Саша Недељковић

Заједнички рад сокола и певачких друштава на јачању националне свести

Соколски покрет настао је у борби за очување националне свести. Како је истакао др. Лаза Поповић: „Идеју соколску чини синтеза вежбе и националне културе“. У часопису „Српски Соко“ истакнуто је: „Култура је модерно ратничко оружје, много убитачније од ханџара и пушке, јер одрађа и заробљује дух. Ступњем културе мери се величина сваког народа. ...Српски Соко прикупља под своја крила сав српски народ, он ствара јаку везу између појединих делова нашега народа.“ Основни циљ сокола био је телесно здрав, морално јак, а национално свестан народ. На челу сокола били су уметници као Стева Тодоровић и Светолик Пашћан–Којанов. На соколским течајевима предњаци (тренери) учили су сем фискултуре и народне игре. Соколи су истицали да се у нацији одржавају везе са прецима и да завети и задаци предака постају завети и задаци потомака. (1)

Стева Тодоровић је 1857. прешао из Војводине у Београд као национални прегалац. Сматрао је ,,да се имају очекивати прави поборници који се имају жртвовати и приуготовити пут будућим нараштајима.“ Сва своја залагања истакао је речима: ,,Да буде од ползе народу“. У Београду основао је Сликарску школу у којој је ученике учио и певању и телесним вежбама. Стева Тодоровић је 1860. приредио изложбу слика дајући у исто време на њој и јавни час гимнастичких вежби и хорског певања. Оженио се 1864 ћерком Матије Бана Полексијом. (2) Слично Стеви Тодоровићу, Матија Бан је био прегалац који је дошао са Приморја у Србију. Владан Ђорђевић, некадашњи члан гимнастичког друштва које је водио Стева Тодоровић, основао је 1882. Београдско друштво за гимнастику и борење, у чијој управи је био Стева Тодоровић. Због својих заслуга Стева Тодоровић је изабран за старешину Савеза соколских друштава ,,Душан Силни“ 1910.(3)

Прво Београдско певачко друштво је 1856. изабрало Стеву Тодоровића, заједно са његовим пријатељем Корнелијем Станковићем, за почасног члана друштва. Двојица уметника понудила су Првом Београдском певачком друштву идеју о изграђивању националне уметности. Следеће године Стева Тодоровић је започео свој дугогодишњи рад у друштву, као члан, бележник, секретар и председник. Када је 1863. Корнелије Станковић постао диригент друштва, Тодоровић је међу члановима свог гимнастичког завода имао многе младе певаче, припремљене за прихватање Станковићевих обрада српских народних и црквених песама. Друштво је учествовало у оснивању Савеза српских певачких друштава 1903. и Југословенског певачког савеза 1924. (4)

Група омладинаца, ученика школе, заната и трговачких помоћника почела је 1908. у Скопљу да вежба гимнастику. Они су 1909. основали душановачко гимнастичко друштво у Скопљу. Први вежбачи били су чланови омладинског певачког друштва „Вардар“. (5)

Светолик Пашћан–Којанов, известилац за музику старешинства Савеза Сокола Краљевине Југославије, рођен је у Петроварадину 1892. Као студент отпочео је своју диригентску каријеру међу средњошколцима и Привредниковим омладином. Као сарадник националних бораца Јукића, Хорвата, Доленца и Најхарда био је осуђен у Аустро–Угарској због велеиздаје и затворен у Лепоглаву, а за време рата интерниран у Мађарској. Кад је ослобођен 1917. основао је мушки пјевачки збор „Мокрањац“. По уједињењу наставио је са студијама на конзерваторију у Загребу. Тада је био диригент певачког друштва „Једнакост“, Српског пјевачког друштва, Типографског збора „Слоге“ и Академског певачког друштва „Балкан“. По завршетку студија 1922. отишао је у Нови Сад и убрзо постаје центром музичког живота. Његово су дело подизање збора музичког друштва, оснивање женског музичког удружења, освајање прве награде на утакмици зборова Југословенског пјевачког савеза 1929. и турнеје по Југославији и Чехословачкој. Деловао је као педагог у мушкој гимназији и као музички референт Савеза Сокола Краљевине Југославије. Светолик Пашћан био је организатор, композитор, педагог и диригент. Међу његовим композицијама најважније су обраде народних песама за хорове. Новосадска жупа Певачког савеза „Изидор Бајић“ приредила је 15.6.1935. прославу 25–годишњице уметничког рада Светолика Пашћана. У поздравном говору композитор Коста Манојловић изнео је заслуге Пашћана који је пре 25 година био први диригент Савеза славенских пјевачких друштава. Новосадски грађани предали су Пашћану венац, а певачко друштво из Скопља почасну диплому. Прослава је завршена великим концертом на ком су учествовали: Женско музичко друштво, Музичко друштво гимназије, Певачко друштво „Невен“, Женски пјевачки збор из Аде (6). Пашћан је као таборски хоровођа учествовао у снимању филма „Ој летни, сиви соколе“ о таборовању новосадске соколске жупе на Бледу 1934. Написао је текст и компоновао музику за филм. (7) Пашћан–Којанов радио је у Артистичком вођству Јужнословенског певачког савеза. (8)

