Зоран Стефановић
Крагујевац 2014: Победа шумадијског духа
Са тачке гледишта учесника и посетилаца, и овогодишња Међународна конференција стрипа у Крагујевцу била је велики успех. И то упркос, домаћински скриване, чињенице да се за саме организаторе подухват ове године граничио са научном фантастиком (срећом, десило се, не и хорором).
Наиме, нормалних буџетских услова скоро да није било. Сви који су могли подржали су овај важан фестивал у Југоисточној Европи, изузев два кључна играча: сâм град Крагујевац и предузеће „Фијат“, који су, како чујемо, са задовољством потапшали организаторе по рамену и искрено им пожелели срећу у даљем стављању средишта Шумадије на европску мапу популарне културе. Али се оба ова најлогичнија спонзора ни сад за кесу нису ухватила (заборавивши да у овој земљи стотине хиљада гласача, пореских обвезника и купаца аутомобила чита стрипове сваки дан).
Како било, организатори су се, вероватно по скупу личну цену, изборили за континуитет своје већ традиционалне манифестације.
Као и претходних година, и житељи града и љубитељи стрипа Западног Балкана имали су прилике да присуствују серији добро одмерених догађаја, повољно набаве издања из државе и региона, и друже се са десетинама угледних имена у врло угодним амбијентима Библиотеке „Вук Караџић“ и Дома омладине. Кључни програми су забележени и за историју; видећете их преко званичног канала на Јутјубу, али и на надахнутим и проницљивим фотографијама медијског барда Милоша Игњатовића.
Наравно, највише пажње су изазвали гости из Италије, аутори најтиражнијих европских серија унутар куће „Серђо Бонели Едиторе“: Валтер Вентури, Леомакс и Марчело Манђиантини, који су изгледа били вишеструко изненађени степеном стрипске културе на источној обали Јадрана, овдашњом популарношћу њихових личних дела, али и познатом шумадијском гостољубивошћу у једном лепом граду.
Уз представљање већине главних издавача у Србији, списак гостију је такође укључио наше ауторе од којих многи имају међународни реноме. За пасиониране љубитеље културе, изванредно је искуство боравити више дана са тако различитим ствараоцима као што су Зоран Туцић, Ђорђе Миловић, Саша Ракезић, Алекса Гајић, Марко Сомборац, Ивица Стевановић, Златко Миленковић, Павле Зелић, Горан Трајковић, Сабахудин Мурановић, Стеван Субић или Србољуб Никић.
За нас придошле је увек једно од кључних задовољстава у Крагујевцу дружење са колегама који живе у самој Шумадији — Драганом Савићем, Вујадином Радовановићем, Добрицом Вучковићем, Миланом Јовановићем... — где се жељно размењују најновије вести о стваралачким и пословним подухватима.
И овогодишњом конференцијом је Удружење „Свет стрипа“ — које је такође издавач важног западнобалканског магазина Киша подржаног од Министарства културе и информисања Србије, али и организатор конкурса „Бранко Плавшић“ — показало да је амбиција не само стопостотно испуњена, већ и да је надишла сва наша почетна очекивања. Највише због ударничког рада, истинског самопожртвовања људи из језгра фестивала: Небојше Весовића, Ненада Лазаревића, Милана Јовановића, Емине Игњатовић, Ивице Варјачића, Недељка Весовића и других. Не заборавимо да опет није изостао један од медијски кључних састојака фестивала — јавно превођење и домаћинска брига о италијанским гостима Сандре Кнежевић, преводиоца „Бонелија“ за српске читаоце, а ту је била и сваковрсна подршка коју фестивалу даје њен супруг Бобан Кнежевић, наш угледни издавач, уредник и писац. Свима им се, у име гостију, и сада захваљујемо.
Крагујевац овим остаје битна тачка, и то у добу када управо Србија има највише стрипских догађаја у целој Југоисточној Европи (десетак важнијих). Сви су они, срећом, потпуно различити — од оних намењених локалним заједницама, до амбициозних међународних и добро профилисаних фестивала попут Лесковца и Београда. Ова формула се показала толико добро да у неким случајевима утиче на локалну привреду — не само преко већ мерљивог прилива у туристичком сектору, него и преко повећаног броја локалних аутора који извозе своје услуге чак и у иностранство, захваљујући контактима оствареним на фестивалима.
Зато се у следећим годинама може очекивати и појачана конкуренција међу манифестацијама, као што нам показује случај још једног одличног фестивала, „Нифеста“ у Нишу, одржаног у априлу ове године. У Крагујевцу је овај нови догађај представио један од оснивача, Зоран Николић, председник нишког удружења „Бранко Плавшић“. Случај са Нишаве показује како сви државни органи, привреда града и цела локална заједница могу глатко и систематски да подрже овакве (буџетски скромне) манифестације и одмах осете благотворне ефекте сваке врсте.
Лествица се, дакле, подиже. Зато се већ сад може наслутити да ће Међународна стрипска конференција „Крагујевац 2015“ бити другачија. Већа и још боља.
Ко зна, можда ће у себе укључити и филмски фестивал, маскенбал на улицама или концерте изненађења... Све у циљу омасовљења оволике радости и духовне користи које Крагујевчани у свом граду већ годинама имају, а и нама, гостима, је пружају.
(Аутор је сценариста и историчар стрипа из Београда. Члан је Управног одбора Удружења стрипских уметника Србије www.usus.rs)
Датум последње измене: 2014-07-21 15:28:42