Уредник Дејан Ајдачић

Јуда Искариотски у словенским културама. Зборник радова

Београд, Алма, 2016. – 197 стр. : илустр. ; 21 cm (Библиотека Тематски зборници / [Алма, Београд] ; књ. 3; Библијски ликови у словенским културама ; 1)
ISBN 978-86-7974-438-8


Ољга Белова (Москва) Јуда Искариотски: од јеванђеоског лика до демонског јунака

Обиље народних предања, казивања и песама словенских народа (са много записа из Полесја) оцртавају лик Јуде искариотског према библијским изворима, књишќим изворима хришћанске цркве, али и апокрифним и народним варијантама које лик Јуде често повезују са демонским светом, паклом, проклетим биљкама и др.


Светлана Пејић (Београд) Јуда Искариотски на старим сликама

Разматрањем фресака са ликом Јуде у српском (и балканском) средњовековном ликовном наслеђу се анализира у сценама: Тајна вечера, Јуда предводи поворку фарисеја, Издајство, Јудин пољубац, Примање сребрника, Бешење, Страшни суд. Анализирају се извори, те придржавање или одступање од иконографских образаца. Теми Јуде зографи се враћају након губљења државне самосталности уз скромнију даровитост сликара, надомештену виталношћу стварања и личном радозналошћу.


Maja Opašić (Rijeka) Biblizam Juda u hrvatskome jeziku

Cilj je ovoga priloga istražiti i analizirati leksičke jedinice kojima su sastavnicom biblijski antroponim Juda ili pridjev izveden iz njegova imena Judin, što uključuje jednočlane i višečlane leksičke jedinice (kolokacije i frazeme). Navedene su leksičke jedinice istražene u općim i posebnim hrvatskim rječnicima, a osobito je njihova uporaba i (ne)aktualnost analizirana na temelju pojavnosti u elektroničkim korpusima koji uključuju pojavnice u književnim djelima, novinarsko-publicističkim tekstovima, kao i znanstveno-popularnim tekstovima. Antroponimi Juda i Judin najvećim se dijelom javljaju kao sastavnice frazema koji i prevladavaju u prikupljenoj građi, a pripadaju hrvatskim biblizmima.


Евелина Джевјецка (Варшава-Софија) Јуда у модернизму (бугарски примери)

Чланак на синтетичан начин представља лик Јуде у бугарским књижевним парафразама библијских сижеа у периоду модернизма. Интерпретација је изведена у контексту две традиције – јудеохришћанске и гностичке и заснива се на постсекулаарним ставовима и историји идеја.


Мариета Иванова-Гиргинова, Елизарија Рускова (Софија) Jуда – модернистичка трансформација јеванђелског протолика: Запажања поводом комада Јуда Константина Мутафова

Ауторке осветљавају историју настанка сценских и књижевних верзија драме Јуда (1914, 1915) бугарског модернисте Константина Мутафова. Анализа критичких одзива Лилије Шишманове, Стефана Гендова, Вл. Мусакова показује како су савременици прихватали дело Мутафова, а анализа ликова истиче супротстављање Јуде и Марије Магдалене и начин приказивања њихових промена у супротним правцима – ка чулном и духовном.


Михајло Назаренко (Кијев) Јуда Искариотски Леонида Андрејева: потраге за несхваћеним смислом

Приповетку Руса Леонида Андрејева Јуда Искариотски аутор посматра у односу према Библији, историјским и уметничким делима пишчевих савременика посвећеним Јуди. Дело се сагледава као криптоисторија са познатим крајем распећа Христа и вешања Јуде, у којој се речи Христа мало појављују и разумеју, а лик Јуде се „слива“ кроз сличности и разлике са Христовим ликом.


Лукаш Скупејко (Кијев) Загонетка Јуде: културно историјска верзија
(Драмска поема Лесје Украјинке На пољу крви)

Аутор анализира драмску поему На пољу крви (1909) Лесје Украјинке са два лика – Богомољцем и Јудом и искљученом вешћу о Христовом васкрсењу и тражи ауторкино виђење разлога Јудине издаје. За Јуду Исус је пророк који му није дао очекиване привилиегије „царства божјег на земљи“ те га је са трговачком бестидношћу продао


Анатолиј Њамцу (Чернивци) Јуда у драми Цена крви Спиридона Черкасенка

У тексту о драми Цена крви (1930) Спиридона Черкасенка аутор показује да Јудина побуна има социјални карактер и циљ истеривања Римљана, а издаја овог интриганта последица је његових болесно искривљених илузија и покушаја да жртвовањем Христа покрене народ на ослобођење Јудеје, које појачава љубомора због Магдалене за коју је Христ бог, живот и љубав.


