Дејан Ајдачић

Поговор зборнику о словенској фантастици на порталу ЛитАкцент

// Про слов’янську фантастику на порталі ЛітАкцент / Вибір та післямова Деян Айдачич, Київ: «Освіта України», 2016, с. 208-211. (у преводу аутора са украјинског)



Украјински портал посвећен књижевности ЛитАкцент је отворен 21. новембра 2007. године у сарадњи са Центром са истраживање савремене књижевности при Националном универзитету Кијево-могиљанска академија. Oснивач портала био је професор Володимир Панченко. На месту главног уредника од јесени 2013. године је Ирина Троскот, која је од отварања пројекта била ко-уредник. На порталу су објављене десетине текстова о фантастици, понајвише о делима украјинских, те појединих словенских, енглеских и америчких аутора. Тражени обим текста (оквирно 3-6 страна) не допушта само излагање кратке информације о делу и издању, већ захтева исказивање личног става. Прилози су без академског апарата, а врсно познавање књижевности аутора обезбеђује актуелност и занимљивост текстова, укључујући и текстове о фантастици.

Подстицај за одлуку да се сакупе и приреде текстови о фантастици словенских аутора са портала ЛитАкцент била је разбацаност тих текстова, које тешко може да пронађе чак и корисник који их је раније читао због одсуства тематско жанровских каталога. Зборник је упућен истраживачима и љубитељима фантастике, који се понекад осећају беспомоћно пред количином и распршеношћу информација, и вероватно, пожеле да текстове имају сабране у корицама једне књиге. У зборник нису укључени прилози о западној фантастици, пре свега на енглеском језику, о којој су писали Богдана Романцова, Олена Водоватова, Катерина Мишчук, Володимир Пузиј и др. Мада није посвећен словенској књижевности, важан је текст Богдане Романцеве о зомбијима и Јане Дубињанске о вампирским сумрацима. Коментари читалаца поводом неких текстова чине интересантан додатак темама и указују на различите погледе.

Кратке вести о издањима, промоцијама, конференцијама, наградама нису укључене у овај зборник. Помоћу новости објављиваним на ЛитАкценту било би могуће делимично реконструисати место фантастике у јавним манифестацијама књижевног процеса у Украјини.

О словенској фантастици. Иако су текстови на порталу без цитата и академски уређене литературе, неки од њих садрже занимљива открића и нуде резултате брижљиво изведених истраживања, драгоцених за филологију. Тако у тексту о Јурију Виничуку као мистификатору, преиспитују се начела на којима су саздане његове антологије и изражава сумња у аутентичност неколико текстова, са алузијом да их аутор није нашао, већ сам написао. Дискусија након текста је била занимљива по различитим погледима на дозвољено и недозвољено у састављању књижевних антологија.

У поређењу са академским зборницима и часописима на порталу је очигледна неочекивано велико присуство писаца у улози критичара. Највише чланака у о фантастици написала је књижевница Јана Дубињанска у периоду од 2009 до 2013. године. Владимир Пузиј (књижевна дела потписује као Арењев) је објавио девет текстова о енглеској, пољској и украјинској фантастици од 2011 до 2014. године, те посебно прилог о месту фантастике у књижевном процесу, уз разматрањима о могућем побољшању њеног статуса. У текстовима Дубињанске и Пузија се пробијају и аутопоетички ставови, који их претварају у штиво за тумаче њихове прозе. Ови аутори су разматрали могућности појаве квалитетне украјинске фентези.

Велика пажња на порталу је посвећена Галини Пагутјак, не само тестовима о њеним романима, већ и разговом са Володимиром Панченком са ауторком: „Ја са од оних, којима се више свиђа да излазе кроз прозор...“. Пагутјак је о фантастици написала: „Ти можеш да путујеш у будућност или у прошлост, да летиш на друге планете, измишљаш нове машине, ствараш читаве светова и управљаш њима – ниједан други књижевни жанр се не уздиже тако над свакодневицом као фантастика. Фантастика је реализовање једног од најјачих инсиката – спознаје.“.

На порталу ЛитАкцнет четири текста различитих аутора је посвећено романима Хронос Тараса Антиповича и Време смртохристова Јурија Шчербака, који су 2011. године били у најужем избору за награду „ЛитАкцент године“ у номинацији „уметничка литература“. У двојним рецензијама супарничких романа, Јана Дубињанска је дала предност роману Тараса Антиповича, а Јевген Нахлик – роману Јурија Шчербака који је освојио награду. Објављени су и још и посебни прилози о делу Антиповича (Олександр Михед и Наталија Иванова) и два о роману Шчербака (Андриј Дрозда и Јевгенија Кононенко).

Веома је драгоцена пажња коју је ЛитАкцент доделио фантастици у књижевности за децу, која је добро представљена, нуди савете редакторима и ауторима (на пример, у тексту Тетјане Шчербаченко „Силована русалка“). Срећно су прошла и дела у књижевној критици занемарених популарних жанрова – авантуристички романи и мистика.

Књижевности словенских народа у ЛитАкценту нису представљене подједнако. Разумљиво је да је највише текстова о украјинским ауторима. Најбоље је представљен пољски фантастичар је Сапковски, а о преводу повести Змајеве горе Зигмунта Милошевског, писала је Оксана Лушчевска. Најпознатији српски писац фантастике овде је Милорад Павић, о ком је писала Ала Татаренко. У неколико прилога узгред се помињу се Сава Дамјанов, Борислав Пекић или Горан Петровић (на пример, у тексту „Сто година са Маркесом“ Јевген Стасиневич у једном фрагменту спомиње Горана Петровића). Ти прилоиз нису ушли у овај зборник.

Жеље за будућност. Желели бисмо да ЛитАкцент настави да „брине“ о књижевној фантастици. Иако је овај избор усредсређен само на словенске књижевности, ваља указати на могућности које портал даје текстовима фантастике других, словенских и несловенских књижевности. Било би добро, с времена на време, прочитати текст о мање познатим књижевностима, посебно о онима који су преведени у Украјини.

Чини ми се да проучаваоци књижевности у Украјини нерадо одступају од академског стила, али, с друге стране, уверен сам да би мало код од њих одбио предлог да напише и популарнији текст за ЛитАкцент. Било би сјајно на ЛитАкценту прочитати текстове о фантастици Михајла Назаренка, Софије Филоненко, Свитлане Олијник, Анатолија Њамцу.



P.S. Ово је први зборник са избором чланака у замишљеној серији књига под насловом „Истраживања словенске фантстике. Украјински извори“. Планира се наставак колекције. Постоји и замисао о подстицању иностраних слависта да састављају сличне зборнике на основу доступних им извора, јер би на тај начин, наша библиотека расла на корист и радост тумача и љубитеља књижевности и фантастике.

На Растку објављено: 2016-08-31
Датум последње измене: 2016-08-31 09:07:52
Спонзор хостинга
"Растко" препоручује

IN4S Portal

Плаћени огласи

"Растко" препоручује