Тамара Лујак (приредила)

Часне ми речи: народне изреке

Предговор

Језик је хранитељ народа. Докле год живи језик, докле га љубимо и почитујемо, њим говоримо и пишемо, прочишћавамо, дотле живи и народ, може се међу собом разумијевати и умно саједињавати, не прелива се у други, не пропада.

В. С. Караџић

Наше народне приповетке интимна су народна историја, коју је током векова састављао низ генерација. Супротстављен природним силама с једне, и друштвеним силама с друге стране (приказаним у виду царева и краљева који потцртавају сиромаштво обичног човека), народ, иако нема неких великих изгледа на успех, ипак истрајава у борби против далеко надмоћнијих непријатеља.

На томе почивају сви мотиви у народним приповеткама, али и у песмама и другим народним умотворинама. Пословице су самосталне, логичне и мисаоне целине које у виду норме саопштавају одређено животно искуство. У основи пословице увек је нека животна истина која мисаоно богати и разгранава разговор. Иако је самосталност пословице очигледна, њена права служба је у контексту разговора или писаног текста.

Изреке су вековечна тековина народног духа у којој је дошла до изражаја оштроумност и ширина животног искуства народа. Оне помажу да наша мисао буде јаснија, да обогатимо наше искуство мудрошћу минулих времена, тумаче непознато познатим, подупиру наша мишљења искуственим истинама, украшавају наш говор, чине га виспренијим и садржајнијим.[1]

Лепота израза, краткоћа и јасноћа изречене народне мудрости, очарала нас је и „натерала“ да је сакупимо и објавимо на једном месту, под једном „капом“. У овој ћете руковети наћи низ пословица и израза који ће вам са других места и из других књига бити добро познати. Наћи ћете и оне који се ређе наводе и слабо знају и управо су нас ти, запостављени изрази, понукали да им се посветимо и укажемо им пажњу коју заслужују.

Уз неке од израза стоје објашњења у заградама, која су углавном преузета из самих извора, али се исто тако може наћи и по неко наше објашњење. Изреке наведене са речима које стоје у загради, могу да се јаве са њима или без њих, или да, пак (оне у загради), стоје самостално. Како би руковет била што интересантнија за читаоца, грађа је узимана из „необичних“ књига: збирки поезије, (научно) фантастичних кратких прича и романа, бајки и басни, криминалистичких романа, из археолошке, етнолошке и друге стручне грађе, али и из свакодневног живота: са усана мојих сабеседника.

Тамара Лујак

А

А Бог је сведок једини и сви анђели његови.

(Авај), вај!

Авај да зла нарока!

Авај мене/до Бога једнога/до Бога милога/и до Бога мога!

А да би ме не родила мајка, но кобила мога дорина.

А давори, давори.

(А да зашто), веће ни кроза што.

А дај нама, Божо.

Адамско колено!

А за Бога.

(Аја), Богме.

А ја волим моју русу главу, нег' све благо цара честитога.

Ај, вај!

Ајд' беж'.

Ајде/душо/збогом/полако.

Ајд' на дрињ (дријен).

(Каже се ономе коме се дрема.)

Ајд' у име божје.

(Ајме мени) мајко света.

Ајмех, моје дите драго!

А камо те, не било те!

Ако Алаха знаш.

Ако Алах/буде хтео/да!

Ако Алах/усхте/хоће!

Ако би дао Бог.

Ако било од Бога суђено.

Ако би ми Бог и срећа дала.

Ако бога знаш.

(Ако Бог да) и Богородица.

Ако Бог да и срећа (јуначка) од Бога.

Ако Бог да, колико усијо, толико и нашо!

Ако Бог да те здраво будемо.

Ако Бог да те се/натраг вратим/ удесимо!

Ако Бог да те суђено буде.

Ако Бог и срећа даду.

Ако Бог ме поживи.

Ако Бог ми помогне.

Ако Бог нас посрећи.

Ако Бог усхтедне.

Ако буде/божја воља/вајде.

Ако буде воља Алахова.

Ако будеш ишао и ишао, стићи ћеш куд си наумио.

Ако будеш много питао, сазнаћеш оно што ти треба.

Ако будеш радио, бићеш и срећан.

Ако будеш шкрта, нећеш бити срећна.

Ако вам Вишњи помогне.

Ако вам је то пријатно (онда то и урадите).

Ако вам неко учини добро, морате му добрим вратити.

Ако вас неко на путу сретне и поздрави, будите љубазни и захвалите му се на поздраву.

Ако видиш старијег од себе и не укажеш му поштовање, твоје правилно обучавање пропада.

Ако видиш човека изванредне мудрости и доброте и не цениш га, немаш велику црту људскости.

Ако Господ допусти.

Ако Господ помогне, наш Отац Вишњи са неба.

Ако да бог.

Ако да — добро је!

Ако желиш да поново постанеш срећан, свој јад повери достојном слузи, побожној жени, моћном господару и пријатељу.

Ако желиш да ти моје млеко буде просто, онда (уради то и то).

Ако жена ниси.

Ако живите одвојено, непријатељ ће вас лако појединачно победити.

Ако за Алаха знаш!

Ако заволиш сову, не треба ти рајска птица.

Ако звиждиш после поноћи, змија ће ти доћи.

Ако знаш за Бога!

Ако имаш имало соли у глави.

Ако и није невоље, ти ћеш је сам навући!

Ако је господар подједнако милостив према својим потчињенима, ревност најбољих међу њима брзо се гаси.

Ако је жена зле ћуди — нико с њом неће изаћи на крај.

Ако је знање потребно краљевићу, оно је потребно и свештенику.

Ако је и Богу, много је.

Ако је икада враг ходао по земљи то је онда он.

Ако је краљ луд и сви поданици морају бити луди.

Ако је непријатељ јачи, покори му се; ако је јунак, посвађај га с другим; ако је слабији, поткупи га; ако је једнак теби, примени снагу.

Ако је онај зид одговорио, онда је (и тај и тај).

Ако је проврело, није покипело.

Ако је са твоје стране безумље, баш је безумље!

Ако је суђено, смрт ће ме дограбити ма где се нашао.

Ако је таква Алахова/воља/жеља.

Ако је твоја драга воља.

Ако је чија крава мукала, моја је ћутала!

Ако је човек дисциплинован, искрен, мудар, и постојан, постоји ли нешто што он не може да досегне?

Ако је човек мудар треба да се клони онога што није његова брига.

Ако је човек сам себи драг, нека пажљиво над собом бди.

Ако је чудо, баш је чудо!

Ако кара, убити те неће.

Ако ко Алаха зна.

Ако коме Бог помаже, не може му нико наудити.

Ако краљ зна да направи разлику између својих слугу, говорећи „Овај је мудар, овај је веран, овај је и једно и друго, овај је глуп“ — стиче обиље слугу.

Ако лажем, нека на мене иде гнев вашег генија чувара.

Ако лажем, то не лажем ја, лажу преци који су ми то причали.

Ако ли Господ дозволи.

Ако ли ми Бог и срећа даде.

Ако ли ко веровати неће, нека иде те очима види.

Ако ме бог избави.

Ако ме/Вишњи доведе/Господ поживи.

Ако ме издаш, казниће те Алах, јер он бди.

Ако ме не вара памет.

Ако мени Бог и срећа даде.

Ако ме очи не варају.

Ако ме смрт нађе... (нек буде то и то).

Ако ме срећа послужи и живот мени подари.

Ако ми бог помогне.

Ако ми будеш био веран, то ће бити срећа за тебе.

Ако ми Господ помогне.

Ако ми је судбина таква — пашћу на земљу и смрскаћу се!

Ако ми је суђена казна, онда ја нећу бежати од ње.

Ако ми је тако суђено.

Ако мили Бог да.

Ако ми небо икад услиши жељу…

Ако ми не верујете, нека се моја леђа/моје груди/моје колено/ у камен претворе.

Ако ми не верујете, нека се у камен претворим.

Ако ми Свевишњи продужи дане живота.

Ако ми то буде било дано.

Ако младост и лепота прелазе у старост, са старошћу се зато стиче мудрост.

Ако му дођем, неће му ни кост с кошћу остати.

Ако мудри саставе план, он се мора и остварити.

Ако мудрост то налаже, непријатеља треба и на леђима носити.

Ако му је живот мио.

Ако му је живот огадио, нек оклева.

Ако нам Бог не помогне.

Ако нам је тамо бити сутра, ваља нам имати пред собом цео дан.

Ако не будете сложни, бићете слаби и ускоро ће вас скршити.

Ако не будеш много спавао и беспосличио, сачуваћеш свој живот.

Ако неко има много пријатеља, бар један ће му у тешком положају помоћи.

Ако немаш радости у срцу, погинућеш од муке.

Ако не посејеш, не мож’ да жањеш.

Ако нећеш милом, онда ћеш силом.

Ако не умрем.

Ако однесеш сиротињско благо, клеће тебе млога сиротиња.

Ако останете уједињени у миру и заједничком циљу, бићете чврсти и непобедиви.

Ако пијем, вера ми доноси.

Ако погазим [реч] нека одмах умрем.

Ако пођеш на пут и залазак сунца те затекне на путу, преноћи ту где си се затекао.

Ако постанем твој пријатељ, мој ће живот бити заштићен за вечита времена.

Ако постоји рај, буди ти у њему. Нека ти се његова врата отворе.

Ако рука времена и избрише оно што је овде некад саграђено, лепота ће ту сигурно оставити свој траг.

Ако сам нанео неко зло, нека се претворим у камен.

Ако само Алах/да/усхтедне.

Ако своме ближњему наудимо пре подне, сами ћемо настрадати после подне.

Ако се будемо свађали међусобно, ништа неће бити учињено.

Ако се драгуљ, довољно вредан да се скује у накит од злата, скује у лим, он се неће због тога пожалити, и даље ће блистати.

Ако се запуши сто пукотина, отвориће се једна.

Ако се затвори сто врата, отвориће се једна.

Ако се мала ватра на време не угаси, она све унаоколо може да захвати.

Ако се на мржњу одговори мржњом, како ће се мржња свршити?

Ако се небо не сручи на мене и земља ми под ногама не пукне, па ме не прогута (урадићу то ти то).

Ако се не деси то ти то ево моје главе!

Ако се не макнеш од прага, нећеш много ни видети.

Ако се петљате са ђаволом, пазите се његових канџи.

Ако се смејеш мојој големој старости, а ти већма остарио брајко!

Ако се смејеш ти мојој старости, да Бог даде ти је не дочеко.

Ако се човек плаши да буде одлучан, стицање знања за њега нема ни најмањег ефекта.

Ако си гладан, најбоље је да спаваш.

Ако си добар можеш још и срећан човек бити.

Ако си искрена са мном и ако су твоје побуде добре, оне ће говорити саме за себе, а ако су зле — осудиће себе.

Ако си ми пријатељ, онда немаш чега да се стидиш.

Ако си слаб и сиромашан, нико за тобом не заплака, а ако си леп и богат — сви те воле.

Ако скинеш главу са рамена, мислиш да ће она прирасти?

Ако смо и браћа, нису нам кесе сестре.

Ако снагу у гневу трошимо, зло ће бити.

Ако сретнеш на путу човека и он те први поздрави, одговори му и попричај са њим.

Ако ставите комад гвожђа посред огња, оно ће се истопити.

Ако сте мудри, колико сте храбри, потражићете помоћ.

Ако су вам мајке душу изгубиле немојте ви!

Ако су галије мале, јуначки бој оне бију.

Ако судбина жели другачије, онда ће тако и бити, и ништа се не може против тога.

Ако судбина тако хоће.

Ако су ти људи учинили добро, то памти; ако си ти људима учинио добро, то заборави.

Ако те које зло снађе, нека ти буду небројени осветници као и капљице у овој чаши!

Ако те обаспу увредама они у којих је богатство дика, ти их победи праштањем.

Ако ти Бог и срећа даде.

Ако ти игда би Бог помого — немој ни мене заборавити.

Ако ти је баш воља.

Ако ти је глава драга (урадићеш то и то).

Ако ти је/живот мио/мила глава на раменима!

Ако ти је/по вољи/са жељом.

Ако ти мисли буду лепе, све ће ти добро ићи и глатко тећи.

Ако ти неко каже да је глад боља од ситости, немој му веровати.

Ако ти неко каже да је пешак бржи од коњаника — немој му веровати!

Ако ти неко каже да је ропство боље од слободе, немој му веровати!

Ако ти неко каже да је сиротиња боља од богатства, немој му веровати.

Ако ти нешто од Бога не бидне, од комада неће.

Ако ти се мили.

Ако ти срећа окрене леђа, лати се мотике.

Ако то буде воља Алаха.

Ако ће се живети, мора се и радити.

Ако ћеш да послушаш мој савет...

Ако ћеш се опити, онда то не ваља чинити са песмом, него с ракијом.

Ако умрем, шта мари, само сам човек и ништа више.

Ако хоћете да ми помогнете, немојте ми сметати!

Ако храбри бејаху, сутра ће славни постати.

Ако човек истински воли своју земљу, онда је он мора знати заштитити од непријатеља.

Ако човек није стекао богатство, треба да се потруди да га стекне; када га стекне, на њега треба будно да мотри; када га је сачувао, увек трба да га увећава; када га је већ доста увећао, треба да га подари особама које га заслужују.

Ако човек себе начини онаквим каквим учи друге да постану, онда ће, сам ваљано обуздан, умети да обузда друге.

Ако човек чини грех, нека га не чини поново.

Ако човек чини добро дело немарно, онда његов дух ужива у злу.

Ако човек увреди безазленог, чистог и невиног човека, зло ће пасти на главу те будале као прегршт прашине кад се баци против ветра.

Ако човек у својим устима има два језика, ко ће му веровати?

Ако човек учини добро, нека га поново учини.

Ако шта имаше то само себе имаше!

Акшам хеиросон!

(Добро вече.)

(Ала, ала, милом Богу фала) и великог чуда богодана.

Ала би умео!

Ала кардаш[2] чудније прилика!

(Алал му) мајци.

Алал нека вам је.

Алал ти/вера/мајчина сиса која те је задојила.

Алах! Алах!

(Алаха ми) Свемоћног!

Алаха ради!

Алах благословио душу оца твога!

Алах боље зна.

Алах вам очеве проклео!

Алах вас покарао!

Алах вечно указује милост.

Алах га благословио!

Алах га покарао да се сит наиспашта!

Алах га проклео и у најгоре стање поразио!

Алах, Господар судбине.

Алах да га покара!

Алах да уклони од нас несрећу и покоре.

Алах дао!

Алах згомилао своја доброчинства на те!

Алах зна!

Алах и душа!

Алах излио свога благослова!

Алах им је писао безбедност.

(Алах је велики) и милостив!

Алах је великодушан!

Алах је дарежљив!

Алах једини познаје судбину, а нама је дужност да се пред њим ничице приклонимо у послуху немом!

Алах је добар.

Алах је једино уточиште и нема силе изван њега.

Алах је моћан и велик.

Алах је мудрији и паметнији и моћнији и добротворнији.

Алах је предарежљив.

Алах је/свемогућ/свемоћан и праведан.

Алах је хтео.

Алах је цар једини.

Алах јој указао самилост своју!

Алах ме је/спасао/поразио/сачувао.

Алах ме чувао од таквог потхвата.

Алах ме учувао да се мешам у оно што није мој посао!

Алах ме шаље теби у помоћ!

Алах ми је дао главу на своме месту, а у глави памет.

Алах ми је допустио.

Алах ми је сведок.

Алах ми те чувао!

Алах му је — белег дао!

(Каже се за оног обележеног физичком маном, слепог, нпр.)

Алах му је досудио безбедност.

Алах му се смиловао!

Алах му ускратио благослова.

Алах нам дао да такве ноћи никад не искусимо!

Алах нас чувао и саклонио!

Алах нека буде бранич живота.

Алах нека излије своју милост и дарове своје на тог и тог.

Алах нека је с тобом!

Алах нека ми је јемац.

Алах нека ми опрости.

Алах нека на тебе проспе своју штедрост.

Алах нека отклони далеко од тебе сваку бригу, сваки јад, сваку патњу.

Алах нека порази варалице и смути Нечастивога!

Алах нека ти да светле дане!

Алах нека ти је у помоћи.

Алах нека ти своје дарове повећа.

Алах нека ти укаже благослове своје!

Алах, нек му је дика, боље зна.

Алахово име над тобом и око тебе!

Алахово милосрђе! И сви његови благослови!

Алах одстранио зле очи од тог и тог.

Алах омео и сатро жене без разбора!

Алах пак боље зна но и један створ људски!

Алах подарио победу томе и томе.

Алах подржао, Алах учврстио царство твоје и царовање.

Алах поразио Нечастивог!

Алах продужио живот том и том.

Алах сам зна број!

Алах се смиловао над онима који заслужују самилост!

Алах се смиловао на њ!

Алах смео и сатро Нечастивога!

Алах спустио на те благослове своје.

Алах те благословио и благословио ти и оца и мајку и род од кога крв вучеш!

Алах те благословио и у благодет своју овио!

Алах те/видео/наградио/поразио/ сачувао.

Алах те сачувао за срећу која те чека.

(Алах те (у)чувао)у свом милосрђу.

Алах ти био у помоћи.

Алах ти вратио!

Алах ти дао заборава у твојој жалости.

Алах ти подарио дуг/век/живот!

Алах ти продужио дане!

Алах уклонио сваку несрећу са главе.

Алах ће вас имати у виду за тај севап!

Алах ће знати од тебе да потражи рачуна.

Алах ће ми опростити.

Алах ће нас наградити.

Алах ће те обештетити!

Алах ће то боље знати!

Алах умножио век том и том.

Алах умножио своја доброчинства над вашим главама!

Алах умножио своје благодети над главом тог и тог.

(Алаху слава) и хвала!

Алаху хвала!

Алах цару био склон и благосклон!

Алаше драги!

Алаше, на висини!

Ал' да видиш/јада на невољи/чуда великога!

Ал' ево нам зле узданице!

Ал' је женска страна страшивица, страшивица свака од пашчади.

Ал' не чујеш, ал' хабера немаш?

Ал' 'оћеш јајца од комарца!

Ал' тако ми моје вере тврде!

Ал' чујеш, али и не чујеш.

Ал' џабе!

Али/авај/врага/(гле)чуда/дедер/ добога/ето/јест/ој/хоћеш!

Ама/баш ништа/бог с тобом/макар!

(Аман)/бре/брате/заман!

Ама не.

Ама ни најмање!

(Аман мало), ако Бога знадеш!

Аман, ти и Бог!

Ама' човече!

Амдурила!

(Хвала Богу!)

((Амин) Боже), амин роду моме.

Амо дере.

Ана Марија пречиста, која си безгрешно занела.

Анатема га било!

А не, ама никако.