Вира Агејева (Кијев) Између релативности и Апсолута Апостоли В. Домонтовича

Приповетку „Апостоли“ украјинског писца В. Домонтовича (Виктора Петрова) ауторка посматра у оквирима опседнутости издајницима у Совјетском Савезу и личних преживљавања аутора који је као емигрант-повратник, двојни агент осуђиван са обе стране, промишљао питање како Украјинци могу да живе после пораза у борби за државност, дубоко разматрао судбину издајника кроз односе прагматичног Јуде, опрезног неверног Томе и Петра који се одрекао Христа.


Соња Шљивић (Београд) Антитетичност ликова и ,,истинитост приче“ у роману Излазак Радомира Константиновића

У раду је анализиран поетички став, као и наративни поступак у роману Излазак Радомира Константиновића. Проучени су сви неостварени сижеи приче, у односу на претекст, како их сам писац варира. Самим тим је анализирана и могућност ,,истинитости“ приче. Као кључни део рада испитана је антитетичност главних ликова, тј. бинарни систем ликова, као и појмови главног и споредног јунака приче, уопште.


Персида Лазаревић Ди Ђакомо (Кјети-Пескара) Пекићев Јуда

У овом раду се анализира лик Јуде који је обликовао југословенски писац Борислав Пекић (1930-1992) у свом првенцу Време чуда (1965). У ту сврху се узимају у обзир дневници аутора где је изложио о идеји да напише један дневник Јуде; дневници откривају како је аутор разматрао мит о Јуди у вези са митом о Прометеју. У закључку се разматра архаична космологија као подлога апсурда једног библијског мита који Пекић прерађује у један нови апсурд.


Јан Томковски (Варшава) Јуда у Варшави.
Верност и издаја у прози Марека Новаковског

У прози савременог пољског писца Марека Новаковског анализирају се приповетке у којима се описује дуги период у којима се у различитим обличјима приказују издајници, доушници и цинкароши, различите ситуације од врбовања до покајања. Текст осветљава и искуство препознавања сарадника полиције чији је задатак био да извештава о непокорном писцу Мареку Новаковском.


Богдан Троха (Зјелона Гура) Савремене апокрифне ренарације лика Јуде у романима Кирила Јескова и Хенрика Панаса

Аутор анализира два романа који на апокрифан и на десакрализован начин објашњавају догађаје из канонских јеванђеља. У Јеванђељу по Афранију (1995, пољ. 2003) Рус Кирил Јесков у првом делу оспорава чињенице из Јеванђеља, а у другом даје политиком засићен извештај шефа тајне службе Афранија, који Јуду приказује као римског агента уплетеног у финансијске злоупотребе, а у романима По Јуди, Јудин интимни дневник (1985) Пољака Хенрика Панаса Јуда – Онија је богати александријски Јевреј склон филозофији и гностици који помаже Христу и његовим следбеницима.


Тетјана Бовсунивска (Кијев) Преосмишљавање лика Јуде у савременој прози

У тексту се разматрају књижевне обраде лика Јуде у савременој књижевности, у прози Ерика-Емануела Шмита (Јеванђеље по Пилату) и Жозе Сарамага (Јеванђеље по Исусу). Савремена књижевност показује тенденцију рехабилитовања Јуде, што се огледа у Шмитoвом коришћењу гностичких јеванђеља и Сарамаговом уношењу апокрифног виђења Јудиног саможртвовања по молби Христа. У украјинској књижевности се не опажа преосмишљавање канонске концепције Јудиног лика, а плодно се користе фигуративне и алузивне форме повезане са Јудом.



На Растку објављено: 2016-10-23
Датум последње измене: 2016-10-23 19:00:08
Спонзор хостинга
"Растко" препоручује

IN4S Portal

Плаћени огласи

"Растко" препоручује