Портрети савременика: Влатко Гилић

Биографије и фотографије аутора (осим ако другачије није назначено) су под лиценцом Creative Commons: Ауторство-Делити под истим условима Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 International www.creativecommons.org •

Влатко Гилић (Подгорица, 1. 1. 1935.) међународно је награђивани српски филмски редитељ и професор универзитета из Београда.

Нека од његових остварења су филмови „Мала светлост” (1966), „Повратак на родно дрво” (1967), „Homo Sapiens” и „Homo homini” (1968), „Затегни деле” (1969), „Дан више”, „Јуда” (1971), „Моћ” (1973), „Кичма” (1975) и „Дани од снова” (1980).

Биографија и дело

Дипломирао је на Архитектонском факултету Универзитета у Београду. Професор Универзитета, Катедра за режију Академије уметности у Новом Саду.

За своје дугометражне и краткометражне игране филмове, за које пише и сценарија, добио је бројне награде и признања на националним и међународним филмским фестивалима.

У анкети Института за филм у Београду, филм „Љубав“ је проглашен најбољим краткометражним филмом у историји југословенске кинематографије. Филм „Љубав“ номинован је међу пет најбољих филмова за „Златни глобус“, који додељују светски филмски критичари акредитовани у Америци.

Дугометражни филм „Кичма“ издвојен је у десет најбољих дела у свету 1978. (испред Антонионијевог филма „Професија — репортер“). Филм „Кичма“ је амерички продуцент кандидовао за награду „Оскар“ — за режију, камеру и музику.

Филмови „Кичма“ и „Дани од снова“ представљали су Југославију на филмском фестивалу у Кану.^[1]

Медијски гигант Америке NBC /National Broadcasting Company/, уврстио је Влатка Гилића међу педесет најутицајнијих редитеља у историји светске кинематографије, као јединог филмског редитеља Југоисточне Европе. На листи су и Орсон Велс, Хјустон, Форд, Фелини, Хичкок, Чаплин, Бергман, Куросава, Кјубрик, Тарковски, Реноар, Роселини и други.

Гилић је творац оригиналног и уникатног опуса који је препознат као интернационална драгоценост највишег реда. Три Гилићева филма увршћена су у збирку Музеја модерне уметности у Њујорку и похрањена у капсулу стваралачких вредности баштине човечанства, у безбедно склониште од евентуалног атомског разарања и могућности губитка биографије и памћења људске врсте.

Аутор је своју каријеру иза камере прекинуо 1980. године. Тадашње власти су у његовим филмовима препознале антидржавне елементе, због чега Гилић више није снимао фимове, иако има припремљене нове сценарије. До 1990. године Гилић је учествовао на многим конкурсима, али никада није добио материјална средства за реализацију својих сценарија, због чега је одлучио да се као уметник повуче из јавности.

Филмографија

Филмска режија

• 1966 Мала светлост
• 1967 Повратак на родно дрво
• 1968 Homo sapiens
• 1968 Homo homini
• 1969 Затегни Деле
• 1969 Ток
• 1970 In continuo
• 1971 Дан више
• 1971 Јуда
• 1972 Моћ,
• 1972 Љубав
• 1974 Кичма
• 1980 Дани од снова

ТВ сценарио и режија

• 1968 Брачно саветовалиште — серија
• 1969 Операција 30 слова — серија
• 1970 Деца и животиње — серија

Филмски сценарио

• 1972 Смрт Паора Ђурице (косценариста)
• 1975 Бомбаши (косценариста)

• 1975 Кичма
• 1980 Дани од снова
• 1983 Човек на распродају
• 1987 Злочин и сан
• 1989 Препознавање сенке
• 2003 Продужена ноћ
• 2004 Оборен поглед

Филмска сценографија

• 1965 Проверено мин њет
• 1966 Топле године
• 1967 Вук са Проклетија

Награде и признања (избор)

· Октобарска награда за културу и уметност града Београда

· Grand prix на Међународном филмском фестивалу у Оберхаузену 1972. за филм „Дан више“

· Grand prix на Међународном филмском фестивалу у Оберхаузену 1973. за филм „Љубав“

· Награда Жирија Католичке цркве у СР Немачкој за филм „Љубав“

· Награда Жирија Протестантске цркве у СР Немачкој за филм „Љубав“

· „Сребрни медвед“ на филмском фестивалу у Западном Берлину

· Велика награда „Е. Е. Кеш“ на филмском фестивалу Лајпцигу

· Grand prix на филмском фестивалу у Белвиу (САД)

· Велика награда Удружења стваралаштва и уметности Вашингтона

· Велика награда Жирија омладине на Интернационалном филмском фестивалу у Ниону (Швајцарска)

· Grand prix на филмском фестивалу у Мелбурну (Аустралија)

· Велика награда на двадесет првом филмском фестивалу у Сиднеју

· Специјална награда на филмском фестивалу у Тренту (Италија)

· Плакета града Лондона за успешно трогодишње учествовање на филмском фестивалу у Лондону

· Велика златна медаља на филмском фестивалу у Београду за филм „Затегни деле“ 1970.

· Grand prix на филмском фестивалу у Београду за филм „In continuo“ 1971.

· Велика Златне медаља на филмском фестивалу у Београду за филм „Дан више“ 1972.

· Grand prix на филмском фестивалу у Београду за филм „Љубав“ 1973.

· Дечја награда „Кекец“ за филм „Љубав“ 1973.

· Тринаестојулска награде за културу и уметност Црне Горе

· Награда града Скопља

· Награда публике града Сарајева

· Децембарска награде града Подгорице

· Награда „Четврти јули“ листа СУБНОР Југославије

· Првомајска награде града Београда за ТВ серију „Операција 30 слова“

· Пулске награда „Златна Пула“ за сценографију филма „Проверено мин њет“

· Награда FIPRESCI за филм „Дани од снова“ 1980. у Пули

· Орден рада са Сребрним венцем

· Награда Кинотеке Србије за допринос унапређењу кинематографије

Спољашње везе

• Влатко Гилић на ИМДБ
• Никола Вукчевић „Омаж Влатку Гилићу“, Camera Lucida
• Nikola VUKČEVIĆ: Decenije u kojima Vlatko Gilić ne stvara najviše govore o nama samima
• Batrićević, Dejan. „Početak i kraj u filmovima Vlatka Gilića“, Dizajn svaki dan
• Radoslav Lazić. Režiseri o filmskoj režiji: Dijalozi s filmskim režiserima, Projekat Rastko, 2013, Razgovor sa Gilićem nalazi se na str. 177-179. (izvorno razgovarano 1990)

^[1] Гилићеви филмови на Званичном сајту Канског фестивала