Раде Дацић

Математички институт САНУ и оснивање института

Математички институт САНУ и оснивање института

Извор: Математички институт, Београд

Кад је, после завршетка Другог светског рата Српска академија наука обновила рад, расправљано је у њој о облицима рада који би омогућили ширу научну делатност, не само у Академији, него и у Републици Србији (тадашњи назив: Народна република Србија). На једној од ових седница, 18.9.1945. г. академик Антон Билимовић изложио је замисао и предложио да се оснује Математички институт Српске академије наука.

На VIII скупу Академије природних наука САН, од 25.9.1945. г., усвојен је нацрт правилника Математичког института. Коначна одлука о оснивању донета је на скупу свих академика одржаном 26. априла 1946. г. На II скупу Академије природних наука, од 23.5.1946. г. конституисан је Научни савет Математичког института и потврђен избор академика Антона Билимовића за првог управника а дописног члана САН Радивоја Кашанина за секретара Института. Први Нучни савет сачињавали су академици: Милутин Миланковић, Богдан Гавриловић, Антон Билимовић, Војислав В. Мишковић и Никола Салтиков, и дописни чланови: Јован Карамата и Радивој Кашанин. На III скупу Академије природних наука САН, од 8. јуна 1946. г. изабрани су остали сарадници Института: др Иван Арновљевић, Јаков Хлитчијев, др Тадија Пејовић, Милан Вречко, др Милош Радојчић, др Војислав Авакумовић и др Татомир П. Анђелић.

У наредној, 1947. г. Академија природних наука САН, на седници од 4.10.1947. изабрала је следеће нове сараднике Института: др Драгољуба Марковића, др Константина Вороњеца, и Миодрага Томића, а на VII скупу, од 13.12.1947. г. Миодрага Милосављевића и др Данила Рашковића.

Научни савет и остали сарадници Математичког института сачињавали су почетни састав Већа Математичког института.

Тако конституисани институт, са свим потребним органима управе и 14 сарадника, могао је почети са извршавањем задатака ради којих је основан. Ти задаци су:

а) да окупља научне раднике на пољу математичких наука, ствара им услове за што успешнији истраживачки рад и омогући да резултати тог рада послуже унапређењу математичких наука и ширењу математичког знања;

б) да између младих сарадника одабере оне који показују жељу и способност за научни рад, и омогући им да постану самостални научни радници;

в) да успоставља сарадњу са сличним установама у земљи и иностранству и представља државу у међународним организацијама за унапређење математике.

СМЕШТАЈ. Од оснивања данас, Институт је увек бивао смештен где и Српка академија наука. Од оснивања до јула 1948. г. то су биле просторији у Београду, Бранкова улица бр 15, а од јула 1948 до 2001. г у Кнез Михаиловој улици, бр. 35, на првом спрату и једном делу IV спрата.

ПРЕТХОДНИК МАТЕМАТИЧКОГ ИНСТИТУТА

Професори који су предложили оснивање Математичког института у оквиру САНУ припадали су пре Другог светског рата Математичком семинару Београдског универзитета којим је између два светска рата руководио Михаило Петровић – Алас.

II ПОЧЕТАК РАДА

Редовни рад Институт је почео првом седницом Већа Математичког института, 22.6.1946. г. на седници је изабрано 7 одбора: 1) за публикације, 2) за универзитетску математичку наставу, 3) за средњошколску математичку наставу, 4) за библиотеку, 5) за терминологију, 6) за ширење математичких знања и 7) за везе са иностранством.

Ови одбори су одмах почели са радом, тиме је Институт отпочео остварење својих основних задатака.

Прво саопштење у Математичком институту одржано је на II седници Већа од 5.7.1946. То је било предавање академика Антона Билимовића: „Појам чистог прираштаја диференцијалног израза и његова примена“.

