Саша Недељковић

Соколска летовања

Соколска друштва у Краљевини Југославији трудила су се да што више њихових припадника а посебно деце летује широм Југославије. Сем опоравка циљ сокола био је да соколска деца и нараштај што боље упознају своју земљу и њену историју. Народ који је вековима живео раздвојен у више држава требао је соколским залагањем да се упозна и зближи. Тежили су упознају целу земљу а не само Јадран као што је радила Јадранска стража. Зато су летовали и у унутрашњости Југославије. Радије су због својих циљева летовали у шаторима него по кућама. (1)

Београдско Соколско Друштво ,,Матица“ организовало је 1928. пут преко 90 чланова друштва у Ђеновић у Боки Которској. Соколићи су путовали возом до мора. Провели су један месец у табору под шаторима. Дане су проводили у вежби под ведрим небом уместо у соколани, у шетњи по обали, у утакмицама у веслању и пливању. (2)

После соколског слета у Сплиту 1. јула 1931. 18 нараштајаца из Новог Сада предвођени од члана сокола Шубаревића посетило је Хвар. Током боравка на Хвару помогли су им староста Јосип Новак и хварски соколи. Спавали су у соколани и сами су кували у кухињи подмлатка Црвеног крста грађанске школе. Хварски соколи, уз суделовање гостију приредили су 4. јула 1931. јавни час. Изведене су јавне вежбе са слета Сплит 1931. и јавне вежбе слета Праг 1932. Све тачке са програма гледаоци су бурно поздравили. Свирала је градска музика. Након вежбе била је гостима приређена закуска у Лечилишном салону. Гости су отпутовали за Нови Сад 5. јула 1931, испраћени од управе хварског сокола. (3)

Соколско друштво Трпањ да би удовољило многобројним гостима, приредило је 26. јула 1931. излет на плажу Дивна. Ту су се налазиле рушевине дворца Д. Рањине, дубровачког племића и песника из XVI века. У моторним лађама било је преко 80 излетника. Међу излетницима било је и неколико сокола и соколица из Београда. Дивна је после Оребића била највећа песковита обала на Пељешцу. Соколи и Скаути извели су многе шаљиве и занимљиве вежбе. Приређена је закуска на плажи. Излетници су посетили рибарско село Дуба. У предвечерје група се вратила у трпањску луку. (4)

Соколско друштво Београд II је у лето 1931. организовало летовање соколића и соколица у Двору, у Босанској Крајини. Били су смештени у пространу зграду основне школе, пред којом је био велики парк. У соколском логору вежбали су, играли се, приређивали излете у ближу и даљу околину. Купали су се у Уни. Вођа летовања био је др. Драги Ђорђевић. Логор је привукао пажњу народа. Заједно са соколима из Двора и Босанског Новог приредили су у парку 8. августа 1931. велики кермес. (5)

Соколско друштво Земун–Матица организовало је соколска таборовања под шаторима на мору у Макарској, Александрову и Оребићу. (6) У Макарској соколска друштва су летовала под шаторима са називима Тирш, Замојски и Живковић. Уз табор је била плажа и шума. (7)

Руско соколско друштво у Осијеку приредило је 1939. трећу годину за редом логоровање деце и женског нараштаја у Воћину за 19 учесника. На летовању је био дневни ред: јутарња гимнастика, просветни рад из националних предмета, купање, шетња и игре. Храна је била раздељена на пет оброка. Након 29 дана деца и нараштај вратила су се у Осијек свежа и опорављена. Мушки нараштај био је 1939. у покрајинском логору у манастиру Милково (Лапово), где је прошао течај војне обуке I степена. (8)

Соколска жупа Мостар је користила заједно са жупом Цетиње плажу за таборовање на обали Соколовац код Траста–Пржна (Тиват). Ту је био одржан састанак делегата Соколских жупа Мостар, Цетиње и Сарајево 8. августа 1937. ради разраде програма рада у оквиру Соколске Петрове петољетке.(9)

Савез сокола снимао је и приказивао соколска таборовања. Секција Савезног Просветног Одбора снимила је летовање нараштаја суботичког соколског друштва на Палићу. Филм на уској траци (16 мм) „Летовање соколског нараштаја на Палићу“ трајао је пола сата. Био је један од првих документарних филмова које је снимила Савезна соколска филмска секција 1931. У филму „Летовање у Палићу“ I део, било је приказано: Град Суботица, Станица, Главна улица и Градска кућа, Позориште, Споменик Јована Ненада, Градска кућа, Језеро Палић, Обала језера, Шеталиште на Палићу, Соколовац, Нараштај на спавању, устајање, Јутарња молитва, Дизање заставе, Јутарња вежба, Бацање кугле, Скок у даљину, Скок у висину, скок са мотком, Вежбе на столу, Вежбе на круговима, Трчање, Бацање диска, Бацање копља, Вежбе на води. (10)

