Саша Недељковић

Приредбе у друштвима у оквиру Соколске жупе Мостар

Соколска жупа Мостар основана 1920, обухватала је делове Приморске и Зетске бановине. Делови области у којима је деловала жупа Мостар били су под јаким клерикалним утицајем. Друштва Соколске жупе Мостар приређивала су Ђурђевданске уранке, прославе Видовдана, Дана Уједињења, ... .

Соколско друштво Имотски прославило је 6 и 7. септембра 1930. рођендан престолонаследника Петра и чин предаје нових застава пуковима југословенске војске у Имотском. У католичкој цркви одржано је благодарење 6. септембра 1930, а после благодарења пошла је свечана поворка кроз град са соколском музиком на челу. У вече у 7 сати приређена је бакљада, а у 8 сати свечана академија. На академији говорио је др. Јанко Рако. Ујутро 7. септембра 1930. у присуству свих друштвених категорија и многобројног грађанства одржан је на гробљу парастос преминулој браћи и сестрама Соколског друштва Имотски. Том приликом положен је венац на гроб истакнутог соколског радника и бившег начелника др. Никице Јерковића. После подне кренула је величанствена поворка на челу са соколском музиком на вежбалиште, где је одржана јавна вежба. На трибини био је управни одбор Соколског друштва у Имотском са старешином Петром Дојмијем, подстарешином Луком Милиновићем, делегати управе Жупе Мостар: просветар жупе др. Миле Докић и начелник жупе Перо Чолић. Др. Миле Докић у свом говору истакао је значај свечаности. После просветара говорио је Антун Бартуловић. После говора одржане су вежбе свих категорија друштва, а нарочито одушевљење изазвала је вежба чете сокола-војника 32. пешадијског пука из Невесиња. Чету војника предводио је соколски радник из Метковића, Мишо Паранос. У вече приређена је академија и концерт соколске музике. На свечаностима Соколског друштва Имотски учествовали су као гости преко 100 чланова и чланица Соколског друштва Макарске са музиком. У редовима Соколског друштва Имотски истицала су се браћа Добромир, Живко и др. Јанко Рако. (1)

Да би удовољило многобројним гостима Соколско друштво Трпањ приредило је 26. јула 1931. излет на плажу Дивна. Ту су се налазиле рушевине дворца Д. Рањине, дубровачког племића и песника из XVI века. У моторним лађама било је преко 80 излетника. Међу излетницима било је и неколико сокола и соколица из Београда. Дивна је после Оребића била највећа песковита обала на Пељешцу. Соколи и Скаути извели су многе шаљиве и занимљиве вежбе. Приређена је закуска на плажи. Излетници су посетили рибарско село Дуба. У предвечерје група се вратила у трпањску луку. (2)

Соколско друштво Трпањ приредило је свечану академију 6. јануара 1932. у Горњој Вручици. Сељаци су изразили радост што гледају први пут соколе у свом селу. Соколи су наступили у сеоској читаоници, која је била дупке пуна народа. Вежбе су изводиле све категорије. У позоришном комаду „Дух Соколства“ играла су соколска деца. У свом предавању просветар Ђ. Јерић говорио је о улози соколства на селу. Академија се завршила у предвечерје, а затим је била игранка. (3)

Мјесни одбор Јадранске страже Трпањ организовао је прославу рођендана краља Петра 1931. у Трпњу заједно са соколским друштвом. Скупштина Мјесног одбора Јадранске страже у Макарској 31. јануара 1932. одржана је у просторијама Соколског дома. (4)

Соколско друштво Трпањ је заједно са Соколским друштвом Опузен прославило 100-годишњицу рођења оснивача соколства Тирша. Увече приређена је забава у друштвеном дому. Забава је отворена говором старешине Фране Главине у којој је изнео значај Соколства и рад др. М. Тирша. Дилетанти Соколског друштва Опузен одиграли су два комада. У недељу 6. марта 1932. одржана је свечана седница управе. Дворана је била пуна деце у црвеним кошуљама, чланова, чланица и грађанства. На седници је прочитано и говорено о др. М. Тиршу. Одржане су две декламације, после којих је певана химна. Соколска поворка прошла је кроз место уз клицање краљу и краљевском дому. (5)

