Саша Недељковић

Рад соколске жупе у Мостару

Соколи су заједно са Побратимима од 1910. покушавали да оснују своја друштва на селу Прихватили су ставове националистичке омладине, која је на својим заставама исписала да само она организација може да служи народу, која успе да здружи интелигенцију града са селом. Време од 1910. до 1925. било је раздобље проналажења путева, свладавања разних препрека и запрека. (1) После Првог светског рата жупа Мостар је 1925. повела акцију за оснивање сеоских соколских чета. Жупа Мостар је увела посебан тип соколских јединица, назван соколске чете. Чете су биле прелазне и припремне јединице, из којих су се требале развити соколска друштва. Жупа и матична друштва у градовима бринула су о њима. Свака чета имала је своју књижницу и читаоницу. Од теловежбе бавили су се простим вежбама и атлетиком. Прва соколска чета основана је новембра 1926. у Бијелом Пољу код Мостара. Јачи покрет на селу настао је у 1927, 1928. и 1929, када је оснивано 30 соколских чета у билећком, гатачком, коњичком, корчуланском, мостарском, невесињском, столачком и требињском срезу. Управа мостарске жупе није се ограничила само на телесно васпитање, него је упоредо ширила просвету, економију, хигијену, задругарство и све друге гране, које су селу биле потребне. На почетку рада чета Народна Одбрана и Соколски савез слали су листове бесплатно, а Савез Српских Земљорадничких задруга свој лист „Тежак“ упола цене. (2) Жупа Мостар је почела са хамбарима за сакупљање жита, затим са котаревима за сено, а затим са задругама, млекарским, пчеларским, сточарским, за лековито биље и дрварским. До 1935. било је 6 задруга. (3)

Зборовање свих жупских референата за соколски рад на селу одржано је 24 и 25. марта 1935. у просторијама Соколске жупе Мостар. Зборовање је отворио I заменик старешине Гангл говором у коме је истакао да је соколство одувек знало да је село извор народне снаге и да су соколи радили на уклањању разлике између села и вароши. Истакао је да су на слету у Љубљани 1922. учествовали сеоски соколи из жупе Загреб. Првог дана читани су реферати из жупе Мостар о искуствима рада на селу. Другог дана вођена је расправа у којој су узели учешћа инж. Светислав Вучковић, др. Ото Гавранчић, Саблић, Џамоња, Поткоњак, др. Докић. Зорка Војновић говорила је о соколској жени на селу. (4) На конференцији Савеза Сокола Краљевине Југославије посвећеној соколским четама у Мостару учествовали су представници свих жупа из Југославије, а присуствовали су и чланови старешинства Савеза сокола 1935. На конференцији је утврђен став да су чете једнаке са друштвима. Зато су сеоске чете имале свог старешину и старешинство. Соколска друштва су сеоским четама пружала помоћ у кадровима, учитељима вежбања и предавачима за течајеве описмењавања, воћарства, пчеларства. Пружали су помоћ за оснивање књижница са малим библиотекама, оркестара, драмских секција и хорова. (5)

Уочи сабора соколских чета у Мостару приређено је такмичење гуслара са територије жупе Мостар 14. децембра 1935. у просторијама Српског дома. За такмичење је било велико интересовање међу саборским делегатима чета. Одлуком жирија први је био гуслар Вељко Вреча из Хума, други Осман Линдзе из Домановића а трећи Перко Мркајић из Брадине. (6)

У Српском дому отворена је 14. децембра 1935. Соколска изложба. Изложбу је отворио др. Миле Докић, просветар Соколске жупе Мостар. Изложба је била смештена у приземној дворани Српског дома. На позорници је постављено попрсје краља Александра, између жупске и друштвене заставе. Заставе је даровао краљ Александар. Са стране су била попрсја краља Петра I и цара Душана. У позадини на позорници су биле четне победничке заставе на којима су висили победнички сребрни ловор–венци, које је четама победницама на такмичењима даровао краљ Александар. Међу заставама истицала се стара невесињска устаничка застава из 1875, са белим обрубом и на црвеном пољу са белим крстом. Биле су изложене и заставе друштава жупе Мостар. У једном оквиру била је земља са острва Св. Вида. На постољу је била једна главња, са којом је 22 јуна 1934. запаљена соколска зубља захвалности у Сарајеву, коју је соколска штафета затим понела на гроб краља Петра у Тополу. На карти која је приказивала територију жупе Мостар биле су са црвеним заставицама означена друштва а зеленом чете. Била је изложена стара застава „Побратимства“ из времена побратимског покрета 1912. са натписом „Побратимство у Коритима“. На изложеним сликама био је приказан развој жупе и развој и рад њених чета од 1925–1935. (7)

