Портрети савременика: Драгиша Обрадовић

Биографије и фотографије аутора (осим ако другачије није назначено) су под лиценцом Creative Commons: Ауторство-Делити под истим условима Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 International www.creativecommons.org • Biographies and photos of the authors (unless otherwise noted) are licensed under Creative Commons: Attribution-Share Alike Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 International

Драгиша Обрадовић (Пепељевац код Крушевца, 5. октобар 1943.) је српски академски вајар и професор универзитета у пензији. Истакнути културни радник и писац.

Биографија

Рођен 5. октобра 1943. у Пепељевцу код Крушевца. Завршио је Основну школу „Доситеј Обрадовић“у Крушевцу 1958. године. Исте године уписао Уметничку школу „Петар Драпшин“ у Новом Саду, наставио школовање на Вајарском одсеку у Херцег Новом (проф. Војо Станић).

Уписао је 1961. студије вајарства на Академији за ликовне уметности, Универзитета уметности у Београду, које је завршио 1966. На Факултету примењених уметности и дизајна у Београду похађао је од 1973. до 1975. последипломске студије на програму скулптуре у простору.

Био је професор ликовне културе у Гимназији у Врњачкој Бањи. Примљен за члана Удружења ликовних уметника Србије 1967. године.

Од доласка у Културни центар Врњачке Бање 1973. до 1997. реализује ауторски пројекат: „Синтеза стваралаштва и култура простора“. У периоду 1988–1996. је управник Замка културе.

Изабран је 1997. за наставника за предмет Вајање на Факултету уметности Универзитета у Приштини. Гостујући професор 2005–2011. за предмет Вајање на Факултету уметности Универзитета у Нишу. Одлази у пензију 2011. године.

Вајарски опус

Важније самосталне изложбе

Остварио је близу 50 самосталних изложби.

• Врњачка Бања, Салон народне библиотеке, цртежи;
• Београд, Галерија „Коларца“ — Скулптуре и цртежи;
• Séguret, Француска, Галерија интернационалног атељеа, скулптуре и цртеж;
• 1972 Нови Сад, Галерија радничког универзитета „Радивој Ћирпанов“, скулптуре и цртежи;
• Суботица, Галерија Ликовног сусрета, скулптуре и цртежи;
• Чачак, Галерија Дома културе, скулптуре и цртежи
• Крушевац, Уметничка галерија, скулптуре и цртежи,
• Београд, Галерија Културног центра, скулптура и цртежи;
• 1982, Београд, Галерија графичког колектива, цртежи;
• Краљево, Народни музеј — „Господар Васин конак“, Цртежи;
• Дубровник, Галерија Дома синдиката (са М. Сараз–Такач) скулптуре;
• Крагујевац, Народни музеј — Мали салон;
• Скопље, Центар за културу и информисање;
• Београд, УП „Цвијета Зузорић“, скулптуре и цртежи;
• Врњачка Бања, Замак културе, скулптуре (са Б. Димићем);
• Ниш, ГСЛУ — галерија „Салон '77“', скулптуре;
• Београд, Галерија УЛУС, скулптуре и цртежи;
• Чачак, УГ “Надежда Петровић“, скулптуре и цртежи;
• Крушевац, Народни музеј; скулптуре и цртежи;
• Ниш, ГСЛУ „Србија“; скулптуре и цртежи
• Крагујевац; Народни музеј — Галерија савремене уметности; скулптуре и цртежи;
• Приштина, Галерија Покрајинског културног центра, скулптура и цртежи;
• Прокупље, галерија „Божа Илић“, скулптуре и цртежи;
• Косовска Митровица, Народни музеј, скулптуре и цртежи;
• Београд — Музеј савремене уметности, Салон МСУ — скулптуре и цртежи;
• Врњачка Бања, Замак културе, скулптуре и цртежи;
• Сремска Митровица, Галерија „Лазар Возаревић“;
• Сомбор, Галерија „Ликовна јесен“, скулптуре и цртежи;
• Суботица, Српски културни центар „Св. Сава“, скулптуре и цртежи;
• Нови Сад, Галерија огранка САНУ, скулптуре и цртежи;
• Сремски Карловци, „Карловачка уметничка радионица“, скулптуре и цртежи;
• Пирот, Уметничка галерија „Чедомир Крстић“, скулптуре и цртежи;
• Београд, цртежи, галер. „Атријум“;
• Крушевац, Уметничка галерија, скулптуре и цртежи;
• Ниш, ГСЛУ, галерија „Србија“, скулптуре и цртежи;
• Зајечар, Народни музеј;
• Бор, Музеј рударства и металургије „Бакар“;
• Краљево, Народни музеј, скулптуре и цртежи;
• Рашка, Центар за културу, „Лица“, скулптуре и цртежи;
  Ћуприја, Народни музеј „Horeum Margi — Равно“, скулптуре и цртежи
• 2015, Ниш, Галерија Културног центра, цртежи;
• Будва, Модерна галерија, скулптуре и цртежи.