А не бој се за то, ако Бог да.

А не знаш ли.

А, не лудуј.

Аој, цуро!

Ао мене, и до Бога мога!

Ао њему до Бога милога!

Аох, леле/моја дико!

Арам да ти буде, мајчино млеко што си попио.

Арам ти и катран било!

Аратос те било!

(Ђаво те однео.)

А сад, мили, помози нам, Боже.

Ас из рукава.

А тако ме не родила курва.

А тако ми/Бога великога/моје вере тврде.

А тако ти Бога јединога!

А ти вуче, од горе ајдуче!

А ти остај!

А ту ли си.

Ах, (велики Боже)!

Ах, Господе!

Ах, до Бога!

Ах, жив ти зет!

Ах, јади моји.

Ах, мили Боже и драги!

Ах, (мој) Боже благи!

А хоћеш и на срамоту, ако нећеш на лепо!

А шта има боље него кад храна хода на ногама покрај тебе!

А шта је лепше од славе Божје и од вечере с правдом стечене?

Аште Господ љубит кого, того наказујет.

Б

Бабајко наш!

(Бабускеро) одвратна!

Бадава (је).

Баксуз бабо!

Баксузе са лицем од катрана и смоле!

Батина је из Раја изашла.

Бах!

Баци своју част под ноге.

Бацио око на (ту и ту).

Бацити на колена.

Баш сам зле среће.

Баш се огладни кад луташ шумом.

Баш си прави тупан!

Баш ћу поћи, да нећу ни доћи.

Бе ајде, море, не лудуј!

(Бе аферим), чоек од чоека!

Беда и немаштина не чине људе бољима већ их, напротив, кваре, а понекад и упропашћују.

Бе деде.

Бедне варалице!

Бедни/лажљивче/црве!

Бедниче!

Беже, колико их само ноге носе.

Бежи док не буде касно.

Бежи како горско зверче.

Бежи куд те (твоје) очи воде.

Бежи кући колико те ноге носе.

Бежи ми испред очију!

Бежи одавде што те ноге носе!

Бежи с' главом без обзира.

Без ближњега својега и без људи нема ништа.

Безбожник!

Без бриге, лако ћемо.

Без жене је празна кућа домаћинова.

Без заклетве до камена.

Без знања нема мишљења, без мишљења нема знања.

Безначајан човек се узрујава и око најобичније ситнице.

Без муке нема науке.

Без одлучности нема успеха.

Без по бриге.

Без погреба се не може.

Без позива људи долазе.

Без рада нема благостања.

Без растанка нема ни састанка.

Без све шале.

Без судњега дана нема смрти, па нек' прича куј шта 'оће.

Без суца игра невесела!

Без чаролијских заклињања, без појања, знања и икаквог образовања, жене су кадре у трен ока да преваре човека који је сама ризница знања.

Без части ми не вреди живот.

Бела срећо моја!

Бел' пет'л, црн газда.

(За белог се петла у Лужници верује да је весник смрти.)

Белу браћу не краси милосрђе.

Бе, не лудуј.

Бео као/креч/монахињино дупе.

Бери кожу на шиљак!

Бесан/до зла бога/као дивља мачка/ као сотона.

Бестидни бедниче!

Бестиднице!

(Бестрага) ти глава.

Беспослени и лакомислени људи свагди има.

Бива што и не сме бити.

Бијен небијеног носи.

Бик се не може тек тако застрашити.

Била би црна штета.

Била мајка блажена која те је породила.

Била ти срећа.

Било би велико зло немати закон у земљи.

Било вам на здравље.

Било и вама тако; гледали једно у другоме све!

Било и прошло.

Било је, и није било ништа.

Било јој срећно!

Било како/било/му драго.

Било му је ко црњи дан кад о поноћи пролази поред гробља.

Било не поновило се.

Било сад или касније — исти је ђаво!

Било ти мило ил' не било.

Био не био.

Био са срећом!

Би по души.

(Кад некому нешто одговара.)

Бирај кога тебе драго.

Бирај што ти душа жели!

Бисмилах!

Бистар као/планински поток/ пчелица.

Бистра памет више вреди него велика снага.

Бити генерал након битке, најокрутнија је повластица.

Бити ковач своје среће.

Бити употпуњен у души, то је пут мудраца.

Биће блага колико ти драго.

Биће восак у вашим рукама.

(Играће онако како кажете.)

Биће како/бог да/треба.

Биће ти/за душу/с благословом.

Бићеш несрећнија од икоје кучке!

Биће што има да буде.

Бићу ти послушан у свему што будеш мислио и наредио.

Би што би.

Бдиј над сопственим мислима.

Благи боже.

Благи воњ добрих људи путује чак и уз ветар.

Благи су ветрови оном ко иште морални ред.

Благ је Бог.

Благо брату код брата рођена, и синовом код свог родитеља.

Благо брату који разум'јева.

Благог појма немам.

Благодарећи/Алаху/Богу.

Благоизволевај.

Благо као груменчић дође, као прашина оде, а човека само растужи.

Благо клизи ко песак кроз прсте.

Благо мајци која те родила.

(Благо мене)/до Бога милога/и до Бога мога.

Благо мене/јутрос и дов'јека/од сад довјека!

Благо... може лако сваког занети, па макар он то крио.

Благо моје.

Благо нама, наше сунце јарко.

Благо оној која ће га узет!

(Каже се за изврсна младића.)

Благо оној сеји, која има брата!

Благо оном брату, који има сеју!

Благо оном брату ришћанину кој' целива и прилог придаје, прилог даје, и очима гледи!

Благо оном који има кога!

Благо правди на суду страшноме!

Благо сестри!

Благо си га мени.

Благосиљај Алаха!

Благословена била недра која су те млеком подојила.

Благословена била смрт која ће ме ослободити живота препуна претешких јада и невоља!

(Благословен био) Алах (на веки векова).

Благословен био/данашњи дан/час твога доласка међу нас!

Благословен буди!

Благословен да/је отац који те родио/ти је данашњи дан!

(Благословен нека је Алах) који ме је метнуо на твој пут.

Благословен нека је Наградитељ!

Благословен нек је овај дом, кад угађа тако госту свом!

Благословен овај дан!

Благослови, боже.

Благословило те небо.

Благослов и мир Алахов нека су с њим!

Благослов и молитва сашли на господара нашег и врховника.

(Благослов'те ме), не прокун'те ме!

Благослов је у Божјим рукама.

Благослови ме да идем.

Благослов нека те прати!

(Благо тебе), мори аго, кад не смем да ти речем да лажеш!

Благош мени данас и довека!

(Блажена била) утроба која те је занела!

Блажена да је Марија, Богомајка нам пресвета!

Блажена мајка твоја, која те је породила.

Блажене нека су очи које вас виде!

Блебећи ти само!

Бледа као смрт.

Блиста од лепоте.

Бљује отров попут кобре.

Бог а Божја вера.

Бога и тебе хвалимо.

(Бога ми)/једнога/мога!

Бога молећи.

(Бога му)/божјега/његовог/пољубим.

Бога ради.

Богаташи као богаташи, срца немају.

Богаташи не знају шта је беда.

Богаташи никад нису добронамерни према сиротињи.

Богаташи су често такви — охоли и шкрти.

Богате невесте не расту као гљиве после кише.

(Бога ти)/вишњега/једнога/пољубим!

Богат као краљ.

Богатство доноси много невоља.

Богатство и племенитост не иду заједно.

Богатство је лепо, али је слобода још лепша.

Богатство не краси човека.

Богатство рађа похлепу.

(Богатство се стиче и растиче.) Али знање које се стекне — остаје увек имање.

Богатство се стиче лажју и неправдом.

Богатство треба паметно трошити.

Богатство уништава неумне, ако се не посвећују другој обали.

Богатство у рукама добра човека на добро је свима, као плодна воћка која рађа усред села.

Богатство човека чини снажним, богатство га чини ученим.

Богатству дарежљивих нема краја.

Бога хвалим, Господа и Свету Мајку Марију.

(Бог би (га) знао)/како.

Бог би дао, да би добро било!

Бог би то требао знати.

Бог брине за будале.

Бог вам дао/лака пута/рајско насеље!

Бог вам добро дао/помогао.

Бог вас/благословио/не видио/не убио/пратио/удостојио/чува.

Бог га/видео/погледао/клео/чувао.

Бог годио и Бог догодио.

Бог да га убије!

Бог даде.

Бог да живи тога и тога.

(Бог дај буди) господину!

Бог даје хлеба онима који немају зубе.

Бог дај тебе.

Бог да ми (душу) опрости.

Бог дао вазда добар час (теби).

Бог да прости ко га је родио.

Бог да/те види/прави кмета у село/сачува!

Бог дô добро.

(Бог зна)/како/ко/где/докле/зашто/ када/како/колико/све/шта (је)/шта му је било!

Бог и Божја/вера/душа.

Бог им дао здравља и весеља.

Бог им дао мира, ако мира уопште има игде у универзуму.

Бог им добро дао.

Бог им милост подари.

Бог и пут.

Бог и срећа ће данас помоћи.

Бог и судбина су ми помогли.

Бог их клео!

Бог је/благ и крепак/велики/добар.

Бог је добар, али мораш и ти запети и потрудити се ако хоћеш да ти Бог помогне!

Бог је добар, даће Бог!

Бог је занемарен.

Бог је и над тобом и нада мном.

Бог је мене теби поклонио.

Бог је милостив.

Бог је мој/отац, мој сродник, мој брат/пријатељ одувек.

Бог је моћан и мудар.

Бог је њу умудрио и наша јадна сиромаштина.

Бог је оно/из чега извиремо/у шта увиремо.

Бог је/племенит/само један/сведок/ свемогућ.

Бог је све одредио, анђели свети његови.

Бог је створио време, а човек журбу.

Бог је убио, па је то проклето.

Бог је уз нас.

Бог је умешао своје прсте.

Бог је у помоћи ономе који страда.

Бог јој дао вечни мир и покој.

Бог јој се смиловао.

(Преминула је.)

Бог јој свакога добра дао.

Бог још никога није сасвим напустио.

Бог ли је дао.

(Богме)/ето ме/зло по мене!

Бог ми дао у рају весеље, а осталим здравље и весеље!

Богме/мрети ваљаде/неће бити добра!

Бог ме убио.

Богме хоћу.

Бог ми (вас) помого.

Бог ми је дао.

Бог ми је сведок.

Бог милостиви с тобом.

Бог (ми) с тобом (био)!

Бог му даде, срећа му донесе.

Бог му дао души спасеније! Нама, браћо, здравље и весеље!

Бог му дао у рају насеље! Нама, браћо, здравље и весеље!

Бог му душу благословио.

Бог му је једини сродник, а пуки случај му је хранитељ.

Бог му не дао милости.

Бог му никаква добра не дао.

Бог му/помогао/руку водио/се смиловао/среће дао/упокојио душу.

Бог нагрдио тебе.

Бог нам је дао радост на место бриге.

Бог на помоћ!

Бог нас благословио.

Бог неба не жели да понижавамо сиромашне.

Бог нека благослови оне који долазе добрим људима.

Бог нека/благослови твоју руку/вам плати.

Бог нека ми је милостив.

Бог нека ми/опрости/помогне.

Бог нека му/на добро окрене/чува вечну душу.

Бог нека нам је/милостив/свима у помоћи.

Бог нека се смилује.

Бог нека те/благослови/чува.

Бог нека ти опрости.

Бог нек је с онима што не знају!

Бог нек ми је на помоћи.

Бог нек ми помогне.

Бог ником дужан не остаје.

Бог овде био.

Богови и људи имају различите судбине.

Богови и срећа напуштају само оне људе и народе који нису у стању да се побуне против недаћа своје судбине.

Богови напуштају само оне који имају робовску душу.

Богови не журе са осветом.

Бого вољени.

Бог одлучује о победама.

Бог од срца дао.

Богом/брате/брат да си ми.

Богом брате, вишњим Богом и светим Јованом!

Богом братимити.

Богом вас великијем кумим.

Богом дано.

Бого/мили/мој.

Богом/побратиме/посестримо.

Богом се куну.

Богом/сејо/теби.

Богом ти се кунем (праведним).

Богородица нека ти да среће у свако доба!

Бог па ти.

Бог/помози/са вама/сам би га знао.

Бог сам знаде је ли тако било, а ми, браћо, да се веселимо!

Бог сам(о) зна (како).

Бог с вама.

Бог све види.

Бог се брине за будале!

Бог се смиловао.

Бог све доведе на своје место пре или касније.

Бог свети зна.

Бог с тобом.

Бог те благословио.

Бог те здраво и мирно носио, од душманске руке заклонио.

Бог те казнио/клео/мазо/наградио.

Бог те /не повратио/не убио/ обрадовао добром/осетио!

(Бог те пита) колико/кад/шта све.

Бог те створио!

(Бог те убио), ти горице црна!

Бог те у(не)срећио!

Бог те упутио на мене.

Бог те чувао.

Бог ти био на помоћи!

Бог ти га зна.

Бог ти дао/добар дан/дуга живота/ здравља/покоја очевој души/и срећу, и здравље/снаге!

Бог ти/добро дао/опростио/очи ископао/памет дао.

Бог ти помаже, јер га се бојиш и јер га штујеш и слушаш.

(Бог ти помогао) кад си нам друг!

(Бог ти простија) грихе.

Бог ти сваку срећу уделио!

Бог ти среће дао!

Бог ти стару не убио мајку, која те је такога родила.

Бог ће вам (добро) платити.

Бог ће (га) знати.

(Бог ће дати), једини, и Света Мајка Марија.

Бог ће дати, па ће добро бити.

Бог ће им душу примити.

Бог ће ме вазда штитити, по дану, а и ноћима.

Бог ће ми/место тебе платити/ помоћи.

Бог ће нам (греха) опростити.

Бог ће нам дати да нам буде доста.

Бог ће нас штитити.

Бог ће сам знати.

Бог ће те благословити!

Бог ће ти за то/платити/помоћи.

Бог ће ти судити.

Бог ће уредити.

Бог убио и старо и младо, ко раставља и мило и драго.

Бог убио мајку твоју!

Бог убио сваког ришћанина који држи веру у Турчину!

Богу вама.

Богу душу давам.

Богу иза/кљакавих ногу/леђа.

Богу и светом Патрику фала.

Богу на славу и с дужним поштовањем за људе.

Богу није ништа тешко да дā.

Богу се (по)моли.

Богу се то не би свидело.

Бог услишава молитву покорницима и покајницима.

(Богу хвала) да сте/ту/на томе.

Бог, што нам душе поклони, заштиту нама пружиће.

Бог што небом управља, за све ће теби платити.

Бодљикавој крави не да Бог рогова.

Боже благи!

Боже, Боже!

Боже, вазда ми помози!

Боже ваљани.

Боже, велика је твоја воља!

Боже вечни и пресвети оче!

Боже дај милости!

Боже/драги/истинити!

Боже који нас све браниш!

Боже, ко тражи, ти му и даш.

Боже ме/опрости/саклони/сачувај.

(Боже мили), гди ћу погинути!

Боже мили, жал ти му је било!

Боже мили и Богородице!

Боже мили, који свашто даваш!

Боже мили, на свему ти вала!

Боже мили, срца слободнога.

(Боже мили, чуда великога), зла погледа у добра јунака!

(Боже милостиви), нека је с нама име Твоје.

Боже милостиви, самилосни, нека је с нама име Твоје!

Боже ми опрости.

(Боже мој)/Боже/вољани!

Боже, молимо те!

Боже нам помози.

Боже, нека је с нама име Твоје!

Боже, не поменули се.

Боже опрости и свети Лазаре.

Боже/помилуј/помози/саклони!

Боже створитељу!

Боже, тебе се молимо.

Боже, теби је знано!

Боже/теби фала/фалимо те!

Божио је.

(Кад неко некоме назове Бога.)

Божја вера тврда.

(Божја (је) воља) тако одредила.

(Божја дела су велика.) Највеће његово дело је живот на земљи.

Божја забит.

Божја је милост велика!

Божја казна и проклетство Мухамедово нека стигне свакога ко још за свог живота подели и поклони иметак синовима!

Божјак који завиди другима никада неће стећи душевни мир.

Божја кућа је то, не улази се кад ко усхте!

Божја молитва и мир нек су с тобом!

Божја помоћ зелено езеро!

Божја помоћ у свакоме послу је добро дошла.

Божја/правдо/створења/ти вера.

(Божја (ти) помоћ), моја кућо вечна!

Божје се ником узети не да!

Божји/госте/суд.

Божји ти поздрав!

Божји човече!

Божјом/вољом/силом.

Божју ти веру дајем.

Бојиш ли се још кога до бога?

Бојна браћо!

Боктепита где.

(Болан) здравог носи.

Болесне протуве.

Боли као/враг/сам ђаво.

Боли ме дупе.

Болна би уста јела.

(Колико је добро.)

Болно је видети што је неугодно.

Боља је добра штедња него рђаво течење.

Боља је и срећа од цара!

Боља је мудрост од снаге и величине.

Боља је правда него кривда!

Боља од хлеба.

Боље вас дочекали!

Боље гробом него сиромахом.

Боље да јастреб влада окружен гусанима, него гусан окружен јастребовима.

Боље да ме је тог тренутка сто муња спалило.

Боље да претекне него да нема.

Боље да су ми очи слепе остале.

Боље злато и поиздерато, него сребро изнова ковато.

Боље је бити и глуп него непоштен.

Боље је бити опрезан, него после кајати се.

Боље је да човек из дубине земље буде уздигнут до сунца, него да с неба падне на земљу.

Боље је делати него скрстити руке.

Боље је десеторицу кривих не казнити него једног невиног осудити.

Боље је добро, него лепо.

Боље је живети сам: с неумнима нема друговања.

Боље је живети у домовини у невољи, него ли у задовољству у туђини.

Боље је и бити евнух него јурити туђу жену.

Боље је и живети на милостињи, него уживати у имовини отетој од других.

Боље је изгубити и око, него живот!

Боље је имати паметна непријатеља, него глупа пријатеља.

Боље је и ћутати него причати лажи.

Боље је и удовац бити него с ђаволом живети!

Боље је један дан живота човека врла и мисаона него стотину година човека опака и необуздана.

Боље је осветити пријатеља него за њим жалити.

Боље је радити него просити.

Боље је с истином изаћи на сунце.

Боље је убити оца рођеног, брата, друга па и сина, него допустити да то они учине.

Боље је часно подлећи него живети под срамотом извршена нечасног дела.

Боље кракат него сакат.

Боље нам је погинути, нег' срамотно данас побегнути.

Боље на поду хркати, но напољу шмркати.

Боље радост него богатство.

Боље — свак за себе.

Боље се пролази са добрим пријатељем који је заспао са главом положеном на кревет у пламену, или који је од змија начинио свој кревет, него са оним који је овисник о злу.