Академско пјевачко друштво ,,Обилић“ летовало је 1940. у Купарима. Иако је друштво имало само један део чланова на молбу Дубровчана приредило је јула 1940. концерт заједно са српским дубровачким пјевачким друштвом „Слога" у атријуму Спонзе. Концерт је трајао један и по сат, а састојао се од десет тачака мјешовитих хорова од домаћих композитора, претежно од Мокрањца. Неколико тачака концерта извели су заједнички ,,Обилић“ и ,,Слога“, а неколико само ,,Обилић“. Дириговао је Светолик Пашћан–Којанов. Бурни аплаузи многобројне публике били су награда пјевачима и диригенту. Послије концерта Дубровчани су приредили вечеру пјевачицама и пјевачима у башти хотела Империала. Вечера на којој је било 140 лица прошла је у врло интимном братском расположењу.(9)

Мјешовити хор Дубровачког српског пјевачког друштва „Слога" отпутовао је 1938. у Мостар на прославу педесетогодишњице друштва „Гусле“ из Мостара. Путем су им се придружили пјевачка друштва из Котора, Херцегновога и Требиња. На прославу је дошло 11 српских пјевачких друштава. Поворка пјевачких друштава, на челу са соколском музиком и пјевачким друштвом ,,Јединство“ из Котора била је одушевљено поздрављена од грађана Мостара. Положени су венци на гроб Шантића и Ћоровића. Одржана је свечана академија. У вече је био одржан концерт. Прву тачку концерта државну химну и последњу ,,Ој Словени“ певали су заједнички сви пјевачи, њих око 600. (10)

У међуратном периоду певачка друштва истицала су своје заслуге у борби за уједињење. Српско пјевачко друштво ,,Јединство“ је прославило стогодишњицу рада 26 и 27 августа 1939. у Котору. На прославу је позвано 17 пјевачких друштава од Суботице до Битоља и Цетиња. Из прогласа који је издала Управа ,,Јединства“ са својим предсједником протом–ставрофором Јовом Бућином лист „Дубровник“ истакао је завршетак: ,,Тешка је била борба, у којој ни попаљени домови, ни вјешала уздуж сињег мора не могоше саломити нашу жељу за слободом, ни поколебати нашу вјеру у уједињење са осталом нашом браћом исте крви и језика. Ту завјетну мисао ,,Јединство“ је освештало у имену своме, исписало на барјаку своме, као символ и циљ свих прегнућа, жеље и рада свога, са истакнутом лозинком: Брат је мио, које вјере био. У тој борби снажила нас је пјесма наша да не сустанемо – пјесма нас је одржала да не поклекнемо“. (11) На прослави су учествовала са својим заставама пјевачка друштва из Сремске Митровице, Мостара, Никшића, Цетиња и Рисна. Југословенски пјевачки савез одликовао је ,,Јединство“ и његовог предсједника. Пјевачка друштва одржала су на Бенову концерт. Заједнички хор свих друштава извео је државну химну. Потом су поједина друштва изводила своје тачке. Пјевачки концерт завршен је заједничким пјевањем свих друштава пјесме ,,Ој, Словени“, што је маса френетички поздравила. Свечаност на Бенову закључиле су војна и грађанска музика својим концертима. У чланку у листу ,,Дубровник“ истицало се за ,,Јединство“: ,,часно је вршило свој тешки али патриотски задатак, и у томе своме часном и патриотском раду дочекало је и своју стогодишњицу. Захвално покољење честитајући му ову славу, жели да и даље, високо држећи барјак, настави са радом, који би лако могао бити потребнији него чак и у неким тешким прошлим часовима. Котор и Срби Бокељи могу се ,,Јединством“ поносити и дичити, јер само њихово прегарање и схваћање потребе његова задатка, да са пјесмом чува свете српске аманете, одржало га је у животу и на оној патриотској висини, која служи само за примјер.“ (12)

