Саша Недељковић

Соколски течајеви народних кола

Саша Недељковић je члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Соколи су сарађивали са осталим националним друштвима као што су Коло Српских Сестара у одржавању традиције. Соколски рад на чувању и спасавању од заборава традиционалних игара почео је 1934. Тежили су да народне игре предају неокрњене и неизмењене свом чланству. У циљу оживљавања и ширења старих народних игара по соколским јединицама, начелништво Савеза Сокола Краљевине Југославије приредило је течај за народна кола. Течај је одржан од 21 до 25 јануара 1935. у Београду. Учествовало је 29 чланица и 22 члана сокола из свих крајева Југославије. Наставница на течају била је Љубица Јанковић, стручњак у познавању народних кола. Обрађено је око 50 народних кола. (1)

Други савезни течај народних игара за соколе–предњаке приређен је у Београду од 14 до 18 априла 1936. Течај је одржан у Дому Соколског друштва Београд Матица у Делиградској улици. Данас је Соколски дом познат као Стари ДИФ. Течај је похађао 51 учесник из жупа и око 20 ванредних учесника из београдских соколских друштава. Интересовање је било изванредно. Највише је било учесника из Словеније. Вежбана су народна кола: „Пошла ми Милка на воде“, „Слављанка“, „Тројанац“, „Битољка“, „Да вам кажем, браћо моја“, „Зупчанка“, „Неда гривне“, „Ђурђевка“, „Врањанка“, „Из бању иде“, „Нишевљанка“, „Зетско коло“, „Црмничко“, „Тасино“, „Девојачко“, „Срба“, „Ајд на лево“, „Ја посејах“, „Мајка Мару“, „Професорка“, „Девојчица“, „Србијанка“, „Ајде лепа Маро“, „Сељанчица“, „Заплет“, „Шумадинка“, „Лепа Маца“, „Дивна“, „Дуње ранке“, „Бојерка“, „Сарајевка“, „Осмољка“, „Гружанка“ и „Устај, дико !“. На течају су се училе поред народних игара из Југославије и чешке, руске и пољске игре („Краковјак“, „Козачок“ и „Чешка беседа“). Као уџбеник служила је књига „Народне игре I део“ од Љубице и Данице Јанковић. Водници течаја били су Агата и Франо Жиц. Наставници су били Љубица и Даница Јанковић, Книхова, Федор и Ангелина Гопуренко, Отокар Новотни, Марија и Мирослав Војиновић. За 20 часова пређена су 34 народна кола. Одржана су предавања о значају народних игара у вези са соколском идеологијом, народне игре у соколској пропаганди и о хумору у народним играма. На крају течаја захваљено је сестрама Јанковић. (2) Предњаци су упознавали чланове соколских друштава са народним колима ради извођења на соколским приредбама.

Приликом прославе 25–годишњице ослобођења Старе Србије у Народном позоришту у Скопљу 1937. одржана је свечана соколска академија у присуству делегата ЧОС, руског Соколства, целокупне управе Савеза Сокола и слетског одбора. Тачку „Поздрав југословенској застави“ извели су чланови друштва Подгорица. Тачку „Што ћутиш, Србине тужни“ извело је 9 чланова друштва Скопље Матица. Тачку „На прелу“ извело је 8 чланица чете Бадњевац, жупе Крагујевац. У другом делу академије извело је 6 нараштајаца друштва Призрен вежбу „Арапска игра“. Тачку „Његошев споменик“ од Милошевића извело је 9 чланова и чланица друштва Подгорица. Народна кола извели су 9 чланова и чланица друштва Велес у народној ношњи. На крају академије изведена је апотеоза „Свесловенство“ од чланова руског одсека друштва Скопље Матица уз суделовање нашег чланства одевеног у народну ношњу. Први део био је симболична слика, а у другом делу приказиване су руске, чешке, словачке и пољске народне игре.(3)

Соколска жупа Београд приредила је марта 1938. Бал словенских народа у просторијама Соколског друштва Београд Матица у Делиградској улици. Покровитељ бала Влада Илић повео је Краљево коло. Чланови и чланице Соколског друштва Београд–Матице су извели сплет словенских игара; чланови и чланице југословенско пољске лиге у пољским племићким ношњама извели су неколико народних пољских плесова, два пара чланова и чланица руског сокола из Земуна извели су „Козачок“. Нарочито топло су били поздрављени чланови и чланице удружења Трст–Ријека–Горица који су извели неколико плесова из свог краја и у ношњи тамошњег живља. (4)

Музички одсек Соколског друштва Дубровник одржао је 13. априла 1936. своју музичку академију. Академија је била подељена на музички део, ревију народних игара у народним ношњама и игранку. У музичком делу били су на програму С. Пашћан, Шуман, Ребиков, Гречанинов, Милојевић и Ревес. Од народних игара приказани су „Хрватско салонско коло“, „Чешка беседа“ и „Србијанка“. (5)

Упркос избијању Другог светског рата Соколско друштво Београд–Матица приредило је 16. марта 1940. Свесловенско вече. На програму биле су: 1. Југословенске народне игре и песме које су изводиле чланови и чланице Соколског друштва Београд–Матица; 2. „Беседа“, чешка игра коју је извела Чехословачка омладина из Београда; 3. Пољске народне песме које је певао квартет пољских избеглица; 4. „Балун“ истарска игра коју су извели чланови и чланице Друштва Истра, Трст и Горица; 5. „У бој“ – „Соколству“ Б. Вомачка певао хор Чехословачког удружења; 6. „Југословенима“ Ј. Скала, рецитација на Лужичко–српском језику; 7. „Краковљак“, пољска игра коју су извели чланови Пољско–југословенске лиге; 8. Чешке народне песме В. Ведрал певао хор Чехословачког удружења; 9. „Гопак“, малоруску игру извели су чланови и чланице Руског соколског друштва; 10. Рецитација члана Друштва Истра, Трст и Горица; 11. „Наше српство“ Кранц – лужичко–српска песма свирао оркестар; 12. Истарске народне песме певао дует Друштва Истра, Трст и Горица; 13. „Ој Словени“ певао хор Чехословачког удружења. (6) Савез сокола деловао је до Априлског рата 1941. када је од стране окупатора био забрањен.

Напомене

1. „Течај Савеза СКЈ за народна кола“, „Соколски гласник“, Љубљана, 8 фебруара 1935, бр. 7, стр. 2;

2. Б. С. „Други течај Савеза СКЈ за народне игре“, „Соколски гласник“, Љубљана, 15 маја 1936, бр. 20, стр. 3;

3. Б. С. „Видовданским слетом у Скопљу југословенско Соколство достојно је прославило 25–годишњицу ослобођења наших јужних крајева“, „Соколски Гласник“, Београд, 3 јули 1937, бр. 21, стр. 3, 7;

4. „Жупски бал Словенских народа“, „Око соколово“, Београд, 1 април 1938, бр. 4, стр. 68;

5. „Дубровник“, „Соколски гласник“, Љубљана, 1936, бр. 17, стр. 4;

6. „Вести Соколског друштва Београд–Матица“, „Око соколово“, Београд, 15 мај 1940, бр. 5 и 6, стр. 102;