Портрети савременика: Сретен Сокић

Биографије и фотографије аутора (осим ако другачије није назначено) су под лиценцом Creative Commons: Ауторство-Делити под истим условима Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 International www.creativecommons.org • Biographies and photos of the authors (unless otherwise noted) are licensed under Creative Commons: Attribution-Share Alike Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 International

Сретен Сокић (Севојно, 20. 8. 1945.) српски је политиколог, економиста, привредник и професор универзитета у пензији. Својевремени проректор Универзитета у Београду, продекан на Факултету политичких наука, редовни професор на Факултету политичких наука у Београду. Био је директор Института за политичке студије и генерални директор Ваљаонице бакра и алуминијума у Севојну.

Аутор је педесетак научних и стручних књига и монографија, девет уџбеника, преко педесет самосталних научних радова, око тридесет самосталних научних и стручних радова који су саставни делови у монографским публикацијама, преко 40 одредница у економским лексиконима, као и већег број објављених научних излагања на научним конференцијама.

Аутор је осамнаест макро научно-истраживачких пројеката, од којих је у седам био руководилац. Области научних истраживања: Теоријске основе науке економије; Економска политика и економски систем; Савремене тенденције глобализације; Транзиција привредних система и Економска историја Србије.

Добитник је признања и награда, укључујујћи и Орден рада са златним венцем.

Биографија

Сретен (Радоша) Сокић рођен је у Севојну, 20. августа 1945. године. Дипломирао је на Факултету политичких наука у Београду 1970. године. Магистрирао је на Факултету за историју и економију, Талахаси, Флорида, УСА 1973., као и на Факултету политичких наука у Београд 1974. Докторирао је на Факултету политичких наука, Београд 1976. године.

Између осталог био је асистент на Институту за политичке студије (1970–1974), руководилац Сектора за ИПО (1980–1981) заменик директора (1981–1984) и директор (1984–1987)

На Факултету политичких наука нио је асистент (од 1974), доцент (од 1977), продекан за наставу (1981–1983), ванредни професор (1982) и редовни професор (од 1987).

Као редовни професор на Факултету политичких наука Универзитета у Београду, где је реализовао предмете: Економија, Економски систем Србије, Теорија и пракса јавних финансија, Економија ванредних ситуација и Теорија и пракса транзиције (на докторским студијама). Био је руководилац смерова на последипломским (магистарским) студијама на Факултету политичких наука: Трансформација привредног система и економске политике Југославије (смер реализован од 1993. године до 1997); Транзиција од административно-централистичке ка тржишној економији (1993–1997); Транзиција привредних система (од 1997). У оквиру ових смерова изводио је наставу из предмета: Друштвено-економско уређење Југославије; Својина и транзиција; Економија транзиције; Теорија и пракса транзиције. Учествовао у реализацији наставе на универзитетским мултидисциплинарним студијама из Рехабилитације и социотерапије, школске године 2003. и 2004.

На специјалистичким и последипломским студијама као и у изради докторских дисертација био је више од двадесет пута Ментор, Председник комисија и члан комисија за одбрану.

Руководилац смерова на последипломским студијама Факултету политичких наука у Београду.

Такође је био генерални директор Ваљаонице бакра и алуминијума у Севојну (1990–1991) и проректор Универзитета у Београду од 4. октобра 2000. до 26. марта 2001.

Био је уредник низа едиција и редакција. Члан је редакције часописа за филозофију, друштвене науке и политичку критику Српска слободарска мисао од 2000. године.

Одржао више стотина јавних предавања у земљи и иностранству.

Научни рад и допринос

Катедра за политичку економију и економске науке и Наставно научно веће ФПН су оценили (19. 4. 2006.) да је проф. С. Сокић, од избора у звање редовног професора дао резултате на високом нивоу. Посебно се у оценама истиче: „Проф. др Сретен Сокић припада првој генерацији студената Факултета политичких наука и истакнуто је име у области савремене политичке економије, економије Југославије и економије транзиције. Објавио је велики број радова у овој области, а његови најновији радови посвећени економије Југославије и економије транзиције добили су запажене рецензије у стручној јавности. Проф. др Сретен Сокић је у току своје јавне и академске каријере био на челу привредних и научно–истраживачких институција, руководилац више научно–страживачких пројеката од националног значаја и руководилац последипломских студија.”