Kолективне изложбе (избор)

• Oд 1966. учествовао на више од 300 колективних изложби у земљи и иностранству. Важније су:
• 1967–1972. Београд, пролећне, јесење и тематске изложбе УЛУС; Београд, Загреб, Приштина, Октобарски салон;
• Београд, Нови Сад, Октобарски салон; Séguret — Француска, Интернационални атеље; Ријека, VI Бијенале младих;Љубљана, Птуј — Савремена ликовна уметност Србије;
• 1971–1972. Београд, Смедерево, Суботица — млади сликари, вајари и графичари Србије. 1972. Београд, Цртежи и ситна пластика чланова УЛУС–а;
• 1976–1977. Београд, Ниш, Изложба УЛУС–а, пролећна изложба УЛУС–а
• 1978, 1979, 1980, 1982. 1983.) Београд, изложба УЛУС–а, УЛУК–а и УЛУВ–а, Београд, УП „Цвијета Зузорић“, 40. година АЛУ у Београду, изложба графике;
• 1985, 1986, Београд, Октобарски салон, скулптуре:
• 1986 Велење, Штутгарт, Бакнанг — изложба слика и скулптура,
• Београд, Приштина, Скопље, слике, скулптуре и графика „Генерације „66“,
• Крушевац, 30. година галерије у Крушевцу,
• Београд, Врњачка Бања, Уметничка збирка, галерија УЛУС, Замак културе;
• Приштина, Новембарска изложба УЛУ КиМ, Горњи Милановац, Међународни бијенале минијатуре;.
• Приштина, Народни музеј, изложба цртежа чланова УЛУ КиМ; Горњи Милановац, Међународни бијенале минијатуре;
• Београд, Народни музеј, стална поставка југословенске скулптуре, аутори Н. Кусовац, В. Грујић, Љ. Миљковић, Врњачка Бања, Замак културе, Савремена српска скулптура из Збирке Народног музеја у Београд, аутор поставке Вера Грујић;
• Херцег Нови, Београд, Дом војске Србије, изложба дела наставника Факултета уметности Приштинског универзитета (Косовска Митровица), Краљево, Народни музеј, Врњачка Бања, Замак културе — Уметничка збирка Народног музеја у Краљеву.
• 2003 Крагујевац, Народни музеј — Изложба вајарске збирке;
• Врњачка Бања, Замак културе, изложба Уметничке збирке Замка културе;
• Нови Сад, галерија огранка САНУ, изложба дела из фонда Огранка;
• Ниш, ГСЛУ, дела учесника УК у Сићеву;
• Београд, Сурчин — Бојчинска шума, дела учесника првог Вајарског симпозијума у дрвету;
• Београд, Велика галерија Дома војске Србије, избор из збирки УГ „Надежда Петровић“, мај и април.
• Београд, Јесења изложба УЛУС–а, учешће по позиву Уметничког савета.

Дела у музејима и галеријама (избор)

