Портрети савременика: Марина Матић

Биографије и фотографије аутора (осим ако другачије није назначено) су под лиценцом Creative Commons: Ауторство-Делити под истим условима Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 International www.creativecommons.org • Biographies and photos of the authors (unless otherwise noted) are licensed under Creative Commons: Attribution-Share Alike Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 International

Марина Матић (Београд, 1972), српска историчарка уметности.

Студије на Филозофском факултету Универзитета у Београду, на Одељењу за историју уметности, завршила је с просечном оценом 9,76. Током студија (2000–2007) била је стипендиста Министарства просвете и спорта Србије (2001/2002), Амбасаде Краљевине Норвешке (у оквиру пројекта „Петсто најбољих студената“, 2003/2004) и Задужбине Ђоке Влајковића, под управом Универзитета у Београду (2005/2006). Дипломирала је на предмету Општа историја уметности новог века, темом „Мотив витешке љубави као грала срца у минијатурама Бертелемија д’Ајка – илустрацијама за дело Ренеа Анжујског Срце запаљено љубављу (Livre du cœur d'Amour épris)“ (оцена 10).

Мастер студије на истом Одељењу, са Визуалном културом новог века као ужом истраживачком облашћу, завршила је 20. октобра 2008. одбраном рада „Два лица жене у ренесансној уметности и култури – жена као светица и жена као вештица“ (оцена 10).

И на докторским студијама, на истом Одељењу Филозофског факултета Универзитета у Београду, остаје у оквирима европског новог века, са посебном усмереношћу на област Боке Которске. Докторску дисертацију Манастир Савина у XVIII веку одбранила је 15. децембра 2015. пред четворочланом комисијом: проф. др Саша Брајовић, проф. др Зоран Ракић, проф. др Ненад Макуљевић и научни саветник др Љиљана Стошић.

Сарађивала је на научним пројектима и објавила више научних радова:

