Саша Недељковић

Соколи у Другом светском рату

Неколико хиљада сокола окупило се 27. марта 1941. у дворишту Соколског Дома Матице у Делиградској улици. Ту су били чланови и чланице у соколским одорама или у оделу са соколским значкама. Скуп је отворио начелник соколске жупе Београд Душан Јовановић. Пошто је музика интонирала државну химну узео је реч заменик старешине соколске жупе Београд инжињер Светислав Вучковић. После њега говорио је заменик старешине Савеза Сокола др. Владимир Белајчић, рекавши између осталог: „У овим судбоносним данима опет је једном стихијском снагом проговорио народ и рекао, да се слобода, част и независност ником не дају. Проговорио је глас народа који је целом свету објавио да ова генерација неће се постидети пред генерацијом које су стварале ову нашу дивну земљу .... У овим тешким данима ми хоћемо и треба да докажемо да смо достојни потомци косовских јунака и да смо поносни, што је тако“. После говора др. Белајчића испред Дома Матице формирала се соколска поворка. На челу била је соколска музика, а онда застава, старешинство Савеза и Жупе а затим соколи и соколице. Поворка је прошла улицама Делиградском, Краља Милана, Кнез Михајловом до Калимегдана где се растурила. Масе грађана, које су прекриле улице кроз које је поворка прошла топло су поздрављале соколе и придруживали се соколским узвицима. Ноћ се већ почела спуштати када је соколска поворка стигла до Калимегдана где се разишла (1). Савез С. К. Ј. поводом 27. марта 1941. г. послао је телеграм младом краљу: „Југословенско соколство је спремно да неизмерну радост, којом је поздравило данашњи велики дан изрази и највећим жртвама кад их буду од соколства затражили Краљ и Отаџбина“ (2).Соколска друштва из свих области Југославије давала су подршку ступању на престо њиховог старешине краља Петра II. У листу „Дубровник“ штампан је поздрав који су упутили Соколи Дубровника и околине младом Краљу: „ и најсветији завјет да ћемо са пјесмом на уснама хрлити у бој за част младога Краља а за слободу, величину и независност Југославенске Отаџбине.“ (3) У Априлском рату група сокола на челу са садашњим старешином Слободаном Ђорђевићем покушала је да се пробије до Грчке у чему није успела. После Априлског рата Савез Сокола био је забрањен, али су соколске организације наставиле са радом. Већ априла или маја 1941. г. у Словенији формиран је Соколски војни савет, који је требало да организује општи отпор против окупатора. Овим саветом руководио је инг. Ладислав Бевц. Соколска легија формирана 2. августа 1941. имала је око 1.000 чланова и Соколски савет на челу. Са Соколском легијом тесно је сарађивала илегална полувојничка организација Побратим (4). Чланови соколског друштва у Новим Дулићима Душан Мандић, Благоје Дујо Бољановић и Максим Мандић припремали су Шестојунски устанак у источној Херцеговини. Предводници устанка Душан Мандић и Благоје Дујо Бољановић погинули су првог дана устанка, 6. јуна 1941. (5). У извештају Обавештајног одељења Команде Београда ЈВуО од 15. новембра 1943. г. истиче се да у Београду постоји соколска организација, 2.000 организованих испод 20 година, подељена на реоне и да имају честе састанке. У извештају се истиче: „Ово је једина солидна организована национална организација способна да се стави у покрет за релативно кратко време; њу сачињава омладина високе националне свести, готова за највећу жртву“. На челу ове организације били су: 1) инг. Света Вучковић, шеф службе у Дир. Трамваја и осветљења у Београду; 2) Адвокат Душан Јовановић, чин. Аграрне банке; 3) Милош Роксандић, чин. Општине београдске. Инг. Светомир Вучковић био је проваљен и ухапшен од стране Гестапоа. Био је у логору на Бањици, а затим је послат 5. новембра 1942. године у КЛ Маутхаузен (6).

1. „Проглас Савеза Сокола“, стр. 6, Правда, субота 29. март 1941, Београд

2. Небојша Рашо, „Српски соко Херцег Нови“, стр. 80, Херцег Нови, 2008.

3. „Телеграфски поздрав Сокола“, стр. 2, бр. 12,„Дубровник“, 29. марта 1941, Југословенска Штампарија, Дубровник

4. Слободан Кљакић, Маријан Ф. Крањц,„Словеначки четници“, стр. 25, Београд, 2006.

5. проф. др. Петар Мандић,„Јунски устанак Срба у Херцеговини 1941”, стр. 118, 122, „Просвета“, Гацко, 2003

6. Др Павле Милошевић, „Равногорска омладина“, стр. 62–63.