Радослав Лазић

Јован Бата Коњовић (1910-1985)

Каталог, 30. југословенске позоришне игре, Нови Сад, 26. мај — 4. јун 1985, Стеријино позорје.

Др Јован Бата Коњовић (Земун, 23. јул 1910 — Београд, 18. јануар 1985) био је позоришни, радијски и телевизијски редитељ, речју: интермедијални редитељ.

Своје васпитање и образовање Коњовић је стекао у дому и школи уз оца, значајног југословенског композитора Петра Коњовића, вишегодишњег директора загребачке и београдске опере. Завршио је студије на филозофском факултету у Загребу, на Групи за историју уметности, 1938. године.

Докторску дисертацију Боја и облик у сценском простору (Сто педесет година сценографије у Загребу, 1784-1941), плод свога дугогодишњег научно-истраживачког рада у области историје уметности, редитељ Коњовић је одбранио на Загребачком свеучилишту 1958. године, „као заточеник истраживања позоришних трагова у нашој културној прошлости“ — како ће нам на својој студији, у посвети, написати јануара 1982. године. (Дисертација му је објављена у издању Југословенске академије знаности и умјетности, Одјел за сувремену књижевност, Рад, књига 326, Загреб, 1962, стр. 5-148).

Својим естетичким и историјско-научним радом др Јован Коњовић је, можемо слободно рећи, утемељио нашу науку о сценском простору. Његова студија вредна је историја еволуције сценографске уметности у хрватском и југословенском позоришту. Осим овога научног рада, Коњовић је аутор више чланака о позоришној уметности, као и низа књижевних и драмских огледа.

Више од научног ангажмана Коњовића је привлачило уметничко стваралаштво и режија као уметност. Још у младости он пише песме и драме, да би се током целе своје редитељске активности у позоришту, на радију и телевизији огледао и као сопствени драматург, писац и аутор бројних драматизација, адаптација и драматуршких обрада, које су с успехом биле приказиване на нашој сцени.

Редитељску активност је обављао још пре рата у Загребу у Пучком театру, Драмском студију Хрватског народног казалишта и Уметничком позоришту у Београду, а свој највећи уметнички успех постиже ангажовањем у обнови и развоју Српског народног позоришта у Новом Саду у коме ће остварити циклус запажених позоришних режија (Шекспир, Молијер, Шилер, Ибзен, Шо, као и домаћих класика: Држић, Стерија, Лаза Костић, Иво Војновић, Бора Станковић, Бранислав Нушић). Режирао је и две оперске представе. Овај плодни и континуирани рад Јована Коњовића на сцени Српског народног позоришта, који је трајао од 1944. до 1957. представља вредна допринос развоју савремене позоришне режије нашег најстаријег театра. Оно што битно одређује Коњовићево схватање позоришне режије може се дефинисати као редитељско поверење у глумца и оданост класичној драмској литератури.

Као редитељ и уредник радио-драме, Јован Коњовић је, у ствари, био утемељивач наше радио-драмске режије. Радијску активност започео је још 1938. године. На таласима радио-Београда остварио је око стотину радијских режија.

Од 1957. године Јован Коњовић делује као редитељ Драмске редакције београдске Телевизије. Овај његов уметнички ангажман на најбољи начин сведочи колико је, управо, таква личност, широке и темељне културе, човек науке и уметности, homo theatralis, био добро дошао нашој младој телевизији. Коњовићев опус телевизијских режија, нарочито онај репертоар који се заснивао на српској и хрватској драмској баштини (Гаврил Стефановић-Венцловић, Доситеј Обрадовић, Јоаким Вујић, Ђорђе Малетић, Стерија, Титус Брезовачки, Гундулић, Јосип Најштетер-Сремољубић) потврђује Коњовићев смисао за духовиту савремену презентацију дела из драмске прошлости и на малом екрану.

Укупна Коњовићева редитељска активност у нашем савременом позоришту, као и радио-драмском стваралаштву, значајан је прилог развоју наше интермедијалне режије, најпре због његовог пионирског рада у областима радијске и телевизијске режије, али и због његовог високог професионалног ангажмана на путевима позоришног стваралаштва.