Боље спретан кракоња, него невешт млакоња.

Боље старцу под брадицу, но младому под тољагу.

Боље те(бе) нашао.

Боље ти је изгубити главу, него своју огрешити душу.

Боље ти је бити/богат него сиромах/паметан него глуп/сит него гладан.

Бољи је аз’р петал у Гилане, се ћуран у Доброчане.

Бољи је један дан човека мудра и мисаона, него стотину година човека неука и необуздана.

Бољи је један дан човека чврсте снаге, него стотину година човека беспослена и слаба.

Боме.

Борати.

(Ма немој, Бога ти.)

Борје на врху планине добро познаје гласове зоре.

Браде ми ваше.

Брајкане мој.

(Брајко) мој.

Брак ти био благословен!

Брале!

Брани нашу земљу не за злато, не из користољубља, већ због части и јуначке славе.

Брата ми рођена!

(Братац) мој.

Брат брата на мејдан зазива.

Брате/драги/мој/рано/рођени/ слатки!

(Братимим те) Богом истинијем.

Брат сестру сестром не дозива.

Братска/дико/главо/хвало!

Братско крило!

Брат стечен у пријатељским и мудрим разговорима дражи је од брата по млеку.

Браћа ваља да се браћи нађу, а пријатељ пријатељу.

Браћи је место једном уз другог!

Браћи леле!

(Браћо моја), ако Бога знате.

Браћо моја/драга/и дружино драга.

Браћо нерођена, нерођена, као и рођена.

Брацка те убила!

Бре/Бога ми/брате/бре!

Брег се не обазире на то што пас лаје на њега.

Бре/курва му стара мајка била/не лажи/не преши.

Бре Турчине колико је сати, дошло време да се зајам врати!

Бреца се ка' пујак на мрзлем гомнету.

Брже–боље.

Брже да си!

Брже извршење но заповест!

Брже од добре воље.

Брже ћу урадити то и то него што ћеш пронаћи гузу на интернету.

Брз као/мисао/муња/светлост.

Брзином/ветра/муње небесне.

Брини се за душу своју праисконску.

Бритка ми сабља не рђала!

Бритка сабљо!

Бришем као мећава.

Број им се не зна.

Број храброст туче.

Бруко и срамото!

Бубашваба ти дабогда мајку ошвабила, а мајка ти је чифте опаучила!

Будала која нема памети, направиће себи више штете него што би могао најзаклетији непријатељ.

Будала не зна када почини зло дело.

Будаласта главо!

Будаласти сине оца свога!

Будала ће и крај реке умрети од жеђи.

Будале без схватања сами су себи најљући непријатељи.

(Будали ни злато не може да помогне), а паметни ће и без злата беду отерати.

Будало (ни)једна!

Буде ли ми таква судбина (учинићу то и то).

Буде ли по вољи, Светоме Оцу на небу.

Буде ли суђено.

Буде ли тешких дана, свет ће бити — пун душмана!

Будеш ли мушки испуњавао обавезе, сматраће те за доброг човека.

Буди без бриге.

Буди благословен!

Буди бог с нама.

Буди добродошао у овај дом!

Буди ми весела!

Буди ми здрава, срећна и дуговечна!

Буди (ми)/здраво/поздрављен/ срећан!

Будимо у одлучности све упорнији, у одважности све срчанији и у храбрости све смелији, уколико наша снага буде опадала.

Буди мудар.

Буди паметан и послушај мој савет.

Буди поздрављен!

Буди Српству данас у помоћи!

Будите ми данас у невољи, данас мени, ја ћу сутри вама.

Будите сви здрави, и честити!

Будите уточиште самих себе.

Буди чврста као камен.

Буди правичан!

Буди свагда веран и частан.

Буди скрушен пред Алахом.

(Буди срећан) и задовољан.

Буд'те душе благотворне.

Буди ти знано.

Буди човечан!

Будите ми срдачно поздрављени!

Будите увек пристојни и добродушни, па ће вас стално пратити срећа.

Буди частан у свима својим поступцима.

Букване над букванима.

Буре без дна.

В

Вади кестење из ватре.

Важније је ваљаним понашањем непријатеља обрлатити, него осигурати приврженост пријатеља добрим поступцима.

Важније је имати духа и памети макар у сиротињском оделу, него се разметати својим богатством.

Важно је да правда буде на мојој страни.

Вазда добра срећа с тобом буди.

Вазда мила Богу била.

Вазда среће имао!

(Ваистину), моје чедо драго!

Вај Богом вам.

Вајме мене.

Вако било свакоме јунаку који свашта љуби својој каже!

Вако–‘нако.

(Вала Богу)/вала јединоме/на његову дару!

Вала и јес’.

Валај, брате!

Ваља добро промислити пре него што се почне делати.

Ваља за ришћанску веру умрети.

Ваља избегавати непотребна дела, лоше пријатеље и опасног суседа.

Ваља ићи мејдан делити.

Ваља ми сазнати.

Ваља најпре имати ’тице у рукама, па онда и’ продавати.

Ваља на мејдан изићи, за ришћанску веру умрети.

Ваљано не раде две ствари у исти мах.

Ваља поћи на слепо, право куда очи воде.

Ваља се мучити да се овога краткога века поштено живи.

Вама желим добро здравље и срећу у куће и у државе.

Вама на част домаћине!

Вамо–тамо.

Ван себе од радости.

Ван сумње сваке!

Варалицу треба тражити у љубазном човеку; ако је тамо, то је ипак отров.

Варошка краво!

(Ако је пастир не дотера, не зна сама да нађе кућу.)

Вас, људе, често завара ваша самоувереност.

Ватром изгорела живом!

Ватро, спали ме!

Ваш довека остајем!

Ваше незнано благородство.

Ваше речи су за мене закон.

Ведри и облачи.

Ведрина је мати свеколике среће и пресреће.

Везе врзино коло бриге.

(Хода укруг.)

Везе на вагоне.

(Прича, не престаје.)

Век и амин.

Велика душо света.

Велика је греота без нужде дирати животињу ни криву ни дужну.

Велика је снага очинске љубави.

Велика музика не улази у ухо сељацима.

Велика нам је туга досуђена да морамо да делимо несрећу.

Велика несрећа нагна човека и за сламку да се ухвати.

Велика шкртост и љубав према богатству воде у смрт.

Велики Алах ми је сведок.

Велики Алаху.

Велики грех учини човек кад прекрши задату реч.

Велики је Онај који је такву створи!

Велики ли је Алах који је створи!

Велики ли је Господ који га створи (а Онај ко га створи најлепши је!).

Велики харачи — тешке сузе сиромашке.

Велики човек не губи присебност у невољи.

Велик као живот и двапут згоднији.

Велик ли је Створитељ, а Створитељ је најлепши!

Велик нека је Творац!

(Велико ти хвала) на добрим речима.

Велики као јаблан.

Величина знања састоји се у томе да се оно не може ни изгубити ни потрошити. Свако друго богатство није истинско богатство човека.

Величина пристаје само Богу.

Вера ми жива.

Вера моја/и тако ми Бога/тако ми помогла!

(Вере ти) кажи ми, рад сам знати!

Веруј Богу.

Верујем само у оно што видим.

Верујем у Алаха и његовога Пророка, који нека буде благословен и сачуван од Алаха!

Верујем у Бога и његова Посланика, благословио га и чувао Бог.

Веруј мени.

Вера га убила!

Вера моја/мене не убила/тако ми помогла!

Верна главо!

(Веро моја) и неверо.

Верујте да су гмизавци разумнији од свих вас који живите на сувом.

Веру ти/и Бога/тврду задајем.

Веру у те имамо.

Весела као да јој је све потаман.

(Весела му мајка/мати), њему мајка, а мене дружина!

Весела пијанка која пружа уживање не зависи од чаша и боца.

Весела ти дружина.

Весела ти наша царевина!

Весела шала је прави одмор срцу.

Весел, Боже, сву дружину редом, ову овђе и другу осталу!

(Весел буди) и весела ти дружина!

Веселио му Бог кућу и ваш дом!

(Весели се), весели ти пријатељи.

Веселите се сви около, веселио ви Бог велики.

Весело гледај децу која те хватају за руке!

Весео као/дете на Божић/морнар на одсуству/цврчак на огњишту.

Весео човек је увек и штедар.

Ветар доноси и срећу и несрећу. Без њега се не може живети!

Ветар има оштар зуб.

Ветар ми је за петама.

Ветрови чула спремају бродолом духу.

Веће благо — већа главобоља.

Већ те моје очи не виделе!

Већ ти проста моја крвца била!

Већ ће се показати шта можеш и умеш.

Вечерњи бес остави за јутро.

Вечна да је хвала ономе што догађаје мења по својој вољи.

Вечност и један дан.

Вешала му не гину!

Вештина се види на делу.

Видео ти Бог велики!

Видети значи веровати.

Видећемо ко је вера, ко ли је невера.

Видећемо ко ће последњи да се смеје.

Видећеш (ти) свога Бога!

Видех да памети немаш.

Видим, нисам слеп!

Видиш ли зло или добро, све окрени у своју корист.

Види врага.

Видите ли, Бог вас не видио!

Види шта чини судбина.

Вила у јад!

Ви можете, и Бог вам је дао.

Вино без свирке губи пола од своје благородности.

Вино је свакој болести лек.

Вино пити, весел бити.

Вино попиј, а на част ти пехар!

Винуо се у висине на крилима својим.

(Мисли се на анђела Џибрила.)

Ви орјатско сте колено.

(У смислу издајници, кривоклетници.)

Ви сами сте господари себе, ви сами сте уточиште себе, стога кротите себе као што коњар кроти племенита коња.

Виси у ваздуху.

Висок/до облака/као планина.

Високо ја захваљујем.

Високо седи, далеко види.

Високо хвала.

Ви старији сносите одговорност, али ће и нас млађе питати.

Ви сте црна образа.

Више ваља веровати очима него ушима.

Више вреди лукавство него велика снага.

Више глава више зна.

Више здравља свому дому.

Више је но лудост не умети разликовати добро од зла!

Више му не знам стрва ни јава, смрти ни живота.

Више не премишљај.

Више се мудрости може наћи у дивљим брдима него у ма коме градском судији.

Вишњега Бога мољаше.

Вишњем се Богу предаде.

Вишњим Богом и светим Јованом!

Владај својим/језиком/телом/умом!

Владање жена збуњује и оне који упознаше истину и који умеју ваљано да разлуче патњу од ужитка, победу од пораза, живот од смрти.

Владарева реч се далеко чује, а још даље стиже.

Владаоче правоверних.

Властите грешке је тешко уочити.

Властитог себе победити боље је него све друге.

Вода га однела!

Вода, иако врела, и даље гаси ватру.

Вода коју крава пије, претвара се у млеко; а вода коју пије змија претвара се у отров.

Вода ми је паре донела, нека их вода и однесе.

Вода ми је ударила на уста.

Вода пролази, али никада не оде.

Вода трули, када стоји.

Вода ће из тестије лако истећи, али ју је тешко касније покупити.

Воде бистровиде!

Води рачуна о/врлини/свом добром гласу.

Водити људе напред говорима који су направљени да би их задовољили, зове се улизивање.

Водо/валовита ладна/поносита/ силовита.

Војник који жели да освети војводу, не сме се колебати ни жалити живота.

Војска без вође је изгубљена.

Војска је за многе добра школа.

Воли да једе, а неће да ради.

Волим, брате изгубити главу нег' љубити свој земљи душмана.

Волим злату за малу дерату... него сребру изнова ковату.

Волим и да нестанем са овога света, неголи да (учиним то и то).

Волим и живот да изгубим но да урадим то и то.

Волим и смрт но такав живот.

Волим неправду трпети, него ли је чинити.

Волимо своју децу, браћу и другове, а ипак их ваља напустити када се почну подавати непромишљеном пороку.

„Волим те“ — тако је кратко, а ипак тако је тешко рећи.

Воли тог и тог као зеницу ока свога.

Воли то као гладан ваљушке.

(Вољан буди)/говорити/на беседи!

Воља твоја!

Воља ти хоћеш, воља ти нећеш.

Вољом/Алаха/и писаном одлуком Алаховом/Одређења/судбине.

Врага!

Враг би (га) знао/(када)/како.

Враг га/изио/однео.

Враг нек носи све што је било!

Враг однео шалу.

Враг те/неће/однео!

Враг ти матери.

Враг ту има своје прсте.

Враг узео то и то.

Врагу је дај.

Врана му је мозак попила.

Врата наше куће биће ти увек отворена.

Врати се амо Бога ти милога!

Врати се крилу земље, матере наше.

Вратићу ти мило за драго.

Вратнице ти се трњем затровале.

Врат/скршио/сломио!

Вредан је удивљења онај ко снагом воље влада над својим чулима.

Вредан човек савладаће свако зло, али од лошег суседа горег зла нема.

Вреди колико зрно грашка.

Време брзо истиче.

Време губит не треба!

Време дође — ваља умирати.

Време зацељује ожиљке сваке ране.

Време иде.

Време је/злато/јаче од нас.

Време је/коса која покоси све што створимо/пред нама.

Време лети.

Времена се мењају, свет се усавршава.

Време није, нити може бити.

Временом све истине на видело излазе.

Време пролази тако брзо!

(Време ће рећи) ко ће од нас двојице преживети да другоме ископа гроб.

Врећа нашла закрпу.

Ври као у мравињаку!

Врлина је као цвеће: може да расте и у корову!

Врлине су праве врлине само за оне способне да их цене; када дотакну оног ко је без врлине, постају мане.

Врлини добрих пропаст никад не прети.

Врло добро (моје), боље бит' не може.

Врсни свекре!

Вук длаку мења, али ћуд никад.

Вук на вука ни по ноћи неће, ама хоће јунак на јунака.

Вук разјапљених чељусти.

(У смислу: узалуд се нечему надати.)

Вуци се одавде!

Вуци те/појели (дабогда)/ујели.

Вуци ти кости глодали!

Вуците ми се испред очију!

Вуче га за нос.

Вуче ђавола за реп.

Вучем се ко пребијена кучка.

Г

Гади ми се и кад помислим на њ!

Газда без гаће.

Гази тихо ко сенка.

Гвожђе је усијано.

(Ситуација је достигла врхунац.)

Гвожђе се кује док је вруће.

Где би пијанац могао да слуша шта му други збори?

Где двоје једе, ту је и трећи сит.

Где зид дижу — среће није!

Где има бриге, ту најлакше дође напаст.

Где има дима има и ватре.

Где је ко у стању да се бори противу судбине и њених пресуда?

Где је напаст — бежи.

Где је пут којим још нико није прошао?

Где је удавача, тамо је и просилаца.

Где лаж руча, ту не вечера!

Где недостаје вере, помаже лукавство.

Где не можеш да пронађеш изврсност која цвета, али само за пролазни тренутак? Човека украшеног трајним достигнућима, међутим, тешко је пронаћи.

Где погледа, онде не промаша.

(Мисли се на пушку.)

Где се десна и лева страна не разликују, тамо нема места за разумна човека.

Где се може пронаћи срећа у уживању, а да је нешто не поквари?

Где се не може победити мачем, побеђује се умом.

Где си видео да ружа цвета кад јој није време?

Где ти је преша?

Где то има да жена буде милостива и нежна према туђој деци?!

Где треба, ту си се и намерио!

Где ће ми савест?

Где ћеш сакрити камилу под мостом!

Глава господара о верности слуге стоји.

Главит јунак свакој ману нађе.

Главом и брадом!

Главу бих дао (да урадим то и то).

Главу не дигао!

Гладан као/вук/козак/пас.

Гладан човек почини свакојаке грехе да дође до хране.

Глад гони на рђава дела.

Глад и курјака из шуме истера.

Гладноме није до рада.

Гладноме се и помије могу учинити као рајска храна.

Глад очију нема!

Глас народа, глас бога.

Глас о лепоти не зна за границе.

Глас ти виле однеле!

Гледај право и не плаши се.

Гледај своја посла!

(Гледај смрти у очи) мирно и срчано.

Гледај стаса и образа, с ким ћеш, брате, века вековати.

Гле невоље!

Гле ти/пасјег накота/чуда!

Глога ми.

Глув ко топ.

Глуво доба.

Глупак не воли паметног, сиромах оног који се обогатио; порок не воли врлину, као што блудница не воли стидљиву жену.

Глупак никад неће постати паметан.

Глупаку је опасно давати савет.

Глупа тука.

Глуп као/ноћ/тоцило.

Глупо јарчево мудо.

Глупост је наша сестра.

Гнусна бабускеро!

Гњавим га као змија жабу.

Говњиви размаженко.

Говоре, а Алах то боље зна.

Говоре ми људи.

(Говори), говорио са прстом!

(У смислу: дабогда занемео.)

Говори истину.

Говорити неистину велики је грех!

Године иду.

Године свакога окрзну: младоме додају, а староме одузму.

Го као прст.

Го као што га је Господ створио.

Голем си аљабак.

(У смислу: не зна шта ради.)

Голих ноката на ледини.

(Голубице моја) лепа!

Гољо покварени.

Гори као на ватри.

Гори у паклу.

Госпе ми.

Господарице моја!

Господару/васионе/од Бога.

Господ би њега казнио.

Господ га тиме награди.

Господ даће, Велики, на небу који столује.

(Господе) Боже (мој)!

Господе имај милости за моју душу.

Господе, оно што ми је исписано на челу, Бог ће ми већ показати.

Господе Саваоте, кроз шта човек мора све у животу да прође.

Господе, у име Твоје и с поуздањем у Тебе!

Господине Избавиоче!

Господ је милостив.

Господ нека нареди, да срећом конац красимо.

Господ нек ти/помогне/плати.

Господско колено.

Господ често бди над онима који су без пријатеља.

Госпо моја.

Госту се не може ускратити коначиште.

Готова ствар.

Гракће на сав глас.

Грамзиви и безобзирни људи о својој глави раде.

Гранат боре!

Грано босиљкова!

Грдне ране и руке душманске!

Грднијег у хиљади нема.

Грђи је ага Мемет но кијамет.

Греота је тебе погубити.

Греота је од Бога једнога.

Греха одреши нас, Боже, да такви нађемо милост у тебе.

Грешке других лако се виде.

Грешна нам душа.

Грешних има много, а честитих мало.

Грло те болело!

Грмело, пуцало, хоћу то и то.

Гроб да те притисне теже од живота!

Грозне сузе низ образе лије.

Грозница увек долази с ногу.

Гром и пакао.

(Гром ме убио/спалио) на овом месту ако лажем!

Громова му.

Гром у вас!

Грубе шале пријатеља исте су што и издајства.

Груби дијаманти друштва су материјал за употребу доброг човека.

Губи ми се с очију!

Губитак љубљених је зло.

Гугутко лепа.

Гуја га ујела!