Соколско друштво Корчула приредило је 13. марта 1932. прославу 100. годишњице рођења словенског препородитеља и оснивача Соколства др. Мирослава Тирша. Упркос лошем времену, поворка свих соколских категорија, са друштвеном заставом и музиком, обишла је градске улице, искићене заставама. Старешина друштва Бернарди Ј. Мато отворио је у дворани Југославенског дома свечану матинеју, којој су суделовали представници власти и удружења, и бројна публика. Након одсвиране чехословачке и југословенске химне просветар др. Јурај Р. Арнери у дужем предавању истакао је лик др. М. Тирша, приказао његове идеолошке и организаторске способности као оснивача соколског покрета. Истакао је његове врлине као човека, који је не само показао циљ него знао наћи и прави пут циљу. Након предавања извели су браћа Свобода, Палчок са гђицом Сивилоти фантазију из Сметанине „Продане невесте“. Матинеја је била завршена певањем словенске химне. (6)

Архитекта и виши саветник министарства грађевина Момир Коруновић, члан старешинства Савеза Сокола, израдио је бесплатно план за соколски дом у Автовцу. Био је то његов прилог за градњу дома. (7) У Автовцу на Ђурђевдан 1932. ударен је камен темељац првом соколском дому у Херцеговини. Свечаност је извршена у присуству представника државне власти, војске, цркве, културно-просветних и националних установа, грађана и народа овог краја. Присуствовао је народни борац Васиљ Грђић, народни посланик. Уз чете автовачког друштва са заставама присуствовало је гатачко соколско друштво са својим четама. Освећење камена темељца извршено је од стране свештеника Шпира Старовића и хоџе Куртспахића. Ристо Грђић, тајник гатачког соколског друштва говорио је о значају уранка и освећења камена темељца у Автовцу. У свом говору др. Миле Докић, изасланик Соколске жупе Мостар, величао је соколску идеју, која је пала на тако плодно тле међу овим народом. Свој говор завршио је речима: „Соколи напред за добро народа !“. После су говорили народни посланик Васиљ Грђић, срески начелник Четко Дедић, старешина Соколског друштва Автовац, Митар Маљевић, Силвије Богић, апотекар из Книна и председник автовачке општине Ристо Ђурић. Ученица К. Зимовић декламовала је „Дизање соколског дома“. Одржана је утакмица сеоских сокола у скакању, трчању, бацању камена ... . Одржане су просте вежбе чланова и подмлатка автовачког друштва. Соколско друштво Автовац са својим четама приредило је изложбу ручних радова, коју је отворио старешина друштва Маљевић. На изложби су приказани ручни радови сеоских сокола. Истицале су се машине за пређу, опуту, столице, грабље, виле, преслице и друго. (8)

Соколско друштво Блато на Корчули приредило је 15. 5. 1932. уз учешће свих месних друштава, ђурђевдански уранак, на којем су учествовале све друштвене категорије. Уранку су присуствовала и околна друштва. Тајник просветног одбора друштва Вигна одржао је предавање о значењу тог историјског дана. Затим је настало свирање, певање и игра, а млади нараштајци су се натјецали у играма и вежбама. Након весеља вратили су се соколи својим домовима, окићени зеленилом и певајући соколске и националне песме. Уранак је допринео братском заједничком раду сокола са осталим друштвима на острву. (9)

Соколско друштво Столац кренуло је у 4 сата са свим категоријама у природу, с музиком на челу. У 5 сати стигли су на одређено место, где су одмах почели са вежбама у лакој атлетици, у присуству многобројне публике. Затим је брат Канаковић одржао предавање. После предавања било је народно весеље с игранком. У седам сати разишли су се соколи кућама, одушевљени и весели, певајући народне и соколске песме.(10)

