Саша Недељковић

Соколи о позоришту

Соколски покрет настао је пре Првог светског рата у борби за јачање националне свести код словенских народа. Основни циљ сокола био је телесно здрав, морално јак, а национално свестан народ. Члан сокола М. А. Васић истакао је: „Само јаке мишице наше омладине неће помоћи у одсутном тренутку, ако није свесна дела својих предака, славе своје отаџбине и жртава које се од ње траже. Зато је треба духовно наоружати од најранијег детињства припремајући је за велика дела.“ (1) Том циљу служила су соколска позоришта. У великој дворани Соколског дома у Крагујевцу 3 марта 1935. прослављена је стогодишњица оснивања првог српског позоришта, које је основао Јоаким Вујић 1835. Прослава је спојена са прославом 70-годишњице Бранислава Нушића, који је присуствовао свечаностима у Крагујевцу. Пре подне одржана је свечана скупштина, на којој су говорили Азањац и Нушић. Нушић је захвалио на срдачном дочеку и подвукао значење стогодишњице првог српског позоришта. После подне приредила је позоришна секција Соко Матице представу. Пре почетка представе говорили су Азањац и професор Милоје Павловић. Приказан је Нушићев „Обичан човек“. (2)

Глумац Љубомир Станојевић био је предњак сокола у Београду. Момир Коруновић упознао га је 1895. кад је ступио у соколско друштво. Њему и младим соколима био је узор и пример какав треба да буде истински соко. Никад се није отимао да буде први, да буде члан какве управе. Увек при вежбању у вежбаоници или на вежбалишту соколског друштва подучавао је вежбаче да соко и прави човек мора да буде искрен. По својој жељи сахрањен је у соколској униформи. (3)

Др. Сава К. Поповић истакао је о значају соколских дилетантских позоришта: „Ми имамо данас у Југославији врло мали број позоришта и зато нам се намеће потреба да оснивамо што више дилетантских трупа. Свако среско место требало би да има по једно позоришно удружење, које би с времена на време давало комаде наших домаћих писаца. За позоришна удружења треба заинтересовати образовану омладину тога места и приказати родитељима, да је циљ удружења ширење литерарне наобразбе код младежи, а не узалудно губљење времена, како се то нажалост, код нас још врло често мисли.“ Позориште Соколског друштва Матица у Петровграду (Зрењанин) било је једино аматерско позориште у Југославији које је радило стално и по утврђеном распореду. Његов оснивач био је Миша Станојевић, просветар Соколске жупе Петровград. Позориште је обилазило сва села и градове по Банату и представљало једино позориште тог краја. Соколска жупа Београд у оквиру Соколске Петрове петогодишњице основала је путујуће дилетантско позориште. (4)

Позоришни отсек Соколског друштва у Пагу приредио је 12. маја 1935. Гогољеву „Женидбу“. Захваљујући глуми од стране позоришних добровољаца, њиховом уживљавању у радњу комада, публика је пратила глуму са интересом. (5) Певачки одсек Соколског друштва Кутина извео је 11 маја 1935. оперету „Лијепе Гејше“ или „Један дан у Јапану“ за мешовити збор, солисте и плесаче. Дворана Соколског друштва била је препуна чланова сокола и пријатеља соколства. Балет је саставила и увежбала Шари Блуменберг. Шумар инг. Вајлер израдио је кулисе. Костими и светло могли су се поредити са оним у великим позориштима. Музички део (зборове и солисте) увежбао је и режирао Матија Доленц равнатељ грађанске школе. (6)

Саша Недељковић је члан Научног друштва за историју здравствене културе

Напомене

1. Милош А. Васић, „Соколска позоришта у Чехословачкој“, „Око соколово“, бр. 6, 1938, Београд, стр. 150, 151;

2. „Прослава 100-годишњице првог српског позоришта у Крагујевцу“, „Соколски Гласник“, Љубљана, 8 марта 1935, бр. 11, стр. 3;

3. Момир Коруновић, „ Успомени брата Љубомира Станојевића“, „Соколски Гласник“, Љубљана, 1 марта 1935, бр. 10, стр. 2,3;

4. Др. Сава К. Поповић, „Дилетантска позоришта и њихова улога у народном просвећивању“, стр. 37, „Службени део“, стр. 41, „Позориште Соколског друштва Матица у Петрограду“, Вести, „Око соколово“, Београд, 1 јануар 1937, бр. 2;

5. „Приказивање Гогољеве „Женидбе“, „Соколски Гласник“, Љубљана, 24 маја 1935, бр. 22, стр. 4;

6. „Изведба оперете „Лијепе Гејше“, „Соколски Гласник“, Љубљана, 24 маја 1935, бр. 22, стр. 4;