Рита Флеис

Радослав Лазић — биографија

Creative Commons: Ауторство-Делити под истим условима 3.0 Unported http://creativecommons.org/licenses/by-sa/3.0/deed.sr

ЛАЗИЋ, Радослав — српски редитељ, естетичар и драмски педагог — рођен је у Санском Мосту 13. 9. 1939. Гимназију и потом студије на Академији за позориште, филм, радио и телевизију завршио у Београду, где је дипломирао режију у класи проф. Вјекослава Афрића, 1964. године. Упоредо је студирао историју уметности на Филозофском факултету у Београду. Постдипломске студије из области театрологије апсолвирао је на Факултету драмских уметности у Београду. Специјалистичке студије завршио на Université, Paris VII, Diplome d'études approfondies (1981) i Diplôme doctorat de 3 cycle (1984) из области Études techniques et estétiques du Théatre. Докторску дисертацију Југословенска драмска режија, 1918–1991, Теорија и историја, пракса, пропедеутика одбранио на Академији уметности Универзитета у Новом Саду 1993.

Као позоришни редитељ режирао око 50 драмских представа на сценама Београда, Загреба, Новог Сада, Суботице, Ниша, Бања Луке, Вараждина, Куманова, Лесковца, Зрењанина, Сомбора, Вршца, Панчева. Режирао прво извођење Стерије на сцени Државног театра Тиргу–Муреш у Румунији. Као присталица мултимедијалне оријентације, режирао је на телевизији, радију и филму, те за сцену луткарског театра.

Од 1976. године бави се педагошким радом на Академији уметности у Новом Саду, најпре као уметнички сарадник за предмет режија, а од 1984. године као предавач за предмет Историја и естетика режије у свим медијима, наиме, у позоришту, на филму, радију и телевизији. Од 1977. године стални је сарадник, а потом и уредник часописа за позоришну уметност Сцена, као и уредник рубрике „РТВ–естетика“ у часопису РТВ – теорија и пракса. Сарадник је многих часописа у земљи и иностранству, где објављује резултате својих естетичких истраживања у области позоришне, филмске, радијске, телевизијске, оперске и луткарске режије, њене историје и естетике, међу којима истичем да је сарадник Лексикографског завода „Мирослав Крлежа“, Загреб, Хрватска, Енциклопедија Крлежиана, казалишни лексикон (у припреми), као и других енциклопедија у земљи и свету. Значајан је Лазићевог допринос и сарадња у енциклопедијској публикацији Позоришне библиотеке и музеји у свету, UNESCO, уредник Андре Венстен, Париз, 1985, као и десетину одредница о српском луткарству које је објавио у Светској енциклопедији луткарске уметности (Encyclopedie mondiale des arts de la marionnette, Ed. L'Entretemps, UNIMA, Paris 2010. EMAM, Engl. Ed. WEPA и шпанско издање у фази објављивања).

Лазићеви радови преведени су на више европских језика. Аутор, приређивач или антолог је следећих књига: Естетика модерног театра (коаутор са Душаном Рњаком) 1976; Култура режије, 1984; Драмска режија, 1985; Трактат о режији, 1987; Pariska theatralia, 1988; Трактат о филмској режији, 1988; Феномен режија, 1989; Расправа о филмској режији, 1991; Трактат о луткарској режији, 1991; Свет режије, 1992; Херменеутика режије, 1993; Речник драмске режије, 1996; Југословенска драмска режија, 1996; Естетика ТВ режије, 1997; Театролошки бревијар, 1998; Естетско доживљавање театра, 1999; Естетика оперске режије И, ИИ, 2000; Нушићев театар комике, 2002; Естетика луткарства, 2002, Уметност редитељства, 2003; Филозофија позоришта, 2004; Светско луткарство, 2004, О глуми и режији. Разговори с Плешом, 2005; Књига режије. Бојанов „Дундо”, 2005; Јапански класични театар. 12 Нô драма, 2006; Дијалози о режији. Од Станиславског до Гротовског, 2007; Нушићев театар за децу, 2007; Култура луткарства, 2007; Уметност луткарства, 2007, Пропедеутика луткарства, 2007; Магија луткарства, 2007; Даске које живот значе, 2007; Естетика радиофонске режије, 2008; Театар – живот двочасовни, 2008; Трактат о глуми, 2008; Маренићев сценографски театар, 2008; Трактат о сценографији и костимографији, 2009; Бити глумац, 2009; Сара Бернар, Уметност театра, 2009; Чаплин, Естетика визуелне комике, 2009; Александар Саша Петровић, 2010; Позоришно сликарство, 2010; Луткарски Theatrum Mundi, 2010; Савремена драмска режија, 2011; 1973, година вампира, непознати сценарији А. С. Петровића, 2011; Режија филмске анимације, 2012; Весело позорје „Каламандарија“, 2012; Режија — Work in Progress — Дело у настајању, 2012; Бити режисер, 2012; Бити редитељ, 2012: Луткари о луткарству, 2013; Естетика еротског театра, 2013; Трактат о драми, 2013; Трактат о критици, 2013; Режисери о филмској режији, 2013; Филмолошки бревијар, 2013; Театролошки дијалози, 2013.

