Саша Недељковић

Штампа о Дубровнику у Бановини Хрватској

Римокатолички клерикалци наставили су и у краљевини Југославији своје напоре на кроатизацији Дубровника. Сви који су им сметали били су изложени нападима. Због своје борбе за очување Краљевине Југославије соколи у Дубровнику били су на удару удружених римокатоличких клерикалаца и хрватских сепаратиста. Споразумом Цветковић–Мачек 26.8.1939. Дубровник је одвојен од Зетске бановине и додељен новоствореној Бановини Хрватској. Утицај клерикалаца порастао је у новоствореној Бановини Хрватској. Лист „Дубровник“ пренео је 30. септембра 1939. писање клерикално–мачековског листа „Народна Свијест“ да је њен као и свих оних који мисле као она, главни задатак уништење сокола. По њој свакога ко је био члан сокола требало је не само анатемисати већ уништити, истерати из службе и бацити на улицу. (1) Хајку на соколске домове подстицала је штампа, нарочито клерикална. У листу „Дубровнику“ се истицало: „објављује такове написе, који индиректно подстичу неодговорне елементе да протузаконито посижу за сокол. имовином, па тиме сами сеју неред и незаконитост, „. У соколском дому у Жупи дубровачкој у коме су становали привремено позвани у војску по писању листа „Дубровник“: „неки зликовци намјестише једну топовску чауру напуњену екразитом, заливену цементом и провиђењу са упаљачем, фитиљом. Срећом да су војници, који су ту у Соколском дому, открили тај атентат и осујетили га, али до сада, колико знамо, нијесу пронађени зликовци.“ (2) Колики је био утицај католичког свештенства повезаног са хрватским сепаратистима може се видети из следећег случаја. У часопису „Братство“ гласнику Соколске жупе Осијек, од 15. новембра 1939. изашао је чланак „Свећеник терориста“ у коме се истиче да је у излогу једне дубровачке књижаре била изложена карта Краљевине Југославије са прегледом вероисповести, према званичној статистици из 1931. Један свештеник, који није био из Дубровника, затражио је од намештеника књижаре да се карта из излога уклони, јер ће у противном излог бити разбијен. Часопис је констатовао да је карта уклоњена а свећеник је остао читав. (3) Лист Срба католика „Дубровник“ наставио је борбу против хрватске хајке на све српско и југословенско. Уредник листа Кристо Доминковић био је предратни члан Српског сокола и борац против Аустрије и њених верних слугу клерикалаца. У листу „Дубровник“ истакнуто је: „Најновији развој прилика ... метнуо је Дубровник у веома неприродан географски положај, који га је довео у везу са оним крајевима, са којима никада није имао, ама баш ништа, заједничког. Дошавши у такав положај, он је сада изложен немилим, безразложним а често до невјероватности тешким ударцима који без милости погађају, без разлике имена, све родољубне елементе у њему. У тако тешким приликама морамо да водимо борбу и да узимљемо у заштиту национални елеменат у Дубровнику, којему се супротставља повампирени дух из 1914 године.“ (4) Наутичар Шарић је у року од 4 дана избачен из школе само зато јер је покушао да спречи јавно уништавање комеморативног плаката изданог пригодом годишњице смрти краља Александра. (5) Секретар Соколског друштва Дубровник Катја Перишић премештена је у Столац. Лист „Дубровник“ коментарисао је да су непријатељи узимали на нишан најбоље и најактивније националне раднике. (6) На чланак из „Народне Свијести“ о масонерији „Хрвати и масонерија“ одговорили су сарајевска „Југословенска Пошта“ и „Дубровник“. Реаговање листа „Народна Свијест“ боље од свега илуструје прилике у Бановини Хрватској. У листу „Народна Свијест“ истакли су: „те стари исхлапљели и склерозни „Дубровник“ (још је жив ?), орган посљедних Мохиканаца, „старе гарде“ и т. зв. „Срба–католика“. Сами факат, да су се јавила та