Књига „Економија транзиције“

Издавач: „Завет“, Београд, 2003. године, 678 страна. ISBN 86-7034-055-0

„Ово капитално дело има за циљ да научно и аналитички документује, објасни и разреши проблеме и задатке у разумевању транзиционе еволуције од ‚капитализма‘ ка ‚посткапитализму‘, као и транзиције из ‚социјализма‘." — В. Г. приказ, Економска политика, 4 април 2005. године, стр. 23.

„Професор Сокић је научно и истраживачки доказао да је велик број оних земаља транзиције, међу којима предњачи наша земља, које су вршиле само маркетиншке реформе симулирајући промене, разарале истовремено капитал као основу демократије и живота грађана“ — М. Т., приказ, ВС, јун 2005., стр. 61.

Књига „Капитал у економији транзиције»

Издавач „Завет“, Београд, 2005. година, 840 страна, ISBN 86 - 7034 - 065 – 8.

По оцени научне критике представља "бриљантну анализу транзиционих процеса ... прави ‚гејзер‘ нових сазнања ... књига је изазов и нови стимуланс за континуирана научна истраживања у будућности, с обзиром да су у њој дати квалитетни одговори на многобројна отворена теоријска, методолошка и практична питања. Она је интердисциплинарни дијалог, истраживање и пројектована порука у смислу концепта реформи и стратегије промена" наведено је у једном од девет објављених приказа и осврта.“

Или ... "Аутор нам, у овој књизи, нуди опсежне студије врхунске научне заснованости, друштвених феномена нашег доба. Студије главних области друштвене репродукције, њихових особености, тенденција, идејно политичких дилема али и неминовности промена. По среди су актуелни процеси који прожимају - како зрели капитализам а посебно државе претходног социјализма ... Књига је ушла у анализе феномена, може се рећи, нашег универзалног света. Она образлаже (на особен — бриљантан начин) битне манифестације економског уређења, државе и политике, претензије социјалних снага и идеологије као савремени комплекс друштвених токова. Мноштво је чињеница које се ту укршта, преплиће, прогресивних инвенција али и заблуда, реалних подухвата политике али и застоја, неуспеха у реформама и променама. Констатују се, обухватно и аналитички, у томе, како и аутор каже 'злоћудне појаве'.“

Сматрамо да је значајно истаћи и оцену: „Ово дело 'истанчане смелости' као наставак богатог научног опуса аутора (долази након Економије транзиције – која је по мишљењу стручне критике оцењена као капитално дело) је пресудно обогаћено квалитативно новим истраживањима и научним сазнањима 'стварајући' изазовну 'књигу са научном сврхом' за коју се може рећи да је визија будућности у садржајима и стратегији реформи ка капиталу и економији у земљама транзиције из 'постсоцијализма' и посебно Србији, односно Унији СЦГ. Аутор јасно указује да седење 'скрштених руку' представља најбржи пут ка самоуништењу. Понуђена је књига која не пренаглашава моћ капитала, али инсистира на рушењу препрека његовој економској снази и 'цивилизацијској мисији' ... Ова обимна књига представља једну, неопходно је посебно истаћи, супериорну анализу економских и социјалних чињеница стварности, процеса 'који су у току' и законитости везаних за сложене путеве транзиције у најсавременијим развојним токовима и конфликтима капитала. Књига нуди оригинални путоказ изласка из нашег кошмара и развија неспорне научне аргументе у корист закључка да морају што пре устукнути 'лажни реформатори' и друге запреке 'радикалне промене стварности' ка неминовном и природном бољитку 'ка најдрагоценијем и најтрајнијем'.“

Један део ове научне студије био је предложен као литература за предмет Економија, на трећој години студија на Факултету политичких наука.