Гура клипове под точкове.

Гуске вас појеле!

Губити време је лакше научити него радити.

Д

Да Алах то није хтео...

(Да би Бог дâ') и Богородица, заклала те пушка црногорска.

Да би Бог донео победе томе и томе!

Да би их невера убила!

Да би нама у час добар.

Да би ратовао, довољан ти је лук и мач, али да би победио, мораш бити мудрији и лукавији од непријатеља.

Да би се потчинила шума и река напунила водом, треба имати чисто срце.

Да би ти душа не испала.

Да благи Бог на небу чува тог и тог.

(Дабогда) било/добро/благослова.

Дабогда вас црна земља прогутала!

Дабогда велике богиње стигле онога ко учини то и то.

Дабогда га/Бог изневерио/узјахали Турци!

Дабогда да дуго поживиш.

Да Бог даде сваком' ко шта хоће.

Дабогда ђаво однео тога и тога!

Дабогда изгорео очев гроб ономе ко (учини то и то).

Дабогда имао много деце и стоке!

Дабогда јутро не дочекали!

Дабогда ме обесили ако лажем.

Дабогда му се лако штуцало на оном свету.

Дабогда не јео до краја живота.

Дабогда не устала.

Дабогда ни/од шта среће не имала/ни стеко ни утеко.

Дабогда он добра не видео!

Дабогда ослепео!

Дабогда се/задавио трулом дињом/ никад не пробудио/угушио у загрљају Шејтана!

Дабогда, све у твоја недра се завукло и на тебе, све што си ме клео.

Дабогда среће немала.

Дабогда те/болест стигла/гром у вр' главе погодио/ ђаво однео/снашло хиљаду болештина!

Дабогда ти/деца кљаста постала/земља кости не примила/кућа изгорела/се кућа срушила над главом.

(Дабогда цркла) жедна!

(Дабогда цркао) док си мали!

(Да Бог добро) и с тобом заједно!

Дабогме!

Да Бог му душу опрости!

Да бог сачува!

Да Бог с вама.

Да божјега човека!

Да будем крив за нечију несрећу — то нећу.

Да вам деца порасту, да буду здрави и весели као Цигани, да се ожене и удају.

Да вам ја оца очинскога!

Да вас Бог убије.

Да вас никад више не видим!

Давати савете веома је лако, а извршавати их веома је тешко.

Да велике части за мене!

Да видимо наш удес.

Да видимо шта нам је судбина.

Да видимо шта ту има истине.

Да видиш чуда.

Давно било, сад се/проповеда/ спомињало.

Давор[3] добро моје!

Давор, поље, травом не цватило!

Да га јебем.

Да грдне жалости!

Да дана млечна, да дана пребела!

Даде израза својој радости.

Даде ми Бог и правда.

Даде петама/ветар/плећа.

(Утече.)

Да дивна чуда!

Да дуго Бог те поживи!

Да живиш да ти је лице поштовано!

Да живиш много лета.

Да зла/гласа/нарока!

Да зло не чује.

Да идеш мудро, а да не погинеш лудо!

Да им бог да мушку децу.

Да им све камење претвориш у злато и да им га даднеш — мало би им било!

Да испустиш иглу, чуло би се.

Да их Господ Бог поживи.

Да их само Алах може избројати!

(Колико их има.)

Дај ако су ти заискали.

Дај, бабо дај!

(Дај Боже) да увек будеш здрав и срећан.

Дајде.

(Да је Бог дао) да си ми слепа.

Да је Бог дао и срећа донела.

Да јебе оца!

Да је Богу/плакати/хвала!

Да је брат брату дава.

(Каже се кад нешто вреди.)

Да је вера/гром убије!

Да један другом јаму копа — то људи знају.

(Да је добро, није добро) — већ зло.

Дајем вам реч.

Да је мене хтело добро бити, не би Лазо на Косово пао.

Да је мени/од Бога подобно/што ми срце жели.

Дајем ти Божју веру тврду.

Дајем ти веру и Бога!

Дај забога и Божи атар!

Дај мени тестир и благослов.

(Дај ми Боже) благослов свој.

Дај ми залогу сигурности.

Дај ми, среће ти то и то.

Дај ми ти, о Боже!

Дај му Боже рајско насеље.

Дај муштулук за добре гласе!

Дај све од себе и пусти да бог уради остало.

Дај ти мени данас, а сутра како буде.

Да кажем по истини.

Даклем.

Да кога Бог љуби, тогај се и опомиње.

Да куцнем у дрво.

Дала би и своје рођене очи (за то и то).

Дала бих све на свету да то и то.

Дала ми је ногу.

Далека му лепа кућа!

Далек био од нас/Налетњак (Нечастиви)!

Далеке биле од тебе муке и јади!

Далеки били од нас дани који су му и налик!

(Налик лошем дану.)

Далеко била од мене та помисао!

(Далеко било) од/моје и твоје крви/наше куће/свакога!

Далеко био од мене.

(Далеко му лепа кућа) на век и веков!

Далеко од куће — далеко од радости.

Далеко су једно од другога, и различитим воде циљевима, знање и незнање.

Да ли сањам или сам будан?

Дало му се на јад.

Да луде твоје главе.

Да луд ти си!

Дамару ока мога!

Да ме јебеш.

Да ме оставиш где ме је Алах поставио.

Да метежа и калабалука грдна!

Да ме убијеш.

Да ми здраво осванете.

Да ми је ово неко реко не би' му веров'о.

Да ми није од Бога гриоте, и од људи велике срамоте.

Да ми није умрети с миром.

Да ми обере бели лук, а жито да ми не обере.

Да ми поживите још дуго.

Дамла те утепала.

(У смислу: Дабогда добила срчани удар!)

(Да мој мили брате), нерођени, као и рођени!

Да му ветар не би свирао у празна уста.

(Да не буде гладан.)

Да на мени клетва не остане!

Данас жив, а сутра мртав.

Данас је нови дан, а сутра опет нови.

Данас као јуче, а сутра као данас.

Данас мене у тебе издала, а сутра ће тебе у другога.

Данас мени, сутра теби.

Да нас ни мртвачки ковчег више не одвоји једно од другог.

Данас те Алах штити.

Данашњи гнев остави за сутра.

Дандањи.

Да не буде зла.

Да не буде на твоју главу.

Да не видиш ни сунца ни месеца, ни курца, ни детелину са четири листа!

Да не губим речи.

(Да не дужим.)

Да не жалим.

Да не има луда, како би мудри живели?

Да не чује ђаво.

Да није душе, живот би био милина.

Да није имао толико памети, не би стекао толико добра.

Дан и ноћ, оне наслеђују једна другу. Али не постоји мудрост која може да открије коме оне дугују своје стварање.

Дан и ноћ само се весели!

Да ниси изашла из памети.

Да ниси манит.

Да ниси пала са столице кад си била мала?

(Има исто значење као и израз: Да ниси пао са крушке?)

Да ниси писнуо!

Дан је за занат, а вече за песму.

Дан многима изгледа као пука јединица времена. Али они који су схватили праву суштину ствари, препознаће у њему зуб који гризе стабло нашег живота.

Дан по дан, време прохуја.

Дан прође, а ноћ дође.

Дан се вуче као гладна година.

Дан смртни бољи је него дан у који се ко роди.

Дан ти овај био наклоњен!

Дан твоје прозивке је близу.

Данци кратки, а конаци дуги, хоће нам се дома застарати.

Дању ради, а увече се весели.

Дао Алах!

(Дао Бог) добро.

Да од Бога нађеш!

Да одеш у вражју матер!

Дао је петама ветра.

Да опростите.

Да поживиш много лета.

Да поједе своју џигерицу од муке!

Да полети од/радости/среће.

Да порекнеш Бога од толике лепоте и красоте!

Да простите.

Да пукнеш од зависти.

Дарежљиви пријатељ бољи је од шкртог.

Дар закона надмашује све друге дарове.

Дарнем ли — живот дајем.

Дар од Бога.

Дар поклоњен особи која га није вредна изгубљен је дар.

Да сам јуче умро, не бих знао какви све по земљи не краду Богу дане.

Да сачува Бог твој дом.

Да свирепих речи!

Да се видимо у здрављу.

Да се вишњем Богу помолимо, еда би нас данас изнесао.

Да се и по сто пута закунеш...

Да се, јадна, за зелен бор ватим, и он би се зелен осушио.

Да се крстиш и левом и десном.

Да се од чуда прекрстиш левом руком.

Да се побратимо!

Да се помолимо Богу и часном крсту!

Да се прсти лижу!

(Колико је нешто укусно.)

Да се у здрављу опет састанемо.

Да си здрав(о)!

Да си јуче мени побегао, опет би те данас сустигао.

Да си ми жив и здрав!

Да си ми/здраво/по Богу брат/по Богу брајине/трипут род/хиљаду пута благословен!

Да си/проклет/срећан/сто пута толики.

Да смо сви добродошли.

Да смо здраво и весело!

Да срећнога дана!

Да сте ви мени здраво сваке године!

Да сте (ми) живи и здрави.

(Да сте (ми) здраво) и мирно!

Да су здрави пријатељи!

Дата реч се не гази!

Да твоју славу увеличамо, а твоје вино умањимо.

Да те/Алах убије/Бог (склони и) сачува.

Да те Бог/брод убије!

Да те мимоиђе зло/моје очи више никад не виде/нађем у здрављу.

Да те носи, от зло да те пази.

Да те у моме дому свака срећа нађе!

Да ти/душу смирим/зле очи не нахуде.

Да ти и мајку и оца!

Да ти је/благословено/здрава глава/на здравље, и на сласт/на окрепу/на сласт/проклет и твој отац.

(Да ти је просто) до три пута.

Да ти право кажем.

Да ти се најебем мајке милосне!

Да ти се никадара од суз' лишца не осуше.

Да ти срце пукне.

(Даће Бог) да/је лаж/јесте.

Даће Бог па ће/бити боље/добро бити.

Даћу ти подршку као да си ми рођени брат.

Да ужаса!

Да узвишених истина!

Да умрем и да оживим, тада ћу одати тајну.

Дах мога живота.

Да човек лепо/изгуби памет/пукне од муке.

Да чуда велика.

Да умем од среће и радости.

Дахну душом.

Да худе судбине моје!

Да црне/несреће/судбине!

Да шта ћу ти ја.

Два зла не чине добро.

Два лоша убише Милоша!

Два створа не могу подједнако да воле једно друго. Увек једно воли више, а друго мање.

Две мерице брашна не трају вечно.

Дволичан, као палачинка.

Двострука сласт је слагати лажова.

Де, будало.

Девојке уопште не знају да се снађу.

Девојко кито смиљева!

Девојчице/бело лице/ злато материно /ружице/ситна љубичице!

(Деде) ми.

(Дедер)/бре/дембеле!

Дела (богати).

Делај, ал' владај собом.

Дела преступникова воде на пут зла.

Дела су дела, а речи су речи.

Дели се и добро и зло.

Десет генерација ти ово неће опростити!

Десите се мене у невољи.

Десна ти се посветила рука.

Десница ти (не) уса'нула рука.

Десно ти око искочило.

Дете да оплачеш!

Дете је увек дете, било ружно или лепо.

Дете моје!

Деца богатих људи не морају носити товаре.

Деца све верују.

Деце ми моје.

Дивљач заборавља замку, али замка никад не заборавља дивљач.

Дивна/главо/дико!

Дивна као шкољка из мора.

Дивни боре!

Дивота у бога.

Дивот–дивоте.

Дигоше се с Богом путовати.

Дико/брате/мила!

(Дико моја)/високи јаблане/и похвало/свагда на дивану!

Дична/госпо/дико!

Дичније је стрелицу нациљати на слона макар га и не погодили него је одапети на шумског зеца, макар га и погодили.

Дични/оче/свекре!

Добар/ветар/вече/доме/дошо/човече.

Добар јунак, добро до века. Злочест јунак, зло је довека.

Добар ми ко душа.

Добар дан/добра душо/добри људи!

Добар или глуп ма куд прође на исто му дође.

Добар јунак, добро до века. Злочест јунак, зло је довека.

Добар као хлеб.

Добар се човек увек види међу дружином.

Добар ти дан.

Добар човек допире у сва места.

До беса!

Добићеш батине које ћеш да запамтиш за цео живот!

До Бога/милога/небеског.

Дô Бог добро.

Добра браћо/главо/душице/мајчице/ срећо.

Добра вам срећа!

Добра вест може да чека дан.

Добра као мед медени.

Добра коња, а лоша јунака!

Добра моја срећа спасла ме.

Добра не видео!

Добра пушка у добра јунака!

Добра те је срећа баш на мене намерила.

Добра ти је, у сребру ти се оковала.

(Мисли се на реч, идеју.)

Добра ти коб!

– Добра ти срећа.

– И теби још већа/И теби тако.

Добра ти срећа на путу била!

Добре су мазге кад су питоме и слонови силних кљова, али онај ко себе припитоми, још је бољи.

Добри били свима и свакоме!

Добри бог нек ми је у помоћи.

Добри боже!

Добри Господине.

(Добри људи) заиста брижљиво корачају у свакој прилици.

Добри људи који се непоколебљиво усредсреде на успех неће бити разочарани.

Добри људи/неће страдати/обликују себе.

Добри људи сјају издалека попут снежних врхова.

Добрим људима увек чини добро.

Добрим се и непријатељ придобија, а злим и пријатељ одбија.

Добри (мој)/оче/човече.

Добри/пријатељу/човече.

Добро, бога му.

Добро вече и помоз' Бог!

Добро дело можда у почетку неће донети плода, али ће на крају уродити великим благословом.

– Добро дошао.

– Боље тебе нашао.

Добродушност и праведност су истинске одлике човекове природе.

Добро жваћи храну, дуже ћеш живети.

Добро здравље и весеље.

Добро и зло кроз борбу елемената стварају живот.

Добро и јесте.

Добро је бити мудар и предострожан.

Добро је и паметно од тебе што слушаш своје родитеље.

Добро је кад и кад и жену послушати.

Добро је свакога послушати, ко на добро упућује!

Добро јутро за сва јутра!

Добро кад је тако.

(Добро ((ми) дошао) и Бог те поживео) стотину пута.

Добро ми дошли, драги гости.

Добро ми је и бољем се надам.

Добро моје.

Добро му намести леђа.

(Преби га на мртво име.)

(Добро није), нити му се надај.

Добро се добрим враћа.

Добро се не може заборавити.

Добро [се] паметује, а зло се не заборавља.

Добро се узми у памет.

Добро си себи удробио.

Добро слушај шта ти се говори, ради како ти се каже и не брини ништа.

Добро ти Бог дао.

Добро ти доша Божић и свето порођење!

Добро ти јутро бог дао.

Добро ти морам вратити добрим.

Добро ти рече!

Добро сте нам дошли!

Доброта указана ономе ко је не заслужује, клопка је за добротвора.

Добро ти здравље.

Добротом Свевишњега!

Добро ћете урадити ако се будете помирили са судбином.

Добри свекре!

Добру јунаку гавран костију не носи — сам он долази!

Добру каду[4] просе са свих страна.

Добру коњу грива не опала!

До века ти се све ћопаво рађало!

Довека ћу памтити твоје добро дело!

Довољна је и једна реч кад човек има уши.

(Доврага) с тим!

Договор/важнији од свега/је светиња/кућу гради!

Догодило се, не повратило се!

Догод сам жив, ништа ме не може зауставити на пола пута.

До голе коже.

До Госпођин дан пра’, од Госпођин дан кал!

До грла у говнима.

Догурало/дотерало цара до дувара!

До дна душе.

(Може се потрести, али и узбудити.)

До ђавола (све).

Дође дело на видело.

Дође и моја смрт.

Дође ми душа и свес'.

Дође ми пред очи.

(У смислу: Схватих.)

Дође црни петак.

(До зла Бога) дуго.

Дозови се себи!

До јаја.

Дојури ко муња.

Докажи да си прави човек и све ће бити добро.

Док Алаху не буде угодно.

Док би човек (дланом о длан)/лупио/пљеснуо/ударио.

Док душа живот поклања.

(У смислу: док сам жив.)

Док живот овај потраје по вољи Оца Светога.

Док им душа не изађе на нос.

Док једном не мркне, другоме не сване.

Док је људи и док је Косова.

Док је мене, и на мени главе.

Док је мени Бога истинога.

Док је моја глава бит' ће Господара.

Док је света и века!

Док је сунца и (док је) месеца.

Док не будеш могао да регулишеш самога себе, због чега би регулисао свет?

Док не испиташ ствар, никад немој да изричеш казну.

Док не ухватиш сивога сокола, рано ти је перје да му чупаш.

До краја/и конца времена/света и века.

До крајње/границе/мере.

Док ради, човек не гледа животу у очи.

Док с добрим јунаком мегдан не поделиш, рано ти је да се хвалиш.

Док се неко не ухвати у крађи још није лопов.

Док си жив немој се кајати због онога што си учинио!

Док си рекао/бритва/пиксла.

Док си ударио дланом о длан.

Док си у речи.

Док смо на овој земљи, не можемо живети од ваздуха.

(Док те живот/срећа подржи), у добру ти ћеш поживети.

Док те не питају, немој ништа да говориш.

... док те нисам испребијао на мртво име.

Док ти се Алах не смилује и не подари ти бољу судбину!

Док ти се муда не отегну.

Доле паде, горе не устаде.

Долијао си, лијо.

Домаћине мудра главо.

Домаћине, очи имаш на своју гузицу.

Домашио је и саме границе беснога беса.

(Колико је љут.)

Доме славо!

До миле воље.

До милога бога!

Дом је само онда дом када је домаћица у њему.

Домовина нема цене!

Дом ти јадан!

Дому куку!

До неба лепоте!

Допали смо у ђавоља времена.

Допао је на милост и немилост.

До пуне очигледности.

Досадан је као/зубна болест/мува/ пијавица/ стеница/ киша/рупа на чарапи.

До свога века.

До скончанија векова.

Досолац на столу, а пресолац на плећима.

Доста је човеку својих вашију, не мора им додавати још и туђе.

Доста ми је и моје сиротиње.

До сто/врага/ђавола!

Дотераћу до прага тог и тог.

Доћи на мртву тачку.

Дочекали свако добро!

Дочекати: изгинути листом, не дочекат: зазор и срамота.

Дошао им судњи час.

Дошао сам теби по доброме делу.

Дош'л му д'н.

(Каже се за онога ко је умро.)

Дошло дело на видело.

Дошло је до мене.

Дошло ми је до/знања/ушију.

Драга/душо моја/жено.

(Драга сестро) моја.

Драге воље.

Драги/боже/ брато/ друже/ побратиме!

Драговићу мој.

Драгог Бога не познају.

(Драго дете/добро) моје.

Драгом Богу фала!

