Саша Недељковић

Соколске прославе Видовдана

Најважнији празник сокола био је Видовдан. Соколска друштва су га сама прослављала или у заједници са другим месним друштвима.

У Гацку је 1932. прослављен Видовдан 4 јавним часом друштва Гацко и његових 12 сеоских чета. На јавном часу су присуствовали старешина жупе Чеда Милић, соколи из Чапљине, Невесиња са музиком и Автовца са сеоским четама. На челу соколске поворке било је 14 соколских заставника са краљевским венцем и добровољачком заставом, затим Невесињци са музиком, чланство гатачког Соколског друштва, представници власти, чета победница, добровољци и устаници, сеоска деца, чланице гатачког друштва са децом, сеоске чете, грађанство и народ. Поворка је прошла кроз варош уз свирање музике и песму сокола. Изасланику краља зажелео је др. Лојовић у име 800 сокола добродошлицу. Потом је поворка са краљевим изаслаником кренула пред цркву, где је одржан парастос добровољцима и свима онима од Косова до тада, који падоше за слободу и част српског народа. Том приликом говорио је свештеник Коста Зимоњић. После подне поворка од 2.500 учесника сврстала се на Барици и кренула на слетиште. Први је говорио старешина гатачког друштва Лазо Јефтановић. После њега говорио је добровољац и члан сокола Симо М. Слијепчевић. Затим је извршено освећење и развијање заставе соколске чете Дражљево и Врба. Заставу чети Дражљево даровала је и лично кумовала госпођа Зорка Војновић из Новог Сада, која је предајући заставу изразила своју радост што дарује и кумује застави соколима сељацима из кршне Херцеговине. Заставу чети Врба даровао је Јово Бартол из Београда и кумовао је преко свог заступника мајора Лаушића, који је позвао соколе да устрају у свом раду за добро краља и отаџбине. Чин освећења извршио је прота Вишњевац и имам Фазлагић. Затим је члан сокола Радован Шаровић уз гусле отпевао соколску песму у којој је приказао борбу сеоских сокола за препород народа. На вежбалишту су се ређали чланови, чланице и деца гатачког Соколског друштва, затим сеоски соколи са својом децом. По завршеним вежбама Чедо Милић је прогласио резултате утакмице одржане 19 јуна за краљев венац и прогласио победницом чету Надинићи, а прву појединачну награду доделио Јефти Стојановићу из чете Самобор. Старешина чете Надинићи Вељко Вишњевац захвалио се на високом одликовању и обећао да ће увек бити достојни потомци својих предака. Уз урнебесно клицање и одушевљење завршен је јавни час сокола среза гатачког, који су се радосни са песмом разишли својим кућама. (1)

Соколско друштво Велалука прославило је свечано Видовдан 1932. После обављене мисе и задужнице, кренула је соколска поворка заједно са школском децом и родољубивим грађанством пред школу, где је стављена слика краља, окићена зеленилом и државном заставом. Друштвени просветар Стијепо Харловић говорио је о значењу Видовдана. Затим је члан сокола Петар Фарчић, општински начелник, свечано отворио седницу општинског већа и предложио да се на школи постави спомен-плоча краљу Петру Ослободиоцу, што је веће једногласно прихватило. Затим је говорио старешина соколског друштва Кузма Андријић. Након исцрпљеног дневног реда општински начелник Петар Фарчић закључио је свечану седницу уз одушевљене поклике свих присутних. Поворка је затим кренула пред соколски дом, где се после поздрава застави разишла.(2)

У Гацку је сваке године одржавана видовданска свечаност. Соколска друштва Автовац и Гацко 1935. заједнички су прославила Видовдан. Соколи из сеоских чета дошли су на својим брдским коњима у Гацко. Пре подне одржан је парастос свима знаним и незнаним јунацима од Косова до тада. После подне формирана је соколска поворка . Начелу поворке била је соколска коњица. На месту званом “Пазариште” одржан је јавни час. Лазо Јефтановић, старешина друштва Гацко, поздравио је госте. Извршено је освештење соколске заставе, коју је даровао Тодор Суша соколској чети Грачаница. Освештавање заставе обавили су православни свештеник из Гацка М. Радовић и автовачки имам. Гуслар Шаровић одгуслао је једну соколску песму. Подмладак соколских друштава Гацко-Автовац вежбао је просте вежбе. После њих вежбао је мушки нараштај Соколске чете Корита. Потом је иступио женски нараштај Соколског друштва Гацко. За њима су вежбали мушки нараштаји чета Фојница и Добреља. Наступале су чланице друштва Гацко. Следиле су вежбе чланова из свих чета друштва Гацко и Автовац. Завршна тачка свечаности била је предаја сребрних венаца, дара краља Александра, победничким четама на соколским такмичењима. Чеда Милић, старешина жупе Мостар, у свом говору апеловао је на слогу, братску љубав и узајамно потпомагање. Као најбоље чете добиле су сребрне венце чете Фојница (друштво Гацко) и Липник (друштво Автовац). (3)

