Саша Недељковић

Представљање сокола на изложбама у Београду 2014.

У оквиру изложби у Београду приказана је и делатност чланова Савеза сокола. Чланица друштва Соко Београд Матица Мила Коруновић Делић уступила је за изложбу „Чешко–српске везе у архитектури Београда (1863–1941)“ у Етнографском музеју материјале из заоставштине породице Коруновић. Изложба је била отворена од марта до априла 2014. Архитекта Момир Коруновић је као питомац Министарства просвете и црквених дела краљевине Србије као ванредни студент завршио специјализацију на Чешком универзитету у Прагу. Посетио је поново Праг на студијском путовању 1921. као инспектор Архитектонског одељења Министарства грађевина краљевине СХС. На изложби су изложене слике Поште 2 и Министарства поште. Коруновић је био старешина Савеза Сокола Краљевине Југославије. Пројектовао је многе соколске домове. На изложби су приказане слике Соколског дома Матице у Београду у Делиградској улици. Затим слике дефилеа сокола у Београду, стадион за соколски слет у Београду 1930, музички павиљон на стадиону. Сем Коруновића прашки ђак Светомир Лазић пројектовао је Соколски дом у Сремским Карловцима. На више паноа дате су слике старешина и чланова Савеза сокола који се трудио у оквиру словенске узајамности што више приближи српски и чешки народ. На изложби је била изложена соколска униформа коју је за изложбу уступио Народни музеј у Чачку.

Истовремено са изложбом у Етнографском музеју у Војном музеју на Калемегдану приређена је од 1. до 13. априла изложба о „Историји Чешко–српске војне сарадње“. Изложбу су приредили заједнички чешки и српски војни институти и музеји. На изложби су била изложена чешка одликовања потпуковника Лује Ловрића, члана сокола и председника Савеза ратних добровољаца 1912–1918 Краљевине Југославије. Изложени су Ратни крст за храброст 1914–1918 и Орден Белог лава III степена. Изложене су слике чешких добровољаца у Српској војсци и у добровољачким јединицама у Одеси у Русији и у борбеним дејствима у Добруџи. Затим су изложене слике са отварања Тиршовог дома у Прагу. У мају 1925. био је свечано отворен Тиршов дом у Прагу. Свечаности је присуствовала бројна делегација сокола из Југославије. Слике делегације југословенских сокола заједно са пољским соколима и излазак председника Масарика из дома. Изложен је плакат Мале Антанте из тридесетих година двадесетог века са престолонаследником Петром у соколској униформи као старешине Савеза сокола Краљевине Југославије. На X соколском слету у Прагу учествовало је скоро 370 војника Југославије у оквиру Војног дана 6. јула 1938. Слике југословенских војника и морнара на соколском слету 1938. у Прагу. На једној слици приказани су морнари како излазе на извођење вежбе на слету. За време Судетске кризе током септембра 1938. за одлазак у Чехословачку пријавило се 60.000 добровољаца из Југославије. Чехословачка војска припремила је посебну команду за њих. Власти Југославије су и после 15 марта 1939 признавале путне исправе Чехословачке Републике. Преко Југославије је пролазио Балкански пут 1939.–1941. за чешке грађене који су хтели да оду на Запад.

На изложби „У име народа! Политичка репресија у Србији 1944–1953“ у Историјском музеју Србије приказана је репресија над истакнутим члановима сокола. Пре Првог светског рата Иво Перовић организовао је соколска друштва у Задру и околини. После Другог светског рата краљевске намеснике Раденка Станковића и Иву Перовића Окружни суд у Београду осудио је 1949. због тога што је Југославија пришла Тројном пакту. Перовић је осуђен на 11 година затвора, губитак грађанских права и конфискацију имовине. Он је само један од многих истакнутих сокола који су страдали после рата. Сеоски соколи страдали су приликом откупа пољопривредних производа као и приликом колективизације.

На изложби о Слободном зидарству у Србији у Етнографском музеју изложена је слика Владимира Белајчића у соколској униформи. Студирао је у Паризу и Загребу где је докторирао право. Говорио је 12 језика. Живео је у Новом Саду од 1918. када је постао судија. Инициран је у ложу Митрополит Стратимировић 1927. Након окупације побегао је у Београд. У јулу 1944. стављен је на листу немачких окупационих власти за хапшење талаца. Напустио је Београд и отишао у село Прањане код Чачка, где је био савезнички аеродром. У британском авиону одлетео у Италију, а затим у Француску и Шведску где је радио за UNESCO.

Нису дати никакви подаци о раду др. Владимира Белајчића, заменика старешине Савеза сокола у оквиру соколске организације. За време Судетске кризе Управа Савеза Сокола Краљевине Југославије донела је 25 септембра 1938. Резолуцију о солидарности југословенског са чехословачким соколством. У одбору за састав резолуције било је др. Владимир Белајчић, касациони судија из Новог Сада. Говорио је пред окупљеним соколима и соколицама 27. марта 1941. у дворишту Соколског дома Матице у Делиградској улици. У јесен 1941. др Владимир Белајчић ушао је у Централни национални комитет Краљевине Југославије.

Саша Недељковић је члан Научног друштва за историју здравствене културе