У Гацку је 1932. прослављен Видовдан 4 јавним часом друштва Гацко и његових 12 сеоских чета. На јавном часу су присуствовали старешина жупе Чеда Милић, соколи из Чапљине, Невесиња са музиком и Автовца са сеоским четама. На челу соколске поворке било је 14 соколских заставника са краљевским венцем и добровољачком заставом, затим Невесињци са музиком, чланство гатачког Соколског друштва, представници власти, чета победница, добровољци и устаници, сеоска деца, чланице гатачког друштва са децом, сеоске чете, грађанство и народ. Поворка је прошла кроз варош уз свирање музике и песму сокола. Изасланику краља зажелео је др. Лојовић у име 800 сокола добродошлицу. Потом је поворка са краљевим изаслаником кренула пред цркву, где је одржан парастос добровољцима и свима онима од Косова до тада, који падоше за слободу и част српског народа. Том приликом говорио је свештеник Коста Зимоњић. После подне поворка од 2.500 учесника сврстала се на Барици и кренула на слетиште. Први је говорио старешина гатачког друштва Лазо Јефтановић. После њега говорио је добровољац и члан сокола Симо М. Слијепчевић. Затим је извршено освећење и развијање заставе соколске чете Дражљево и Врба. Заставу чети Дражљево даровала је и лично кумовала госпођа Зорка Војновић из Новог Сада, која је предајући заставу изразила своју радост што дарује и кумује застави соколима сељацима из кршне Херцеговине. Заставу чети Врба даровао је Јово Бартол из Београда и кумовао је преко свог заступника мајора Лаушића, који је позвао соколе да устрају у свом раду за добро краља и отаџбине. Чин освећења извршио је прота Вишњевац и имам Фазлагић. Затим је члан сокола Радован Шаровић уз гусле отпевао соколску песму у којој је приказао борбу сеоских сокола за препород народа. На вежбалишту су се ређали чланови, чланице и деца гатачког Соколског друштва, затим сеоски соколи са својом децом. По завршеним вежбама Чедо Милић је прогласио резултате утакмице одржане 19 јуна за краљев венац и прогласио победницом чету Надинићи, а прву појединачну награду доделио Јефти Стојановићу из чете Самобор. Старешина чете Надинићи Вељко Вишњевац захвалио се на високом одликовању и обећао да ће увек бити достојни потомци својих предака. Уз урнебесно клицање и одушевљење завршен је јавни час сокола среза гатачког, који су се радосни са песмом разишли својим кућама. (11)

Соколско друштво Велалука прославило је свечано Видовдан 1932. После обављене мисе и задужнице, кренула је соколска поворка заједно са школском децом и родољубивим грађанством пред школу, где је стављена слика краља, окићена зеленилом и државном заставом. Друштвени просветар Стијепо Харловић говорио је о значењу Видовдана. Затим је члан сокола Петар Фарчић, општински начелник, свечано отворио седницу општинског већа и предложио да се на школи постави спомен-плоча краљу Петру Ослободиоцу, што је веће једногласно прихватило. Затим је говорио старешина соколског друштва Кузма Андријић. Након исцрпљеног дневног реда општински начелник Петар Фарчић закључио је свечану седницу уз одушевљене поклике свих присутних. Поворка је затим кренула пред соколски дом, где се после поздрава застави разишла. (12) Соколско друштво Блато је 29. 6. 1932. обавило свечану посвету новосаграђеног летњег вежбалишта на којем је приредило своју XVI јавну вежбу. Свечаност је почела службом божјом на старословенском језику. Потом је следила поворка коју је предводила општинска Народна глазба. По доласку на вежбалиште старешина друштва говором је отворио свечаност, а затим је члан сокола Дон Франо Милат говором оцртао значај телесног васпитања у културном развоју човечанства. По одржаном говору благословио је вежбалиште. После подне приређена је јавна вежба са 11 тачака. Особити утисак на присутне оставио је наступ старије браће под вођством друштвеног подстарешине Н. Боснића. По свршетку јавне вежбе формирана је поворка. Уз музику, песму и клицање краљу, отаџбини и Соколству поворка је направила круг око вароши до соколане. (13)