• Народни музеј, Београд, од 1996. 1. Извесна сугестија облика, мермер, 1967. у сталној поставци од 2000. године и 2. Лице кнеза, 1968. (Извесна сугестија облика), мермер.
• Народни музеј, Крагујевац, Историјско–уметничка збирка, скулптура Извесно присуство њеног лица, мермер, 1970.
• Огранак САНУ, Нови Сад, Уметничка збирка, Лице времена, мермер, 1995.
• Галерија савремене ликовне уметности Ниш, фонд Галерије 1. Кнегиња Сићева, дрво. 2009. 2. Сан у Сићеву, дрво, 2009.;
• УГ„Надежда Петровић“, Силуета лица, мермер, 1986. Збирка југословенског сликарства и скулптуре друге половине 20. века;
• Народни музеј Крушевац, Збирка дела ликовних уметности, скулптуре 1. Присуство бола, мермер, 1974. 2. Скуп, гипс, 1970;
• Народни музеј, Краљево, Уметничка збирка, скулптура1. Група, мермер, 1971. у каталогу Из Збирке уметничких дела (2001), 2. „Цртеж“ 1983, туш, 3. „Сусрет“, дрво, 2007. и 4, 5, 6, цртежи, 1978, 1996.;
• Фонд УЛУС–а и УЛУПУДС–а, Београд, скулптуре 1. Два лица, мермер, 1973. 2. Велико присуство, мермер, 1972.;
• УГ „Чедомир Крстић“, Пирот, скулптура Лице, дрво, 2004, Збирка Галерије;
• Уметничка галерија, Бања Лука, скулптура Портрет, 1966. гипс;
• Културни центар Замак културе, Врњачка Бања, скулптуре 1. Лице, мермер, 1972. 2. Ново присуство, мермер, 1983.;
• Музеј рударства металургије, Бор, скулптуре 1. Два лица, бронза, 1998. 2. Асоцијације, бронза, 1998. Збирка ликовне уметности итд.
• Центар за културу — галерија минијатуре Горњи Милановац, две скулптуре у мермеру 2002. итд.
• Нови Сад, Галерија „Радивој Ћирпанов“, Скуп, гипс, 30х35х15 цм, 1972.

Скулптуре и цртежи Д. Обрадовића налазе се и у другим галеријама и приватним колекцијама у земљи и иностранству.

Скулптуре у слободном простору

• Острожац код Бихаћа, БиХ, Велика психа, камен, 1970. вел. 2,50 м.
• Прилеп, Македонија, Велики скуп, мермер, 1975. вел. 2,35 м.
• Врњачка Бања, Скуп, камен, централни парк 1979, 2,50 м
• Нова Варош, хотел „Палисад“ на Златару, Свинга, 1,30 цм.;
• Врњачка Бања, Црквено брдо, Споменик поезији, Еутерпа са фениксом, бронза, 2,50 м.;
• Врњачка Бања, Косовски лелек, мермер, 80x50x50 цм. 2002. слободни простор
• Зајечар, У слободном простору, Лица и сенке, камен, висина 90 цм, 2010.;
• Сурчин — Бојчинска шума, Бојчинска муза, дрво, вис. 2, м. и Сусрет, дрво, в. 1,80 м. 2011. год.

Меморијални споменици и спомен обележја

• Врњачка Бања, Спомен биста Спомен биста борцу НОР–а, 1973.;
• Вранеши Споменик погинулим борцима у Првом и Другом светском рату, бетон, 1981. висина 4. м (са арх. Д, Јакшићем);
• Врњачка Бања спомен биста, привреднику М. Чеперковићу, мермер, 1989. висина 2,30 м.;
• Врњачка Бања, Спомен обележје погинулим борцима, жртвама НАТО агресије; , године, мермер, Трга културе 2000. год.,
• Врњачка Бања, Централни парк, Спомен биста педагогу Јовану Миодраговићу, бронза, 2006.;
• Врњачка Бања, Централни парк, споменик краљу Александру I Карађорђевићу, мермер и бронза, реконструкција.;
• Косовска Митровица, Биста Николе Тесле, гипс, в. 85 цм. хол Факултета техничких наука,
• Врњачка Бања, 2018. Биста Миодрагу Б. Протићу, бронза.

Педагошки рад

Обрадовић је радио у Гимназији у Врњачкој Бањи од 1966. до 1969. као професор ликовне уметности. Израдио је програм анимације ликовног стваралаштва од 1973. године у Културном центру Врњачке Бање и реализовао у оквиру Вајарске летње школе, Отвореног ликовног атељеа, Центра за културу и ликовно стваралаштво младих, Школе за ликовне таленте; Међународне летње Академије у оквиру делатности Замка културе и Атељеа „Басара–Обрадовић“.

На Факултету уметности Приштинског универзитета, предаје предмет Вајање од 1997–2011;предмет Скулптуру у дрвету предаје 2005–2010. По позиву на Факултету уметности Нишког универзитета од 2005. до 2011. предаје предмет Вајање.