Први сабор соколских чета жупе Мостар одржан је у Мостару 15. децембра 1935. у дворани певачког друштва „Хрвоје“. На сабору су учествовали делегати из 162 чете и 22 друштва жупе Мостар, делегати Савеза СКЈ и делегат Савеза бугарских Јунака. Затим делегати из осталих соколских жупа, укупно око 500 присутних. Делегати чета и друштава жупе Мостар, са својим заставама и уз музику чете Орашац дошли су на сабор у поворци коју је предводио старешина жупе Чеда Милић и чланови жупске управе. Сабору су присуствовали мостарски епископ др. Тихон, представници Сената др. Урош Круљ и Атанасије Шола и Народне скупштине, заступници Приморске и Зетске бановине, представници корпорација и националних установа. Били су председник мостарске општине Ђорђе Лабало, представник главног и месног одбора Јадранске страже др Божидар Божић, представници Централног хигијенског завода из Београда и Југословенског друштва за очување народног здравља др. Воја Кујунџић и др. Иванић, председник сарајевске „Просвјете“ и старешина Соколске жупе Сарајево др. Воја Бесаровић, представник студентске радне чете из Загреба и у име др. Лазе Поповића Вељко Купрешанин, народни изасланици са територија мостарске жупе, др. Грђић, представници Народне одбране и других удружења. Савез Сокола заступао је заменик старешине др. Отон Гавранчић, савезни начелник Пихлер и референт за соколске чете Ђура Брзаковић. Велика дворана друштва „Хрвоје“ са галеријом била је препуна. До улаза у дворану биле су сврстане четне и друштвене заставе жупе Мостар са заставом жупе и друштва Мостар и старом устаничком невесињском заставом. Позорница била је украшена ћилимима. На почетку рада сабора музика чете Орашац свирала је химну. Сабор је отворио Чедо Милић. Гуслар Осман Лиздо отпевао је уз гусле песму која је величала соколски рад: „Откад Сокол прими наше село Постаде нам здраво и весело“. Уз Чеду Милића изабрана су два потпредседника као први Петар Клаић, старешина чете Поповићи (Дубровник) и као други Зломушица, старешина чете Подвележје (Мостар). У свом говору др. О. Гавранчић истакао је . „... И ми драга браћо, што год радили, треба да знамо, да има вани изван наших граница додуше много добрих и лепих установа и уређаја, само је питање, да ли све то пристаје на нашу главу. ... Да ли то одговара нашим потребама. ... Треба наиме да тражимо и да нађемо према својим приликама и своје властите путеве, који ће одговарати нашем народу.“ Известио је сабор, да је са обзиром на беду и неродицу, која је те године владала у крајевима Соколске жупе Мостар Савез сокола поклонио жупи један вагон кукуруза, да га подели соколској сиротињи. У свом говору Вељко Купрешанин истакао је да суделовање делегата студентске радне чете из Загреба на I соколском сабору сељачких чета у Мостару, сматрају као наставак договора и заједнице како је започета и утврђена на јесењим договорима у Мостару септембра 1935. у сврху самопомоћи народа. Истакао је: „Зато ми идемо у народ као добровољни раденици са жељом да радимо и да стварамо објекте од опште вредности, и да дижемо култ рада. Изгледа нам, да је начин студентских радних чета погодан и користан и да би требало да се одржи и да се ојача, да буде помогнут од свих патриота, ... па водимо собом на наше радове наше другове медицинаре, техничаре, ветеринаре и економе, који ће својим реалним и непосредним радом у народу, а уз радну чету, моћи просветитељно највише користити. ... а нарочито нам је близак покрет сељачких соколских чета. Зато ми стојимо спремни да се стално са њима договарамо и да заједнички радимо.“ (8)

