Момчило Рајин
Вера и искреност
Разлог за певање блуза су бол, јад, неправда, превара или напуштеност
Ако би се истраживало зашто је блуз, или боље речено музика базирана на блузу, популарна и после више од века постојања тешко бисмо се сложили око само једног закључка. Оно што се данас подразумева под тим термином увелико надилази основе ове музике. Блуз, који као форма вуче корене из периода ропства обојеног становништва у Америци, је био њихов природан, инстинктивни, готово нагонски одговор на животне тешкоће. Како рече Џејмс Бач Кејџ средином прошлог века: „Док смо били робови могли смо само да глођемо кости. То је оно што смо јели — само су бели имали добар оброк. Била су то тешка времена и ми смо правили песме о томе“. Или, како је то легендарни блуз музичар Бука Вајт видео: „Желите да знате одакле потиче блуз. Блуз потиче иза леђа муле. Па сада, можете разумети блуз и док седите за пуним столом и једете. Али, основу блуза ћете наћи у тетурању иза муле у она ропска времена“.
Вапаји који су се понављали у једноставној хармонији и ритму варирали су од шаптаја до крика. И било да су изражавали молитвену медитацију или агонију они су били обзнана душе која пати и која само кроз песму налази одушка. Дуго је блуз остајао у оквирима црне заједнице споро ширећи свој утицај превасходно на љубитеље џеза. Но, оног тренутка када су га открили и прихватили млади бели музичари доживљава интернационалну славу. Он је био логично исходиште музичара који су истраживали фолк музику, као и младих рокера који су трагали за упориштем у традицији. Какви год били путеви који су водили до откривања и одушевљења за блуз, они који су га свирали и слушали везивали су се за њега чврсто верујући да нема музичке форме која је искренија од ове. Поверење које се налази између извођача и слушаоца нигде није толико чврсто као у блузу. Јер, разлог за певање блуза је подразумевао бол, јад, неправду, превару или напуштеност — подразумевао је емоцију изазвану патњом. А емоције су недељиве, оне не познају ни расну, ни верску, ни интелектуалну разлику.
Када су млади музичари почели да истражују ову форму они су почели да шире њене изражајне могућности. Када слушате Роберта Џонсона, Џимија Хендрикса или Џона Хемонда, ма колико се разликовала звучна слика која их окружује, оно што их чврсто повезује је разлог за песму и изражајност. Сва тројица су се, као и десетине аутора и музичара који су прославили овај жанр, непрекидно борили са својим анђелима и ђаволима претачући ту борбу у текст и музику. И како то једино у уметност може — што су изазови те борбе били снажнији то су и резултати били упечатљивији.
Преко популарности Ролингстонса, Енималса, Јардбердса и иних, и таласа коју су они подигли током шездесетих блуз стиже и до нас. Ако је први контакт, из разумљивих разлога, био из друге руке, не мали број љубитеља овог жанра пасионирано се упустио у истраживање корена. И створена је не замашна, али постојана сцена константно подржана култним радио емисијама и спорадично диско маркетом и концертима.
Једна млада београдска дискографска фирма Round Records однедавно окупља чланове који осим попуста на њихова издања имају могућност набавке лимитираних, печатом од 01 до 99 означених примерака едиције Blues Files. Ради се о некомерцијалном пројекту (јер и продајом свих примерака једва да се покривају трошкови производње) у коме сви учествују добровољно, одричући се хонорара. До сада су објављена три диска: први, суботичког блузера Роберта Тилија, други, београдске групе Сирова кожа и последњи за сада, сведочанство са живог наступа тада младог Стрип блуз бенда из СКЦ-а 1984. године. Blues Files су замишљени да овакве и сличне снимке сачувају од заборава. Како људи из ове куће потпомажу наш једини блуз фестивал — Blues Summit који се већ две године одржава у Панчеву и издања још једне блуз поставе вредне поштовања Зоне Б, више је него јасна њихова оријентација. Додир пажње и искрености зрачи из ових издања. У ова сурова, тржишно оријентисана времена, ово су поносна сведочанства вере, поштовања и посвећености. Тако нешто могу само прави заљубљеници. Блуз фанови су нашли начин да то и докажу.
16. 6. 2002.
Датум последње измене: 2012-11-11 23:36:59