двојица најбоље потврђује, да смо имали право. Не дај Боже, да нас „Дубровник“ и „Југ. Пошта“ похвале или се с нама сложе, јер би то значило да смо учинили нешто што је против опстанка и живота хрватскога народа. Они сада нијесу у могућности, да узму у обрану српско–југославенске масоне, своје послодавце и пријатеље, па немоћно гмижу попут пригњећег црва и показују трзајем задње ( и још краткотрајне) знакове живота“. Лист „Народна Свијест“ у истом броју преноси и коментар поводом свог чланка из дневника „Хрватска стража“: „Овом гласилу шачице великосрпских генерала без војске око „Дубровника“.“ (7) И у наредном 33 броју „Народна Свијест“ наставила је полемику: „Склерозни „Дубровник“ ... За нас је сада најважније, да можемо недвобено – и на темељу властитог њиховог признања – утврдити, да “Дубровник“ брани масонерију, њен рад у овом државном склопу, те да на тој обрани масонерије и данас досљедно и упорно устраје.“ Писац чланка под шифром Ф. оборио се и на Антуна Фабриса поводом изласка „Изабраних чланака Антуна Фабриса“ које је сакупио др. Хенрик Барић. Истакао је: „Дубровник“ се толико поноси с тим Антуном Фабрисом и сада (г. 1940) издаје у Београду у посебној књизи његове протухрватске и протукатоличке чланке. Вајда ради протухрватског и протукатоличког стајалишта овога ренегата и вјерског индиферентисте сматра, да је он „пригушио атавизам“, да се аклиматизирао и постао складан“. (8) После Априлског рата 1941. у Независној Држави Хрватској Савез сокола забрањен је, а чланови изложени прогону. Старешина соколске чете у Орашцу Карло Ракиџија преживео је усташки терор. Пред Комисијом за утврђивање ратних злочина дао је 1.12.1944. изјаву: „Кад сам био од усташа стрпан у затвор у јуну 1941. године доживео сам много ужаса, јер је у затвору нестајало многих другова. Најужаснија је била ноћ од 30. јуна на 1. јула када су извели 14 жртава које су стријељали на Рудинама изнад Стона. Све ово су правили усташе из Орашца. Тужбу против мене потписао је жупник из Трстена дон Нико Дарешић, усташки повјереник.“(9) Католички клерикалци су наставили у краљевини Југославији своје напоре на кроатизацији Дубровника. Соколство, због своје југословенске либералне и антиклерикалне идеологије било изложено нападима од стране римокатоличког клера удруженог са припадницима ХСС. Утицај клерикалаца и њиховог гласила „Народна Свијест" порастао је после стварања Бановине Хрватске. Свој утицај клерикалци су искористили за хајку на соколе, масоне ... . Све што се дешавало у Бановини Хрватској било је увод у оно што се дешавало у НДХ. Саша Недељковић је члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије Напомене 1. „У том грму зец лежи“, „Дубровник“, Дубровник, 30 септембар 1939, бр. 39, стр. 3; 2. „Хајка на соколске домове“, „Дубровник“, Дубровник, 4. новембра 1939, бр. 44, стр. 3; 3.„Свећеник терориста“, „Братство“, Соколска жупа Осијек, 15 новембра 1939, бр. 11, стр. 221; 4. „Нашим поштованим претплатницима и пријатељима“, „Дубровник“, Дубровник, 30 децембра 1939, бр. 52, стр. 4; 5. „Примјери вриједни упоређења“, „Дубровник“, Котор–Дубровник, 9 јануара 1940, бр. 1, стр. 3; 6. Civis Ragusinus, „Тодоре, Тодоре ... „, „Дубровник“, Дубровник, 3 фебруара 1940, бр. 5, стр. 2; 7. „Одјек нашег чланка о масонерији“: Ф. „Југосл. Пошта“ и „Дубровник“, бране масонерију“, „Загребачка штампа о нашем чланку“, „Народна Свијест“, Дубровник, 7 Коловоза 1940, бр. 32, стр. 1; 8. Ф. „Истина о „Дубровнику“, „Народна Свијест“, Дубровник, 14 Коловоза 1940, бр. 33, стр. 1; “ИЗАБРАНИ ЧЛАНЦИ Антуна Фабриса“, Сакупио и предговор написао др Х. Барић, 1940, Издање „Дубровник“, Београд; 9. Милорад М. Лазић, „Крсташки рат Независне Државе Хрватске“, друго допуњено издање, Београд 2011, стр. 31;