Од 22. јуна 1946. г. до краја исте године у Институту је урађено од усвојеног програма следеће: одржане су 4 седнице Научног савета, 7 седница Бећа, са 12 саопштења, 16 седница Одбора за математичку терминологију, који је за то време обрадио 2.240 математичких термина и израдио одговарајућу картотеку; одбор за публикације извршио је припреме за издавање часописа и других публикација; успостављена је веза са више од 100 иностраних научних установа. Институт је послао свог представника В. Мишковића на Њутнову прославу у Лондону, 15. јула 1946. Образован је и Одбор за теорију вероватноће са применама. Набављен је најнужнији намештај и велики број књига. Набавку књига и њихово увођење у књигу инвентара обављали су бесплатно: управник, академик Антон Билимовић и сарадници Института, посебно Татомир П. Анђелић.

У наредним годинама Институт је стално повећавао своју активност, окупљао све више математичара и механичара из Београда и целе Србије, организовао и усаглашавао научна истраживања у Србији. До промене статуса Института, тј. до 1961. г. одржано је укупно 588 саопштења, од чега 440 из математике и 148 из механике. (В. Саопштења...) Научне радове саопштавали су: а) сарадници Института, б) инострани научници као гости. Највећу активност у овој делатности показали су чланови Академије а највећи број саопштења одржао је академик Јован Карамата. У том периоду издаване су следеће публикације: 1. часопис Publication de l' Institut mathematique (14 књига), 2) Посебна издања – Editions speciales (3 књиге), 3) Класични научни списи – Oeuvres classiques (15 књига), 4) Зборник радова – Recueil de travaux (11 књига), 5) Наутички годишњак – Nautical Almanac (6 књига), 6) Годишњак нашег неба – Annuaire de notre ciel (7 књига).

ДВЕ ВЕЛИКЕ ЗАСЛУГЕ

Наведимо најпре прва два велика дела на која је, одмах по оснивању, свој рад усмерио Математички институт.

Једно је покретање часописа Publicatiojs de l' Insitut Mathematique, чији је први број изишао 1947. године. Радови у часопису штампани су искључиво на језицима међународних конгреса: енглеском, француском, немачком и руском. Приметимо да се већ у том броју појављује име великог пољског математичара Вацлава Сјерпинског.

Овај часопис је, у ствари, наставак рада часописа Publications mathematiques de l' Universite de Belgrad, који је почео да излази 1932. године.

Друго велико дело је стварање библиотеке Математичког института. У тренутку оснивања Институт није имао ни једне једине књиге, јер је сав књижни фонд из математике и механике уништен у току Другог светског рата.

ФИНАНСИРАЊЕ ИНСТИТУТА

Од 1946. до краја 1953. године финансирање рада Института било је у оквиру буџета Српске академије наука.

У 1954. години, на основу члана 1, 3 и 10 Основне уредбе о установама са самосталним финансирањем (Службени лист СФРЈ број 51/53) и закључака Извршног већа Скупштине СР Србије број 1229/54, Српска академија наука донела је решење бр. 663 од 26. фебруара 1954. године о преласку Математичког института на пословање као установе са самосталним финансирањем, с тим да је САН надлежна за послове и задатке Института. После овог, уместо Научног савета иснован је Управни одбор и донет је нови Правилник Института, усвојен на VIII седници Институтске комисије од 6. јула 1954. године. Од 1954. године до 3. јуна 1961. године финансијско пословање је и даље обављано преко рачуноводства Академије, али по засебном рачуну Института. И ово, као и претходно, финансирање било је углавном буџетско. Последње раздобље представљало је припрему за потпуно осамостаљивање Института и његово издвајање из састава Академије.

Од 1. јула 1961. до 1971. године, Институт је добијао финансијска средства за свој рад од Савезног фонда за научни рад. 1971. године Савезни фонд је укинут, те је од те године до краја 2000. године финансирање Математичког института на основу Програма истраживачког рада по пројектима Републичке заједнице науке Србије. Средства која су овим путем стицана нису била довољна за развијене програме Института, зато су многи пројекти који се односе на штампања значајних дела из математике и механике остали неостварени.

