Зоран Стефановић

Капитални догађај за српску културу: Прва српско–руска археолошка конференција (саопштење за медије)

Саопштење за штампу

КОМПЛЕТАН ПРОГРАМ конференције са сажецима свих радова је на адреси: http://www.rastko.rs/cms/files/books/53679a89bb3a5

Београд — Нови Сад, 14. мај 2014.

Прва српско–руска археолошка конференција у историји науке биће одржана од 20. до 26. маја 2014. године у Новом Саду и Београду, под називом „Судбине народа источне и јужне Европе – поглед кроз векове“. Организатори су Музеј Војводине из Новог Сада и Археолошки институт Руске академије наука из Москве, у сарадњи са Народним музејем и Руским домом у Београду, Фондацијом „Руски свет“ и другим установама Србије и Русије.

Конференција ће донети многа нова и ексклузивна научна сазнања о прошлости Југоисточне и Источне Европе, како балканских и словенских, тако и романских, германских, угро–финских, келтских и индо–иранских народа.

Скуп који по први пут организовано повезује археологе Србије и Русије плод је успешне петогодишње сарадње Музеја Војводине и Археолошког института РАН. Предвиђено је учешће деветоро руских и четрнаесторо српских археолога, који ће изложити 20 научних радова. Између осталог, на конференцији ће наступити и више научника међународног угледа, укључујући и академика Александра Лому, др Андреја Обломског, др Ђорђа Јанковића и друге.

Поред излагања научних радова и дискусија, предвиђен је и округли сто на тему заједничке српско–руске научне фондације, посетa значајним археолошким налазиштима и културно–историјским споменицима Србије, као и популарни програми у Руском дому 22. маја.

Члан Организационог одбора Станко Трифуновић истиче: „Сазрели су услови за унапређење сарадње и промишљање могућности за нове видове заједничког деловања археолога Србије и Русије. Окупљање српских и руских археолога допринеће бољем сагледавању стања и перспектива археолошке науке и праксе у нашим двема државама, са посебним разматрањем обострано важних научних тема.“

Јавни део скупа почеће свечаним отварањем 21. маја у Музеју Војводине у Новом Саду, а окончаће се свечаним затварањем у 23. маја у Народном музеју у Београду.

Богат пратећи програм и иницијатива за заједничку научну фондацију

Осим научних радова, на конференцији ће бити представљена нова археолошка и антрополошка издања из Русије, и уручена као поклон Музеју Војводине и Народном музеју у Београду. Биће приказан филм и интерактивна видео презентација о теренским истраживањима Археолошког института РАН.

Од интереса за порекло становништва Србије биће реферат и дискусија на тему о пореклу археолошке културе Лимиганата, народа у панонском Барбарикуму касноримског доба.

Конференција за новинаре биће одржана 23. маја 2014. године у 13.00 часова у Народном музеју у Београду. Истог дана ће бити одржан Округли сто поводом иницијативе за оснивање заједничке научне фондације, установљење руске археолошке школе у Србији, разматрање њеног статуса и основних праваца деловања. Након округлог стола, јавни део конференције биће закључен свечаним затварањем.

Руски научници ће посетити и бројне историјске и археолошке споменике Србије, укључујући и комплекс античког Сирмијума у Сремској Митровици, фрушкогорске манастире, манастире Жича, Студеница и Градац, средњовековни град Маглич, музеј у Краљеву, манастире Ђурђеви ступови и Сопоћани, цркву Св. Петра и Павла, средњовековну српску престоницу Рас и музеј у Новом Пазару.

Организациони одбор

Чланови организационог одбора конференције са руске стране су академик Руске академије наука Николај Андрејевич Макаров, директор Археолошког института РАН, као и Андреј Михајлович Обломски, руководећи научни сарадник овог института

Са српске стране чланови одбора су др Агнеш Озер, директор Музеја Војводине, мр Бојана Борић–Брешковић, директор Народног Музеја у Београду, др Милан Мицић, помоћник секретара за културу Извршног већа Војводине, др Ђорђе Јанковић, Филозофски факултет универзитета у Београду, и Станко Трифуновић, музејски саветник Музеја Војводине, иницијатор скупа.

