Саша Недељковић

Српска радничка друштва у Дубровнику

Дубровачко Радничко Друштво основано је 1874.(1) У српском пјевачком друштву „Слога“ одржана је фебруара 1904. покладна забава на којој је певао друштвени хор и свирао тамбурашки збор Дубровачког Радничког Друштва. На забави је уредник „Дубровника“ прикупљао прилоге за пострадале Русе у Руско–јапанском рату 1904.(2)

Године 1887. покренут је лист „Радник“. Његов власник био је србокатолик Домо Деполо, а главни сарадник Антонио Стражичић. Уз Дубровачко Радничко Друштво у Гружу је деловало Српско Радничко друштво „Братимство“.(3)

У Дубровнику је прослављена десетогодишњица Кумановске битке. У црквама су одржана благодарења, град је био искићен, а школе су имале празник. У Бондином позоришту 24 октобра 1922. национална омладина, Српско Радничко друштво „Братимство“ и Омладински пјевачки клуб „Дубрава“ приредили су забаву. Јовица Л. Перовић бесједио је о значају Кумановске битке.(4)

Дубровачко радничко друштво је заједно са Дубровачким српским пјевачким друштвом „Слога“ 1924. свечано прославило своју педесетогодишњицу. Поводом десетогодишњице смрти Пера Будманија по помену у цркви св. Влаха, заједно са Дубровачким радничким друштвом, у оквиру Дубровачког ученог друштва „Св. Влахо“ одржано је спомен–вече у Бондином театру, јануара 1925. О научном раду говорио је Јакоб Царић, док је Вид Вулетић Вукасовић одржао предавање под називом „Знамените црте из живота Петра Будманија као родољуба и пријатеља радништва“.(5)

Друштво је уступало свој Дом за приредбе националних друштава. Јадранска стража прославила је Јадрански дан 31. октобра 1936. у дворани Дубровачког радничког друштва. Иницијативом Дубровачког Радничког Друштва и уредништва „Дубровника“ октобра 1937. одржан је помен Дубровчана на гробу Антуна Фабриса, поводом 33–годишњице његове смрти. Пред Домом Дубровачког Радничког Друштва окупила се поворка. Поворку је предводила Дубровачка грађанска музика иза које су ношена четири вијенца: „Дубровачког Радничког Друштва“, листа „Дубровник“, „Мјесног одбора Југословенске радикалне заједнице“ и „Националног Цавтата“. Иза вијенаца је ишао барјактар носећи заставу Дубровачког Радничког Друштва, а за барјаком све два и два, преко 300 грађана. Кад је поворка стигла на гробље, ту је већ чекало неколико стотина грађана. Дум Андро Мурат прекадио је гроб у коме почива Фабрис заједно са дум Иваном каноником Стојановићем. По свршеним молитвама дум Андро је истакао у свом говору да је Фабрис ишао нарочито за тим да се подигне, просвијетли и на пут истине поведе дубровачки радник. После овога Д.С.П.Д. „Слога“ отпјевала је Мокрањчев „Дњест свјат“. Следили су говори: Ива Шуберта, предсједника Дубровачког Радничког Друштва, Ника Враголова у име националног Цавтата, Божа Хопе у име листа „Дубровник“ и Руђера Вучетића који се захвалио у име родбине. После говора Д.С.П.Д. „Слога“ отпјевала је „Вјечнаја памјат“. На крају музика је одсвирала посмртни марш. Након тога грађани су се поново сврстали у редове и у поворци предвођени музиком вратили у град (6).

У присуству родбине госпара Лука Боне те бројне публике поштоватеља и пријатеља његових, постављена је 1939. слика Лука Боне у галерији читаонице Дубровачког радничког друштва. Том приликом Антун Питаревић истакао је: „Још једна лијепа и значајна згода окупила нас је данас у овом старом дому, у којему се већ седам пуних деценија, у знаку марне пчеле и црвеног–плавог емблема, његује и шири дух словинског родољубља и старог дубровачког одгоја. ... То је у првом реду међусобно поштовање и љубав које искључују све разлике било по друштвеном положају, били по вјери или племену. Признање најзаслужнијим међу нама било је увијек и остаје наш друштвени принцип са циљем, да се пружи примјер другима и даде потстрека за рад и стварање. Колико нам је то начело захвалности и признања било увјек свето, показује вам ово неколико старих и пожутјелих фотографија које ресе ову дворану. То су Вам ликови дубровачке духовне елите наших вриједних оснивача и сарадника из краја прошлог и почетка овог вијека. То је посебно и најзначајније поглавље у великој предигри послије које је дошло ово што данас имамо и што фанатично волимо: једна велика, слободна и недјељива Југославија. У ту галерију драгих и најдражих имена уводимо данас нашег старог члана и сарадника, госпара Лука Бону, достојног ученика дубровачких Словинаца, прокушаног патриоту и јавног радника, чије је име уско повезано не само са нашом установом, него и са развојем Дубровника у посљедњих 50 година. Ми смо сматрали за своју дужност да му то јавно признамо и да се за живота одужимо госпару Луку. ...“. Друштвени секретар Јаша Милославић известио је о закључку Управе госпара Лука Бону и предао му је текст говора члана Управе Антуна Питаревића. Због здравствених разлога Лука Бона није могао да присуствује свечаности па је у својој захвали истакао: „Хвала Дубровачком Радничком Друштву. ...И ја, и читава стара гарда, поносни смо и сретни кад видимо, да је сјеме пало на плодно тло и да ће наша дјеца наставити велико дјело дубровачких Словинаца. ..“ Приредби је присуствовала Мила Будмани, ћерка госпара Пере Будманија, чија се слика налазила у читаоници Дубровачког Радничког друштва. На годишњој забави Дубровачког радничког друштва били су присутни и 4–5 радника присталица ХСС. Поводом тога у листу „Дубровник“ је истакнуто: „и да су осјетили искрено гостопримство које им је Дубр. Радн. Друштво показало ... јер се држимо и држаћемо се оне: ко неће брата за брата, тај ће туђина за господара. Ова прва посјета присталица б. ХСС утолико је за нас значајнија, што су то били баш радници, који показују пут к братству и слози ! „ (7)

