Саша Недељковић

Рад студентских радних чета у Херцеговини

Соколска жупа Мостар обухватала је области Херцеговине, Далмације и Имотске крајине који су у свему оскудевали. Жупа је сматрала да је несташица воде највећи проблем за сеоско становништво. Да би помогла народу у тим крајевима решила је да уреди око деведесет вода. Сеоски соколи су давали радну снагу, креч, камен и песак, а за цемент, жељезо и алат апеловали су на родољубиве установе и појединце. (1) Жупа је организовала турнеје учитеља, сарадника жупе, који су обилазили села, на лицу места утврдили недостатке, одмах поправљали што се поправити могло, а за остало стварали планове за извршење поправки свих недостатака. За рад на препороду Херцеговине, дубровачког приморја и имотске крајине Соколска жупа Мостар упутила је позив ветеринарима, лекарима, агрономима и грађевинарима. Требало је да се уради оно што је могло, одојче прегледа, калеме воћке, ... . Чланови турнеје помагали су сеоским соколима на лицу места. (2) Пошто су поједина државна начелништва саботирала акцију Жупе Мостар, у раду на економском и културном уздизању села, Жупа Мостар предложила је састанак своје управе са представницима покрета „Академског добровољног рада“ на селу. Резолуцијом која је донета на састанку, одлучено је да се уједине и да спроводе узајамну сарадњу у раду на селу. Оба покрета су сматрали да је држава обавезна да свим средствима помаже духовни и материјални развој села. Очекивали су да ће одговорни државни фактори подупирати њихова настојања.

Покрет „Академског добровољног рада“ на селу, основао је професор универзитета у Загребу др. Лаза Поповић, предратни старешина Фрушкогорске соколске жупе. Једна од првих акција студентских чета била је градња пута до Бранковог гроба на Стражилову у лето 1934. Градили су куће за ратне добровољце. Радили су у Вировитици. (3) После довршеног рада у Подравини кренули су студенти у Невесиње. У просторијама Соколске жупе у Мостару је 26. августа 1935. одржан састанак старешина. Председавао је Чеда Милић. Састанку је присуствовао изасланик министарства просвете члан сокола Бруно Марчић и изасланик бана Приморске бановине члан сокола инж. А. Ступарић. У свом говору Чеда Милић је поздравио свог сарадника и учитеља др. Лазу Поповића. У свом говору представник студената Бранко Лазичић између осталог рекао је: „Ми се састајемо што волимо ову земљу ... Ако се тога одрекнемо, опет ће доћи Турци или Аустрија да нам обесе тешке синџире. Ми преко реда идемо раду, а преко рада идемо слободи.“ У Невесињу је 28. августа 1935. одржан састанак између загребачких студената, представника Соколске жупе, соколских друштава и сеоских чета. На састанку је решено да се у будуће врши заједнички избор објеката рада. (4)

На другом заједничком састанку одржаном крајем августа 1935. у Мостару и Невесињу студенти и сеоски соколи истакли су да сматрају „рад на селу најсветијом службом народу“ цитирајући речи краља Александра. У селу Бојиштима био је извор воде Љељинак. За двадесет дана рада у селу Бојиштима студенти су ископали 150 м дуг канал и монтирали жељезне цеви, које им је поклонила невесињска општина. Било је места где је канал просецан кроз камен. По старом обичају моби долазили су сељаци из других села да помогну „модрој легији“. Један од сеоских добровољаца, члан сеоске чете Новица Солдо причао је да није видео тврђих људи: „Док крампом комад пећине не одбије, не престаје“. Израђена су 2 резервоара, чесма и корита за појење стоке и прање рубља. Користили су је становници Бојишта и планинци из срезова Столац и Љубушки, који су водили стоку на испашу у Црвањ. Потрошено је 4.000 кг цемента. Радили су воду за село Батковићи и за 4–5 околних села и пролазнике из Хумнине за планину, који су гонили стоку на Морине, Црвањ. Дугим каналом повезано је 19 мањих и већих врела. Спроведена је дренажа. Од чесме ископан је одводни канал дуг стотину метара и висок местимично 1.80 м. Водом из канала натапале су се све околне ледине. Доводни и одводни канал и корита са чесмом израђени су од армираног бетона. Рад је био отежан због непропусне земље (гњилавице), која се из канала није могла избацивати лопатама, већ су одваљивани комади одстрањивани рукама. На том месту студенти су радили боси и у води. Помогли су чланови сеоских соколских чета из Батковића у довозу песка, камена и осталог материјала. Јован Тепурић уступио је своју кућу студентима за преноћиште. Трећа вода на којој су студенти радили звала се Брборача. (5)