Његово истраживање Савремена македонска режија је у фази штампања и издавања[1]. Радослав Лазић је аутор око 50 зборника и тематских бројева часописа посвећених уметности позоришта, филма, радија и телевизије, у којима је нагласак на режији, на истраживању феномена режије, естетских процеса редитељске уметности у синхроним трагањима за естетиком режије, њене теорије, историје и пропедеутике. Добитник је награде Академије за позориште, филм, радио и телевизију за свој уметнички рад, наиме, режију (1964), а за режију представе „Три сестре А. П. Чехова“, суботичког Народног позоришта на XX сусрету војвођанских позоришта Похвалу (1970). Добитник је Повеље за сарадњу и допринос у остваривању истраживачких пројеката Завода за проучавање културног развитка Србије и Повеље филмског часописа Синеаст, 1988.

Радослав Лазић је држао предавања на универзитетима у Паризу, Београду, Загребу, Љубљани Сарајеву, Осијеку, Бања Луци, Цетињу, Новом Саду, Техерану, Ротенбургу, из области историје и естетике режије. Члан је стручних жирија, удружења књижевника, драмских уметника, и међународних асоцијација SIBMAS, FIRT, AICET, почасни члан UNIMA и ASSITEJ.

У новосадском „Прометеју“, уређивао је Библиотеку драмских уметности (позориште, филм, радио, телевизија, видео), коју сада уређује као Ауторска издања у Београду, где објављује темељна дела из историје, теорије и естетике драмских уметности (Апија, Арто, Станиславски, Тарковски, Бергман, Гротовски итд.). У његовим Ауторским издањима објављују се дела из сопствене театролошке, филмолошке и естетичке истраживачке лабораторије. Аутор посебну пажњу посвећује антологијама, хрестоматијама и зборницима као синтезама у панорами савремених и класичних дела из естетике, историје и теорије драмских уметности.

Основу научно–истраживачког рада Радослава Лазића представља Југословенска драмска режија / (1918–1991) / Теорија и историја, пракса, пропедеутика, заједно са Речником драмске режије, имеником основних појмова драмске режије. Остали делови његовог истраживања се органски надовезују на њих и представљају отворену целину истраживања по начелу „Work in Progress“, дела у настајању.

Добитник интернационалне награде за животно дело „Мали принц“ за изузетан допринос развоју културе и сценске уметности за децу на XII Међународном фестивалу позоришта за децу, Суботица, 2004. Добитник награде“Бошко Зечевић“, Позоришта младих Нови Сад, на 40. сусрету српских професионалних луткарских позоришта, Ниш, за свеукупни допринос развоју луткарства у Србији, 2008. и добитник Међународне награде за допринос развоју драмског одгоја, Мостар, 2009; добитник признања за десетогодишњи допринос развоју Лут–феста, Источно Сарајево, 2009. Изабран за добитника Повеље за животно дело „Златна анима“ Међународног фестивала луткарства „Лут–фест“, Источно Сарајево, 2012. Члан је Академије филмске уметности и науке, Србија.