Драгом камену је потребна спретна рука мајстора.

Драго/моје/чедо!

Дража му но дах живота.

Дражи од/душе/очију!

Дрво не пада од првог ударца.

Дрво роди кад му доба дојде.

Држ' се добро!

Држаћу се до смрти своје заклетве на пријатељство.

Држе ме за магарца.

Држи га на оку.

Држи језик за зубе!

Држим душу да ми не изађе на нос.

Држи се златне средине.

Држи се зубима за ветар!

(Мисли се на узалудну радњу.)

Држи се своје класе.

Држи куда ти хоћеш.

Држите се своје територије!

Држите се средњег пута и имајте на уму да би свако скретање с њега било за вас опасно.

Дрзак ко сврачак у врапчијем гнезду.

Дробе мој!

Друге јој у сву земљу није.

Друге стварно не видим!

Други пут ти нема наде, иде крчаг у комаде!

Други ће ту морати враг бити.

Друг је пречи на путу од оца.

Другом јаму ископао, сам у њу пропао.

Друго моја честита.

Друм Алахов сваком је слободан!

Друштво будала, као и друштво непријатеља, увек је болно.

Дрхти као на ветру лист.

Дуга исправност изгледа зла; велика памет као досадна.

Дуга је ноћ ономе ко бди.

Дуга, мост који спаја небо с земљом.

Дуг живот даје могућност за много опањкавања.

Дуги јади!

Дуг је пут/од тебе до мене/ономе ко је уморан.

Дуг који свако мора да одужи јесте смрт!

Дугокоса, ама крапоума.

Дуго ми поживео и опет ми долазио.

Дуго не траје ниједна зла ствар.

Дуго поживео!

Дуго ти се име спомињало, докле текло сунца и месеца!

Дужност је мајке да пази на свој пород.

Дунуло му у главу.

Дура, добро моје!

Дух је изнад чула, ум је изнад духа.

Духови живе потајно и плаше се људи.

Дух слоге треба увек да влада међу нама.

Духу разуздану нема смирене мисли, без мисли, где му је спокој? без спокоја, где му је срећа?

Душа га заболе.

Душа и разумевање су место у којем добар савет пребива.

Душа је своја најдража.

Душа ми се препунила радошћу.

Душа му/излете на нос/на лакат изашла/саздана од измета/ раја невидла/у носу.

Душа на већој висини постављена.

(Бољи човек.)

Душа нам није кадра да превазиђе урођене способности!

Душа праведне особе, чак и ако је повређена, не мења се.

Душа си мога живљења.

Душе ми (моје).

Душе су Богу даровање, а нису куле ни дворови.

Души је дуго чекати!

Души ми је лакнуло.

Души се жури да изађе из старог и измученог тела.

Душице моја.

Душманине људски и божји!

Душо (моја)/драга/премила!

(Душо) моје душе.

Душом праведан и велик мудрошћу.

Душу дајем.

Душу дало.

Душу ојачај храброшћу.

Душу си ми занео дражима.

Душу ћу своју спасти.

Душу хоће да му поједе.

Ђ

Ђавла му умишљеног.

Ђаво би (га) знао.

Ђаво буљави!

Ђаво вас однео!

Ђаво га/згромио/однео!

(Ђаво да (ме) носи) и те твоје мисли!

Ђаво и даље ради њихов пос'о.

(Ђавола) не могу!

Ђавола ћеш (учинити то и то).

Ђавола хоћу.

Ђаволи је дабогда растргли!

Ђавоља кћери!

Ђавоље семе.

Ђаво мали.

Ђаво му/је за вратом/не да мира/ мировати.

Ђаво нека (га) носи.

Ђаво не тражи човека, него човек ђавола.

Ђавољи сине, скаменио се, дабогда.

Ђаво од човека.

Ђаво те/изео/однео.

Ђаво ће (га) знати (зашто).

Ђаво у људском облику.

Ђегођ који, ти си први и јунаштвом и беседом.

Ђе има доста блага, то су нама драги пријатељи.

(Ђе је срећа, ту је и несрећа), ђе несрећа, ту и среће има.

Ђе је чадор, ту је и робиња.

Ђе су силе велике, разлози се изгубише!

Ђеци леле!

Ђецо моја!

Ђубрад једна смрдљива!

(Ђубре једно)/неодгојено/покварено.

Е

Ево/бега, а ево мегдана/зло да ми је/моје главе/му га, на/муке и тешке невоље/нам зле узданице/руке.

Ево тебе моју/тврду веру дајем.

(Еда Бог да), леп пород имô.

Еда ли си.

Еда се Алах никад не смилује на тог и тог.

(Еда што) велиш.

Е за Бога.

Език дакле са свим прочистите, само вашим езиком говор'те.

Еј/бедо бедаста/валај, како си (рајо)/ вала, мени!

Е јеб' га.

Е, јес'.

Еј/јадни јадоване/крвцо мила/ кукавни кукавниче/неверо ниђе те не било/смољо мој!

(Ела), ако ти баста!

(Елем), ево шта је!

... Ел ће ти отиде глава!

Е на тебе чудо беше!

(Ене) де.

Е, несрећо ниједна!

Е па враг ме однео!

Е ти баста.

Ето/несреће/сине/тебе, од шта се не надаш/те срећна целога твога века/ти белаја/ти (га) сад!

Е, ту вам је чвор!

Е, слепче мој!

Ето ме теби.

Е, хајд'.

Е, хвала буди Богу!

Ехеј, братијо!

Ех, бештијо!

Е–хе–хеј!

Ж

Жабље мудо.

Жабо једна!

Жали Боже.

Жалим добога!

Жалосна ти мајка!

Жалосна судбина твоја!

Жалостан се он нађе у својему срцу живу.

Жалост би била и Богу плакати.

Жалости/дочекô/моја!

Жао ми је/до неба/и на Бога сама.

Жвакало и прежвакало.

Жгадија!

Жедан коњ воде не бира.

Жедан човек и у сну сања воду.

Жеђ неумног човека расте попут биљке пељачице.

Желим/вам здравље, срећу и радост/да на вас сиђе мир/из свег срца/ти да задуго још поживиш.

Желим ти/сваку срећу/срећан пут/срећу на путу/ти успеха/хиљаду добродошлица.

Жеља за храном је неиздржива.

Жеља је наша жива.

Жеља наша никад није услишена, било за зло, било за добро!

Жеље неумних самовољника вазда се множе.

Жена био ко побегао!

Жена је кадра да спасе мужа из неприлике и недаће у којој би пропао!

Жена је та која/је стуб куће/увек мора највише да поднесе.

(Жена ка' жена), више радознала него паметна.

Жена ли си, вила ли си, ил' богиња?

Жене рођене у блуду не могу бити непорочне.

Жене се зачас промене.

Жене се и смеју и плачу због неке користи; оне наведу човека да им верује, док саме никоме не верују.

Жене су много лукавије од мушкараца.

Жене су мудре по нагону, док мушкарцима треба свакакав наук књишки.

Жене су непостојане.

Женидба није врљика што се преко колена ломи.

Жено/божја/жива жељо/милостива!

Женска главо.

Женска склоност, попут гримизног жара на вечерњим облацима, плане и потом згасне.

Женска срећа не бива савршена, осим уз мушкарца.

Женска страна страшивица.

Женску страну ласно преварити.

Жива бит не могу!

Жива–живцата.

Жива истина!

Жива ли си, здрава ли си?

Жива ми била.

Жива ми је/моја на рамену глава!

Жива мука с тобом!

Жива никла, а мртва одникла!

Жива тебе Бог убио!

Жива ти ја!

Жива ће те на ватру ложити и на сваке муке ударити.

Жив био/добри човече/па видео.

Жив да ми је, мил да ми је.

Жив 'ел мртав.

Живео ко живео, ко живи доживеће!

Живео мирно и спокојно.

Живео нам још/много дана/сто година!

Живећу колико живим, нема смрти без суђена дана.

Жив и здрав носио то и то.

Живи као бубрег у лоју.

Живим добро.

Живи, сада, на радост људима!

Живи се и мре само једном.

Живи се у неке проклете наде од данас до јутре.

Живи срећно без жеља!

Жив ми/био/и здрав.

Жив небио мајци!

Живог ћу те одрати.

Живо месо ш њега одпадало!

Живо ми се јебало!

Живом ћу ти кожу одерати.

Живо срце пуче.

(Живота ми мога), живота ми и мога и твога!

Живот без жеље срца не би вредио колико ни запретана врата.

Живот без саосећања према пријатељу, учитељу, сину, нејакоме или слузи — јалов је и бескорисан.

Живот зависи од пријатеља.

Животиње морају признати да један човек више зна од свих њих заједно.

Живот и слава и богатство — све се то мора одбранити борбом.

Живот је/вреднији од новца/пун изненађења/само тренутак Времена/ створењима исписан у књизи судбине.

Живот ми омрзну.

Живот му није баш за урамљивање.

Живот на високој нози.

Живот на улици је кратак.

Живот нема тежине колико ни травка.

Живот није ништа друго него лекција, с последњом лекцијом на крају.

Живот се своди на напоран рад.

Живот твој покрај мене срећан ли има да буде!

Живот у удобности треба платити скупо.

Живот човечји траје само један тренутак у вечности.

Живот, чудо најчудније!

Живите заједно у слози и заједничким тежњама.

Живите у миру.

Жив ме срам изеде.

Жив ми/био/Бог/ти.

Жив те Бог убио!

Журбом се никуда не стиже.

Жут у лицу.

(У смислу: Болестан.)

З

Заби то и то себи у дупе.

(За Бога)/Вишњега/да сам вам/ једнога/милога.

(Забога)/брате/и добога/и побогу/ Исуса/човече!

За бодијав.

За божју/љубав/правду!

Заборави на смрт. Тада неће бити никаквог ужаса.

За будалу не постоји закон.

За вас ћу се Богу молити!

Завежи јебена уста.

За веру/(Исукрстову)/ришћанску!

Завидљивац кидише на свакога.

Завидљивцу не треба непријатељ да га упропасти. Он сам је своја најгора пропаст.

Завидљив, шкрт, нечастан човек неће стећи поштовање пустим речима или лепим изгледом.

За вјеке вјекова!

За времена научите да се узајамно подносите.

Заврнућу ти шију.

Завршити дан у помијама.

Завршићу то и то или ћу да отегнем папке!

Завуко' се ка бравче под јарам.

За главу своју.

Загреба ко да га смрт витла.

Загуљенко један.

Загушио ми је филтер у мозгу.

Задај ми Божју веру тврду!

Задана реч се не сме погазити.

За длаку.

За добра дела добром се надај.

За добро земље и дана који ће доћи.

Задовољан као бува на дебелом псу.

Задовољни ко мачићи у рерни.

Задовољство је право благостање.

(За душу) твојих родитеља.

За жетву ваља чекати доба жетве.

За живога бога!

За живота твога.

За име/Алахово/Бога (Вишњега)/ Божје/Господа/Исусово/неба/свевишњег/света.

За име светог/Исидра[5]/Патрика.

Заинтачила се ко зубна болест.

За истину те благосиљам, а за лаж те проклињем.

За јад нама!

Зајебан к’о кратка дека.

Зајеби то.

За јуначко питају се здравље.

Закле се три пута именом Божјим.

Заклетву да држите!

Заклињем вас/небом и земљом/свим на свету!

Заклињем се/Алахом/Богом живијем/ гробом свога оца (мајке)/и његовом светом истином/свемоћним.

Заклињем те/Богом великим, милосрдним, милостивим/гробовима предака/именом свемогућег и милостивог Алаха!

Заклињем те и преклињем те/по трипут од неба до земље/Пророковим гробом.

Заклињем ти се/вером мојом/оцем.

Заклиње се у његову главу.

(Толико вере полаже у некога.)

Заклон ми је и прибежиште Алах свемоћни!

За кога кружи и истиче крв мога срца?

За кога сам лице одгајила?

За коње и за дружину.

За крст часни крвцу прољевати и за веру с браћом умрети!

Закукуљено и замумуљено.

Закуцао сам се као ексер.

Закуцало срце као чекић.

(Толико се силно уплашио.)

За лек.

Залога успеха је у храбрости и истрајности.

Залог праве љубови јест прстен.

Залуд снови — где подвига није!

Залуду голема глава кад у њој памети нема.

Залуду је у бостану ружа, да јој нема росе ни сунашца.

Залуду што ти је голема глава, кад у њој памети нема.

За љубав/Алаха/Бога Господа/ божју/ мени/Мухамедову.

За љубав нашег пријатељства (урадићу то и то).

За љубав нема даљина ни препрека.

За људе делотворне добра је стаза/ рада/сазнања.

Заман и узалуд!

За мене нема спасења.

За милог Бога.

За милост молим велику.

Замисли да стојиш пред моћнијима од себе кад се спремаш да судиш онима који су слабији од тебе.

За мој грош.

За моју љубав.

За мудре нема несавладивих препрека.

За нас није вика ни скакање, већ је за нас мудра памет, да паметујемо.

Занат је златан.

За наша веља добра!

(За невољу)/војно/им и јесте.

За неке, где им је благо — ту им је и срце.

За неколико магновења.

За нужду се лаже.

За ово Бога хвалимо, Господа нашег — Исуса.

Зао удес ипак не прекрива увек све.

Запало ти у веку твоме.

За племенитог ратника боља је смрт него срамотни живот.

Заповест је заповест.

За правду Бога.

Запуши!

Зарад добра може се преузети зло.

Зар браћа заувек деле баштину?

Зар градимо куће заувек?

Зар да будем толико луд да (учиним то и то).

Зар злато није најскупоценије добро на свету?

Зар има нешто/мекше од материнског крила/слађе од материнског млека?

Зар ко зна судбинске погибли и догађаје што се могу случити током дана и обртом земана?

Зар луд и мртав нису исто?

Зар никад милости, и никад доста!

Зар није сваки од нас награђен по своме напору?

Зар постоји нешто немогуће за онога ко је паметан?

Зар потчињеноме уопште може бити добро?

Зар се међу људима не може наћи зло­?

Зар се мене надаш?

Зар се може живети, када те нико не чека и не дочекује?

Зар се празна стомака може далеко догурати?

Зар се срцу може наређивати!

Зар си ћорав!

Зар тако?

Зар човек вечно ужива радост стварања?

Зар човек може досегнути птицу која има крила?

Засад да си ми здраво!

За сваки је презир онај ко не пружи уточиште закаснелом путнику.

За сваки случај тражи одговарајући пример.

За све је потребно стрпљење.

За све постоји разлог.

За свој грош живети.

За севап Божји.

За силнога ништа није тешко, за смелога далеко, као што за учена човека не постоје никакве тајне!

Засрао је ствар до балчака.

За срећу.

За срце мука уједа.

Затвори уста, иначе ће ти назепсти срце!

За тебе нема одморишта на овој цести!

За те нису чаше позлаћене.

За то вам стојим добар.

За то ће се већ побринути Господ.

Зато што је Алах тако хтео.

Зато што ти се језик врти као воденични точак, самлео си своју срећу.

За трен ока.

(Захвали Алаху) за његову милост.

Захвали Богу на ономе што нам је дао.

Захвалност није лака.

Захваљујем небесима.

За хиљаду имена Божјих.

За храброга је и туђина завичај, јер ма куда се упутио, увек ће својом снагом освојити власт и почасти.

За цара тешкоће нема.

Зачепи!

За чудо му било!

Зашто бих ишао мечки на рупу?

Зашто (браћо) ако Бога знате! Без невоље ер градит' невољу?

Зашто да молиш друге кад сам себи можеш помоћи.

Зашто, да од Бога нађеш!

Зашто да одлажемо за сутра оно што се може учинити данас!

Зашто да те веже пустош пустих ствари?

Зашто издаде мене на веру и на аманет?

Зашто и крошто?

Зашто нам и живети — кад смрт доноси заборав животу?

Зашто нам се родити кад мремо?

Зашто не поштедиш моје очи?

(У значењу: Склони ми се с очију, много си ружан.)

Збогом (ми) остај.

Због рода жртвуј сваког рођака, због града жртвуј сваки дом, због земље жртвуј сваки град.

Због сна човек може бити несрећан!

Збори, говори (са мном)!

Зборна главо!

Збрда–здола!

Звездо/брате/данице!

Звоно ли му паклено!

Згодан је ко ђаво.

Згромио те гром.

Здрава била/да си ми/здравцита/нам буди/снао моја!

Здрави да сте (ми) и весели!

Здрав је ко дрен.

Здрав, јуначе, делијо незнана!

(Здравља ти) желим!

Здравље је од Бога.

Здравље ми је прече од свега.

(Здрав ми буди) и здравицу попиј.

Здрав, на славу Бога и Ђурђевдана!

Здрав (сам) ко дрен.

Здраво ви мени осванули.

Здраво данили!

(Здраво да си (ми))/делијо незнана/ пријатељу мој.

Здраво да сте, браћо!

Здраво/добри човече/дође, весела му мајка/сванули/пошо.

Здраво за готово.

Здраво ли си.

Здраво ми остајте!

Здраво нам свуда ходи и весело домом дојди.

Здрав си, брате.

Здрав ти мени био!

Здрав човек никад неће звати лекара.

Зевзечино једна!

Зелена јабуко.

Зелене ми траве.

Зелен си ти да са мном снагу огледаш.

Земаљско је за малено царство, а небеско увек и довека.

Земан[6] дође да светом променим.

(У смислу: Ваља ми мрети.)

Земан/дође/дошо, треба војевати/ путовати.

Земља је проклела човека који се не ожени.

Земља ти се поклонила.

(Земљо отвори се) и прогутај ме.

Земљо црна, не буди му тешка.

Зенице ока мога.

Зете мој, кућа моја, сокаци твоји.

Зет се увек нађе.

Зечје душице!

Зидови имају уши.

Зин'о у чуду.

Зла жена је гора од ђавола.

Зла је срећа.

Зла јој вечер!

Зла као стотину разбојника.

Зла ти шала.

Златна перјанице.

Златне руке се теже налазе.

Злато без ума ништа не вреди, а ум и без злата може да помогне човеку.

Злато и драгоцености многоме помуте памет.

Злато/материно/моје.

Злато може из сваке невоље да извуче човека.

Злато уопште доноси несрећу онима који га сувише желе.

Злаћена јабуко!

Злаћени прстене!

Зле га сео!

Зле душе као да никад не морају да дуго чекају на прилику.

Зли нарок твој.

Зли се људи не виде, попут стрелица одапетих у ноћи.

Злобницима не чини зла! Зато што им је довољно оно зло које у себи носе!

Зло добра донети неће.

Зло и наопако.

Зло је мене изело из леба, а горе ме из вина попило.

Зло је поћи, а горе не поћи.

Зло не чуло.

Злопоглеђо!

Зло по тебе.

Злосрднице!

Злотвори одлазе у пакао.