Соколска друштва су у сарадњи са Јадранском стражом и „Путником“ пропагирала летовања на Јадрану. Соколско друштво у Вршцу приредило је четири филмске представе о лепоти Јадранског мора 8 и 9. марта 1926. за школе, грађанство и војску. Том приликом одржано је предавање о важности Јадранског мора. Филмове су добили од Јадранске страже.(11) Приликом Ускршњег окружног излета, који је приредио „Путник“ по Босни и Далмацији, др. Капамаџија, референт Соколског Просветног Одбора за филм, снимао је 1933. у Сарајеву, Мостару, Дубровнику, Цавтату, Сплиту, Солину и Трогиру. У филму ,,Излет на Јадран“ приказан је пут од Новог Сада уском пругом преко Ужица–Вишеграда. Филм је обиловао лепим сликама и пределима. (12)

Соколи су нарочито били поносни на филм о теловежби „Ој летни сиви соколе“,који је приказивао таборовање новосадске соколске жупе на Бледу јула 1934. На филму је приказан узоран живот соколске омладине и лепоте словеначких предела. Посело у табору посетила је краљица Марија са синовима. Неколико дана после њих, табор је посетио краљ Александар. Филм је свечано приказан 19. фебруара 1937. Од стране Министарства просвете препоручен је целокупној школској омладини. (13) Пре Другог светског рата филм је приказиван широм краљевине Југославије. Филм је 1937. приказан у Београду, Прилепу, Косовској Митровици, Старом Тргу, Битољу, Приштини, Призрену, Шапцу, Ваљеву, Црвенки, Чачку, Панчеву, Земуну, Зеници, Старом Бечеју, Мостару, Теслићу, Ковину, Крагујевцу и Сарајеву.

Филм је приказан 1938. у Вуковару, Сушине Ђурђеновцу, Јагодини, Новој Градишки, Сиску, Кумбору, Карловцу, Нишу, Ћуприји, Дубровнику, Петрињи, Цриквеници, Новом Врбасу, Битољу, Чаковцу, Зајечару, Загорју об Сави, Сињу, Делницама, Пожаревцу, Нем. Елемиру, Буљкесу, Новом Месту, Сремској Митровици, Вршцу, Бачком Петровом Селу, Славонском Броду, Љубљани, Старој Пазови, Јаша Томићу, Сремским Карловцима, Дарувару, Кутини, Вировитици, Јесеницама, Бледу, Брчком, Бијељини, Корчули, Босанском Шамцу, Сомбору, Лашком, Дебељачи, Храснику и Домжалама. (14)

Реакције публике биле су различите. Филм је приказан у Соколском Дому у Сремској Митровици. Посетила га је сва школска и соколска омладина, дочим остала публика није показивала довољан интерес. Извештач листа „Око Соколово“ из Београда коментарисао је: „Стекло се уверење да наша одрасла публика запоставља филм овакве врсте филмовима с туђинским обележјима и еротичном и авантуристичком садржином. Већ зато што је филм на нашем језику и што се њиме манифестује љубав према народу и отаџбини не би требало да буде оваквих појава, које би нам такво уверење наметале.“ (15) У извештају из Трогира од 14 марта 1939. истицало се: „Јучер се у Трогиру приказивао наш први Соколски тон филм „Ој летни сиви Соколе“. Даване су две претставе које су биле одлично посећене од чланова и пријатеља соколства. Овај технички одлично уређени филм оставио је својим садржајем изванредан утисак на публику, која је многе сцене из соколског живота попратила са одушевљеним пљеском и поклицима.“ Ураниа Тон кино у Новој Градишки писала је Савезу сокола: „Филм је одличан. Кад будете имали сличних филмова молимо, изволите нам одмах јавити.“ (16)

Соколска друштва организовала су летовања по унутрашњости и на Приморју у виду таборовања под шаторима. Соколићи су време проведено у таборовању проводили у вежби под ведрим небом, у шетњи, у утакмицама у веслању и пливању. Социјалним правилником Савеза предвиђено је да се организује опоравак за сиромашну соколску омладину путем таборовања. Сем опоравка циљ је био да деца на излету што боље упознају своју земљу и њену историју. Савез сокола је снимао и приказивао филмове о таборовањима. Филм „Ој летни сиви соколе“ о таборовању новосадске соколске жупе на Бледу јула 1934. био је приказан широм краљевине Југославије.