Извршни уредници су археолози Дејан Радовановић из Завода за заштиту споменика културе у Смедереву и Кристијан Релић из Српског археолошког друштва, а медијски продуцент је Зоран Стефановић, председник Међународне културне мреже „Пројекат Растко“.

Нова сазнања о прошлости источноевропских народа

Од радова на конференцији за ширу јавност ће од интереса бити нова сазнања о пореклу становништва Србије и Словена.

Нова језичка запажања о раном насељавању Словена представиће у дводелном реферату академик Александар Лома, професор Филозофског факултета Универзитета у Београду.

Руски археолог Андреј Обломски из Археолошког института РАН, међународно признати специјалиста за археологију римског доба и Сеобе народа, даће једно саопштење о односима становника Подунавља и горњег Дона у доба Велике сеобе народа, а друго о археолошкој култури Сармата–Лимиганата из Бачке и њиховим везама са Словенима Источне Европе.

Богата а неистражена евроазијска предања Словена разматраће професор у пензији Ђорђе Јанковић, својевремени руководилац катедре за археологију средњег века Филозофског факултета у Београду и некадашњи председник Српског археолошког друштва. Истраживач капиталног налазишта „Стари виногради“ у Чуругу, Станко Трифуновић из Музеја Војводине, говориће о култури касноримског доба у панонском Барбарикуму.

Осим Обломског, из Археолошког института РАН долазе и Марија Добровољскаја која представља сазнања о Сарматима Источне Европе на основу података палеоантропологије, затим Игор Гавритухин који ће говорити о византијским предметима у културама ранословенског круга, као и Олег Радјуш са рефератом о наоружању становништва Подњепровља почетком Велике сеобе народа.

О презентацији Косовске битке у новом музеју Куликовске битке причаће Марија Воронцова и Игор Бурцев из Музејског комплекса „Куликово поље“ у Тули, а њихове колеге из исте установе Алексеј Воронцов и Евгениј Столјаров говориће о Горњем Поочју од Гвозденог доба до Велике сеобе народа. „Дунавске“ елементе у култури рјазањско–окских Финаца у 5. и 6. веку представиће Иља Ахмедов из Ермитажа у Санкт Петербургу.

О археолошким и антрополошким сазнањима на основу сахрана у сарматским насељима говориће Агнеш Секереш и Неда Димовски из Градског музеја у Суботици. Ивана Пашић из Покрајинског завода за заштиту споменика културе у Петроварадину представиће сеоска насеља од 1. до 5. века у Војводини.

О касноантичким предметима са хришћанском симболиком на територији Србије говориће Ивана Грујић из Музеја Херцеговине у Требињу. Београдски археолози Весна Мијатовић из Астрономске опсерваторије и Дејан Вемић представиће симболику украса на посудама касноримског доба у српском Барбарикуму, док ће Дивна Гачић из Музеја града Новог Сада говорити о кружним глиненим плочицама и њиховој намени.

Археолог Јелена Ђорђевић из Народног музеја у Панчеву приказаће нова знања о насељима од 5. до 7. века у Војводини, аВојислав Ђорђевић из исте установе даће нови осврт на некрополе и гробне налазе из истог раздобља у Банату.

О траговима Словена у 6. и 7. столећу на западном Балкану говориће Емина Зечевић, археолог Народног музеја у Београду, док ће Дејан Радичевић са Филозофског факултета у Београду, председник Средњовековне секције Српског археолошког друштва, представити сахрањивања у касноантичком добу на територији западне Србије.

Музеј Војводине планира и штампање Зборника радова са ове конференције од историјског значаја за нашу културу и науку. •

Сајтови

• Музеј Војводине www.muzejvojvodine.org.rs

• Археолошки институт РАН www.archaeolog.ru

• Народни музеј у Београду www.narodnimuzej.rs

• Руски дом у Београду www.ruskidom.rs