Саша Недељковић

Буњевци у Соколском друштву Суботица

После Уједињења Буњевци су највише допринели успону соколског покрета у Суботици. Др. Бабијан Малагурски, један од покретача соколства у Суботици, купио је о свом трошку све потребне гимнастичке справе за вежбаче. Први старешина соколског друштва био је др. Франо Скендеровић а подстарешина Антун Бешлић. Од истакнутих Буњеваца у соколском друштву били су др. Јосо Прћић, подначелник града, Тиме Војнић Тунић, др. Мирко Ивковић Ивандекић и његов брат инжењер Иван Ивковић Ивандекић и многи други. Од истакнутих буњевачких спортиста вежбали су у соколу Јосип Кејо Кујунџић, Антун Катанчић, Блашко Сударевић и Густика Пеић. Иако је Савез Сокола био свесловенска организација, сваки грађанин краљевине Југославије могао је да постане члан сокола. У редовима сокола у Суботици било је Буњеваца, Маџара, Немаца и Словака. На прослави пробоја Солунског фронта у Београду 7. октобра 1928. г. учествовали су соколи из Суботице са својом музиком. На VI жупском слету 8. и 9. јуна 1929. г. у Суботици било је 1.600 учесника-вежбача. У преподневним часовима одржан је дефиле сокола од Градске куће до слетишта. Ношене су соколске заставе улицама града, а присутно грађанство одушевљено је поздравило соколе. Поподне је у присуству око 10.000 гледалаца одржан Соколски слет. Овим слетом Соколска жупа Светозар Милетић приказала је своју снагу обележавајући десетогодишњицу настанка. Соколско друштво у Суботици 1930. имало је 309 чланова и 54 чланице. Свако соколско друштво трудило се да изгради свој соколски дом. Дом је био центар културне активности сокола за град и околину. На захтев Соколског друштва Суботица Градско представништво одлучило је 26. јула 1931. да се у Парку Краља Петра подигне Југословенски народни дом. Истом одлуком дефинисано је да је Дом својина Општине града Суботице, а предаје се на коришћење националним и културним институцијама на 50 година. Соколском друштву било је поверено руковање Домом. Сенат града Суботице донео је 31. октобра 1931. „Уредбу о употреби Дома“ у којој се дефинише: 1. У првом реду Дом ће служити васпитању нових генерација путем Соколства; 2. У Дому ће бити смештена Централна основна школа; 3. Дом треба да буде жариште целокупног националног живота и акције у Суботици. Градња Дома започета је 22. септембра 1931. јуна 1936. г. одржан је IV Покрајински слет Савеза Сокола краљевине Југославије. Поводом слета издате су соколске разгледнице:1) са сликом бискупа Ивана Антуновића, рад Саве С. Рајковића; 2) Репрезентативна зграда Дома и 3) са знаменитостима Суботице, у центру споменик цару Јовану Ненаду, лево Соколски дом, а десно Градска кућа, и текстом IV Покрајински слет Савеза Сокола. Стадион Краља Петра II изграђен је 1936. г. за IV Покрајински слет Савеза Сокола као део пројекта „Народног Парка Краља Петра II“. Соколовац на Палићу реализован је као летња школа и летовалиште соколског друштва на обалама језера. Уређење Парка, летњег вежбалишта и летњег позоришта у оквиру Дома омогућено је добровољним прилозима у материјалу, радној снази и новчаним средствима општине и Соколског друштва. Дом је изграђен као урбанистичка целина са Соколским вежбалиштем и летњом позорницом. Сем соколане у Дому су биле смештене друге установе као концертна сала, читаоница са библиотеком и народно купатило. За старешину Соколског друштва Суботица 1936. г. изабран је Ненад Рајић. После Априлског рата соколи су забрањени а Дом мења назив у „Дом мађарске снаге и културе“. После рата Дом је познат као биоскоп „Јадран“. Са обновом вишестраначког система, обновили су рад соколи. На Свесоколском слету у Прагу 2000. Антун Катанчић је у такмичењу ветерана у петобоју, освојио прво место и златну медаљу. Учествовао је у вежбовном програму приликом освећења соколских застава 2001. у Београду и на гимнастичким сусретима у Новом Саду 2003 .

Извори:

Гордана Вујиновић, „Дом као жариште југословенске идеје“, Pro memoria No 8, друштвена организација „Монографија“ Суботица, Год. V, 15. марта 1990; Југословенски соколски календар 1930, стр. 120, Љубљана, 1929; М. Радојчин, „За Југославију и југословенство“, Буњевци у соколском покрету Суботице између два рата, стр. 27, Буњевачке новине, бр. 18, 31. децембар 2006, Год. II, Суботица; Л. Т. С. „Легенда Антун Катанчић“, стр. 25, Буњевачке новине, бр. 30, децембар 2007, Суботица; др. М. Драгић, «Соколство на прослави десетогодишњице Пробоја Солунског фронта“, стр. 176,„Соко Душана Силног“, 1928. г, Београд; Душан Цветковић, „Соколи и соколски слетови“, Београд, 2007