У оквиру последипломских студија члан комисија и председник за оцену магистарских радова на Катедри Вајарства Факултета уметности у Косовској Митровици. У склопу сарадње са Факултетом техн. наука, на департману архитектура (проф. др Љубиша Фолић) држао предавања и био члан комисија за дипломске радове и радио на пројектима синтезе просторних уметности; 2009, Иницирао и израдио у сарадњи са групом професора са Нишког, Београдског и Приштинског универзитета — Косовска Митровица (проф. С. Јовановић, проф. др Никола Цекић, проф. мр. Мирослав Анђелковић и проф. Д. Обрадовић) Елаборат интердисциплинарних специјалистичких и докторских студија просторних уметности за Нишки универзитет. .

Делатности пројекта Синтеза стваралаштва

Покренуо и организовао у Културном центру Врњачке Бање пројекат Синтеза стваралаштва и култура простора 1973. године: Симпозијум синтезе (седам скупова); Бијенале југословенске скулптуре у пленеру (седам смотри).

Обновио је 1974. и организовао Вајарски симпозијум (шест смотри, I и II организован 1965/66. покретачи су Д. Ћосић, М. Б. Протић, Л. Трифуновић) и Вајарску летњу школу; уредио и публиковао, у својству главног и одговорног уредника, Књиге синтезе (пет томова).

Покренуо је 1982. и организовао научно–истраживачки пројекат Просторно планирање и изградња простора региона Краљево (до 1985.) и истраживао примену ликовне уметности и дизајна у планирању и обликовању простора.

Иницирао 2009. и израдио Елаборат за специјалистичке и докторске студије просторних уметности за Универзитет у Нишу, 2010.

Пројекти унапређења ликовног стваралаштва

Обрадовић је покренуо и организовао Центар за савремену графику. У оквиру овог Центра остварио је од 1985: двадесет три Сусрета са графичким ствараоцима и Графичке радионице; формирао је Збирку графика, дела. Реализовао је пројекте „Значајне појаве у ликовном стваралаштву Србије“ и „Из ризница музеја и галерија“. Од те године у Замку културе је представљао стваралаштво најзначајнијих ликовних уметника Србије.

Покренуо је и водио Међународну летњу Академију за ликовно стваралаштво. 1992. установио и организовао Фестивал пејзажа; формирао је 1993. Уметничку збирку Замка културе.

Године 2000. са академиком Светомиром Арсићем Басаром, а у сарадњи са Н. Кусовцем, С. Бошњаком, В. Грујић, М. Видићем, С. Халугином, П. Поповићем, С Г. Јовановићем и С. Рачићем, организује у Врњачкој Бањи Атеље „Басара–Обрадовић“ за развој и афирмацију ликовног стваралаштва, синтезе уметности и културе простора и стваралаштва младих вајара…

Награде и признања

• Београд, Октобарски салон, Откупна награда Комисије Секретаријата за културу Србије,
• Београд, Фонд УЛУС–а и УЛУПУДС–а, откупна награда и стипендија (1971/73) за скулптуру;
• Крушевац, годишња изложба УЛУСЗП, прва награда;
• Београд, Фонд „Моша Пијаде“, награда — студијски боравак у Паризу;
• Београд, самостална изложба у Културном центру Београда, откупна награда РЗ културе Србије;
• Београд, Златна значка КПЗ Србије, допринос ширења културе,
• Врњачка Бања, прва награда на годишњој изложби УЛУСЗП;
• Београд, УП „Цвијета Зузорић“ откупна награда комисије Фонда за културу Србије на самосталној изложби скулптура и цртежа;
• Београд, Галерија УЛУС, откупна награда Комисије Министарства културе на самосталној изложби, за Народни музеј у Београду.

Библиографија Драгише Обрадовића

Библиографске јединице о аутору броје више од 600 одредница. Критичке осврте су писали истакнути ликовни критичари и историчари уметности, књижевници, културолози, новинари и други, у дневним листовима, часописима и електронским медијима.