• „Počeci popularne kulture – prilozi proučavanju početaka evropske masovne kulture u štampi“, у: Kultura – Dekodiranje slike, Beograd 2009, 11–33. (М52) („The beginnings of Popular Culture – Contributions to the Study of the beginnings of European Mass Culture in the Press“, in: Culture – Decoding the Image, Belgrade 2009).
• „Нектарије Љубибратић“, у: Српски биографски речник 5, Кв–Мао, Нови Сад 2011, 701. (М46) („Nektarije Ljubibratić“, in: Serbian Biographical Dictionary 5, Kv–Mao, Novi Sad 2011).
• „Симеон Марковић Драгуличић“, у: Српски биографски речник 6, Мар–Миш, Нови Сад 2014, 222–223. (М46) („Simeon Marković Draguličić“, in: Serbian Biographical Dictionary 6, Mar–Miš, Novi Sad 2014).
• „Арсеније Милутиновић“, у: Српски биографски речник 6, Мар–Миш, Нови Сад 2014, 682–683. (М46) („Arsenije Milutinović“, in: Serbian Biographical Dictionary 6, Mar–Miš, Novi Sad 2014).
• „Architectural Forms of the Savina Monastery Big Church”, у: Beyond the Adriatic Sea: A Plurality of Identities and Floating Boarders in Visual Culturei, еd. S. Brajović, Novi Sad: Mediteran, 2015, 173–200. (М14)
• „Окружница епископа Петронија Љубибратића из манастира Савина“, у: Мешовита грађа 37, Београд 2016, 7–15. (М52) („Circular of Bishop Petronije Ljubibratić from Savina Monastery“, in: Miscellanea 37, Belgrade 2016).
• „Bishop Savatije Ljubibratić under the Auspices of the Republic of Venice (1687–1716)“, у: Истраживања 27 (Istraživanja 27), Нови Сад 2016, 106–119. (М51)
• „Борба за Далматинско-бокељску епископију у XVIII веку“, у: Историјски часопис 65, Београд 2016, 159–182. (М24) („Savina Monastery Fighting for the Diocese of Dalmatia and Boka in the XVIII Century“, in: The Historical Review 65, Belgrade 2016).
• „Мултикултуралност и мултиконфесионалност у Боки Которској у XVIII веку“, у: Етноантрополошки проблеми 4, Београд 2016, 1101–1116. (М24) („Multiculturalism and Multiconfessionalism in Boka Kotorska in the XVIII Century“, in: Issues in Ethnology and Anthropology 4, Belgrade 2016).
• „Економски живот манастира Савина у XVIII веку“, у: Гласник Етнографског института САНУ LXIV (2), Београд 2016, 363–374. (М24) „The economic life of Savina Monastery in the XVIII century“, in: Bulletin of the Institute of Ethnography SASA LXIV (2), Belgrade 2016].
• „Представа ,Стена јеси дјевам‘ из манастира Савина“, у: Саопштења XLVIII, Београд 2016, 291–297. (М51) („Presentation of the Akathist to the Virgin ,Thou Art a Wall to Virgins‘ from Savina Monastery“, Saopštenja XLVIII, Belgrade 2016).
• „Радови сликарске породице Димитријевић–Рафаиловић у манастиру Савина“, у: Црквене студије 14, Ниш 2017, 703–715. (М24) („Works of the Dimitrijević–Rafailović Family of Painters in Savina Monastery“, in: Orthodox Studies 14, Niš 2017).
• „The Virgin of Savina – Identity and Multiculturalism“ у: Balcanica XLVIII, Beograd 2017, 33–54. (М24)
• „Икона Богородичиног Покрова из манастира Савина“, у: Зборник Матице српске за ликовне уметности 45, Нови Сад 2017, 181–188. (М51) („Icon of the Protection of the Mother of God from the Savina Monastery“, in: Matica Srpska Journal of Fine Arts 45, Novi Sad 2017).
• „Везе манастира Савина са Русијом у 18. веку и њихов утицај у Боки Которској“, у: Зборник Матице српске за друштвене науке 162/2, Нови Сад 2017, 267–283. (М24) („The Connections of Savina Monastery with Russia in the XVIII Century and Their Reflection in the local Ethnic Community in Boka Kotorska“, in: Matica Srpska Journal of Social Sciences 162/2, Novi Sad 2017).
• „Указ которског ванредног провидура Марка Цорција (Marco Zorzi) братству манастира Савина (15. мај 1795)“ у: Зборник Матице српске за историју 96/2, Нови Сад 2017, 123–130. (М51) [„Decree of the Extraordinary Provveditore of Kotor Marco Zorzi to the Savina Monastery Fraternity (15 may 1795)“, in: Matica Srpska Journal of History 96/2, Novi Sad 2017].
• „Околности изградње Велике цркве манастира Савина у Боки Которској 18. века“, у: Историјски часопис LXVI, Београд 2017, 277–292. (М24) („Circumstances in which the Savina Monastery Big Church was constructed in the Bay of Kotor in the 18th Century“, in: The Historical Review LXVI, Belgrade 2017).
• „Сликарски радови Алексија Лазовића у манастиру Савина“, у: Саопштења XLIX, Београд 2017, 171–183. (М51) („Paintings of Aleksije Lazović in Savina Monastery“, in: Saopštenja XLIX, Belgrade 2017).
• „Синодик манастира Савина“, у: Археографски прилози 39, Београд 2017, 23–33. (М52) („Savina Monastery Synodicon“ in: Archaeographic Supplements 39, Belgrade 2017)
• „Попис грађе о манастиру Савина из Архива Херцег-Новог (млетачки период 1689–1797)“, у: Архивски записи XXIII/2016, бр. 2, Цетиње 2017, 135–172. [„List of Documentary Material about Savina Monastery from the Archive of Herceg-Novi (Venetian Period 1689–1797)“, in: Archival Records XXIII/2016, no. 2, Cetinje 2017].
• „Travels of the Savina Monastery Monks in the 18^th Century and Their Objective and Role in the local Community of the Bay of Kotor“, у: Istraživanja 29, Нови Сад 2018, 78–91. (М24)
• „Барокна хијеротопија Велике цркве манастира Савина: сакрална реторика и идентитет“, у: Зборник Матице српске за ликовне уметности 46, Нови Сад 2018, 75–92. (М24) („Baroque Hierotopy of the Savina Monastery Big Church: Sacral Rhetoric and Identity“, in: Matica Srpska Journal of Fine Arts 46, Novi Sad 2018).
• „Две окружнице из манастира Савина (18. век)“, у: Српске студије 9, Београд 2018, 337–345. (М51) [„Two Circular Letters from Savina Monastery (18^th Century)“, in: Serbian Studies 9, Belgrade 2018].
• „Иконописне представе Недреманог ока – радови Симеона Лазовића“, у: Зборник Народног музеја XXIII/2 (Историја уметности), Београд 2018, 63–79. (М51) („Presentations of the Anapeson in Icons – Works of Simeon Lazović“, in: Journal of The National Museum XXIII/2 (Art History), Belgrade 2018).
• „Ћирилични натписи у Великој и Малој цркви манастира Савина“, у: Натписи и записи 4, Београд, Ваљево, Крушевац 2018. („Cyrillic Inscriptions in Savina Monastery Big and Small Churches“, in: Inscriptions and Records, Belgrade, Kruševac, Valjevo, 2018).
• „Теолошко-симболичке аналогије прилазног дела иконостаса Велике цркве манастира Савина“, у: Црквене студије 16/2, Ниш 2019, 787–804. (М51) („Theological and symbolic Analogies of the Savina Monastery Big Church Iconostasis Forepart“, in: Orthodox Studies 16/2, Niš 2019).
• Манастир Савина у XVIII веку – православни идентитет и млетачка власт, научна монографија (у припреми за штампу). Savina Monastery in the XVIII Century – Orthodox Christian Identity and Venetian Rule, Scientific Monograph (in press).