Саша Недељковић

Дубровачка Матица Српска

Матица Српска основана је 1909. као задужбина трговца Константина Вучковића. Дубровачка православна црквена општина купила је 1907. зграду Дубровачке народне штионице и наменила је за седиште Матице. Управу Матице сачињавало је Туторство српско–православне црквене општине у Дубровнику. Управа Матице српске била је председник Никола Бабић, секретари др. Франо Кулишићи др. Стијепо Кнежевић, чланови: поп Саво Барбић, Јово Берберовић, Јово Бердовић, Саво Вулетић, Јово Герун, Михаил Милишић и Милан Тројановић. Циљ Матице био је: 1) издавање српских књига искључиво ћирилицом; издавање периодичних листова за наставу, просвјету и привреду; куповање књижевних рукописа и старина за издавање за свој рачун; 2) награђивање књига и чланака; 3) ширење издатих и награђених књига било поклањањем или продавањем уз нижу цену; 4) оснивање библиотеке Матице српске, приступачне свима у Дубровнику; 5) помагање из закладних прихода школских установа и ученика. Управа је бирала књижевни одбор који је давао мишљење о делима и награде, и именовала једног књижевника за секретара књижевног одељења Матице. Секретар је водио бригу о штампању свих издања и водио је библиотеку. Правилник је донет 21. априла 1909. Књиге су коришћене у библиотеци, осим ако секретар или Управа не дозволи некоме да уз реверс добије књигу ван књижнице. (1).

Издавала је књиге Срба примораца: Ива Војновића, Марка Цара, Ива Ћипика, Данила Петрановића, Светозара Ћоровића, Вида Вулетића Вукасовића, Вица Адамовића, Божа Ловрића и других. Српска књижевна задруга, Матице Српске у Новом Саду и Дубровнику поклањале су своја издања Српској зори за задружне књижнице. Матица је од 1909. до 1914. објавила 16 књига ( приповетке, литерарно–историјске расправе, драме, песме и пољопривредна дела) и формирала библиотеку од 4.000 књига. Своју библиотеку Матици је завештао Рафо Марић, угледни Србин католик. За време Првог светског рата рад Матице је обустављен а прегаоци похапшени.

Савез српских земљорадничких задруга у Загребу 1920. откупио је неколико стотина примерака књиге „Напредна земљорадња“ коју је објавила Матица српска у Дубровнику. Исту књигу је 1925. издало Српско пољопривредно друштво у Београду под насловом „Земљорадникова читанка“ у едицији „Тежакова библиотека“. (2)

Матичина основна главница од 160.000 аустријских фјорина, била је у аустријским обвезницама. После пропасти Аустрије тај новац није надокнађен. Туторство српско–православне црквене општине у Дубровнику трудило се да обнови рад Матице. Управни одбор српско–православне црквене општине одржао је књижницу. Матица Српска поново је отворена 27. септембра 1936, предавањем др. Владимира Ћоровића „Карађорђев устанак и Дубровник“. Сем предавања Матица је отворила кружоке словенских језика, у првом реду руског. Задруга Срба Привредника одржала је у Матици Српској 4. априла 1937. своју II редовну скупштину.

Матица Српска у Дубровнику своје свечане сједнице и предавања приређивала је у просторијама Дубровачког Српског Пјевачког друштва „Слога". У свечаној дворани „Слоге" Матица је одржала предавања о Руђеру Бошковићу, Вуку Караџићу, Пушкину ... . На дан 300–те обљетнице смрти Ђива Франа Гундулића 8 децембра 1938. приредила је свечану сједницу, на којој је проф. С. Бурина одржао предавање о Гундулићу. Др Хенрих Барић, родом из Дубровника, одржао је 1937. предавање на тему „менталитет једног покољења“, у којем је изнио улогу предратне Српске народне странке на Приморју. Истакао је да су у тој странци значајну улогу имали Срби римокатолици. Они су „доказивали да Српство није везано искључиво с православљем“. Професор универзитета др Барић је затим говорио о поријеклу Дубровчана од 13. вијека, „па је рекао да се дубровачка властела женила дјевојкама из српске околине Дубровника“. (3)

Приликом боравка у Дубровнику 1937. Ђура Јанковић, министар шума и руда посетио је библиотеку Матице Српске. Њено уређење оставило је на њега врло леп утисак, потпуно схватајући културни задатак ове установе.(4)