На I сабору сеоских соколских чета у Мостару 1935. учествовао је као представник студената Вељко Купрешанин. У свом говору Вељко Купрешанин истакао је да суделовање делегата студентске радне чете из Загреба на I соколском сабору сељачких чета у Мостару, сматрају као наставак договора и заједнице како је започета и утврђена на јесењим договорима у Мостару септембра 1935. у сврху самопомоћи народа. Истакао је: „Зато ми идемо у народ као добровољни раденици са жељом да радимо и да стварамо објекте од опште вредности, и да дижемо култ рада. Изгледа нам, да је начин студентских радних чета погодан и користан и да би требало да се одржи и да се ојача, да буде помогнут од свих патриота, ... па водимо собом на наше радове наше другове медицинаре, техничаре, ветеринаре и економе, који ће својим реалним и непосредним радом у народу, а уз радну чету, моћи просветитељно највише користити. ... а нарочито нам је близак покрет сељачких соколских чета. Зато ми стојимо спремни да се стално са њима договарамо и да заједнички радимо.“ (6)

Поводом прогласа почетка Соколске Петрове петолетке у „Соколском гласнику“ објављен је чланак „И студенти приступају соколској Петровој петолетци“ Вељка Купрешанина, студента Универзитета у Загребу у коме се истиче: „Радна омладина Прве студентске радне чете вођена је само једним начелом: ... радом за народ и за добро Отаџбине ... Ми смо том својом службом поносни и не страшимо се многобројних противника, који и нас, као и вас, браћо Соколови, настоје да омету у нашем заједничком народном раду. Данас у тзв. „напредно време“ сваки онај, који се прихваћа лопате и мотике, да помогне брату своме сељаку, бива називан овако и онако. Нас, који желимо да радимо, називају противницима „напредног доба“, а шта су до данас учинили „напреднога“ ти „поборници“ „напредног доба“. Данас ова земља нема већих непријатеља од њих самих, али нама није да се против њих боримо извикивањем политичких патрола. Њиховом беспослиштву треба да се супроставимо својим отвореним радом. Радом и самим радом победићемо своје противнике. Соколска Петрова петољетка објава је једне велике битке. Она треба да буде манифестација једне несаломљиве снаге, воље и љубави према овом нашем народу“. (7)

Студентске радне чете ангажоване су у Јабланици. Часопис „Соколска просвета“ од септембра 1937. донео је фотографије радова на уређењу воде у Невесињу и завршетку радова на води Витешког краља Александра I Ујединитеља у месту Баћина–Коњиц. (8)

Соколска жупа Мостар сматрала је да је несташица воде највећи проблем за сеоско становништво Херцеговине. Да би помогла народу у тим крајевима решила је да уреди око деведесет вода. Сеоски соколи давали су радну снагу, креч, камен и песак, а за цемент, жељезо и алат апеловали су на родољубиве установе и појединце. Покрет „Академског добровољног рада“ на селу је сеоским соколским четама помагао радом студената. По речима др. Лазе Поповића: „ Дошли смо да би се из близа погледали два близанца; покрет сеоских соколских чета и покрет радених студената, да се нађу, виде, сједине и што корисно народу учине.“ (9) Са Првог сабора соколских чета жупе Мостар одржаног 15. децембра 1935. у Мостару упућен је поздрав др. Лази Поповићу. (10)

Саша Недељковић је члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене

1. „Велика здравствена и социјална акција Соколске жупе Мостар“, „, „Соколски гласник“, Љубљана, 26. јуна 1936, бр. 26, стр. 3;

2. И, „Збор радене интелигенције“, „Соколски гласник“, Љубљана, 3 маја 1935, бр. 19, стр. 2; 3. Никола Жутић, „Соколи“, Београд, 1991, стр. 170, 182; 4. „Загребачки студенти и херцеговачки Соколи за радену сарадњу“, „Соколски гласник“, Љубљана, 6 септембар 1935, бр. 33, стр. 2; 5. Б. Крчум, Мостар, „Загребачки студенти и херцеговачки Соколи на заједничком делу за народ“, „Соколски гласник“, Љубљана, 27 септембра 1935, бр. 36, стр. 1; 6. „Први сабор соколских чета у Мостару“, „Соколски гласник“, Љубљана, 20 септембра 1935, бр. 48, стр. 4; 7. Вељко Купрешанин, студ. филозоф. Загреб, „И студенти приступају соколској Петровој петолетци“, „Соколски гласник“, Љубљана, 25 септембар 1936, бр. 38, стр. 1;

8. Радмило Грђић, „Дело и жртва“, „Соколска просвета“, Београд, септембар 1937, бр. 7, стр. 268–272;

9. Б. Крчум, Мостар, „Загребачки студенти и херцеговачки Соколи на заједничком делу за народ“, „Соколски гласник“, Љубљана, 27 септембра 1935, бр. 36, стр. 1;

10. „Поздрави сабору“, „Соколски гласник“, Љубљана, 20 септембра 1935, бр. 48, стр. 5;