Злотвор пати кад мисли о злу које је починио; још више кад се упути стазом зла.

Злотвор пати у оба света.

Зло ти/било/јутро.

Зло ти вино, а горе ти/било/напокоње[7] било!

Зло си снила, а горе ће (ти) бити.

Зло ће бити с/твојом главом/тобом.

Зло ће злим теби вратити.

Зло ћеш проћи.

Злоћо остаје злоћо и бадава ћеш све чинити, али му нећеш угодити.

Зло увек излази на видело и никад се не да сакрити.

Злочинац не зна за благодарност.

Зло је преварити пријатеља.

Зло (од тебе) и наопако!

Злопати се као црв.

Зло се не може избећи.

Зло се пише!

Зло те смело!

Злоћо једна!

Зло увек у друштву иде.

Злочинац увек за добро враћа злом.

Злочинца не треба узимати за пријатеља.

Злу не требало.

Змај послу вичан није.

Змија ће и даље ујести, иако је тетошена и храњена дуго времена.

Зна Бог.

Знадеш ли.

Зна знање.

Зна играти на шездесет шест конопаца.

(Толико је лукав и покварен.)

(Знај), ваистину.

Знај да је кривац довољно кажњен самом кривицом!

Знај да је тело наше кочија и ум да је возар, а мисао су узде.

Знај да су распусници у гадној кожи.

Знај и утуви.

Знај, јади те не знали.

Знај ме добро.

Знак великана је скромност. А ситнодушје се вози у кочији самољубља.

Зналац свих чуда!

Зналац, што но реч.

Знам га ко свој џеп.

Знам да можеш, само кад хоћеш.

Знам само толико да ништа не знам.

Знам ти ја шта.

Знам шта знам.

Знање је прави орган вида, а не око.

Знање које се стекне остаје увек имање.

Знање се за злато не може купити.

Знаш како је.

Знаш ли/јад те не знао/не знали те људи/не знало те чудо.

Знаш на чему си.

Знаш ти доме!

Зрачан као месец јарки.

(Тако је леп.)

Зрно по зрно — погача.

Зулумћарка.

(Каже се за смрт.)

Зулумћари посташе цареви!

И

Иако је починио злочин, онај који је вољен, остаје вољен и даље.

Иако лист умире и птице умукну на зимској студени, још лепши је зато повратак њихов у пролеће, када се нада изнова рађа.

И ако ми Бог поможе (урадићу то и то).

Иако не верујеш, свеједно ћеш бити проклет, реч је само о степену казне.

Иако само лутају ваздухом, и птице стиже жалост.

И Богу беше по вољи.

И вука би прогутао.

Игра се с тобом као мачка с канаринцем.

Играчка за децу!

И да плачеш и да се смејеш, шта све има да чујеш.

Иде вама на душу.

Иде време, носи бреме.

Иде као/луд/подмазано.

Идем им уз нос.

Идем, лутам, јер ме беда гони!

Идем на оглед црном ђаволу.

Идем тамо где и цар иде пешице.

Идем у крпе.

(Идем да спавам.)

Иде св. Воде да види: што је никло, родиће, што није никло, неће родити.

И дете већ зна да богатство рађа похлепу.

Иде у сусрет својој судбини.

Иди без трага куд те очи воде и ноге носе.

Иди/бедо/Бога ти/да те моје очи више не виде!

Иди/доврага/до (сто) ђавола/збогом/ и мир с тобом/кад ти је воља.

Иди/(куда те очи воде) и руке носе/куда ти душа зажели/кући с миром.

(Иди (лепо) с (милим) Богом) куд је теби драго!

Иди/мало до врага/мудро, не погини лудо/не вратио се/путем својим/с Божјим благословом.

Иди/својим путем/с милим богом/с миром/с миром Божјим.

Иди с пута, с тобом немам шта да говорим.

Иди, срам те било.

Идите/за здравље/и нека вас срећа прати.

Иди/у миру/у три пизде материне/у пичку материну/широк ти свет!

И жаби је њено жапче сунчев зрак.

И женски метак може да убије као и мушки.

Иза Божјих леђа!

Изађи, курво!

И за лисицу суда има.

Иза попа ништ' не остаје.

Изаћи из воде неуквашених пета.

(Извући се некажњено из невоље.)

Избавити живога створа из невоље велика је заслуга.

Избили су му седам ђавола из гаћа.

Избићу ти те лептире из главе.

Из Божјих руку у твоје.

Изведи ме на пут благостања.

Извесно је да нико не улази у службу узвишеног, осим да стекне положај.

Извини ме.

Изволите, добри пријатељи!

Изврсна мисао и разборита радња!

Изгазио их је к'о пијан говна.

Изгледа као ружа у свињском валову.

Изгледаш/као да си се управо посуо кречњаком/као леш који хода/као шлогирана кокошка/ко да сто година ниси завирио у пушницу.

Изгледи увек постоје.

Изглед мора да вара ако се покаже да си човек од части.

Изгледу се никад не верује.

Изгори у самом паклу!

Изгрди их на пасја кола.

Изгуби мир.

(Заљуби се.)

Изгубићеш главу!

Издаје ме снага.

Издајник се плаши!

Изела те змија!

Изем вас!

Изем ти живот!

Из женских уста испадају речи као брашно из поцепаног џака.

Из истог оног извора одакле потиче опасност, такође се може појавити и спас.

Изићи ће дело на видело.

Изишло дете као златна јабука.

Изјели те вуци!

И зла жена је добра жена!

Излаз треба тражити у раду и зноју.

И зло се може окренути на добро.

Између мене и ње је сам Бог.

Између ученог човека и неуке чељади иста је разлика као између човека и нижих животиња.

И змију би из јаме измамила.

(Тако је слаткоречива.)

Из милосрђа.

Измлатити једну старицу не доноси никакву славу.

Измлатићу те ко вола у купусу.

Из неба те брод убио!

Изнети на видело.

Из ништавила се рађа величанственост.

Износити тему која никога не интересује је брбљивост.

Изобличен као грешна душа на мукама.

Из ових стопа.

Изохолила се пред небом и пред земљом!

Из очију му искре искачу.

(Толико је љут.)

Изпали ти зуби!

Из петних жила.

Из прста исисано!

(Измишљено.)

Из свег срца.

Изтрула ти уста!

Изувија криве Дрине.

Изучавање наука има значаја само ако доноси корист.

Из чиста мира.

И ја сам дете ове земље.

И ја сам понизан роб твој и подложник.

И ја хоћу и коњ хоће, али бадава, кад Бог не да.

(Каже Краљевић Марко пошто не успева да се прикључи боју на Косову.)

И јунак кадгод сузи не одоли.

И кад су уздигнуте на висину достојанства и угледа, и кад их окружују знамените и дивотне врлине, жене ће саме од себе, без икаква повода, потонути у блато греха.

И камен над вама би заплакао!

И леб и сол под ноге погази!

Или ми (учини то и то) или нема на теби главе.

Или сада или до века.

Или сам ја ћорави алигатор или то и то.

Или сам ја шенуо или ти то и то.

Или ћеш убити, или ћеш бити убијен.

Или ћу умрети или ћу учинити то и то.

Има бога (на небу).

Има више новца од самог бога.

Има греха и има злог пута у пакао.

Има да бере кожу на шиљак.

Има да га угазим ко да је пикавац.

Има да му заврнем шију!

Има дана за мегдана.

Има да отерам све у три лепе (материне).

Има да пукнемо к'о звечка!

Има да те/задавим ко пиле/обесим за ноге.

Има да ти пребројим зубе!

Има других још земаља, није твоја земља једина.

Има јада које време не лечи.

(Имај доброту) да/примиш најпонизније извињење/се вратиш.

Има једна старинска реч.

(Тако се обично казује пре него што се изрекне пословица.)

(Имај милости),/забога/према мени/ са мном.

Има коске к'о Терминатор.

Има ли бољег пријатеља од мајке?

Има ли племенита коња који не изазива бич?

Имал си је дни.

(Каже се за онога ко оздрави после тешке болести.)

Има људи који те могу у чакширама понети.

И мало било, за дуго не било.

Има људи који понуде човеку најбољу ствар, а испрва је и дају, али само са сврхом да оног коме је дају упропасте за свој рачун и у своју корист.

Имам неке бубе у глави.

Има много начина да се синовљева љубав покаже.

Има много облика веровања.

Има много путева који воде спасењу, само кад би Алах хтео да ми помогне!

Има мужевнијих ствари од плача за мртвима.

Имам чиме да се извиним.

Има очи а не види!

Има путера на глави.

Има речи које су увек пријатне за слушање.

Има своје бубице.

Има тога као на џукцу бува.

[Има] толико пара колико јаје има длака.

Има томе лека.

Имаћеш што будеш заслужио.

Имаш моје обећање и моју заклетву.

Имаш моју реч по сто пута!

Има шта и видети!

Име Алахово/над нама било свима/на тебе сашло (и око тебе)!

Име је бацио у блато.

Име ли му његово!

Имена ми/Алаховог/мога.

Именом Господа који под својом руком држи царства Видљивог и Невидљивог заклињем те да (урадиш то и то).

Именом Свевишњег заклињем те.

Иметак долази и пролази како се већ врти коло судбине.

Иметак постоји и прође.

Име ти се заборавило.

Име ти се свуда спомињало, док је сунца и док је месеца!

И ми коња за трку имамо!

И мој слуга слугу има!

И најблаже живинче каткад изгуби стрпљење кад се сувише меће на пробу.

И најсиромашнији човек — само ако је поштен — јачи је од најбогатијег зликовца.

Индус ће за пријатеља свога и говедину појести.

И непријатељи су корисни ако су у свађи.

И несрећа једном прође!

Иншалах!

И од данас до века свога.

И од нас да је просто, као мајчино млеко.

И око и чело — све вам, браћо, весело!

Ипак је свако [сам] себи најближи.

Ирске су девојке саможиве.

Ирско грло се брзо суши.

И ружном човеку, и сиромаху богатство никад није на одмет.

И свима беше по срцу.

Исекао бих га на парампарчад!

Исећи ћете на комаде!

И силом и моћи божјом.

И сити људи умиру.

Ископати очи.

Искочио би из сопствене коже.

Искуство понижења рађа очај.

Испале ти (црне) очи!

Исписан иглицом са унутрашње стране ока.

(За наук.)

Испавља криве/Дрине/реке.

Испречи му се на колено и по.[8]

(Стати коме на мегдан.)

Испуни груди смелошћу.

Испуцао је сву муницију.

И срце и душо!

Иста смо крв.

Истераћемо ово па макар сви ђаволи изашли!

Истина Бог!

Истина и правда увек на крају побеђују.

Истина и само истина.

Истина је/бесмртна/како што говориш/на твојој страни.

Истини за/вољу/љубав.

Истинита као пророкова реч.

Истином/Алаха свемоћног/јединог Истинитог!

Истинска љубав, без осмеха, проузрокује складни одговор.

Истинска туга, без звука је тужна.

Истински дар је онај којим дарујемо убоге.

Истински мудар човек увек дела у складу са оним што је научио.

Истински херој ћути о својим делима. Он никада неће поменути своју жртву!

Истину велиш.

Истину да зборим.

Истину рећи!

Исти тражи истога.

Истоварио се ко човек.

Исто је тако сигурно као што је сигурно да има доста сунца у лето.

Истопио се као зрнце соли у води!

(Нестао без трага.)

Источно од сунца и западно од месеца.

(Каже се за област неизмерно далеку, готово недостижну.)

Истрајаћемо или пасти заједно.

Истрешћу те из гаћа.

Иструни што пре!

И сунце је вером преврнуло, те не греје зими кô и лети, а ја вером преврнути нећу!

Исуса ти (бога).

Исусе (Боже).

Исус (грбави/јебени) Христ (моторист).

Исусе, Марија и Јосифе.

И тако и да буде!

И тебе вуку за уши.

И теби Бог дао добро.

И тебе добра срећа нађе.

И ти ћеш добити казну као и свако други ко чини злочине!

И то било/за дуго не било/кад се помињало.

И то ће те стићи!

Ићи уз нос.

И у занату има бриге и труда.

И у мене јада има.

И у олуји има парче плавог неба.

И у свету богова и у свету људи тешко је наћи нешто боље од доброга дела.

И у старости човек има своју младост.

И храм чезне за нечим.

И хтео би у рај, и не би хтео да умре.

И цареви и краљеви војују, па и они предах узимају.

Ич не брини!

И шта још!

Ишчезла вам дабогда снага из руку и ногу.

Ишчупаћу ти душу од батина.

Ј

Ја Богу сад захваљујем, Оцу нам, што је створитељ.

(Ја Богу хвалу уздижем), и Исидору анђелу.

Ја, боме.

Ја босиљак сејем, мени пелен ниче.

Јабука је најбољи дар природе.

Јабука не пада далеко од стабла.

Јабуке су лепе и корисне, али нису једина нити најважнија ствар на свету.

Јабуке су најбоља ствар на свету.

Јабуко од злата!

Ја волим моју русу главу нег' све благо цара честитога.

Јада (не) допала!

Јадан/копилане/(не) био/синко/ ти сам.

Јади га/виђели/убили!

Јадикује кано кукавица!

Јад је/мене/чуо!

Јад/ме виђе/знао!

(Јадна (ваша) мајка) што те је родила.

Јадна му кожа.

Јадна ти матер мила.

Јадни ђаво.

Јадни не били.

Јадно моје чедо.

Јадовна ти мајка!

Јад те не знао.

Ја жалосна!

Ја живим у миру с целим светом.

Ја знам шта је шала.

Ја јесам вешт, али ти си вештији од мене.

Јака је нога у јунака.

Јакако.

Јак је само онај који је и мудар.

Јак као/бик/земља.

Јаком вину нису потребни зачини.

Ја лагати не знам.

Ја ли сада, ја више никада.

Ја милост просим у тебе.

Ја мој брато.

Ја молим Бога Вишњега, и Светог Духа на небу.

Ја му дајем, Бог му не да!

Ја не гутам своја обећања.

Ја не жалим погинути, ради вере и закона свога!

Ја не продајем своје ћутање.

Ја не смем невере учинити.

Јао брате!

Јаог мене до Бога милога!

Јао/и леле/јадна/ моја мајко/моје штете и срамоте/проклетниче/си га њему!

(Јаој) мене мајко!

(Јао мени) до Бога милога!

(Јао, леле), мен' до Бога.

Ја о моју, ја о твоју главу!

Јаох мене до Бога/једнога/милога!

Јаох/ти Бог дао/туге моје.

Ја питам проштење најприје у Бога, па онда у оца и матере.

Ја просим милост у тебе.

Ја радим право, па ће Бог дати добро!

Ја сам душу изгубио.

Ја сам завршио своје на овом свету.

Ја сам за истину примио.

Ја сам као гроб.

(Ћутим као заливен.)

Ја сам млада/мило ми је перје/огледало сама.

Ја сам својом руком довела шкорпију, сад морам све издржати!

Ја сам син свога оца.

Ја сам цвет пожелела, ја ћу га и платити.

Ја сам чуо, ђе говоре људи.

Јасан као отворена књига.

Ја се бојим/Бога и Јована/само човека.

Ја се молим тебе.

Ја се Теби молим, Господи.

Ја се ту предајем Алаху, па како он реши.

Ја се уздам у Бога.

Ја се у писање разумем ко крава у писмо.

Ја слуга не бих био ни код рођеног оца, а не код тебе.

Јасно је да човек мора да подноси све што га задеси вољом Судбине, и нико, нико га од тога не може спасити.

Јасно као/дан/пекмез/сунце.

Ја срамоте поднети не могу, ни жалости велике трпити.

Ја тебе избавих, а себе погубих.

Ја теби мед, а ти мени отров.

Ја те Богом кумим!

Ја те чувам као зеницу ока мога.

(Ја ти добар стојим) главом и очињим видом.

Ја ти јадна!

Ја ти се кунем/светом Ћабом/чашћу својом.

Ја ћу се данас пре убити него (урадити то и то).

Ја ћу се молити добром боги.

Ја ћу те помоћи из петних жила!

Ја ћу ти добро вратити добром.

Ја ћу (учинити то и то) па макар ми то било последње!

Јачи треба да узму у одбрану слабе.

Јебаво је але.

Јеба те ћаћа.

Јеба ти бог матер.

Јебем ли га.

Јебем му мајку која га је родила.

Јебем те смотану.

(Јебем ти)/крв/маму/семе и племе.

Јебему.

Јебени понос.

Јебено.

Јебен те глупа.

Јебеш ме/ако знам/у здрав мозак.

Јебеш ми матер.

Јебеш то!

Јеби/га/се.

Јеб'ла слику своју.

Јебите им нану нанину.

Јебо га/бог/пас/ћаћа.

Јебо/матер своју/те ја/онај ко те направио!

Јебо ти/бог матер, да ти јебо/пас матер.

Једа ми те могу умолити.

Један је дух у човјеку и у сунцу.

Један је крив а други испашта.

Један леп пример може из основа да измени лоше навике!

Један љуцки гаде!

Један не вреди као двоје, а ни двоје као троје.

Један погани сводниче.

Једанпут изгубљен добар глас не поврати се више.

Један пут нек је и моја старија.

Једанпут се мора умрети.

Једар као надојен.

Једини у мајке.

Једна/луда главо/маничино/раја, а два господара.

Једва једном!

Једе целом душом.

(Са апетитом.)

Једина срећо што ми још остаде!

Једина узданице ока мога!

Једино испуњавањем својих дужности човекова савест биће мирна и живот спокојан.

Једино је Алах свеславни вечити животник.

Једино је уточиште Алах свемогући!

Једино људи исправни и ваљани срцем нису у стању да поднесу да некажњеност буде преимућство покварењака.

Једино нам је уточиште и једина је заштита у Алаху свевишњем и свемоћном!

Једини мој Бого.

Јединче ти је проклета маза, офрљасто и недоказано.

Једи сласно и у миру!

Једите пите.

Једна иста ствар некога може да оштети, а некоме да користи; зависи од човека и како са том ствари поступа.

Једна је стварност/судбина на небу, а друга на земљи.

Једна реч рађа другу, као што се на обрађеној земљи из једног зрна добија друго.

Једна сводничка поганштино.

Једна тајна се увек може поверити супружнику, друга пријатељу, трећа сину; иако су сви они достојни поверења, ипак се не могу свима поверити све тајне.

Једни благу своме ни броја не знају, а други од беде пропадају.

Једни господствују, други муку муче.

Једни људи убијају друге. Убице, опет, убијају трећи. Такав је језик света.

Једним прстом ће те смлавити!

Једно ал' вредно.

Једног дана ће све бити добро.

Једног човека похвала створи десет пријатеља.

Једном завађени пријатељи тешко повраћају изгубљено поверење.

