacijens), koji je konkretan, individualizovan predmet u potpunosti (u svakom svom delu) obuhvaćen radnjom; sama radnja označena predikatom je konkretna voljna fizička radnja. Među izdvojenim obeležjima hijerarhijski najviše mesto zauzimaju uzajamno povezana obeležja dinamičnosti i voluntativnosti, koja leže u osnovi podele glagola na prelazne i neprelazne. U ukrajinskom jeziku visoko mesto na ovoj skali zauzima i obeležje afirmativnosti, budući da odstupanje od njega dovodi do veoma česte periferne realizacije prelaznosti oblikom slovenskog genitiva. Obeležja fokusiranost (-) i obuhvatnost (-) takođe, po pravilu, utiču na perifernu realziaciju prelaznosti, prvo oblikom lokativa sa predlogom по, drugo oblikom partitivnog genitiva. Kod ostalih obeležja može se govoriti samo o dominaciji u prelaznim ili neprelaznim konstrukcijama, kao i o preovlađujućem uticaju na formalnu realizaciju prelaznosti.

Napomene:

1. Ovde se, međutim, može govoriti o prelaznosti na dubljem, semantičkom nivou. Kod glagola kretanja subjekat je istovremeno i objekat koji se pokreće sopstvenom voljom: ići = pokretati sebe.
2. U teoriji valentnosti subjekat radnje jeste agens – voljni učesnik situacije koji je tu situaciju inicira i kontroliše, naposredno vršeći odgovarajuću radnju (JBES 1998: 17), dok se subjekat procesa i stanja predstavlja eksperiencera (Petar voli Mariju) ili čak mesto (Dvorana prima 2000 gledalaca) ili stimulus (Majku je obradovao sinovljev dolazak).
3. Ukoliko se, na primer, uporede konstrukcije sa povratnim glagolima i konstrukcije sa korelativnim prelaznim glagolima i objektom izraženim akuzativom povratne zamenice sebe uočavamo da druge signaliziraju voljnu aktivnost subjekta, dok oblici sa –ся ukazuju na odsustvo njegovog svesnog angažovanja (Ivić 1996: 118-119). Up.
   Âийшовши за двері, молодший лейтенант випрямлявся (...), викрикував прізвище того, кого викликалося до кабінету військкома чи на комісію (Tjutunik). i
   Адже чув колись від матері: навіть дерево себе в рості випрямляє! (Gončar)
4. Obeležje animantnosti subjekta i neanimantnosti objekta predstavlja poslednju komponentu skupa međusobno povezanih obeležja koji pored opozicije živo/neživo čine dinamičnost, voljna aktivnost subjekta (ova tri obeležja su odlike prototipičnog agensa) i kauzativna komponenta.
5. Pod drugim učesnikom ovde se ne podrazumeva semantička uloga u onom smislu u kome je Tenijer definiše kao prvu, drugu ili treću (Tenijer 1965).
6. U ukrajinskom se, za razliku od srpskog, sreće upotreba predmetnih imenica u genitivu. U većini slučajeva reč je o izražavanju ne delimične već privremene, vremenski ograničene obuhvaćenosti objekta radnjom – temporalna partitivnost.

Literatura:

• Arutjunova 2002: Н.Д. Арутюнова, Предложение и его смысл (лексико-семантические проблемы). Изд. 2-е, Москва, 2002
• Bondarko 2002: А.В.Бондарко, Теория значения в системе функциональной грамматики: На материале русского языка, Москва, 2002
• Dolinjina 1987: И.Б. Долинина, Об особеностях полиреференциальных категорий (явление переходности/ непереходности), Грамматическая семантика слова и предложения. Труды по русской и славянской филологии, Тарту, 1987, 3-19
• Hopper, Thompson 1980: S. A Hopper, P. J, Thompson, Transitivity in grammar and discourse// Language, vol.56, No 2, 1980, 251-299
• Ivanović 2004: M. Ivanović, Kategorija prelaznosti u ukrajinskom i srpskom jeziku, magistarski rad, Beograd, 2004
• Ivanović 2004ŕ: M. Іванович, Форма прямого додатка в заперечних конструкціях в українській і сербській мовах, Проблеми слов'янознавства (Львів), вип. 54, р. 2004, с. 113-121
• Ivić 1982: Ě. Ивић, Лингвистички огледи, Београд, 1996
• JBES 1998: Языкознание. Большой энциклопедический словарь (гл. ред. В.Н. Ярцева), Москва, 1998
• Mustajoki 1985: А. Мустайоки, Падеж дополнения в русских отрицательных предложениях 1: Изыскания новых методов в изучении старой проблемы, Хелсинки, 1985
• Peškovski 1935: А.М. Пешковский, Русский синтаксис в научном освещении, Москва, 1935
• Tenijer 1965: Elements de syntaxe strуctуrale, Paris, 1965
• TFG 1987: Теория функциональной грамматики: Введение. Аспектуальность. Временная локализованность. Таксис / Отв. ред. А. В. Бондарко, Ленинград, 1987

Izvori primera:

• Andrijašik: Р. Андріяшик, Люди зі страху, CD Золота скарбниця України. Бібліотека українськоі літератури для школарів, Студія Негоціант, 2000 (ISBN 966-7423-50-6)
• Bagrjani: І. Багряний, Тигролови, Кіровоград, Степова Елада, 2000
• Barka: В. Барка, Жовтий князь, CD Золота скарбниця України. Бібліотека українськоі літератури для школарів, Студія Негоціант, 2000 (ISBN 966-7423-50-6)
• Bažan: Ě. Бажан, Майстер залізної троянди, CD Золота скарбниця України. Бібліотека українськоі літератури для школарів, Студія Негоціант, 2000 (ISBN 966-7423-50-6)
• Dovženko: Î. Довженко, Зачарована Десна, CD Золота скарбниця України. Бібліотека українськоі літератури для школарів, Студія Негоціант, 2000 (ISBN 966-7423-50-6)
• Gončar: Î. Гончар, Собор, Київ, Дніпро, 1989
• Golovko: А. Головко, Бур'ян, CD Золота скарбниця України. Бібліотека українськоі літератури для школарів, Студія Негоціант, 2000 (ISBN 966-7423-50-6)
• Lepki: Б. Лепкий, Мазепа, CD Золота скарбниця України. Бібліотека українськоі літератури для школарів, Студія Негоціант, 2000 (ISBN 966-7423-50-6)
• Samčuk: Ó. Самчук, Волинь, Київ, Дніпро, 1993
• Ševčuk: Â. Шевчук, Дім на горі, CD Золота скарбниця України. Бібліотека українськоі літератури для школарів, Студія Негоціант, 2000 (ISBN 966-7423-50-6)
• Tjutunik: Г. Тютюник, Вир, Київ, Радянська школа, 1990
• Zagrebeljni-а: П. Загребельний, Роксолана, CD Золота скарбниця України. Бібліотека українськоі літератури для школарів, Студія Негоціант, 2000 (ISBN 966-7423-50-6)
• Zagrebeljni-b: П. Загребельний, Вигнання з раю, Київ, Радянський письменник, 1986