Народна одбрана у Винковцима приредила је 28 јуна 1935. Видовданску прославу. На приредби певао је соколски певачки хор. Павица Чаврак рецитовала је песму “Спомен на Косово”, а Стеван Богдановић “Плаву гробницу” од Бајића. Соколско друштво у Винковцима приредило је 29.јуна 1935. “Видовданско вече”. Приредба је одржана у вртним просторијама ресторана Поточњак. Изведено је 8 тачака од којих 4 друштвена фанфара. Изведени су “Весела дружина” од Л.Шоула и корачница “Волга” Р. Обруча. Певао је соколски певачки хор. Чланови и чланице друштва вежбали су слетске просте вежбе , а чланови коњичког одсека извели су “Вежбе сабљом пешке” од Б. Боројевића. Павица Чаврак поновила је своје декламовање песме “Спомен на Косово”. Соколско друштво је верно традицији, на свечан и доличан начин одало пошту видовданским херојима. (4)

Видовдан је 1935. прослављен од сокола на Далматинском Косову. На Видовдан Книнско соколско окружје (друштва Книн, Дрниш, Кланац, Сиверић и Кистање) приредило је јавни час. Јавном часу присуствовала су скоро сва друштва жупе Шибеник-Задар. Друштво Шибеник учествовало је својом музиком и великим бројем свог чланства. Изјутра су стигли возови са соколима и гостима. Ванредним возом, којим су дошли соколи из Шибеника, допутовао је патријарх Варнава са својом пратњом. Пред станицом је формирана поворка са три музике, 6 соколских застава, масом чланова соколских друштава, чета и грађанима. После подне одржан је јавни час, на коме су наступиле све категорије у простим вежбама. На прославу Видовдана на Далматинском Косову дошли су патријарх Варнава са пратњом, подбан Приморске бановине Здравковић, сенатор Десница, бивши министар Суботић, командант книнског гарнизона генерал Терзић са официрима и велики број највиђенијих људи Северне Далмације. На свечаности је присуствовало преко 12.000 људи, од којих је било преко 2.000 сокола из жупе Шибеник-Задар на челу са старешинством жупе. (5)

У Цавтату је 1937. прослављен Видовдан уз учешће представника свих уреда, националних и културних установа, школа и многобројног грађанства. Поворка сокола, школа и грађанства предвођена Цавтатском дилетантском музиком кренула је испред соколане у 9 сати у цркву св. Николе, гдје је Дон Иво Дагоник, одржао тиху мису а затим молитву за пале Косовске јунаке. Пјевао је хор цавтатских омладинаца. У цркви је био лепо удешени катафалк, а представници уреда, школа и сокола били су на својим мјестима. Задушницама је био присутан војни делегат на аеродрому Груда, ваздухопловни капетан I класе, извиђач Павле Благојевић. После помена у цркви формирана је још већа поворка, у којој су узели учешћа скоро сви, који су се у цркви налазили, предвођени Цавтатском дилетантском музиком, и која је кренула у соколану. У соколани је Никола Мијушковић, управитељ мјесне основне школе, и просветар соколског друштва, одржао пригодан говор, попраћен клицањем краљу, Југославији и Видовданским херојима. Музика је интонирала химну. После тога су рецитоване националне пјесме од деце из школе и припадника соколског друштва. Свечаност је завршена свирањем Славенске химне. После химне прочитан је од стране учитељице гђе Мијушковић, која је била у црногорској ношњи, и учитеља Н. Мијушковића, годишњи успјех дјеце у школи, који је био много бољи од прошлих година. Пред соколаном у пола девет формирана је манифестациона поворка на челу са Цавтатском дилетанском музиком и бакљадом у којој је учествовало преко 300 грађана Цавтата. Бурно поздрављена поворка је два пута прошла мјестом, непрестано кличући краљу, Југославији, југославенској војсци, југославенском Цавтату и соколству, пјевајући уз то националне пјесме. (6)

Саша Недељковић je члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене

1. Ђорђе Тилимбат, „Видовданске соколске свечаности у Гацку”, „Соколски гласник“, Љубљана, 21. јула 1932, бр. 29, стр. 6;

2. „Соколско друштво Велалука”,„Соколски гласник“, Љубљана, 21. јула 1932, бр. 29, стр. 6;

3. А. У. „Јавни час“, „Соколски гласник“, Љубљана, 12 августа 1935, бр. 28, стр. 5;

4. „Прослава Видовдана”, ”, „Соколски гласник“, Љубљана, 5 априла 1935, бр. 30, стр. 7;

5. „Прослава Видовдана на Далматинском Косову”, „Соколски гласник“, Љубљана, 5 априла 1935, бр. 30, стр. 7;

6. „Прослава Видовдана у Цавтату“, ,Дубровник“, бр. 23, Дубровник, 3 Јули 1937, стр. 3;