Једном кад истиснеш пасту за зубе из тубе, нема шансе да је вратиш натраг.

Једном научено тешко се заборавља.

Једном се (и иначе) мора умрети.

Једно осушено говно.

Језик за зубе.

Језик је/без костију, он се неће заморити/гори но бритка сабља!

Језик је најслађи на свету, јер сладак језик може и змију из њене рупе да извуче.

Језик је сврби.

Језик му је подужи.

Језиком знаш, не десницом.

Језик прегризао (дабогда)!

Језик прича много, не замара се.

Језик ти точи мед беседништва.

Језику је дао одушка.

Јела те болест!

Јело заиста прија само ако се сваки залогај дуго преврће у устима.

Јело је прече од одеће.

Је л' се ти то зајебаваш?

Јемин[9] сам Богу учинио.

Јербо.

Јесен неваљашна до Бога.

Јеси ми ти баш/срећан ђувегија/нека мустра да те слушам!

Јесте да је стрпљив, али забораван није.

(Мисли се на Бога.)

Јесте мудри, ал' зборите лудо.

Јесте нама путовати време!

Јест им за невољу.

Јок/вала/море.

Још је мало каше појео.

(Млад је.)

Још ми једно другом равни нисмо.

Још нико не зна шта кога чека.

Још сте ви зелени!

Још ти је љуска од јајета на глави.

(Толико је незрео и млад.)

Ју белаја.

Јудо погани!

Јужније од југа и северније од севера.

(Каже се за област јако далеку.)

Јунак је онај који не говори, него дела.

Јунаци, учени људи и лепе жене увек су налазили уточишта ма где се затекли.

Јуначко колено.

Јупитера му!

Јури га као змија жабу.

Јури/кера по целом селу/ко да га пси витлају.

Јутро је/још далеко/од вечери мудрије/паметније.

Јух, душо моја/око моје!

К

Када би Алах подарио мачки крила, она би крала јаја од птица!

Када би човек имао довољно да поједе, желео би да добије још једна уста.

Када владари издају своје прописе сходно својим сопственим погледима и озаконе праведна мерила, нико се не би усудио да им се не покори и сви би се променили.

Када зец буде пљунуо звечарки у очи, тада ћеш и ти постати оштар.

Када је истина унутра, она увежбава духовну ефикасност споља.

Када је мач једном истргнут — ударац се мора нанети!

Када је неком нешто на рођењу писано — то ће му се и десити.

Када је прорачунати ум у срцу, његова чиста једноставност је окрњена.

Када је родитељ охола особа и не зна шта јој је чинити, а шта не, и скреће на рђав пут, исправно је казнити га.

Када је саветник крепосан, искрен, искусан и веран, цело царство се држи на њему, као и велика кућа на стубовима.

Када је судба нешто утврдила, никоја људска моћ не може то да одврати.

Када је судија зликовац, обе стране могу да очекују само несрећу.

Када је човек лишен новца, пријатељи га напуштају, баш као и синови, жена, браћа. Када се обогати, сви му се они враћају.

Кад, али, ето ти.

Када мудар човек осети да је лишен снаге, он то подноси, и при том не издаје своја осећања, понашајући се као пријатељ, чекајући своје време, и прикривајући своју слабост (лажном) наклоношћу.

Када мудри људи понуде свој савет, они стварају најбоље тло за развој привржености, заливено љубављу.

Када постоји један господар, не треба бирати другог.

Кадар сам стићи и утећи и на страшну месту постајати.

Када се љубавници сретну, крај је путовању.

Када се разбесни, ником се добро не пише.

Када све пропада, мудар човек губи само половину, а другу половину треба да сачува како би се сам спасао.

Када су твоји душмани несложни, лако је теби тада.

Када умреш, дабогда те не сахранили!

Када чекаш кишу, очекуј пљусак.

Када човек некога воли, није му потребно богатство.

Кад би Бог дао.

Кад би ми Небо омогућило да заборавим!

Кад би ово знао тај и тај у гробу би се преврнуо!

Кад би пакост свету правду кројила, гурава би правда настала.

Кад би човек имао довољно да поједе, желео би да добије још једна уста.

Кад Бог бере винограде, велики су наши греси на Небесима!

Кад/Бог ме њему доведе/вам кажем/врага/гле!

Кад живимо у обиљу и богатству, онда лако заборављамо на своје добротворе.

Кад забраниш у пољу ливаду, јал' је коси, ја другоме даји.

Кад–и–кад.

Кад имаш госта, треба да си весео.

Кад је била проја за 'шеницу?

Кад једна ствар има два лица, има обично и треће.

Кад је жена слушала мужевљеве заповести!

Кад је крива, да не буде жива.

Кад је нама Бог дао, нека и сиротиња живи.

(Каже сиромашак који је изненада дошао до богатства.)

Кад је неко велик, хоће и да укљуне!

Кад је неко убог тад ни родбина не држи до његове речи.

Кад је нечије срце добро, духови неба и земље увек ће бити милосрдни и према онима који воле своје родитеље.

Кад је реч дата, треба је и испунити.

Кад је реч о послу, не треба веровати пријатељима!

Кад је тако, да ти је просто.

Кад је теби с вољом, и мени је.

Кад је у питању љубав, онда ништа није немогуће.

Кад је човек лењ, то је мрља на нарави.

Кад је човек несрећан, он је баш несрећан.

Кад ме видите, тад ми се надајте!

Кад ме питаш, да ти право кажем.

Кад ме убијеш, онда се и хвали.

Кад ми падне шака, има да (му учиним то и то).

Кад мој топуз из мора изишô, онда 'ваки ђетић постануо!

Кад на врби роди грожђе.

Кад нема — нема!

Кад нешто предузмем идем до краја.

Кад ништа не би било часно до ли само оно што плива поврх воде, онда у свету не би било много часних ствари.

Кад оно 'оћеш га.

Кад сам већ ударио овим путем, нећу се уклањати ма шта било оно што ме на њему чека.

Кад себе.

Кад се жене довољно навичу и насвађају — смире се опет саме од себе.

Кад се кућа у суседству запали, треба се бојати за своју.

Кад се мора/онда нема врдања/онда се мора!

Кад се нешто обећа, мора се и одржати.

Кад се нуди млада удавача, она себи бира кога воли.

Кад се облак згусне, тад весељу није згода.

Кад се разбесни, не зна за себе.

Кад се слуге посвађају, настане распра и међу господарима.

Кад се у злу нађеш, ти не чекај да ти се велика врата раскриле, већ умакни и на мала.

Кад се у некога усели зло, онда ту не помаже ништа. Можеш слободно звезде скидати с неба и метати му круну на главу, не можеш га направити друкчијим него што је.

Кад се харчи нек се харчи!

Кад се хвалише, медвед је велик, али је у борби његова памет слаба.

Кад си већ два добра учинио, учини и треће.

Кад си мучан и кад си неверан, ћу ти дара поклонити.

Кад си обећала, мораш своју реч и одржати.

Кад си се већ прихватио да помогнеш, онда помози до краја!

Кад си човек, повратиће ти се двоструко.

Кад су суседи добри, није важно да ли се виђају ноћу или дању.

Кад су у кући три жене — мушкарцу је боље да ћути.

Кад тамо, ал' јест!

Кад твоје срце заигра, играће и све живо около тебе.

Кад ти заврнен шијон!

Кад ти се не може доказати.

Кад треба да удари, сигурно погађа.

Кад ујаку нећу, да коме ћу?

(Кад хоћеш) да изиђеш, гледај где су врата!

Кад чекаш кишу, очекуј пљусак.

Кад чинимо добро дело, осећамо лагодност на души, као човек који је исплатио своје дугове — он не осећа више ни стид ни страх.

Кад човек изгуби самосвест, он открива да га други потцењују.

Кад човек упорно тражи једно, склон је да не види друго.

Кад шта ћеш да видиш!

Кажи не лажи.

Кажи право, тако био здраво.

Кажи шта је и како је.

Кажу и причају људи.

Кажу треба се стрпети.

Казуј, море, е си погинула!

Кајање никада није од користи!

Кајање се дуго не јавља, а затим дуго не престаје.

Кајање ти не гине.

Какав данак брез јаркога сунца?

Какав рад, таква и награда!

Какав те ветар донесе/нанесе?

Каква је, да је Бог убије!

(Каже се за прелепу девојку.)

Каква је, јада не допала!

Каква је ноћца брез сјајна месеца?

Каква корист од исплетене косе и каква корист од хаљине кострене? У теби је црнило, а споља си чист.

Каква несрећна разлика међу људима.

Каква сам, таква сам.

Каква су наопака времена настала!

Каква те снашла погибао?

Каква ти је невољица?

Каква цура — да заустави саобраћај.

Какве очи има — све види!

Какве су длаке онакве су и ћуди.

Каквог сам зета очекивао, таквог сам и нашао!

Какво зло је?

Каквом наградом узвраћа свет облацима кише?

Какво пријатељство може да буде између оних који једу и оних који треба да буду поједени.

Как им у дом!

Како/било да било/Бог да/бог заповеда/бог милује.

Како (Бог с вама).

Како Бог хоће.

Како Боже, трпет можеш!

Како ваља и требује.

Како вам драго.

Како год (било).

Како год окренеш, дупе ти је позади.

Како Господ зна да намести ствари.

Како да се смејемо, како да се веселимо, кад овај свет пламти у пожару?

Како дошло/још брже се осу/тако отишло.

Како живот мож' да се поигра с људском судбином.

Како заповедаш!

Како јаде да лечимо?

Како је Бог/реко, тако ће и бити/хтео.

Како једноме човеку вазда мањка понешто памети!

Како је мало савести код људи и колико много глупости.

Како је/све то тачно и претачно/силна снага љубави/тада било, тако и данаске.

Како је тако је/твоја воља/теби по вољи/тешко повући се из света/то чудесно!

Како камен студен.

Како ли/се зовеш по имену/тебе по имену вичу?

Како мени данас, тако њима довека.

Како ми Бог да.

Како му драго.

Како нађемо за добро, онако да радимо.

Како нас данас раздвоји, нека нас опет састави.

Како онда/тако до данашњег дана/тако и данаске.

Како пса хране, тако ће и лајати.

Како ради великан, тако понавља мноштво.

Како реко, тако се и стекло.

Како рече, тако и учини.

Како речеш, твоја бити мора!

Како само брзо пролази време кад има толико ствари да се види!

Како се могу утешити сновиђењима у мрклој ноћи — кад ни јавом не могу да утолим срце!

Како се поставиш, тако ћеш и поживети.

Како си простро, онако ћеш и лежати.

Како соко међу голубове.

Како су радиле, онако су и прошле.

Како су свирепе споне привржености.

Како тада, тако и свакада, весела им мајка и дружина!

Како таде, тако и данаске.

Како тебе, тако је и мене.

Како те брзо допаде наредба о повратку Ономе који те је створио!

Како те воља.

Како ти год драго.

Како твоја милост заповеда.

Како то да од Алаха нађеш!

Како ћу ти тужна с јадом владат'?

Како што је оно ведро Небо: часом ведро, а часом облачно, онака је вера у јунака.

Кам да ми је.

(Камен јој у уста) и у своје се колено савила!

(Тако се проклињу вештице.)

Кам им у дом.

Камо вера? Стигла те невера!

Камо лепе среће.

Камо памет? — Ти је изгубио! Камо језик? — Њим не говорио!

Камо памет? — Ти је не имао!

Камо очи? Њима не гледао!

Камо среће да их и нема!

Канда.

Кано Месец прид звездама и Даница прид зорама!

Као/без душе/бисер/врбов клин/гамад на светло/град поуздано/ гром из ведра неба.

Као да/Бога гледамо/га је змија ујела/га је пас ујео/је Богу неопазице испао из џепа/је гњила бундева.

Као да их је сам ђаво правио/спопао.

Ка' да издржава ова' свет.

(Каже се за неког ко много ради.)

Као да је дошао из свемира.

Као да је мува на лепку.

(Мисли се на трунтаву особу.)

Као да је у земљу пропао!

Ка' да ме извукли из леденога мора.

Као да на ногама има оловне тегове.

(Каже се за трунтаву особу.)

Као да сам се потезао камењем на Бога.

Као да си се јуче родио.

Као да ће за све паре!

(Кад неко на нешто навали, нпр. халапљиво једе.)

Као жабе бари, као водене птице пуном језеру, тако и марљивом човеку сами долазе помагачи и новац.

Као зла година.

Као и земљани суд, прост човек се лако раздваја, а тешко спаја, док је праведни човек налик златном суду, тешко се раздваја, али лако спаја.

Као и сви краљеви — највише је ценио лукав ум.

Као истинску залогу дужне пажње.

Као/јасни месец/кака тица/камен студен/кроз маглу/муња/ најлепши бисер

Као мало воде на длану!

(Пазити некога.)

Као набијен барутом.

(Толико је љут.)

Као на калуп.

(Као саливено.)

Као/на несрећу/нокат и месо/од мајке рођен/пас на кратком ланцу.

Као празна воденица понавља једно исто.

Као пун месец о уштапу.

(Тако је леп/а.)

Као раку на роштиљу.

(У смислу: много непријатно.)

Као/риба на суву/руком однесен.

Као сами месец.

(Каже се за оног ко је леп.)

Као свежа вода.

(Каже се за онога ко је млад и леп.)

Као скројена и смишљена.

(Тако је лепа.)

Као теле у шарена врата.

(Каже се кад неко зури не трепћући.)

Као тесто с квасцем се дизао.

(Каже се за дете које брзо расте.)

Као у гори листа.

(Толико много.)

Као ужирени коњ је: много једе, а неће ништа да ради.

Као чаролијом однесен.

Као што биљка васики отреса са себе увеле цветове, тако нека људи стресају са себе страсти и мржње.

Као што Бог заповеда.

Као што влат траве може да пореже руку кад је рука неспретно захвати, тако и рђаво испосништво води у пакао.

Као што дажд пробија трошан кров, тако и страст пробија неуман дух.

Као што газиш камен, тако гази своје душмане.

Као што земља носи на себи људе који по њој рију и копају, тако нека мудар човек сноси туђе увреде.

Као што ју је Бог дао.

Као што пастир штапом тера краве у стају, тако Старост и Смрт гоне животе људи.

Као што се добро тесто од квасца подиже, тако се и они у висину подизаху.

(Каже се за децу која брзо расту.)

Као што стамену литицу не потреса ветар, тако ни мудраца не може уздрмати ни похвала ни покуда.

Капа доле.

Кап која је прелила чашу.

Кап по кап, вода ће напунити крчаг.

Капу у шаке, а пут под ноге.

Касно си се ти родио да би могао мене преварити.

(К врагу) и све!

К јарцу.

Кладим се/десет према један/у живот да је тако/у своју кошуљу/у свој шешир.

Клади се до гаћа.

Клепеће ка' наковаљ.

Клони се гордости.

Кључ је у детаљима.

Књиге су само колекције речи. Речи садрже оно што је вредно: идеје које преносе.

Ко бежи, бори се свим средствима.

Ко би лисицу убедио!

Ко би се усудио наћи замерку златнику?

Ко би теби то и то црни је роб и зликовац!

Ко бога вас молим.

Ко боравиште не мења, у оскудици живеће.

Ко вара, биће преварен.

Ко вечера ракију, доручкује воду.

Ко ви стио наудити, не дао му Бог!

Ко више воли, више и надноси свој кишобран над вољено створење.

Ко вране на легало.

Ко вредног шаље гласника, гласи му срећни долазе.

Ко га јебе!

Ко га узме — кајаће се, ко га не узме — кајаће се!

Ког/врага/ђавола?

Кога је ветар нанео у госте?

Кога је молити, није га срдити.

Кога нећеш послушати кад си у невољи?

Ко да бежи од своје рођене сенке.

Ко да је прикључен на струју.

Ко да си енглеска краљица.

Ко два слепца.

Ко доброг вођу послужи, он броји дане веселе.

Ко добро чини, бољем нек се нада, кад зло ко чини, горе њега чека!

Ко добро чини и вратиће му се.

Ко другоме јаму копа, сам у њу упада.

Ко другом зло чини, зло ће му се вратити.

Ко друмове гази, куће собом не носи.

Ко дуго живи искусиће многа добра и зла на овом напаћеном свету.

Ко жели да се огреје нека стане даље од ватре, али нек не стане ни преблизу.

Ко жену слуша, он је гори од жене, и зато не ваља жену никада слушати.

Кожу ћу са жива тебе одерати!

Ко замори ноге, стиже на крај пута.

Ко за собом остави чисто и неокаљано име, живеће дуго после своје смрти.

Ко зна где им се крај вије.

Ко зна зашто.

Ко зна одакле све непријатељи могу да се појаве.

Ко зна шта човека може да задеси док борави у овом трошном телу?

Ко да не зна две унакрст.

Код свих народа света обећање је обећање.

Коено си гњездо соколово.

(Каже се изврсном јунаку.)

Ко живи, тај доживи.

Ко застава цара Лазара.

(У смислу: изрешетано, избушено, настрадало.)

Ко зна шта се иза брда ваља.

Ко из/пушке одговори/рукава одговори.

Ко јадан, ко жалостан.

Која је земља страна за онога ко је образован?

Која (ли) срећа!

Која рана лек нема?

Која те невоља нанела?

Која ти је (голема) невоља?

Ко је без мозга, допашће невоље.

Ко је вера и невера.

Ко је видео шта је/после смрти/с друге стране?

Које добро?

Ко је за кога створен, за њега ће и умрети.

Које јаде гледаш?

Које је ходочашће доличније од вршења властите дужности?

Ко је, мада млад и снажан, пун тромости, чија је воља нејака а мисао слаба, тај лењи и беспослени човек никада неће наћи пут ка знању.

Ко је мудар и ко је паметан, томе ваља разумети.

Ко је на овом свету/глув на звеку новца/непрекидно срећан?

Ко је непријатељ ономе ко љубазно говори?

Ко је обазрив никада не допада невоље, а непромишљене делије морају да се кају.

Ко је озбиљан и мисаон, његова је радост.

Ко је срећан и певац му носи јаја.

Које су те виле донеле?

Ко је тај кога Смрт не вреба?

Ко је тај који би могао казати унапред је ли која мисао луда или разумна?

Ко је тај који зна будућност?

Ко је толико храбар да обузда и прикрије своју љубав?

Ко је у стању да нас заштити, ако сами благовремено не мислимо на заштиту своју?

Ко је чудан, нек се чуду чуди.

Који би курац могао да буде?

Који враг.

Који зна најмање заната, тај сваки боље живи од свакога тежака.

Који је тај човек који може рећи да је прост од женских кварстава?

Који је терет претежак за онога који је снажан?

Који (ти је) (бре) курац?

Који ли је тебе галеб донео на морску обалу?

(Којим добром), ако Бог да?!