Од делегата соколских чета говорили су: Никола Чабрило из чете Бијела, ... Максим Мандић из чете Дулићи, Никола Мишић из чете Доња Жупа, Огњан Дракановић из чете Прибиловићи, Обрад Поповић из чете Грачаница, Симона Чосовић чланица чете Бијело Поље, ... Перо Скулић из чете Ћилипи, ... Џемо Тановић из чете Кула–Фазлагић, Перо Клаић из чете Поповићи, Симо телебат из чете Крушевљани, Данило Вуковић из чете Биоград, Гашпар Лујак из чете Орашац, Душан Живковић из чете Ћилипи, и Момчило Ристић из чете Касиндо, жупе Сарајево. Говори сокола сељака саслушани су са највећом пажњом. Старешина Соколског друштва Дубровник Миле Шутић истакао је да је делегација у име жупе Мостар посетила бискупа Учелинија да га позове на овај сабор соколских чета. Стари бискуп лепо их је и срдачно примио и обрадовао се пажњи сокола према његовој личности. Али изјавио је да не може да се одазове соколском позиву, због старости (79 година) и слабог здравља. Он је најискреније и очински поздрављао браћу соколе и благосиљао њихов рад. Сабор је одлучио да се бискупу др. Учелинију упути поздравни телеграм. Радмило Грђић, члан управе Соколске жупе Сарајево, поздравио је сабор соколских чета. Истакао је да је он био један од пионира соколског рада на селу пре десет година. Затим је говорио сенатор др. Урош Круљ, који је поздравио сабор у име сената и одао пуно признање соколском раду на селу. У свом говору истакао је: „ .... Али када држава није бар до сада учинила оно што је налагала прва дужност, утолико је похвалнија свака приватна иницијатива и напосе онај рад, ради чега смо се овде сакупили да га оценимо и констатујемо.“ Говорећи о соколству рекао је: „То је, браћо, један покрет, који може значити, ако се буде и даље овако ширио, препород нашега народа“. У име Југословенског друштва за чување народног здравља говорио је др. Стеван Иванић, директор Централног хигијенског завода. Поздравио је соколски рад на селу и пледирајући да би сви који су слично радили требали да се удруже да би се народ подигао и социјално и економски. Никола Мишић предложио је да се на основу говора, а нарочито говора делегата чета, изради саборска декларација. Са сабора упућен је поздрав др. Лази Поповићу. (9)

После сабора формирана је пред домом „Хрвоја“ поворка која је прошла градом и зауставила се пред Официрским домом. Поворку је предводио жупски начелник Петар Чолић, а учествовале су војна музика и музика соколске чете Орашац, бројна соколска коњица и велико мноштво грађана. У Официрском дому је за све учеснике приређен народни ручак. На позорници је свирала музика соколске чете Орашац. Гуслар Перун Перуновић отпевао је неколико уломака из својих народних песама, почињући своју песму са: „У славу Бога, отаџбине и и соколске славе — нек одјекну гусле јаворове“. У дому „Хрвоја“ одржана је свечана академија. Пре почетка програма просветар жупе Миле Докић објавио је резултате са гусларске утакмице и гусларима победницима уручио поклоне жупе у књигама и народним песмама. Тада је гуслар Петар Мркајић отпевао једну народну песму. Академија је почела „Соколском молитвом“ од Видошића, коју је певало Српско певачко друштво „Гусле“. Затим је тамбурашки збор чета Тасовчићи и Вишићи свирао „Соколски марш“. После тога следио је поздравни говор Петра Клаића, старешине чете Поповићи, који је истакао рад соколства на просветном подизању села, а што се могло видети на самој академији коју су изводили искључиво соколи–сељаци. Гуслар Перун Перуновић отпевао је неколико уломака из народних песама, затим је музика чета Орашац и Затон извела одломак из Зајчеве опере „Никола Шубић Зрињски“, чланови чете Каменмост „Два брата“ од Прерадовића, тамбурашки збор чета Тасовчићи и Вишићи свирао „венац народних песама“, један члан чете Клобук декламовао „Ој Илиријо!“ и соколски певачки збор чета Затон, Орашац, Мокошица и Доња Жупа „Венац далматинско–дубровачких песама“ од Н. Палчока. Након одмора један члан чете Студенци рецитовао је Шантићеву песму „Остајте овдје“. Тамбурашки збор чете Муљи извео је с певањем народне песме, а соколски певачки збор чета Орашац, Затон, Мокошица и Доња Жупа неколико дубровачких и сремских песама.