Соколско друштво Трпањ прославило је 24. јула 1932. годишњицу свог оснивања II јавним наступом. Приредили су дочек бројним гостима, соколима 9 друштава са Пељешца и из Херцеговине, затим делегатима Соколске жупа Мостар. Поворка са две музике прошла је кроз варош и зауставила се испред соколане. Ту је лекар и члан сокола др. И. Печар поздравио госте. Поворка је кренула на гроб И. Главине, оснивача соколског друштва, где су одржани говори и положен ловор-венац. Пре подне одржана је утакмица у пливању и веслању, а после подне вежбе свих категорија (просте вежбе, на пречи и одбојка). Учествовали су и соколи осталих друштава а посебну пажњу привукло је учешће Соколског друштва Београд II који су били на летовању. Увече одржана је свечана академија. После тачака сокола из Метковића („Црногорка“ женски нараштај; „Козачек“ мушки нараштај) и Београда следио је позоришни комад „Љубав Соколства“. (14)

Метковић је био седиште VI округа Жупе Мостар. Друштво је приредило 4. септембра 1932. јавну вежбу са академијом којој су присуствовала друштва из Стоца, Љубушког, Чапљине и Опузена, као и соколске чете из Тасовчића. После подне формирана је поворка на челу са соколском музиком, од соколане до вежбалишта, на игралишту ЈСК „Нарона“, које је било окићено заставама и зеленилом. Јавна вежба почела је говором просветара Ива Габрића. Од вежби изведена је ритмичка игра „Маро Ресавкињо“ од женске деце. Приређена је утакмица у одбојци између соколских друштава Опузена и Метковића. Увече је приређена академија. Прво је нараштајка Гроздана Кошћина декламовала „Поздрав Југославији“, затим су женска деца извела „Маро Ресавкињо“. Женски нараштај извео је „Црногорке“, а мушки нараштај „Козачек“. На академији је наступила и соколска чета из Тасовчића. На свеопшти захтев женска ритмичка вежба „Маро Ресавкињо“ као и „Козачек“ мушког нараштаја морали су бити поновљени. За успех вежби били су заслужни Невенка Ковачевић и предњачки збор. По завршетку академије приређен је плес. (15) Соколско друштво Оскорушно одржало је 14. августа 1932. јавну вежбу. Прво су наступиле категорије соколског гнезда Оскорушна. А затим у заједничким прашким вежбама наступиле су све категорије друштава Потоње, Оскорушно, Трпањ, Вела Лука и Београд II, који је био у Трпњу на летовању. После јавне вежбе формирана је поворка на челу са музиком из Вела Луке, која је прошла местом. У име друштва поздравио је присутне члан просветног одбора Анто Радош, а после њега говорио је тајник друштва Вела Лука Петар Жувела. Увече је приређена академија, а после академије игранка. У чланку у „Соколском Гласнику“ истакнуто је: „Противници су уложили сву силу, да забава што лошије испадне, али су остали запрепашћени чудећи се како је све то тако могло да испадне у потпуном реду.“(16)

У Чибаћи у Жупи дубровачкој одржане су 14. августа 1932. утакмице за наслов „најбоља чета у 1932 години“ и за прелазни дар матичног друштва Дубровник. Учествовале су чете Ћилипи, Ђуринићи-Молунат, Горња Жупа, Мандаљена, Мокошица и Плочице. По 6 најбољих вежбача из сваке чете борило се у дисциплинама: 1) наступ к простим вежбама; 2) просте вежбе; 3) трчање на 100 метара; 4) бацање кугле; 5) скок у вис из залета; 6) скок у даљ са залетом и 7) вучење конопа. Чета Мокошица је била прва и добила је наслов „најбоља чета у 1932 години“ и прелазни дар Соколског друштва Дубровник. Као појединци: прво место Миливој Ћурлица (Мокошица ) затим Бошко Вуличевић (Мокошица ), Перо Кушељ (Плочице), Јозо Ћурлица (Мокошица ), Перо Кристовић ( Горња Жупа) и Перо Калачић ( Ћилипи). (17)

