Саша Недељковић

Соколи пилоти

Савез Сокола краљевине Југославије сарађивао је са Аероклубом „Наша крила“. Као пример те сарадње може се навести да је Месни одбор Аероклуба „Наша крила“ основан 1935. г. у Народном дому (Соколски дом) у Херцег Новом (1). Такође соколи су сарађивали са Ратним ваздухопловством. Код Југословенског соколског савеза у Љубљани одржан је од 10. 11. 1929. г. до 10. 12. 1929. г. I соколски течај ваздухопловних официра и подофицира за наставнике гимнастике и спортова у ваздухопловним јединицама (2). На VI слету Соколске жупе Београд 21. 6. 1937. г, одржаном на игралишту Спорт клуба „Југославија“, учествовало је 260 војника Ваздухопловног пука (3). Та сарадња је појачана са заоштравањем прилика у Европи. Соколство се трудило да допринесе ширењу интереса за ваздухопловство код омладине. У чланку „Соколство за чување нашег неба“ се наводи: „Савез Сокола К. Ј. је упутио окружницу свима соколским жупама, друштвима и четама, у којој их, у вези са прогласом Краљевског Аеро–клуба „Наша крила“, позива да се сва омладина одазове на овај апел за најплеменитију службу свом Краљу и отаџбини. Нека управе упуте омладину, која жели да се сврста међу чуваре нашег неба, како да изврши пријаву за школу. „Очекујемо да ће наше јединице схватити важност овог апела и све предузети да се соколство достојно одужи и овој дужности!“ (4). По угледу на суседне земље Савез сокола Краљевине Југославије увео је једриличарство (безмоторно) у свој систем телесног васпитања. Начелништво ССКЈ. основало је при свом стручном одбору секцију за једриличарство. На челу секције био је Селимир Радовановић. Жупе су основале једриличарске одсеке. Соколска жупа Београд увела је 1939. г. једриличарски одсек (5). Соколска друштва су оснивала своје једриличарске секције (Београд-Матица, Београд I, Београд III). Соколски течај за падобранство Жупе Београд од 26. јуна до 26. августа 1940. г. окупио је 250 нараштајаца. Течај је припремио Стручни одбор жупе, а водио заменик начелника жупе Милан Роксандић. Предавања су одржавана у вежбаоници Савеза сокола, увече сваког дана, од 19 до 21 час, а практична обука је вршена на падобранском торњу на Старом Сајмишту (Нови Београд). Увежбавало се скакање са падобраном (6). Падобрански торањ висок 74 метра подигла је компанија Шкода 1938. г, а био је највиши у свету у то време. Платформе за скакање налазиле су се на висинама од 40 и 60 метара (7). Власник торња био је Аероклуб. Приказивањем филмова о ваздухопловству у соколским домовима, соколи су се трудили да заинтересују омладину за једриличарске школе Аероклуба. У соколском друштву Београд III одржано је предавање са филмом о једриличарству у коме је присуствовало око 120 слушалаца (8). Сви пријављени упућивани су преко лета у једриличарске школе (9). Школе безмоторног летења постојале су у Вршцу, Златибору, Београду, Љубљани, Сарајеву, Скопљу, Марибору и Загребу. У војној школи моторног летења у Новом Саду 1940. г. од 30 пилота 22 су били чланови сокола. Може се рећи да је то била соколска ескадрила. Пилоти Миха Клавора, Сава Пољанец и Мато Дуковац били су пре Априлског рата чланови земунског соколског друштва. У Априлском рату и касније пилоти, чланови сокола борили су се против непријатеља.

Пилот Миха Клавора погинуо је у борби са немачким ловцима изнад Београда. Сава Пољанец оборио је два месершмита, а касније је ратовао као партизан у Словенији. После рата живео је у Београду. Вежбач Мато Дуковац као пилот НДХ пребегао је Совјетима и са њима ушао у Београд 1944. г. (10).

Пилот Евгеније Раданов, члан сокола, завршио је Ваздухопловну извиђачку школу у Новом Саду (извиђач навигатор). Ваздухопловну пилотску школу у Панчеву уписао је 1. септембра 1939. г. У Априлском рату био је ађутант и пилот у 64. ваздухопловној групи на помоћном аеродрому Обилић код Приштине. Успео је да избегне заробљавање и за време окупације живео је у свом родном граду Панчеву. После ослобађања Панчева постављен је од стране својих бивших другова из Сокола, сада партизана, за команданта панчевачког аеродрома (11).

(Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије)

1. Гојко М. Милиновић, дипл. турист. пилот, Глас Боке, бр. 116, 9. 3. 1935, Котор
2. Југословенски Соколски календар 1930, стр. 90, 1929, Љубљана.
3. Око соколово, стр. 91, бр. 4, 1. април 1938, Београд.
4. „Соколство за чување нашег неба !“, стр. 6, Соколски гласник, бр. 15, 12. април 1940, Бгд.
5. „Годишњи извештај за XX редовну годишњу скупштину 7. априла 1940“, стр. 15, Око соколово, бр. 4, Београд.
6. „Соколски живот“, Око соколово, бр. 7, Београд. 1940.
7. Душан Бабац, „Специјалне јединице југословенске војске у Априлском рату“, стр. 25, Београд, 2006.
8. „Годишњи извештај за XX редовну годишњу скупштину 7 априла 1940“, стр. 24, Око соколово, бр. 4, Год. IV, 1 април 1940, Београд
9. „Једриличарска школа“, стр. 118, Око соколово, бр. 7, Београд, 1940.
10. Бранко Најхолд, „Хроника земунског спорта“, стр. 41, Београд, 1989.
11. Евгениј Раданов, „Успомене једног летача“, стр. 19, 44, Београд, 1995.