Уредио Дејан Ајдачић
О вредностима у српском језику
Зборник етнолингвистичких радова
Уредио Дејан Ајдачић
Београд: Алма, 2015
Садржај
Јежи Бартмињски
Уводна реч
Стана Ристић, Ивана Лазић Коњик
Концепт домa у српском језику и култури
O концепту рад у српском језику: вредновање и дефиниција
Рајна М. Драгићевић
Концепт слобода у српском језику и култури
Дејан Ајдачић
Концепт част у српском језику
Маријана Р. Богдановић
О концепту Европа у савременом српском језику и култури
Ивана Лазић Коњик
Семантичко-деривациони потенцијал речи у откривању лексичких и културних конотација (на примеру концепта живот)
Стана Ристић
Концептосфера домовине, дома и мајке у српском језику и култури
Рајна М. Драгићевић
О концептима Истока и Запада у српском језику
Дејан Ајдачић
Колекције вредности, њихови типови и профили у српском језику: пароле Слобода, једнакост, братство и Братство и јединство
Јежи Бартмињски
Универзитет „Марија Кири Склодовскa“
Лублин
Уводна реч
Са задовољством сам прихватио идеју професора Дејана Ајдачића да чланци српских аутора, припремљени за објављивање на енглеском језику у зборнику међународног пројекта ЕУРОЈОС, буду објављени и у виду посебног тома на матерњем језику њихових аутора.
Прво, зато што су истраживања о поимању назива вредности, које су покретале и даље покрећу наш лични и колективни живот, данас – у ситуацији пољуљаности пређашњег аксиолошког система (сведоци смо тога у целој Европи), посебно важна са социјалних становишта. Називе вредности треба стално подвргавати лингвистичким, а нарочито семантичким анализама. За анализу нису случајно изабране елементарнe, „канонске“ вредности као мајка, дом и рад, и са горњих нивоа на „лествици“ - слобода и част, али и називи релативних вредности - Европа, Исток и Запад. Такве студије показују сличности и разлике, могу бити средство за дијагнозу извора комуникационих баријера.
Друго, зато што се та идеја уписује у шири истраживачки контекст. Вредности су објекат од посебног интереса у оквиру међународног конверзаторијума ЕУРОЈОС, који окупља истраживаче из неколико земаља, који се баве проблемима језичке слике света и улогом језика у култури и у савременом јавном дискурсу. Конверзаторијум је настао из подстицаја лублинских етнолингвиста, створен је 2003. као део Варшавске ОБТА-e, а 2009. је придружен Институту за славистику Пољске академије наука. Групу је 2014. чинило скоро стотину истраживача из 12 земаља. Српски истраживачки тим активно учествује у раду конверзаторијума и даје му вредан допринос.
Треће, проучавање вредности и културних концепата због њихове суштинске сложености, захтева нову методологију, сложенију од оне која се користи у истраживању семантике назива предмета, биљака или животиња. Други је онтолошки статус слободе и части, од камењa, дрвећа или кравe, јер дом, слобода или част су много више од једноставних појмова, то су „културни концепти“, они садрже не само описне карактеристике својих денотата, већ и богате историјско-културне конотације и изразито вредновање, па чак и извесне сценарија понашање. Изазов за истраживаче назива вредности представља проналажење метода анализе назива вредности, које одговарају њиховој особеној природи и начину функционисања тих назива у дискурсу, у комуникацији. У прилозима представљеним у овом тому аутори су предузели истраживање вредности на нов начин, ослоњен, с једне стране на добру структуралистичку традицију, a с друге стране, они се обраћају ставовима антрополошко-културолошке и когнитивне лингвистике. Ово се огледа, између осталог, у ширењу језичке грађе, која укључује три врсте података: системске, текстуалне и анкетне. Главни тип података, наравно, остаје граматички и лексички систем; коришћење текстова (сада oмогућено корпусима) приближава нас стварној језичкој пракси, док подаци добијени путем упитника, не само обогаћују речничку дефиницију новим цртама, већ дозвољавају да се истакну разлике између доминантних и периферних црта, потврђујући и отворени карактер изразима приписаних значења.
Развијене савремене поредбене студије, могу се, компаративно, извести на два начина. Најчешће се пореди један језик са неким другим језиком, на пример енглески или руски, рецимо, са пољским или српским, обично при томе фаворизујући језик са јачом позицијом, светски језик. Али потребан је и други начин – у редоследу поступака то је и прече – који се заснива на паралелном опису различитих језика, методички припремљених, према утврђеном реду, са циљем представљања потенцијалним читаоцима основних података за селективну конфронтацију, то јест поређење које обухвата произвољно изабране језике. Паралелни описи макар само 5 језика, дозвољавају извођење 20 (5 пута (5-1)) поређења у паровима један-на-један мењајући истраживачку перспективу. Описи које су припремили српски аутори, представљени у овом зборнику, уклапају се у овај други сценарио. Захваљујући методичкој прецизности они ће послужити у многостраним поређењима, постаће основа за конфронтацију са слично изведеним описима тих истих концепата дом, рад, слобода, част, Европа - на материјалу других словенских и, шире гледано, европских језика.
Jerzy Bartmiński
у Лублину, 1-2. 02. 2015.
О вредностима у српском језику : зборник етнолингвистичких радова / уредио Дејан Ајдачић. - 1. изд. - Београд : Алма, 2015 (Београд : Скрипта интернационал). - 209 стр. ; 24 cm. - (Библиотека Тематски зборници / [Алма, Београд] ; књ. 1)
Тираж 100. - Стр. 7-8: Уводна реч / Jerzy Bartmiński. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Библиографија уз сваки рад. - Summaries.
ISBN 978-86-7974-401-2
Датум последње измене: 2015-08-27 07:16:17