Саша Недељковић

Платани грофа Гоце–Гучетића у Трстеном код Дубровника

У Трстеном се налази парк, бивши посед породице Гоце–Гучетић са натписом из 1502.: „Дичим се сусједима, но још се више поносим водом, здравим поднебљем и обрадом свијетлога госпара“. (1) Феликс Каниц поредио је парк у Топчидеру код Београда где је био двор кнеза Милоша Обреновића са парком у Трстену. У својој књизи истакао је: „Близу велике групе платана, које ширином својих крошања надмашају само чувени платани грофа Гоце код Дубровника“. (2)

Срби католици истицали су лепоте парка као једне од знаменитости Дубровника. Кристо Доминковић је у својој књижици „Дубровник и околица“ описао Трстено „са својим старим и оријашким платанима, под којима извире извор живе воде. Дивни су у својој вегетацији бујни и раскошни парк и вила .... стварају од Трстенога најромантичнији крај дубровачке околице.“(3) У својој књижици Марко Цар истакао је: „Овај парк спада у знаменитости дубровачке околице. Читава колена Гучетића надметала су се да улепшају ту величанствену градину и да је засаде најотменијим рашћем.“ (4)

Дубровачки Срби борили су се за уједињење са Србијом у Првом светском рату. У листу Срба католика „Дубровник“ писали су о дубровачком добровољцу Перу Гоце–Гучетићу. Као ђак которске гимназије био је избачен из свих школа монархије због увреде ћесара. Преселио се у Београд и ту свршио гимназију. За време балканских ратова борио се у редовима црногорске војске. У Првом светском рату заједно са Јобом, Миџором и другим добровољцима борио се у чети Воје Танкосића. Прелаз преко Албаније уништио му је здравље. По препоруци Николе Пашића Гучетић је послан у Француску на опоравак. Вратио се и 1921. умро у Херцег Новом где је у то доба радио његов отац. Посмртни остаци пренети су 30 јануара 1938. у Дубровник, у обитељску гробницу на Михајлу бригом покојниковог брата Влаха Гоце Гучетића, управитеља Бановинске болнице у Дубровнику. У листу „Дубровник“ истакнуто је да се грађанство Херцег Новог на челу са председником општине Мирком Комненовићем са много искрене сућути, пажње и поштовања, опростило од посмртних остатака „овог изгледног предратног омладинца и националисте.“(5)

Дубровачки Срби су се масовно учлањивали у соколска друштва, која су сматрали за цемент у темељима Југославије. (6) Соколско друштво Дубровник приредило је 26. 5. 1929. излет у Трстено. Из Дубровника је кренуло паробродом 149 чланова сокола свих категорија, са њима је ишла соколска музика и доста излетника. Кренули су уз свирку и песму Трстеному. Мештани на челу са главарем Николом Дољанином и и учитељем Лујом Мозара срдачно су поздравили излетнике. Милева, кћерка Мозаре срдачно је поздравила соколице и даровала киту цвећа Милени Груборовој. Соколи и соколице приредили су јавну вежбу, а Позоришна секција приказала је актовку „Нада Истре“ од Клонимира Шкалка. На поласку Трстењани су изразили жељу да их опет скоро посете. Приликом излета поглавару Дољанину поклоњена је уоквирена слика Трстеног, рад фото–секције. (7)

Споразумом Цветковић–Мачек 26.8.1939. Дубровник је одвојен од Зетске бановине и додељен новоствореној Бановини Хрватској. ХСС је у Бановини Хрватској одмах почео са прогонима Срба Дубровчана. Лист „Дубровник“ пренео је вест о отпуштању економа Бановинске болнице у Дубровнику, госпара Влаха Гоце–Гучетића и чиновника Ђокице Јелушића. Коментар листа био је: „Разлог ? Обојица су Срби, први католичке, а други православне вјере.“(8) У НДХ наставили су се прогони Срба Дубровчана. Старешина соколске чете у Орашцу Карло Ракиџија преживео је усташки терор. Пред Комисијом за утврђивање ратних злочина дао је 1.12.1944. изјаву: „Кад сам био од усташа стрпан у затвор у јуну 1941. године доживео сам много ужаса, јер је у затвору нестајало многих другова. Најужаснија је била ноћ од 30. јуна на 1. јула када су извели 14 жртава које су стријељали на Рудинама изнад Стона. Све ово су правили усташе из Орашца. Тужбу против мене потписао је жупник из Трстена дон Нико Дарешић, усташки повјереник.“ (9) После Другог светског рата трстенски парк преузела је под надзор и управу Југословенска академија знаности и умјетности из Загреба. (10)

Дубровачки Срби борили су се у Првом светском рату за уједињење са Србијом. Један од добровољаца био је Перо Гоце–Гучетић. После споразума Цветковић–Мачек Дубровник је одвојен од Зетске бановине и додељен новоствореној Бановини Хрватској. ХСС је у Бановини Хрватској одмах почео са прогонима Срба Дубровчана. Госпар Влахо Гоце–Гучетић био је отпуштен у Дубровнику као Србин католик. Парк у Трстеном, посјед породице Гоце–Гучетић, једну од знаменитости Дубровника, преузела је после Другог светског рата Југословенска академија знаности и умјетности из Загреба. Деведесетих је променила име и данас се зове Хрватска академија ... . Од Срба католика у Дубровнику остали су само платани.

Саша Недељковић је члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене

1. „Дубровник, туристички информатор“, издавач књижара „Иван Горан Ковачић“, Дубровник, 1958, стр. 33;
2. Катарина Митровић, „Топчидер двор кнеза Милоша Обреновића“, Београд, 2008, стр. 39;
3. Кристо Доминковић, „Дубровник и околица“, Дубровачка библиотека, књига VI, издање књижаре Ј. Тошовића, Дубровник, 1922, стр. 24;
4. Марко Цар, „Дубровник и околица“, Јадранска библиотека III, издала Јадранска стража Београд, 1928, штампала Југословенска тискарна у Љубљани, стр. 24;
5. „Дубровачке вијести“, „Дубровник“, Дубровник, 5 фебруара 1938, бр. 5, стр. 3;
6. „Једна потреба и једно право Срба католика“, „Дубровник“, Дубровник, 1. јула 1939, бр. 26, стр. 1;
7. „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику“, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 90;
8. „Руши пали удбински диздаре ...“, „Дубровник“, Котор–Дубровник, 19 октобра 1940, бр. 41, стр. 4;
9. Милорад М. Лазић, „Крсташки рат Независне Државе Хрватске“, друго допуњено издање, Београд 2011, стр. 31;
10. „Дубровник, туристички информатор“, Књижара „Иван Горан Ковачић“, Дубровник, 1958, стр. 33;