Књига „Србија у процесима капитала“

Издавач: „Завет“, Београд, 2008., стр. 634. ISBN 978-86-7034-068-8.

Из оцене научне критике:

„Књига проф. др Сретена Сокића Србија у процесима капитала” представља изванредну анализу наше свеукупне економске реалности, посматрано кроз призму савремених свјетских економских токова и тенденција. Она представља резултат темељног научно-истраживачког подухвата, који осликава тренутно мјесто економског система Србије у оквиру свјетског економског система. Књига није идеолошки оптерећена, већ представља теоријски заснован критички осврт на све оне недостатке у виталним сегментима економског система Србије.

Иако има ставова по којима је економија 'недовршена наука', истакао бих чињеницу да ова књига, и уопште дугогодишњи научни и истраживачки напори проф. др Сретена Сокића, представљају несумњив допринос економској науци. Искористио бих прилику да нагласим да ми представља велику част и задовољство што могу јавно да дам свој коментар на ово научно дјело.

У овој књизи, аутор на изванредан начин, нумерички и табеларно, представља српску економију, њене карактеристике и развојни пут кроз вишедеценијску политичко-економску трансформацију нашег друштва. Та анализа представља сплет политичких збивања, као и економских токова који прате та збивања или представљају последице истих.

Књига Србија у процесима капитала представља заокружену политичко-економску анализу нашег друштва, и као таква, одличну полазну основу за даље научно-истраживачке подухвате у овој научној области.” (Осврт, Српска слободарска мисао, бр. 76.).

Књига „Економија јавне потрошње“

Издавачи: „Чигоја штампа“ и Факултет политичких наука, Београд, 2011. год., стр. 378. ISBN 978-86-7558-792-7.

Научна јавност износи позитивне осврте на ово научно дело: „На основу круцијалних анализа које су изведене у овој студији, може се закључити да су јавне финансије и јавна потрошња, као њихов најзначајнији сегмент, веома важни за одређено друштво, за његов успјешан развој. Јавна потрошња, као што се у књизи може видјети, представља камен темељац успјешног економског раста и развоја сваке земље, па и Србије, али само ако се са јавном потрошњом поступа уважавајући економске законитости, као и објективне датости и могућности одређеног друштва. Научно дјело проф. др Сретена Сокића отвара низ питања везаних за област јавне потрошње, али и нуди низ решења на који начин треба приступити јавној потрошњи, као покретачу економског раста и развоја... Посебно наглашавамо да је аутор у књизи Економија јавне потрошње понудио један нови, веома значајан, политиколошки аналитички приступ јавним финансијама и јавној потрошњи. Јавна потрошња се посматра у свјетлу промјена облика друштвеног и државног уређења. Карактер, обим и политика управљања јавним финансијама умногоме су детерминисани политиком у цјелини. Међутим, и успјешност одређене политике зависи од начина на који се управља материјалним средствима, тј. јавним финансијама и јавном потрошњом. Аналитички приступ проф. др Сретена Сокића даје теорији (али и пракси) јавних финансија један нови правац, притом уважавајући објективне датости и реалне могућности цјелокупне економије Србије, али и савремене тенденције јавне потрошње. Захваљујући садржају књиге, ова научна економска област – теорија и пракса јавних финансија – богатија је за научно дјело оригиналног методолошког и аналитичког приступа и изузетно значајног теоријског домета." — Приказ књиге, Годишњак Факултета политичких наука, бр. 5, 2011)

„Проф. С. Сокић веома успешно у свом богатом научном опусу спаја сложена и комплексна теоријска сазнања са емпиријски сазнатим околностима, процесима и тенденцијама. Посебно у теоријским анализама стварности Србије, Транзиције светске економија и транзиције постсоцијалистичких земаља. Кључним научним доприносом може се сматрати и научна анализа будуће развојне политике Србије у најсавременијим токовима капитала.“ — проф. др Љубисав Марковић.