После обнове рада 1992. соколска друштва су организовала летовања за своје чланове. Прва велика акција Соколског савеза Београд 1993. била је организовање летњег соколског кампа у одмаралишту Војске Југославије „Валданос“ код Улциња, уз учешће више од 1.500 сокола. Одмаралиште се налази на 5 км. од Улциња и око 25 км. од Бара. Ту се налази маслинова шума од 20.000 стабала. (17)

Спортски центар Жарково има летовалиште у Буљарицама. Летовалиште користе и соколи (Соко Батајница, ...). У летовалишту ради школа пливања. Управа летовалишта је омогућила да бесплатно бораве деца из Републике Српске. Боравило је осамдесеторо деце са Пала и Зворника у лето 1995, а у лето 1996. 54 деце из Брчког. У току лета 1996. више од стотину деце научено је да пливају. Поред тога организовани су турнири у стоном тенису, малом фудбалу, игре без граница, избор лепотице кампа, игранке, ... .Управник је истакао „Радоваће нас ако се и соколи определе да дођу у наш камп.“ (18)

Саша Недељковић члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене

1. Милојко Јефтимијадес, „Соколска летовања“, „Соколски гласник“, Љубљана, 21. септембар 1930, бр. 23, стр. 2,3;

2. Драг. М. Јовановић, „Табор београдских Соколића на Јадрану“, „Соко Душана Силног“, Београд, 1928, стр. 178–180;

3. „Соколско друштво Хвар“, „Соколски гласник“, Љубљана, 16. јула 1931, бр. 29, стр. 3;

4. „Соколско друштво Трпањ“, „Соколски гласник“, Љубљана, 13. аугуста 1931, бр. 33, стр. 4;

5. „Соколско друштво Београд II“, „Соколски гласник“, Љубљана, 10. септембра 1931, бр. 37, стр. 3;

6. Бранко Живковић, „Тридесета годишњица Соколског друштва Земун–Матица“, „Око соколово“, Београд, 6. септембар 1937, бр. 8, стр. 199, 200, 201;

7. М. Станојевић, „Соколска летовања“, „Соколски гласник“, Љубљана, 1. септембар 1930, бр. 21, стр. 1,2;

8. „Логоровање деце и женског нараштаја“, „Братство“, Осијек, 15 новембра 1939, бр. 11, стр. 218;

9. „Соколска Петрова Петољетка 1936–1941“, Издање Соколске жупе Цетиње, штампарија „Напредак“, стр. 1,3, 4, 6;

10. „Летовање соколског нараштаја на Палићу“, „Соколска Просвета“, Фебруара 1932, Год. II, бр. 2, стр. 64; „Просветна пропаганда“, „Соколска Просвета“, Београд, март 1938, бр.3, стр.91;

11. А.Т. „Соколско друштво у Вршцу“, „Соколски Гласник“, у Љубљани, 15. јунија 1926, бр. 10–11, стр. 123, 124;

12. „Нови филм СПО“, „Соколска Просвета“, Нови Сад, маја 1933. бр. 5, стр. 221; „Нови филмови СПО“, „Соколска Просвета“, Нови Сад, јуна 1933, бр. 6, стр. 296; 13. „Соколски филм“, Вести, „Око Соколово“ , Београд, 1 марта 1937, бр.4, стр.84; 14. „Извештај о раду Управе Савеза Сокола Краљевине Југославије за годину 1938 поднет на IX редовној главној скупштини Савеза Сокола Краљевине Југославије 23.априла 1939 године“, стр. 73; 15. Филм „Ој летни, сиви Соколе ! „, Соколски живот, „Око Соколово“, Београд, 9 Октобар 1938, бр. 8; 16. „Извештај о раду Управе Савеза Сокола Краљевине Југославије за годину 1938. поднет на IX редовној главној скупштини Савеза Сокола Краљевине Југославије 23.априла 1939 године“, стр. 73; 17. Петар Стакић, „Валданос — оаза одмора и рекреације“, „Око соколово“, Издавач Соколска жупа Београд, јуни 1995, бр. 2, стр. 15; 18. Никола и Драгојла Цветковић, „Лепи камп на мору за децу, омладину и спортисте“, „Око соколово“, Издавач Соколска жупа Београд, јануар 1997, бр. 7, стр. 20, 21;