Соколска чета Хум развила је 20. новембра 1932. своју заставу, коју су даровали браћа Башићи, поседници из Ђедића. Застави је кумовао заменик старешине чете Томо Башић, а у име Жупе присуствовао је жупски просветар др. Милан Докић. После подне одржана је I јавна вежба чете Хум, на којој су чланови вежбали вежбе за жупски слет, а чланови чете из Дужи вежбали вежбе са пушкама. Увече је приређена академија. На академији је говорио свештеник Божа Даниловић. Приказани су патриотски комад „Нада Истре“ и шаљиви комад „Ђаво под чергом“. (18)

У прослави Дана Уједињења 1932. у Мостару предњачили су соколи. У соколској читаоници одржана је свечана седница друштва на којој је поред друштвене и жупске управе те свих соколских категорија присуствовао и велики број грађана. На седници је заменик старешине друштва С. Говедарица говорио о значају дана и о соколском завету. Након тога обављено је превођење неких нараштајаца у чланство, и соколске деце у нараштај, а после тога су нови чланови положили свечани завет. Седница је завршена свирањем соколске химне. Увече одржано је Вече југословенских народних ношњи с програмом у коме су учествовале све категорије чланства. Између осталих изведена је вежба на стихове Шантићеве песме „Вечер на шкољу“ са рецитацијом Недељка Наполића. У недељу 4 децембра 1932. приређена је соколска академија за нараштај, децу и ученике мостарских школа, на којој су поновљене вежбе од 1 децембра и на којој је дечији певачки збор соколске деце под управом Фехимовића певао химну и још неколико песама. (19)

Соколско друштво у Цавтату прославило је Дан Уједињења 1932. свечаном седницом и увече академијом уз суделовање Цавтатске Дилетантске Музике, предавањима, рецитацијама, ритмичким вежбама свих категорија, позоришним комадом и игранком. На свечаној седници говорио је први делегат жупе Мостар Хасан Дикић. Пред представницима власти, установа, корпорација и грађанством старешина друштва П. Натошевић, окружен соколским чланством, нараштајем и децом, развио је друштвену заставу, поздрављен звуцима химне Цавтатске Дилетантске Музике и свих присутних. После тога положио је старешина соколски завет, а за њим целокупно чланство, које је касније праћено свирањем соколског марша прилазило и пружало десницу старешини и љубило своју друштвену заставу. У вече на академији изведене су ритмичке вежбе, и „Нарцис“ од С. Вучковића, изведен од чланица. (20)

Соколска жупа Мостар организовала је течајеве за чланове сеоских чета. Крајем прве половине децембра 1934. завршен је шести Виши соколски течај за чланове сеоских соколских чета мостарске жупе. Пред старешинством жупе 86 сеоских сокола положило је свечани завет. Течај је трајао 30 дана, које су питомци провели у интернату. На питање шта значи село подићи и организовати један соко из требињског краја одговорио је: „Значи, покренути сеоске Соколе на дело и смишљен рад и удружити их у заједницу, да би ... извршили по плану неки задатак, који појединци не могу извршити.“ Један соко у конавоском оделу истакао је:“... да се јединство народа и државе једино зида Соколством кроз село ..“. На питање ко руши Југославију соколаш са острва Мљета одговорио је: „... сви је руше, који је не зидају. Руше је сви, који несавесно врше ма и најмању дужност, јер тиме газе закон. Руше је с малим ћатом ... и великом издајом или крађом. Јер казао је народ: „Ко хоће украсти коку, хоће и воку; ко не зна чувати орах, неће ни товар“. Иако је ћат мала ствар, у њему је семе зла великога. Јер, куд се шверцује ћат, туд пролазе живи људи, а жив човек може свашта пронети.“ Сви течајци славили су заједно крсне славе православних и католика. (21)

Главна скупштина соколског друштва Имотски одржана је 13 јануара 1935. Сем чланова управе присуствовала је већина чланова и изасланици из свих чета. Друштво је имало 12 чета и 2 у припремном раду. Чете су имале 956 припадника. Засадиле су 210 воћака и окречиле 800 кућа. Чета Проложац завршила је изградњу бунара и скоро је завршила први соколски дом у Имотској крајини. Чета Каменмост је радила на подизању свог дома. Чета Небрижевац је довршила изградњу моста. Чета Главина I започела је с градњом дома. Чета Криводо изградила је бунар, и прикупила камен и песак за градњу дома. (22)