ДИРЕКТОРИ МАТЕМАТИЧКОГ ИНСТИТУТА ДО 1971

Први директор Математичког института САН био је академик Антон Билимович. После њега директори су били редом: Јован Карамата, Радивој Кашанин и Миодраг Томић.

Први директор Математичког института после његовог осамостаљивања био је професор Тадија Пејовић.

РАЧУНСКИ ЦЕНТАР МАТЕМАТИЧКОГ ИНСТИТУТА

почео је са радом 29.11.1968. Опрема за Центар набављена је од кредита добијених од Савезне и Републичке заједнице за научни рад. Р. ц. је покренуо издавање нове едиције МИ под насловом

САВРЕМЕНА РАЧУНСКА ТЕХНИКА И ЊЕНА ПРИМЕНА

Р. ц. је запошљавао математичаре, механичаре, инжењере електротехнике и грађевинарства

СЛУЖБЕНИЦИ ИНСТИТУТА

Математички института је од оснивања имао два службеника: Војислава Поповића и Милана Чавчића. В. Поповић је имао звање секретара Института, а обављао је посао библиотекара – све до 1963. г. – и сав рад око издања часописа Института (Publications и Зборник радова). Милан Чавчић је припремао седнице разних органа Института и водио персоналну архиву Института. Благајна САНУ је била и благајна Института све до јула 1961. године. У 1963. години примљена су два нова службеника: Илија Братић, библиотекар (радио у Институту од 1963 – 1992) и Милица Исидоровић, административни службеник (радила од 1963 -199?).

III ПРОМЕНА СТАТУСА ИНСТИТУТА

После 15 година рада у саставу Српске академије наука, Математички институт је, као и остали Академијини институти, издвојен из састава Академије и претворен у самосталну научну установу. То је учињено Уредбом Извршног већа Скупштине Н. Р. Србије од 3. јуна 1961. године. За осниваче овако преображеног Математичког института проглашени су: Српска академија наука и уметности, Извршно веће Скупштине Н. Р. Србије и Универзитет у Београду.

Математички институт имао је потом Савет који је радио у двоструком саставу: Савет у ужем смислу, чије су чланове бирали сарадници Института (углавном наставници и асистенти универзитета), и Савет у ширем смислу, у чији састав су улазили сви чланови Савета у ужем смислу и по три представника оснивача.

Прва седница Савета осамостаљеног института одржана је 13. јуна 1961. године. За председника Савета изабран је генерал ЈНА Богдан Вујошевић, дипломирани механичар. За вршиоца дужности директора Математичког института Извршно веће Н. Р. Србије именовало је (пре прве седнице Савета) професора Тадију Т. Пејовића. Овој првој седници Савета осамостаљеног Математичког института присуствовао је помоћник председника Савета за научни рад Максимовић. На првој седници Савета саопштено је решење бр. 889/61 Савета за научни рад Србије да Математички институт као самостална установа почиње са радом 1. јула 1961. године.

У Математичком институту САНУ окупљају се математичари и механичари који показују интерес за бављење научно-истраживачким радом а запослени су на разним факултетима и другим институцијама у Београду и другим градовима Србије (Нови Сад, Ниш, Крагујевац, чачак итд.). У Институту они остварују међусобне научне контакте. Ту им стоји на располагању богата библиотека књига, часописа и реферативних журнала, без којих нема научног рада.

На редовним седницама двају одељења – Одељења за математику и Одељења за механику – подносе се оригинална научна саопштења и о њима расправља. Ова саопштења су и нека врста филтера научног стваралаштва, уз информативну функцију коју имају. На ове седнице позивају се, с времена на време, познати инострани научници као предавачи и тиме одржава контакт са најновијим достигнућима у свету. Најчешћи гости били су из СССР (у последње време из Русије и Украјине), САД, затим Енглеске, Немачке, Пољске, Јапана, Италије, чешке, Мађарске, Бугарске, Индије. У просеку гостује девет научника годишње. Неретко они држе серију предавања приказујући област свог научног рада. У току свог педесетогодишњег рада одељења Института одржала су близу 8000 седница.