О Обрадовићевим вајарским остварењима писали су др Павле Васић, Срето Бошњак, Радомир Станић, Миодраг Б. Протић, Богдан Богдановић, др Станислав Живковић, академик Светомир Арсић Басара, Никола Кусовац, Петар Петровић, др Ратко Божовић, Братислав Љубишић, Ема Радуловић, др Веселин Илић, Милош Петровић, др Марко Недић, Василије Б Сујић, Вера Грујић, Слађана Оташевић, др Владислав Ристић, др Слободан Раичевић, Зоран Маркуш, Паскал Глевски, Владимир Величковски, Божидар Калезић, Зорица Златић–Ивковић, Михаило Кандић, Војислав Девић, Споменка Јелић, Мирјана Живковић, Марија Ђорђевић, Миња Челар, проф. др Веселин Илић, проф. др Слободан Раичевић, проф. др Љубиша Фолић, Зоран М. Мандић, Александар Тишма, Сава Степанов, Зоран Хр. Радисављевић, Петар Ђуза, Петар Петровић, Весна Мајхер, Томислав Мијовић и многи други.

Сам Обрадовић је активно писао и објављивао своје есеје, студијске огледе и публицистичке текстове о актуелним питањима ликовне културе и културе простора у дневним листовима и стручној периодици.

Ауторска дела

• Синтезе Драгише Обрадовића, приређивач истор. уметности Ема Радуловић, Народна библиотека „Др Душан Радић“, едиција Fons romanus, Рецензенти: проф. др Станислав Живковић и Срето Бошњак.
• Врњачка Бања на крају XX и на почетку XXI века, аутор прилога о ликовној култури и ликовном стваралаштву, издавач Културни центар, Врњачка Бања, 2008.
• О уметности и уметницима, есеји овог аутора. Издавач: Факултет уметности Приштинског универзитета и НБ „Др Душан Радић“ Врњачка Бања 2010. Рецензенти: проф. др Слободан Раичевић, проф. др Ратко Божовић и проф. др Љубиша Фолић.
• Сјај, одсјаји, сенке или О култури простора, награда за есеј, издавач Књижевни клуб, Краљево, 2019.
• Откључано време, збирка изабраних песама, у рукопису.

Ауторски текстови (избор)

• „Вајарски симпозијум 1965.“, Врњачке новине,; часопис Синтеза, Крушевац, 1968.
• „Нова поставка уметничке збирке Замка културе“, Ликовни живот, бр. 81/82, год. XII, Београд, 1999.
• „Естетика скулптуре Светомира Арсића Басаре“, из књиге Стваралаштво академика С. А. Басаре, Институт за српску културу, Лепосавић, 2000.
• „Скулптура у Србији у време Сретена Стојановића“, Ликовни живот, бр. 75/76, 1998.
• „Нова поставка збирке скулптура, поводом 40. година од првог Вајарског симпозијума у Србији“, Врњачка Бања, Замак културе, каталог изложбе, 2005.
• „О ликовности, или О естетици просторних уметности“, ел. часопис П.У.Л.С., 2018.
• „Замишљене слике савремене архитектуре, есеј о естетици просторне културе“, Повеља, Краљево, 2018.
• „Споменик патријарху Павлу“, критички есеј, Изградња бр. 73, 2019, Београд итд.

Oбјављивао je поезију у часописима Видици (1963/64), Повељи (2016), Градини (2018), Траг (2019) портал „Српска поезија“ (2019) и други.

Публикације о Драгиши Обрадовићу

• Мајхер, Весна. Казивање и искази српских вајара, Самостално издање Весне Мајхер, 2006. Илустровани зборник разговора, од О. Јеврић, С. А. Басаре, Н. Коке Јанковића, О, Јанчић, А. Бешлић, С. Сандића, М. Поповића, М. Видића, М. Живковића, О. Лога, М. Глишића… заступљен је и Д. Обрадовић. Рецензенти: Срето Бошњак и Сава Степанов.
• Петровић, Петар, историчар уметности. Уводни текст у: Цртежи Драгише Обрадовића, Културни центар, Врњачка Бања, 2007. Рецензенти: академик Светомир Арсић Басара и мр Павле Поповић, акад. сликар и историчар уметности.
• Енциклопедија српског народа. Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2008. Одредница о стваралаштву Драгише Обрадовића и тд.
• Енциклопедија Крушевца, самостално издање Слободана Симоновића, Крушевац 2011.