Матица Српска је децембра 1937. приредила Вуково вече. Пред елитном публиком у просторијама Слоге говорио је професор Назечић. Остале тачке програма испуњавала је музика композитора Римски–Корсакова, Рахмањинова, Гречанина и Шопена. Б. Бубало рецитовао је народну песму “Буна на дахије“. Као последњу тачку женски соколски нараштај извео је ритмичку вежбу. Народни мотиви старосрбијанске песме уз ритмичку пратњу вежбе те народног кола одушевило је публику, која је са задовољством пратила и уживала у игри и народним ношњама вежбачица.(5)

У просторијама Српског културног клуба у Београду 27. фебруара 1938. одржан је састанак српских културних друштава и установа из Југославије. „Матицу Српску“ из Дубровника заступао је др. Владимир Ћоровић. На састанку је основан Савез српских културних друштава. Оснивачкој скупштини присуствовали су изасланици ових друштава и установа: Српске краљевске академије, Матица српских из Новог Сада и Дубровника, Српске књижевне задруге, Кола српских сестара, Коларчевог универзитета, Српског културног клуба, сарајевске „Просвете“, Привредника, Савеза народних универзитета из Јужне Србије и Спасићеве задужбине. Изабрана је привремена управа у коју су ушли Павле Поповић; др. Владимир Ћоровић; Слободан Јовановић; Русомир Јанковић, председник Касације; Драгиша Васић; др. Васа Чубриловић; Мирка Грујић за Коло српских сестара; др. Воја Бесаровић за „Просвету“; др. Александар Моч за „Матицу Српску“ у Новом Саду; др. Милан Влајинац за Задужбину Николе Спасића; Аврам Филиповић за „Привредник“; Светозар Барбић за „Матицу Српску“ из Дубровника и Првослав Сланкаменац за Савез народних универзитета из Јужне Србије.(6)

Два пароброда Дубровачке пловидбе превезла су првог маја 1938. у Цавтат дубровачка културна и национална друштва са њиховим члановима, на челу са „Матицом Српском" у Дубровнику да походе и положе вијенце на гроб и споменик Валтазара Богишића. Дубровачка друштва и установе дочекали су грађани Цавтата. Истог дана увече у дворани „Слоге" у Дубровнику одржано је комеморативно вече гдје је говорио др. Лујо Бакотић. У Одбору за комеморацију 30–годишњице смрти дра Валтазара Богишића били су: Светозар С. Барбић, предсједник „Матице Српске"; Душан Башић, предсједник „Јадранске Страже" у Дубровнику; Луко маркиз Бона, предсједник „Дубровачке грађанске музике"; др. Ђуро Орлић, предсједник дубр. срп. пјев. друштва „Слога"; Даница Радовић, предсједница „Кнегиње Зорке" у Дубровнику; Нико кап. Папа, предсједник „Нове Југославије"; Иво Шуберт, предсједник „Дубровачког радничког друштва"; Нико А. Шутић, старјешина Соколског друштва у Дубровнику; ... . Одбор је 1938. издао Споменицу дра Валтазара Богишића (7).

На скупштини Савета српских културних друштава и установа 1939. у Београду др. Ћоровић је истакао: „Оснутак Матице српске у Дубровнику дјело је такође приватне иницијативе, а и данас, као и прије, културни успјех нашег рада у Дубровнику овисит ће од успјеха, које ће му моћи створити његова приватна средина“. На крају је др. Ћоровић још једном нагласио важност приватне иницијативе за промицање Српства. Поводом смрти дубровачке владике Полексије Тодоровић, ћерке Матије Бана упутио је телеграм саучешћа Душан Башић, председник Матице српске.(8)

За редовне чланове Краљевске Српске Академије Наука изабрани су 16. фебруара 1940. професори др. Милан Решетар и Марко Мурат. Дубровачке културне и националне установе упутиле су адресу новом академику Решетару у Фиренцу, а њихова делегација посетила је сликара Марка Мурата честитајући му избор. На поздравну депешу Матице Српске у Дубровнику др. Милану Решетару приликом његовог избора за редовног члана Краљевске Српске Академије Наука, госпар Милан је одговорио: „ ...Најтоплије захваљујем „Матици Српској“ мојега незаборавнога роднога Дубровника, што се је сјетила мене врло старога Дубровчанина, ...али се веселим, вјерујте ми, ради нашега Дубровника више него ли ради себе, а особито ми је мило што је та иста почаст дата г. Марку Мурату–још једном Дубровчанину из броја старих бораца Срба католика, ...“(9)

