Момчило Рајин

Плавуша која је певала џез

Она је учила од најбољих. А такве ће је и следити.

Пуно је музике коју сте толико пута слушали, много је песама које улазе у ред ваших омиљених, а да уопште не знате ко их је написао и ко их изводи. Ево примера — вероватно сте (поготово новопечени родитељи) више него једанпут гледали Дизнијев цртаћ Маза и Луња (Lady and the Tramp). Сонгови су саставни део оваквих филмова и сигурно су вам се допали — He's A Tramp и Buona Note, као што сте се смејали духовитој сцени представљања злих сијамских мачака. Е па, текстове за ове сонгове а неке и пева, потписала је Пеги Ли. И више од тога, њен допринос овом популарном дечјем филму се ту не завршава — свој глас позајмила је Душици, заводници Пег (која и пева први поменути сонг), па чак и сијамским близнакињама.

До Дизнијевог студија Лијева је стигла као прослављени извођач. Рођена 1922. као Норма Делорис Егстром почела је да пева са 14. година у полупрофесионалним оркестрима. Један такав — „Нас четворо“ чуо је крајем тридесетих Бени Гудман, довео у Чикаго и на крају, одушевљен младом певачицом позвао је да се придружи његовом оркестру. Штавише, он јој је и подарио професионално име — Peggy Lee. Ово партнерство је трајало три године, но то је било довољно да Пеги не само скрене пажњу шире публике, већ музички напредује и стекне неопходну рутину. Управо се тако и процењује њен рад са Гудманом забележен на плочи Срешћемо се опет (We’ll Meet Again). Али, најбоље је тек требало да дође. Удаје се за колегу из оркестра, гитаристу Дејва Барбура и њих двоје, до развода почетком педесетих, ређају успехе. Снима неколико хит синглова — Manana, It’s A Good Day, Don’t Smoke In Bed и касније Mr. Wonderful. У то време угледни музички часопис Down Beat је више него једанпут проглашава за певачицу године. Овако ласкаву титулу заслужила је, јер је као мало који њен колега (изузмемо ли Дину Вашингтон и Реја Чарлса) умела да се носи са било којим типом песме — од попа, баладе, госпела, ритма и блуза преко кантрија, афро-кубанске музике све до џеза. То је највидљивије на албумима Black Coffee, Blues Cross Country и Mink Jazz.

На њену интерпретацију, коју можемо окарактерисати као „џезирано певање“, понајвише су утицале Били Холидеј и Милдред Бејли, али током каријере Пеги Ли је успела да израсте у снажног индивидуалисту који осећа материјал који пева, поседује непогрешив тајминг и неодољиву осећајност. Утицала је на безброј певачица од Кони Френсис до Дасти Спрингфилд и Петјуле Кларк, да споменемо само неке.

Појавила се у неколико филмова — Mr. Music, затим римејку Џез певача, као и Pete Kelly’s Blues и за ту ролу бива номинована за награду Оскар за споредну улогу.

Требало је имати смелости па 1958. снимити Грозницу (Fever) уз пратњу басисте, бубњара и пуцкетање прстију. Срећа прати храбре и то је постао огроман хит с обе стране Атлантика. Но, руку на срце, овде и није било пуно потребе за срећом, јер је и у овако сведеној постави њен глас раскошнији и заводљивији од многих оркестара.

Да је иза себе оставила само Грозницу осигурала би место у свакој релевантној историји поп и џез музике. Срећом по нас, недавно преминула Пеги Ли, оставила је пуно више.

17. 2. 2002.