Један од најважнијих облика рада Института одвија се кроз рад семинара. Семинари су, пре свега, место окупљања људи – како већ формираних научних радника тако и почетника који су заинтересовани за одређену математичку дисциплину и место где се о одређеној проблематици разговара, она излаже, постављају проблеми и покушава наћи решење. Они су затим место где више људи улаже своје знање и лична мерила у вредновању резултата који се у семинару саопштавају, те су битан ослонац за оцену вредности како саопштеног рада тако и саме проблематике којом се појединци баве.

Математички институт је организатор (или суорганизатор) низа научних скупова. Поменимо неке:

• СИМПОСИОН О ЖИВОТУ И РАДУ МИХАИЛА ПЕТРОВИЋА (Београд, 8-11. 5. 1968)
• СИМПОСИОН О УОПШТЕНИМ ФУНКЦИЈАМА (Сребрно, 16-21. 7. 1971)
• КВАЗИГРУПЕ И ФУНКЦИОНАЛНЕ ЈЕДНАЧИНЕ (Београд, Нови Сад, 18-21. 9. 1974)
• ТЕОРИЈА СКУПОВА И ОСНОВЕ МАТЕМАТИКЕ (Београд, 29. 8 – 2. 9. 1977)
• АЛГЕБАРСКА КОНФЕРЕНЦИЈА (1980), ГЕОМЕТРИЈСКА КОНФЕРЕНЦИЈА (Београд, 1980; Загреб, 1981; Нови Сад, 1982; Ријека, 1983; Аранђеловац, 1984; Сарајево, 1986)

ИЗДАВАЧКА ДЕЛАТНОСТ

Своју научну делатност Математички институт је исказао путем својих публикација којом је нашу и светску јавност обавестио о својим резултатима и достигнутом нивоу у овладавању делатностима којима је посвећен. Ту на првом месту долази часопис Publications de l' Institut mathematique (излази два пута годишње) који је, на основу размене слан у велики број научних институција у свету. Други научни часопис који издаје Математички институт у заједници са Југословенским друштвом за механику је Теоријска и примењена механика (излази једанпут годишње). Саопштења држана у одељењима Института објављивана су, у великом броју, управо у овом часопису. Наравно, сарадници Института објављивали су и у другим југословенским и међународним часописима из математике и механике.

Саопштења са научних скупова држаних код нас објављивана су, по правилу у Зборнику радова Математичког института.

Осим ових, Институт је издавао низ колекција књига у више библиотека. Књиге монографског карактера објављиване су у Посебним издањима, класична дела математике у библиотеци Класични научни списи, књиге за популаризацију математике у библиотеци Математички видици, дела посвећена историји математике и механике у библиотеци Историја математичких и механичких наука, библиотека Савремена рачунска техника и њене примене.

Сва издања Математичког института пописана су књизи ПРЕГЛЕД ИЗДАЊА (в. ИЗВОРИ), коју је објавио Институт 1986. године.

ИЗВОРИ:

[1] Годишњак САН, LIII (1946) 23

[2] Годишњак САН LIII (1946) 25

[3] Годишњак САН (1946) 115

[4] САОПШТЕЊА научних резултата у Математичком институту 1946-1961, МАТЕМАТИКА И МЕХАНИКА, Београд, 1990. (Приредио Милан П. Чавчић)

[5] ПРЕГЛЕД ИЗДАЊА Математичког института 1946 – 1986 (израдио Милан П. Чавчић), Београд, 1986.

[] Миодраг Томић, МАТЕМАТИЧКИ ИНСТИТУТ С. Р. СРБИЈЕ – ЊЕГОВО ОСНИВАЊЕ, РАЗВОЈ И ЗНАЧАЈ; говор на Свечаном скупу МИ поводом 40 година од оснивања Института), 5.12.1986.

[] Слободан Аљанчић, О САДАШЊЕМ РАДУ И ПЕРСПЕКТИВАМА ИНСТИТУТА (реферат на прослави 40-годишњице Института) Материјал из Архиве Математичког института, под бр. П-32/1