Саша Недељковић

Музеј југословенског соколства

У међуратном периoду Савез сокола Краљевине Југославије прикупљао је материјал за Соколски музеј. Део прикупљеног материјала изложен је у кући Крсмановића на Теразијама (зграда Протокола владе Југославије). Савез сокола Краљевине Југославије отворио је почетком 1941. г. Музеј народног јединства и Музеј југословенског соколства (1). Зграда је одабрана јер је престављала најдрагоценији објекат музеја. У тој згради проглашено је Уједињење 1. децембра 1918. г. Музеј народног јединства налазио се у великој дворани, у којој је проглашено Уједињење. Соколски музеј налазио се у три просторије зграде. Осим тога, предње одаје служиле су за свечане соколске пријеме. У тој кући налазио се Краљевски двор од краја Првог светског рата, па до венчања краља Александра. Зграду је краљ Александар поклонио Соколима. До отварања музеја у згради се налазио Дом (седиште) Савеза сокола Краљевине Југославије. Соколи су сваке године славили Дан Уједињења. Музеј народног јединства је донекле испуњење идеје Валтазара Богишића о Словенском музеју.

У Музеју народног јединства прикупљало се све што је у књижевности и уметности односи на развој југословенске мисли; сви предмети и слике које говоре о акту уједињења; књижница свих дела о југословенству; о Словинском покрету у Дубровнику и Далмацији.

По узору на чехословачко Соколство Савез сокола Краљевине Југославије прикупио је експонате за музеј и то: моделе и нацрте соколских домова, соколских споменика; преглед соколских листова; соколске одоре, оригинале за соколске плакате и соколске дипломе, заставе; предмете који су подсећали на суделовање Соколства у борби за ослобођење и уједињење (Добруџа, Солунски фронт, Пивков батаљон); докази о стрељањима Сокола за време Првог светског рата; успомене на знамените соколске личности (Стева Тодоровић, Владан Ђорђевић, Лаза Костић...); слике које су симболисале Соколске идеале (Драгутин Инкиостри Медењак); нацрте за соколске разгледнице, збирке (албуми) фотографија разних слетова, наступа, свечаних академија и јавних часова; рад на неговању словенског братства и словенске узајамности; соколске домове (архитекта Момир Коруновић); преглед рада соколских сеоских чета; географске карте са уцртаним жупама и друштвима.

За Соколе су радили уметници који су се трудили да створе национални стил у уметности: Момир Коруновић, Драгутин Инкиостри Медењак, браћа Настасијевићи...

У чланку „Соколски музеј“ од др. М. Ковачића дају се упутства за прикупљање предмета за соколске музеје. Писац је делио соколске музеје на 1) Савезни, 2) жупске и 3) месне. Савезни је прикупљао предмете из целе државе, жупски предмете са подручја жупе, а месни је ограничен на место рада соколског друштва или ако један град има више соколских друштава онда заједнички музеј соколских друштава тог града. Једна од смерница била је „Што се на изложбама излаже, то спада у соколски музеј“.

На питање зашто соколски музеји писац одговара: 1) да се предмети драгоцени за соколску историју не изгубе, они су извор за соколског историчара; 2) утврђују соколску свест, странцима пружају прилику да упознају важност и величину соколске организације; 3) у пограничним крајевима они ће бити доказ да су ти крајеви доиста наши и да су све време били наши (2). У оквиру Свесоколског слета одржаном од 8. до 30. јуна 1930. г. у Београду, приређена је Соколска изложба у Трговачкој академији. Изложба је била распоређена у шест сала, у којима су се могле видети соколске успомене, плакете и трофеји, плакати, литература и одличја сокола. Соколски музеј постојао је до октобра 1944. г.: „На жалост, у време окупације 1941-1944. године, окупатори и неодговорни Срби разграбили су или уништили оно што је прикупљено. На жалост и после рата било је уништавања архивске грађе.“ (3)

Члан Старешинства Савеза сокола Југославије Слободан Ђорђевић изјавио је да је група омладинаца спалила музејске експонате у дворишту зграде Крсмановића у октобру 1944. г. Музеј физичке културе основао је Бора Јовановић 1947. г. у оквиру ДИФ-а. Као део ДИФ-а музеј је прешао у Кошутњак. У Музеју физичке културе на Кошутњаку Соколима је посвећено Прво одељење. Ћутање о Соколима трајало је до 1957. г. када је доцент Бора Јовановић организовао изложбу „100 година од првог српског друштва за гимнастику и борење“. На Факултету физичке културе одржано је 1969. г. Саветовање о соколству.

Савез сокола Југославије обновио је рад 1992. г. и почео са прикупљањем предмета везаних за Соколство у Србији, Републици Српској и Црној Гори за нови Соколски музеј.

Научни скуп „Улога обновљеног Соколства у телесном, здравственом, моралном и родољубивом васпитању младих и одраслих“ одржан је 1996. г. на Учитељском факултету у Београду. Скуп су организовали Институт за здравствену заштиту Србије „Милан Јовановић Батут“, Соколска жупа Београд, Учитељски и Факултет физичке културе. На научном скупу разматран је значај чувања грађе за историју соколства.

Саша Недељковић члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

1. „Музеј народног јединства и Соколски музеј уредиће се у Крсмановићевој згради на Теразијама“, Време, 10. јануар 1941. г, Београд или Соколски Гласник, стр. 3, бр. 50, Год. XI, Београд

2. др. М. Ковачић, „Соколски музеј“, Соколска Просвета, септембар 1932.

3. Јован Вања Петровић, „Значај чувања грађе за историју соколства“, стр. 124-125, Саветовање улога обновљеног Соколства..., Соко Југославије, јун 1996, Београд