Слободан Шкеровић

Туђином по Холивуду

Јован Ристић, Туђин^3: Један незаслужени кошмар, Емитор бр. 469, 2008, Београд.

На страну то што је Туђин, чедо Ридлијево, у свако доба изазовна тема која провоцира више него активно или тек угодно прожимање публике, Јован Ристић је у свом роману од којих стотинак страница, дочарао и показао да мрачних сила и те како има у преобиљу баш код оних који својом слабошћу, елем, хтедоше да се поиграју тим архетипом хорора. Хитрим и ненапорним кораком аутор води читаоца кроз кулисе у оне области, дакако – иза дрвета и картона – у којима се починиоци не потписују а учинци крију. Ето и одговора брижнима како и с којом промишљу опстоји теорија завере и у којој мери њени актери заиста не знају шта раде.

Ристић меком руком слика и преоштар контраст индустријског ума и емоције наспрам потпуно обесхрабрујуће спутаности оних који би својим креативним способностима могли, од исте те немале енергије, да створе величанствено дело. И истина је, безоблични Туђин, који се као такав појављује у овој надахнутој књизи, увелико надмашује оног из филма Alien³, али тај своју мањкавост и „невидљивост“ форме напросто дугује кројачком раду људи којима је идеја водиља једино била да сакрију своју стваралачку немоћ.

Оно што је стварно туђинско у читавој причи-кошмару о настанку овог филма свакако ће оставити дубљег трага на читаоца. Јер и поред огромних настојања да се сакрије истина о брљотинама и подмуклости која је породила филм у којем смо сви видели више и лепше од онога што он стварно јесте, искључиво због своје љубави за умешност и труд уложен у оба претходна остварења, она се ипак излила као црна вода из холивудских guttera.

Филм којег је режирао Дејвид Финчер не завршава се тек паљењем светала у биоскопским салама, већ заједно с гледаоцима прелази у сторију која и данас има још понечег да каже. Монструм је „из мрака“ изашао на светлост дана, сачувао изазовност коју није убила ни примитивност замисли која се провлачи кроз четврти наставак серијала, јер се права природа Туђина показује једино у суровој и изнад свега личној борби, готово сједињености, између аутора и рабилаца. Тако је и улога „зле компаније“ сишла с платна и привукла много више пажње радозналаца, а што је најгоре по њу, она то никако неће моћи да наплати.

Задовољном читаоцу овог изузетног дела Јована Ристића враћена је повећа чест онога што се у једном тренутку чинило изгубљеним, па се појачава енергетски моменат ишчекивања даљих расплета и заплета приче која је „већа од живота“ и коју је започела изванредна групица уметника на челу са Скотом и Виверовом, али група која нараста и светом проноси славу.