Подручје Соколске жупе Мостар обухватало је делове Приморске и Зетске бановине. На том подручју које је било сиромашно и прожето клерикалним утицајима, Жупа Мостар је настојала да заједничким обележавањем празника и важних датума прошири соколску мисао братске љубави и једнакости како у граду тако и на селу. Прославе су соколским друштвима омогућавале да привуку шири круг мештана који се нису занимали спортским вежбама и другим сличним активностима сокола. Приредбе су допринеле заједничком раду сокола са осталим друштвима као што су то били месни одбори Јадранске страже, ... .

Саша Недељковић је члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене

1. „Соколско друштво Имотски“, „Соколски Гласник“ Љубљана, 21. септембар 1930, бр. 23, стр. 5;
2. „Соколско друштво Трпањ“, „Соколски гласник“, Љубљана, 13. аугуста 1931, бр. 33, стр. 4;
3. „Соколско друштво Трпањ“, „Соколски гласник“, Љубљана, 3. марта 1932, бр. 10, стр. 6;
4. „Јадранска стража“, Сплит, бр. 5, мај 1931, стр. 138-139; бр. 2, фебруар 1932, стр. 65;
5. „Соколско друштво Трпањ“, „Соколски гласник“, Љубљана, 31. марта 1932, бр. 14, стр. 5;
6. „Соколско друштво Корчула“, „Соколски гласник“, Љубљана, 31. марта 1932, бр. 14, стр. 5;
7. Председник одбора за изградњу дома, пуковник Божидар Савковић, „Соколско друштво Автовац“, „Соколски гласник“, Љубљана, 3. марта 1932, бр. 10, стр. 6;
8. Ђорђе Тилимбат, „Ударање камена темељца првом соколском дому у Херцеговини“, „Соколски гласник“, Љубљана, 2. јуна 1932, бр. 23, стр. 5;
9. „Соколско друштво Блато (Корчула)“, „Соколски гласник“, Љубљана, 2. јуна 1932, бр. 23, стр. 5;
10. „Соколско друштво Столац“, „Соколски гласник“, Љубљана, 27. маја 1932, бр. 22, стр. 4;
11. Ђорђе Тилимбат, „Видовданске соколске свечаности у Гацку“, „Соколски гласник“, Љубљана, 21. јула 1932, бр. 29, стр. 6;
12. „Соколско друштво Велалука“, „Соколски гласник“, Љубљана, 21. јула 1932, бр. 29, стр. 6;
13. „Соколско друштво Блато“, „Соколски гласник“, Љубљана, 21. јула 1932, бр. 29, стр. 6;
14. „Соколско друштво Трпањ“, „Соколски гласник“, Љубљана, 4. аугуста 1932, бр. 31, стр. 3;
15. „Соколско друштво Метковић“, „Соколски гласник“, Љубљана, 15. септембра 1932, бр. 37, стр. 5;
16. „ Соколско друштво Оскорушно“, „Соколски гласник“, Љубљана, 15. септембра 1932, бр. 37, стр. 5;
17. „Утакмице чета Соколског друштва Дубровник“, „Соколски гласник“, Љубљана, 1. септембра 1932, бр. 35, стр. 4;
18. „Развијање заставе“, „Соколски гласник“, Љубљана, 22. децембра 1932, бр. 51, стр. 6;
19. „Прослава 1 децембра у Мостару“, „Соколски гласник“, Љубљана, 22. децембра 1932, бр. 51, стр. 6;
20. „Прослава 1 децембра“, „Соколски гласник“, Љубљана, 22. децембра 1932, бр. 51, стр. 6;
21. „Народном духовном јединству Соколством кроз село“, „Соколски гласник“, Љубљана, 18 јануара 1935, бр. 4, стр. 2;
22. „Рад друштва и чета“, „Соколски гласник“, Љубљана, 8 марта 1935, бр. 11, стр. 3,