Госпар Луко Бона одликован је 1939. Орденом Бијелог Орла V степена.(8)

Поводом смрти у Београду 1939. дубровачке владике Полексије Тодоровић, ћерке Матије Бана и жене соколског прегаоца Стеве Тодоровића, упутио је телеграм саучешћа Иво Шуберт, председник Дубровачког Радничког Друштва (9)

На иницијативу „Дубровачког Радничког Друштва“ све дубровачке културне и националне установе упутиле су Дру Решетару заједничку поздравну адресу коју је лично предао у Фиренци секретар ДРД Јаша Милославић као делегат друштва на свечаности именовања Милана Решетара почасним доктором фирентинског Универзитета. Декан филозофског факултета Салми истакао је Решетарево ново издање „Српског молитвеника“ што га је штампао 1512. у Фиренци ћирилицом Дубровчанин Франо Мицаловић, а што је прва књига писана народним а не црквеним језиком (10)

На скупштини Дубровачког Радничког Друштва одржаној на стару годину изабран је акламацијом Иво Шуберт за доживотног почасног претсједника. Поново је изабрана дотадашња управа и донесени закључци о будућем раду.(11)

Лист „Дубровник“ у чланку „Је ли могуће?“ пренео је из „Југословенске поште“ извештај из Дубровника 1940. у коме се истиче: „...постоји у Дубровнику обичај да разна друштва, ... корпоративно испраћају своје умрле чланове са друштвеном заставом и музиком и да се у истом реду враћају са сахране у град. Тако је било и ... пригодом сахране пок. Влаха Лисе. Како дознајемо, дубровачкој полицији поднесена је пријава против „Дубров. Радн. Друштва“ и „Дубров. Грађан. Музике“ написана у стилу у којему су некада писали „Ренкинови кумови“ или агенти ц.к. Котарског поглаварства. Међу осталим који су пријављени да су учествовали поворци, налази се и име једног полицијског агента, ... и ако је добро позната чињеница да „Дубр. Радн. Друштво“ није ни прије ни послије Ослобођења примало у своје редове полицијске агенте, чак ни онда када су били у питању и национално исправни појединци. (12)

Дубровачко радничко друштво упутило је Одбору за подизање споменика жртвама Медуанске катастрофе на Цетињу депешу у којој се истиче: „Акт одужења црногорским добровољцима, чији се слободни лет сломи на вратима плаве медуанске гробнице, обнавља у нама успомену на све што је било најбоље у животу и херојским подвизима Црне Горе и Српства и што кроз вјекове везиваше душу старе Словинске Дубраве са авангардом Уједињене Југославије. Клањајући се сјенама погинулих добровољаца, шаљемо братски и народни поздрав поносној колијевци Његоша и свој браћи окупљеној на данашњој манифестацији пјетета и признања оснивачима наше Слободе и Јединства.“ (13)

Саша Недељковић је члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

1. „Српска друштва и установе у Далмацији, Дубровнику и Боци–Которској, „Дубровник календар за просту годину 1899 „, Уредио А. Фабрис, Год. III, у Дубровнику, издање и наклада Српске Дубровачке штампарије А. Пасарића 1898, стр. 191–193;

2.“Забава“, бр. 9, „Дубровник“, у Дубровнику 28 фебруара 1904, стр. 3;

Никола Тоља, „Дубровачки Срби католици“, Дубровник, 2011, стр. 109; Мато Каповић, „Револуционарни раднички покрет у Дубровнику 1919–1941. године“, „Дубровник у народноослободилачкој борби и социјалистичкој револуцији 1941–1945“, Сплит 1985, стр. 38;

„Кумановска прослава“, „Дубровник“, 25. октобра 1922, бр. 84, Дубровник, стр. 3;

5. Софија Божић, „Срби у Хрватској 1918–1929“, Београд, 2008, стр. 309, 310; Ирена Арсић, „Дубровчани и нашјенци: из старога Дубровника“, Ниш 2011, стр. 221;

6. „Дубровчани на гробу пок. Антуна Фабриса“, бр.39, 23. октобар 1937, „Дубровник“, стр. 1;

7. „Дубр. Радн. Друштво госпару Луки Бони“, „Са забаве Дубр. Радн. Друштва.“, „Дубровник“, бр. 6, 11. фебруара 1939, Дубровник, стр. 3, 4;

8. „Одликовани“, „Дубровник“, 16 септембра 1939, бр. 37, Дубровник, стр. 4;

9 „Алексија Тодоровић, рођ. Бан“, бр. 9, „Дубровник“, 4. марта 1939, Дубровник, стр. 2;

10. „Стара словинска гарда – Наш понос“, „Дубровник“, бр. 28, Дубровник, 15 јула 1939, стр. 1,2;

11. „Дубровачко Радничко Друштво“, „Дубровник“, бр. 1, Дубровник, 6 јануара 1940, стр. 4;

12. „ Је ли могуће ?“ , „Дубровник“, 25 маја 1940, бр. 21, Дубровник, стр. 4; 13. „Приликом откривања споменика“, „Дубровник“, бр. 24, Дубровник, 15 јуна 1940, стр. 4;