Лазићев критичко–теоријски и есејистички рад карактеришу фундаментална истраживање у областима театрологије, филмологије и науке о медијима и њихове евалуације на просторима Србије, Југославије, Европе и света. Плодове свог критичко–истраживачко–публицистичког рада објавио је у преко 50 ауторских књига, са тематиком из естетике, теорије и историје драмских уметности., посебно у области режије позориште, филм, радио, телевизија, медији и исто толико научних зборника, као и преко 1.000 библиографских јединица у стручној периодици.

Учесник је бројних националних и међународних симпозијума и научних скупова посвећених драмским уметности. Члан је бројних стручних жирија у земљи и иностранству.

Као драмски педагог, поред матичне Академије уметности Универзитета у Новом Саду, сарађивао је с Факултетом драмских уметности и с Универзитетом уметности у Београду, Академијама умјетности у Осијеку и Бања Луци, као и с Факултетом драмских умјетности на Цетињу.

У Стеријином позорју остварио плодну уредничку сарадњу у часопису „Сцена“, дугу две деценије, дајући допринос уметничком и научном развоју нашег најзначајнијег националног позоришног фестивала и савременој театрологији.

Као редован професор Универзитета за предмет Режија и Историја и естетика режије (позориште, филм, радио, телевизија, луткарство) суделовао у академском стручном образовању преко 50 дипломираних редитеља.

Водио магистарске и докторандске студије на Академији уметности, Нови Сад, Универзитету уметности и Факултету драмских уметности у Београду, где је суделовао, као ментор или члан стручних комисија, у одбранама тридесетак магистарских и докторских дисертација из области историје, теорије и естетике драмских уметности.

Пише теоријске студије из области театрологије, филмологије и науке о медијима, као књижевну и естетичку критику и есејистику.

Целокупан његов мултимедијални редитељски ангажман представља успешан опус преко 50 режија класичних и савремених драмских дела, домаћих и светских аутора, на сценама Србије и јужнословенског позоришног простора.

Као редитељ режирао за РТВ Београд и Нови Сад десетак тв–серија и стотинак тв–филмова и емисија претежно документарног и научно–образовног карактера. За Радио Београд и Нови Сад режирао преко 50 радиофонских остварења.

Својим научним истраживањима дао вредан допринос савременој естетици, историји и теорије мултидисциплинарној режији (позориште, филм, ртв, опера, балет, луткарство) и савременој естетици представљачких уметности Према сведочењу највећих наших и светских ауторитета међу којима су чувени пољски академик проф. др Henryk Jurkowski: „Радослав Лазић је човек кога провиђење шаље српском позоришту. Његова театролошка рефлексија претвара искуство европског позоришта у кохерентну синтезу теорије позоришне уметности. Његови радови могу представљати полазну тачку за формирање талената будућих великих уметника српског позоришта. Они су, истовремено необично драгоцен допринос баштини светске театрологије.“ — Метаморфозе позоришта лутака у XX веку, Суботица, 2006.

Живот и дело Радослава Лазића представља јединствену личност истрајно посвећену, више од 50 година, теорији и пракси, васпитању и образовању у драмским уметностима, у готово свим појавним облицима и жанровима, посебно у области естетике интердисциплинарне режије, као уметности модерне епохе. Члан је Академије филмске уметности и науке, Србија. На Академији лепих уметности у Београду на Мастер студијама актуелно предаје креативно писање.

ЛИТЕРАТУРА. Допринос Радослава Лазића теорији драмских уметности у области естетике режије, докторска дисертација Рите Флеис, ФДУ, новембар 2012; Светска енциклопедија луткарске уметности (Encyclopedie mondiale des arts de la marionnette, Ed. L'Entretemps, UNIMA, Paris 2010. EMAM, Engl. Ed. WEPA и шпанско издање); Филмска енциклопедија, Лексикографски завод „Мирослав Крлежа“, Загреб, Уредник Проф. др Анте Петерлић; Томислав Гаврић, Енциклопедија филмских редитеља, том 3, „Неа“, Београд, 2005; Ко је ко у Србији, „Библиофон“, Београд, 1996; Томислав Гаврић, Лексикон филмских синеаста (у штампи)