Југословенски пјевачки савез припремао је слет 1939. у Београду. Слет је био организован у част прославе двају стогодишњих савезних друштава: Панчевачког српског црквеног пјевачког друштва и Српског пјевачког друштва ,,Јединство“ из Котора. (13)

Српски прегаоци радили су на стварању националне културе и припрему народа за будућу борбу за ослобођење и уједињење. Своје идеје ширили су преко соколских и певачких друштава. Многи чланови соколских друштава били су истовремено и чланови певачких друштава. На челу сокола били су уметници као Стева Тодоровић и Светолик Пашћан–Којанов. Пишући о прослави стогодишњице рада Српског пјевачког друштва ,,Јединство“ из Котора 1939. лист ,,Дубровник“ је истакао да би рад друштва могао бити потребнији у садашњости него у прошлости.

Саша Недељковић је члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене:

1. Раф.П., „Нацијонални и социјални задатак Српског Сокола“, стр. 91, Српски Соко,17.(30.) декембра 1909, бр. 5, Сремски Карловци; „Како се развијало соколство“, Око соколово, стр. 126–156, бр. 7, 1937; Милан Р. Мајсторовић, „О поштовању умрлих предака“, стр. 85; „Прослава Церске битке, стр. 104;
2. М.Т. ,,О Стеви Тодоровићу“, ,,Дуга“, бр. 253, август 1950, Београд, стр.5;
3. Милојко Јефтимијадес, „Др. Владан Ђорђевић“, „Око Соколово“, бр. 9, 1 новембра 1938, Београд, стр. 213–214;
4. ,, Прво Београдско певачко друштво“, на Интернету;
5. Соколско друштво Скопље–Матица, „Споменица о прослави 30годишњице и извештај о раду у 1939 год. „, Стр. 5–30, Скопље, 1940; „Соколство у Јужној Србији“, стр.50, 51, 52, „Соко на Вардару“, бр. 7, Скопље, јули 1933;
6. „Прослава 25–годишњице умјетничког рада Светолика Пашћана“, стр. 80, „Ћирилометодски вјесник“, бр. 6,7 и 8 јуни, јули, август 1935, Загреб;
7. Велимир Поповић, Михајло А. Миловановић, „Ој летни, сиви соколе“, Просветни одбор Савеза Сокола краљевине Југославије, 1934, Нови Сад, стр. 84, 98, 99, 114, 119;
8. Извештај о раду јужнословенског певачког савеза за певачку годину 1939 – 1940, стр. 15, 22, Београд 1940;
9. ,,Акад. Пјев. Друштво ,,Обилић“, „Дубровник“, 20 јула 1940, бр. 28, стр.4; ,,Вокални концерат у Спонзи“, „Дубровник“, 27 јула 1940, бр. 29, Дубровник, стр. 4;
10. ,,Свечаност у Мостару“, ,,Слога у Мостару“, бр. 26, „Дубровник“, 2 јула 1938, стр. 2, 3:
11. ,,Стогодишњица српског пјевачког друштва ,,Јединство“ у Котору“,29 јула 1939, ,,Дубровник“, бр. 30, Дубровник, стр. 4; ,,100–годишњица ,,Јединства“, „Дубровник“, 26 августа 1939, бр. 34, Дубровник, стр. 3;
12. ,,Стогодишњица срп. пјев. Друштва ,,Јединство“, „Дубровник“, бр. 35, Дубровник, 2 септембра 1939, стр. 3;
13. ,,Југословенски пјевачки слет у Београду“,„Дубровник“, 2 фебруара 1939, бр. 5, Дубровник, стр. 3;