Споразумом Цветковић–Мачек 26.8.1939. Дубровник је одвојен од Зетске бановине и додељен новоствореној Бановини Хрватској. ХСС је у Бановини Хрватској одмах почео са отпуштањем државних службеника и прогонима. Упркос прогонима Савјет дубровачких културних и националних установа (Дубровачка Грађанска музика, Дубровачко Радничко друштво, Д.С.П.Д.„Слога“, Матица Српска, Народна Одбрана, О.Н.О.„Нова Југославија“, Пододбор друштва Кнегиња Зорка и Соколско Друштво) прославио је годишњицу ослобођења свог града 13 новембар 1940. Лист дубровачких Срба „Дубровник“ је констатовао да док су српска и југословенска друштва истакла државне заставе „као преставници истинског и правог Дубровника – Опћина и хрватска удружења тог дана давали су изглед потпуно једнак свим XIII новембра у бившој Аустрији.“(10)

Скромна прослава Дана Уједињења у Дубровнику 1. децембра 1940, ограничена је на свечаност приређену у Соколани у Спонзи. Лист „Дубровник“ писао је о прослави: „Друштвима која би се усудила да не послушају .....г. шеф полиције запретио је употребом силе и хапшењем чланова управе. ... Пред вратима свих зграда у којима се налазе нацијонална друштва стајало је на дан Уједињења по два и три полицајца у униформи или без ње. (11)

Рад Матице престао је 1941. у НДХ. У саставу Музеја икона и портрета српско–православне црквене општине у Дубровнику налази се библиотека са око 25.000 свезака закладне установе „Матица српска“.(12)

Саша Недељковић је члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

1. Унутрашњи правилник „Матице Српске" у Дубровнику, стр. 24, Марко Цар, „Наше Приморје", Српска Дубровачка Штампарија, 1910, Дубровник; Татјана Ракић, „Матица Српска у Дубровнику", стр. 12,14,15, Ирена Арсић, „Улога српске православне цркве у оснивању и у раду Матице српске у Дубровнику", стр. 20, „Љетопис Матице српске у Дубровнику", Зборник радова I, Београд 2010;

2. К. Милутиновић, „Матица Српска у Дубровнику", стр. 313, Југословенски књижевни лексикон, Матица Српска, 1971, Нови Сад ; Софија Божић, „Срби у Хрватској 1918–1929, стр. 305, Београд 2008; „Земљорадникова читанка“, Београд 1925;

3. „Задруга Срба привредника у Дубровнику“, бр. 10, „Дубровник“, Дубровник, 10. априла 1937, стр. 4; „Поновни отвор „Матице Српске у Дубровнику“, „Дубровник“, бр. 1, Дубровник, 2 фебруар 1937, стр. 2; Никола Жутић, „Српство, либерално југославенство и хрватство у Далмацији 1918–1941 .“, стр. 205, Љетопис Матице српске у Дубровнику, Зборник радова I, Београд 2010;

4. „Госп. министар Ђура Јанковић у Дубровнику“, стр. 4, бр. 36, „Дубровник“, 2. октобар 1937, Дубровник;

5. „Вуково вече“, стр. 4, бр. 47, „Дубровник“, 18. децембар 1937, Дубровник;

6. „Основан је Савет српских културних установа и друштава ...“, стр. 8, „Правда“, 28. фебруар 1938, бр. 11.985, Београд ; „ Савез српских културних установа“, бр. 9, „Дубровник“, 5 марта 1938, Дубровник, стр. 2;

7. „Дубровачке вијести", стр. 3, бр. 17, „Дубровник“, 30 април 1938, Дубровник;

8. „Скупштина „Савета српских културних друштава и установа“, бр. 6, „Дубровник“, 11. фебруара 1939, Дубровник, стр. 4; “Алексија Тодоровић, рођ. Бан“, бр. 9, „Дубровник“, 4. марта 1939, Дубровник, стр. 2;

9„Захвала Госпара др. Милана Решетара“, стр. 4, бр. 10, „Дубровник“, 9 марта 1940, Дубровник;

10. „Кроз град и предграђе“, стр. 3 – 4, бр. 45, „Дубровник“,16. новембра 1940, Котор–Дубровник

11. „Прослава Дана Уједињења у Дубровнику“,стр. 4, бр. 48, „Дубровник“, 7 децембра 1940, Бокешка штампарија (Д. Ј. Челановић); „Мозаик данашњице“, стр. 3–4, бр. 49, „Дубровник“, 14 децембра 1940, Котор–Дубровник;

12. „Дубровник туристички информатор“, Књижара „Иван Горан Ковачић“ – Дубровник 1958, стр. 59;