Петар Д. Шеровић

О песми „Смрт владике Рада” у Његошевој споменици

На стр. 163-165. Његошеве Споменице, коју је недавно издао Главни Одбор за пренос Његошевих кости, забележио је г. Мићун М. Павићевић једну народну песму под насловом „Смрт Владике Рада”.

У доста неповољној критици ове Споменице у Српском Књижевном Гласнику од 1. октобра п. г. госп. Божидар Ковачевић каже, да једино народна песма „О смрти Владике Рада”, коју је забележио Мићун М. Павићевић може имати извесне вредности, ако је аутентична.

Пошто не знамо, да се ико други поближе осврнуо на ову „народну песму", чије је порекло нама добро познато, то ћемо овде рећи о истој неколико речи.

Ова песма потиче из књижице: „Првородна кћи, дјелце оригинално пјесновезно И. (прво) Николе Берберовића”, штампане год. 1855. у штампарији браће Батара у Задру, где се штампавао и познати алманах Српско-далматински Магазин,

Никола Берберовић био је свештеник-парох у Морињу, селу општине рисанске у Боки Которској, те је у оно доба био познат као један међу првим нашим свештеницима. Касније је постануо и протопрезвитер, а био је одликован и од државе. Сарађивао је у Српско-далматинском Магазину и иначе се својим културним радом у оно доба истицао.

У споменутој његовој књижици песма о смрти Владике Рада штампана је на стр. 8-14, а састоји се од 172 стиха. Наслов је песми следећи: Догађаји при смрти Владике и Господара црногорског Петра Петровића Његуша ИИ.

Ако присподобимо ову песму с оном, што је објавио Павићевић у Споменици, видећемо, да се осим првог стиха, остала тридесет стихова у почетку готово сасвим подударају. Разлика је знатнија у даљим стиховима у томе, шио се код Берберовића по имену спомињу од оних људи, који су били уз Владику, само Перо и Ђорђије, док се у песми, коју је забележио Павићевић, спомиње још и Машан.

Док код Берберовића Перо, пошто је Владика умро, кори Црногорце, што су „меке ћуди” и наричу за мртвим Господарем у песми, саопштеној у споменици, то изговара Владика и затим умире.

Разлика је даље и у томе, што, по Берберовићу, Ђорђе саветује Црногорце, да не покопају Владику на Ловћену, дочим у песми, коју је објавио Павићевић, то препоручује Црногорцима „Перо капетане”.

Берберовићева песма свршаје речима виле, која се појављује у облаку, који се надвио над цетињским манастиром, те препоручује Црногорцима мир и слогу, дочим код Павићевића песма свршаје овим стиховима:

На Цетињу сахранише Рада,
Ту стајао три године дана,
Док Данило дође из Русије:
Стрица Рада завјет испунио,
На Ловћен му кости износио.

Берберовић се у својој песми доста тачно држао описа последњих тренутака живота Владике Рада и догађаја при његовој смрти, како је то забележено у познатом писму Вука Поповића-Ришњанина о смрти Владичиној, управљеном Вуку Караџићу. У песми, коју је објавио Павићевић, то је у неколико измењено те је нешто изостављено, а нешто придодано.

По великом броју потпуно једнаких стихова у једној и другој песми јасно је, да је песма, коју је објавио Павићевић, настала од песме Берберовићеве и то, како се види из задњих њезиних стихова, којих нема код Берберовића, по првом преносу Његошевих кости из цетињског манастира на Ловћен. Берберовић је, стално, своју песму спевао пре преноса Његошевих кости на Ловћен, и послао, да се штампа, те с тога у њој и нема спомена, да је кнез Данило испунио жељу свог стрица и кости му пренио.

Споменута Берберовићева књижица, од које ми имамо један непотпун примерак, данас је права реткост. У њој се налази, осим песме о смрти Владичиној, још неколико песама, међу којима је „пјесан" у почаст епископу далматинскоме Стефану Кнежевићу, које су спеване на исти начин као и прва. Даље је у истој књижици и једна филозофска песма: „Човјек и његово стање на земљи” и једна тужбалица.

Текст преузет из: Književni sever – časopis za književnost, nauku i kulturu, god. III, knj. III, sv. 1, Subotica 1. januar 1927.