Чланови чете Ластва извели су сцену према Вишњићевој „Почетак буне на дахије“, чланови чета Бијело Поље и Тасовчићи извели су сцене три призора из „Горског вијенца“ „Долазак војводе Драшка из Млетака“, „Бадње вече“ и „Џефердар Вука Мандушића“. Писац чланка о академији у „Соколском гласнику“ истакао је да су сцене изведене мајсторски као да су их играли професионални глумци а не аматери. Академија је завршена са „Хеј Словени“ коју је певао хор Српског певачког друштва „Гусле“. (10)

Због тешког стања и оскудице која се осећала у Херцеговини, Црној Гори и Далмацији Социјални одсек савеза сокола упутио је апел соколским друштвима ради смештаја сиромашне соколске деце код породица имућнијих сокола. Деца су била на исхрани и нези док су трајале тешке прилике код породица деце. На апел Савеза прво се одазвало Соколско друштво Свилајнац, малено место у жупи Крагујевац, које је примило на негу, уздржавање и школовање 15 сиромашне деце из жупе Мостар. (11) У оквиру соколске Петрове петолетке Жупа Мостар се заветовала да ће да подигне споменик стрељаним и обешеним од 1914. до 1916. у Мостару. Нацрт споменика израдио је инжењер Марко Ковачина, а све радове за споменик обављали су сељаци–зидари и клесари. Соколи су сматрали да споменик треба да буде народна веза прошлости са садашњошћу и тежња сеоских сокола да премосте све јазове између села и града. (12)

Жупа Мостар је 1925. повела акцију за оснивање сеоских соколских чета. Први сабор соколских чета жупе Мостар одржан је у Мостару 15. децембра 1935. На сабору су учествовали делегати из 162 чете и 22 друштва жупе Мостар, делегати Савеза СКЈ и делегат Савеза бугарских Јунака. Учествовали су и делегати из осталих соколских жупа, укупно око 500 присутних.

Саша Недељковић је члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене

1. Проф. Бруно Марчић, Мостар, „Наш улазак у село“, „Соколски гласник“, Љубљана, 1 јануар 1936, бр. 1, стр. 5,

2. „Жупа Мостар“, „Соколски гласник“, Љубљана 1. јула 1929, бр. 13, стр. 12; Махмуд Коњхоџић (Љубушки), „Соколски рад у Херцеговачким селима.“, „Соколски гласник“, Љубљана, 1 априла 1930, бр. 6, стр. 3;

3. Б. К. „Прво десетгодиште успешног рада соколства на селу“, „Соколски гласник“, Љубљана, 7 јуна 1935, бр. 24, стр. 1;

4. Ст. Ж. „Соколство на селу“, „Соколски гласник“, Љубљана, 29 марта 1935, бр. 14, стр. 2;

5. Павле Врачарић, „Соколске чете“, „Око соколово“, Београд, Јул 2009, бр. 33–34, стр. 26;

6. „Гусларска утакмица“, „Соколски гласник“, Љубљана, 20 децембра 1935, бр. 48, стр. 3;

7. „Соколска изложба у Мостару“, „Соколски гласник“, Љубљана, 20 децембра 1935, бр. 6;

8. „Први сабор соколских чета у Мостару“, „Соколски гласник“, Љубљана, 20 септембра 1935, бр. 48, стр. 3, 4;

9. „Поздрави сабору“, „Соколски гласник“, Љубљана, 20 септембра 1935, бр. 48, стр. 5;

10. „Свечана академија“, „Соколски гласник“, Љубљана, 20 септембра 1935, бр. 48, стр. 6;

11. „Соколска социјална акција за збрињавање наше сиромашне деце“, „Соколски гласник“, Љубљана, 20 марта 1936, бр. 12, стр. 1;

12. „Соколска жупа Мостар подиже споменик јунацима стрељаним и обешеним од 1914. до 1916. у Мостару“, „Соколски гласник“, Љубљана, 15 децембар 1936, бр. 49, стр. 1;