Који (сам ја) мој…

Који се родише, њима је сигурна смрт.

Који се украс може мерити са добрим карактером?

Који су људи дрски и груби, ти ће због тога сами једном испаштати од других.

Који те ветар овамо нанесе?

Који те је враг спопао?

Који то човек није погођен несрећама када његово време стигне?

Којој овци своје руно смета, онде није ни овце ни руна.

Ко још цркве видео није, клањаће се и тој пећи!

Ко крсно име слави оном и помаже.

Ко купује клупко конца, не треба да се заноси изгледом лепо обојена омота на калему него треба да пази на то да главни, дугачки део конца буде чвршћи и јачи од његова неугледнија и на око можда слабија почетка.

Ко књиге не чита — мање зна и мање уме, лоше му се пише.

Колико год да ти дају — Божји благослов!

Колико год кокошака било, ако међу њима није петао, како могу да снесу права јаја?

Колико да удариш дланом о длан.

Колико је у шуми јелица, он'лико га удрило стрелица!

Колико је на јаглуку веза, он'лико ми допаднуло свеза!

Колико је на јаглуку грана, он'лико ми допаднуло рана!

Колико је на крушки крушака, он'лико га убило пушака!

Колико ли си се пута покајао.

Колико му на јаглуку кука, он'лико му допаднуло мука!

Колико општина, толико обичаја.

Колико ти драго.

Колико ти је разум скорен и чемеран!

Колико ти срце жели.

Колико толико.

Колико у шуми борова, он'лико га удрило громова!

Колико чаша за твојим столом испијали, толико ти имао синова, снаха и унука у славу твога имена.

Ко љуби, носи занос у крви.

Ко мање иште више му се даје.

Коме Бог томе и сви свети.

Коме на овоме свету жена није сломила срце?

Коме мило.

Коме обојци, ком' опанци!

Коме своја кућа не ваља, пала па га убила.

Коме срећа испадне.

Ко много говори, варалица је.

Ко може да убеди у нешто пијане људе!

Ко може избећи ономе што му је писао и досудио Алах свевишњи?

Ко може нек се прослави пре смрти.

Ко може побећи/од своје судбине/ ударцу смрти?

Ко нађе, његово је.

Конац дело краси.

Ко не гледа шта ће бити на крају, и какве су последице, неће му срећа пријатељица бити.

К'о нездрав!

Ко нема главе не може се радовати злату.

Ко нема у глави, има у ногама.

Ко не разуме, не треба ни да му објашњавам.

Ко не ризикује — тај не добија.

Ко не рискира, тај не профитира и умре глуп.

Ко није видео ни мало света, тај зна мало или нимало, а мало и вреди.

Ко није за себе, није ни за другога.

Ко није платио на мосту, платиће на ћуприји.

Коњима за репове.

Ко од мача живи, од њега ће и погинути.

Ко окрутно поступа према ономе што тражи уточиште, губи све своје добро.

Ко остави од срца порода, тај не умире!

Ко остане жив, живети мора.

Ко пије вино за славе Божје, помоз' му Боже и славо Божја!

Копилане/један/тисуће рогоносаца!

Копилан курве и џукца!

Копиле/и курвин сине/овна и кучкиног измета!

Ко пита, не скита!

Ко плаче на туђем, тај запоставља свој гроб.

Ко под другијем јаму копа, сам у њу пане.

Ко проневери, бог ће га изневерити.

Ко прстом у пекмез.

Ко рано рани, две среће граби.

Кораци уз стубиште говоре о годинама.

Користан био.

Користољубље води само несрећи.

Коров наноси штету њивама, пожуда/таштина наноси штету људима.

Ко савете не прима, томе се не може помоћи.

Ко сам ја да о томе судим?

К себи руке.

Ко се данас задужи — нема му бела дана више.

Ко се жури, нечастиви га жури.

Ко се много љути, тај брзо стари.

Ко се много намучи, тај нешто и научи.

Ко се пожурио, увек се покајао.

Ко се равна према другима, а сам не зна свој пут, свакако ће скренути с њега.

Ко се раја довине, тај нека заборави све мржње и горчине.

(Ко се роди свак ће умрети), неко пре, а неко после.

Ко се сме уздати да спречи што се спречити не да?

Ко се у коло хвата/поскочити мора/у ноге се узда.

Ко се чува, и Бог га чува.

Ко си да си, брат си — кад си нас беде избавио.

Косово је јадно и крваво, лако ћемо један погинути.

Ко сте ви да се усуђујете одређивати ми путеве?

Кости ћу ти поломити.

Ко те издао, издало га лето, бело му жито не родило, стара њега мајка не видела, њим се мила сестра не заклела!

Ко те јебе.

Ко тражи, бог ће му дати.

Ко тражи веће, изгуби (и оно) из вреће.

Ко туђа блаженства и патње посвоји срцем и попут властитог ћути свачији јад и радост, тај је вредан дивљења.

(Ко ће (га) знати) какво ли је срце под златном доламом?

Ко ће сад с нама!

Ко ће сили Бож'јој одољети?

Ко ћути, живи у миру, ко живи у миру, биће спасен.

Ко уда кћер, тога очерупају као ћурку за свадбу.

Ко узајамне слабости не држи у тајности — пропада.

Ко у клин, ко у плочу!

Ко умије, њему двије.

Ко утиша чула, њега ја зовем мудрацем.

Ко хоће да једе мора и да ради.

Ко хоће да отме од змаја чаробни камен, мора да ступи са змајем у борбу.

Ко часно умире, људи га памте сто година, а онога ко без части живи, заборављају и рођена деца.

Ко чува туђи образ, и Бог ће чувати његов.

Ко шта воли, то му је и лепо.

Ко штеди, тај има.

Ко што о чем, ми о добру.

Краде Богу дане.

Краља не треба љутити.

Краљеви, жене, и пузавице, као по правилу, грле оно што им се нађе у близини.

Краљ [је] вере бранитељ.

Краљ је ипак човек.

Краљ на цара ударити неће, нити може краљевство на царство.

Краљ са мачем у руци који тражи да га дарују поданици, у длаку је исти као друмски разбојник који с копљем у руци препада пролазнике и виче: „паре или живот!“

Краљ увек мора да уме да разлучује.

Красна као месец о уштапу.

Красно чедо.

Кратке памети.

(Кратки данци, а дуги конаци), земан дође, треба путовати!

Крв им пољубим.

Крви ти Исусове.

Крв је гушћа од воде, чак и кад је свињска.

Крв ми пијеш.

Крв препознаје крв.

Крв се леди у жилама!

Крв ти у жилама пресахла.

Кренем с Богом путовати.

Крени са срећом.

Крени чак и на дуг пут ако те на њему чека задовољство.

Крепка ти десна рука била!

Кретенчино глупа.

Кретње заљубљеног одраз су осећања.

Крече ка' жабе убаре.

Кривац — плаши се од своје сенке и од листа који шушти на грани.

Крив к'о сам ђаво.

Крила моја!

Крилат сине!

Крило наше!

Крмку ниједан!

Кроз ову долину самоће иде пут који човека води у бесмртност. То је пут савладавања себичности.

Крста ти Божијег!

Крст га убио.

Круна зими не греје, а лети не штити од сунца. Али ко је једном стави на главу, неће је више скинути.

(Круно моја) лепа са главе.

Круно позлаћена!

Крути синко!

Крушка цвати кад јој доба дође.

Кћи — то су уста која треба хранити, а не доносе ни зараду ни част.

Кувајте ме у казану, (нећу рећи то и то).

Куга га однела.

Куга на ову земљу!

Куда идеш, куд си се намерио?

Куда ли си био намислио?

Куда теби драго.

Куда те је ветар нанео?

Куд год пошао да се опет вратиш кући са чашћу, благословом и срећом!

Куд камо.

Куд ме бог на тебе наведе!

Куд пукло да пукло!

Куд то мож', бре.

Куј се чувао и куј поштовао свеце, он пролаз'о добро, а куј се прав'о својеглав и тврдоглав, е, тај најеб'о за цео век свој.

Куј се у'вати у ђавоље коло, та' има да буде прцан кроз цео живот.

Кукава кукавица.

Кукавац сињи!

Кукавице, о’служи војску, коњ отиде, магарац се врати!

Кукавицо, ни женска, ни мушка.

Кукавицо ти не кукај рано.

Кукавна ја!

Кукавниче!

Кукај, сестро, до века, без лека!

(Куку) без свога венчанога друга!

(Куку брате), рано наша!

Куку/добро/ђецо/леле/људи/(твојој) мајци/ нама/роде/сестри/синко.

(Куку кући), куку месту!

Куку мене кукавици!

(Куку мени)/за тобом/несрећнику/ црној кукавици/црњаници црној.

Куку моје погибије!

Куку, наше крило!

Куку све је пропало!

Куку теби до Алаха!

Куку, црњанице црна!

Кумим те Богом (и по Богу да си ми брат).

Кумим те Богом истинијем, и вашијем светим Јованом.

Кумим те/и молим/свим на свету/ свим што је свето!

Кум је велика ствар и мора добро да се испоштује.

Кунем вам се Богом истинијем.

Кунем вам се свиме што ми је најсветије.

Кунем вам се Сунцем/и Манитуом/ поглавицом манитуа.

Кунем ви се/а веру ви давам/и Богом и вером.

(Кунем се (свемогућим) Алахом), и он нека ми је сведок.

(Кунем се богом), а ко проневери, да га бог изневери.

Кунем се/богом Ра/животом/именом Пророковим.

Кунем се на три метра високој гомили Библија.

Кунем се Оним који је подигао небеса!

Кунем се оним што ми је најсветије.

Кунем се па и Бога дајем.

Кунем се пред Богом.

Кунем се/Свевишњим Алахом/светим Исусом/свим врлинама нашега Пророка.

Кунем се/сунцем, земљом и небом/ твојом главом и главом твог оца/твојом милошћу/у све на свету.

(Кунем ти се), а право ти кажем.

(Кунем ти се Богом) великијем/истинијем/јединијем

Кунем ти се и Богом и вером.

Кунем ти се/гробом оца мог/живим Богом/истином наше вере/па ти веру дајем/у оца.

Кунем ти се Оним ко чини да дрвеће зелени и да се суши.

(Кунем ти се (својим) животом) и на раменима главом.

Куни, Боже, до Бога се чуло.

Купити мачку у џаку.

Курац нисам.

Курвина кћери!

(Курвин сине), смрт те узела дабогда, умро мајци дабогда!

Курво/једна, дрољо једна/ћорава!

Курјак снагом — у глади, лисац лукавошћу — сит.

Курца не вреди.

Курцу појма немам.

Кућа без жене — исто је што и најхладнија пећина.

Кућа без лепе жене, облогузе и једрих груди, која чека и чека повратак мужа, то је кућа као затвор без ланаца у коју улазе само будале.

Кућа ми се расула!

Кућа стоји једну ћошћу на земљи, а три на жени.

Кући леле!

Кућић и куленовић.

Кућо стара!

Кућу држи жена.

Куцнуо је (последњи) час.

Куцнуо је час моје освете.

Кучкин сине.

Кучко/и кћери кучкина/да кучкина кћери/једна (кучкина)!

Куш дртино!

Кћери срца нашега!

Л

Лагат немој, већ (све) право кажи.

Ладна ко лед, слатка ко мед!

Лаже/како зине/као пас.

Лажеш колико си тежак!

Лаж и неправда владају светом.

Лаж је као и свака гатка дуга, ал' ће свако дете знати да поуку у њој нађе из цуга.

Лаж је опаснија од копља.

Лажљив свете, мој лепи цвете!

Лаж може да нанесе већу бол од копља.

Лажно оцењивати човека, или му истовремено пришити лош карактер, јесте поквареност.

Лајем на погрешно дрво.

Лака и радосна срца.

Лака као коса девојачка.

Лак као/врабац/перо.

Лак им ветар који им је разнео пепео.

Лако је бити човек, али понашати се у складу са својим одговорностима је тешко.

Лако је богатом славит и пироват.

Лако је зету у пунице поћи и пуници пољубити руку.

Лако је наћи човека који је на први поглед леп; али тешко је наћи оног који увек може да се похвали својим умом.

Лако је посећи срушено дрво.

Лако је смислити оно што је већ други смислио.

Лако је туђе кудити, а док сам нешто измислиш, провешћеш многе бесане ноћи.

Лако је чинити зла дела и дела од којих трпе други.

Лакома као поповска мачка.

Лакоме су очи при погачи.

Лакомислен као први трен јутра.

Лаком човек кад има много, тражи још више.

Лаком човек не треба да има пред очима благо.

Лако ти је/будали жену ударити/ жалосној мајци закукати/младу момку пољубит' ђевојку.

Лако ти је пијаном запевати.

Лако ти је страшљивој куци залајати.

Лакоумност је пут у смрт.

Лаку душу пусти.

Лакше је вратити одапету стрелу но порећи дату реч.

Лакше је нешто казати него учинити.

Лакше је сиромашноме него имућноме ако су обојица поданици силника.

Лакше је ухватити тигра у џунгли, птицу у лету, рибу у води него нестално срце жене.

Лаптали су га као пси.

(Ласно је рујно вино пити) и љубити девојке.

Ласно ћемо (ако јесмо људи).

(Латини су старе варалице), бојати се какве преваре.

Лево–десно.

Лежи ко мртав.

Лек треба тражити у ономе што није непријатно; ако је тамо, то је ипак нектар.

(Леле)/брате/куме/људи/ мајци/ сестро.

(Леле мене)/до Бога једнога/и до Бога мога!

Лени гаде.

Лењ као буба.

Лепа да ју пијеш воду из устију.

Лепа да се за само срце лепи!

Лепа да се човеку памет одузме.

Лепа девојко!

Лепа као/бисер/божји дан/вила/ (јасни) месец/мајска ружа/месец што светли/ружин пупољак.

Лепа као/сам Јусуф[10]/светли дан/ свадбени дан/сунце и месец/ уписана/хурија.

Лепа моја драгано.

Лепе речи и мили погледи брзо саграде гнездо за љубав.

Лепе хаљине много шта учине.

Леп као исклесан.

(Леп као (пун) месец), таман кад изгреје.

Леп као нов новац кад испадне из ковнице.

Леп као/ружа/слика/смишљен/ сунце/ уписан.

Лепо моје злато!

Лепо прича, а свирепо ради.

Лепо си себи удробио.

Лепота девојке не може [се] платити никаквим благом.

Лепота је крајња ствар.

Лепота је оку оно што око види, а срцу оно што срце жели.

Лепотица није рукавица, коју ћеш за појас заденути, тек тако.

Лепоту свако воли.

Лепрозна им мати!

Лети ко змај.

Лети увек средњим путем.

Летњи дан до подне.

Лије као из кабла.

Лисица није узалуд лукава.

Лице ти се црвени као петлова креста.

Ловаца увек има, без обзира да ли иду на две или четири ноге.

Ловачку ти веру дајем.

Ломи врат.

Ломна је врлина жене и велика пожуда људи.

Лопови имају осетљиво уво: занат им то захтева.

Лопов мисли да сав свет краде.

Лопов се боји лопова.

Лопов ће надмудрити и пса, а камоли газду.

Лопову и љубавнику не приличи да дижу буку.

Лопужо једна!

Лотос не цвета на врху планинском.

Лоша вера у Турчина.

Лоша мисао — готова болест.

Лоша му је срећа прискочила.

Лоша пушка у рђаве руке!

Лоше намере имају лоше последице.

Лоше ти си среће!

Лоши планови имају лоше последице.

Лоши се уздижу и нико не може да их сузбије.

Лош учитељ је пропаст за ученике.

Луда/будало/женска главо!

Луда кућа!

Луд к'о струја!

Лудо дете.

Луд си сто гради!

Лепа ти је јади је убили!

Лепоте јој у сву земљу нема.

Лепши јунак од сваке ђевојке!

Лето их издало!

Лукава (као) лија.

Лукава погани!

Лукавији је од вране.

Лукави човек превари глупог, па га остави у невољи.

Лукав као/ђаво/кардинал/мачка.

Лукаво псето.

Лукавству мора да дође крај.

Лук и вода.

(Трице и кучине.)

Љ

Љепојко!

Љубав даје храброст и учи сналажљивости.

Љубав заче мис'о.

Љубав и мошус не могу не осетити се.

Љубав и пожртвовање морају победити!

Љубави ти.

Љубави треба одати поштовање.

Љубав је важнија од живота.

Љубав је понекад лакомислена.

Љубавни дар, он је и први дар и последњи.

Љубавни занос свакога смрви.

Љубав никад неће разочарати чиста срца.

Љубавнике не ваља ометати.

Љубавни пламен ком је у власти?

Љубавни спрег је најлепше дело!

Љубав све побеђује.

Љубав ће ми помоћи да одолим свим искушењима.

Љубазан као мачка која преде кад примети миша.

Љубим је као оба ока у глави.

Љубим руке (милостива).

Љуби те мајка.

Љубљени мој пријатељу!

Људе контролише само новац.

Људе не крепи ни мајка, ни жена, ни брат, нити син, као блиски пријатељ.

Људи божији!

Људи добра рода налик су високом дрвећу које рађа обилним плодом — иметком и баштином.

Људи које гони страх склањају се у многа склоништа.

Људи куде онога ко седи без речи, куде оног што много говори, такође куде онога ко говори мало; нема на земљи човека кога људи не куде.

Људима никад не можеш бити исправан.

Људи могу да користе само док су живи.

Људи могу остати будале чак и након што су проучили књиге знања.

Људи моји.

Људи нека говоре шта им драго.

Људи овог света, као по правилу, не маре за човека истините природе.

Људи одлазе, људи долазе.

Људи разних светова не могу скупа живети.

Људи се мање плаше једнога него целе банде!

Људи су проклети: тек што наиђу на искреног човека, они би да му подметну ногу.

Људи треба да се међу собом помажу.

Људи ће те поштовати само онолико колико ти рука притежава.

Људска бића су често свирепија од природних сила.

Људска вило!

Људска срећа је ствар бескрајно крхка.

Људска судбина је променљива.

Људски век је питање судбине.

Људски је погрешити.

Људско је срце такво да се у часу највећег очаја хвата за сламку наде.

Љута као гуја!

Љуте кавгаџије!

Љутит говор је болан: ударац ће ти се вратити ударцем.

Љут је дозлабога.

Љуто се мучи.

Љуто цвили до Бога се чуе!

М

Магарац не може да замени коња.

Ма да им покажемо чија је баба јарац!

Мада је корење знања горко, његови плодови су слатки.

Мада се заједно нагињемо преко исте ограде, боје планина не чине нам се исте.

Мајка да те не воли!

Мајка је мајка.

Мајка му стара.

Мајка нема до тебе једнога, а по данас ни тебе не било!

Мајка се не умара.

Мајке ми.

Мајке нема, разговора нема.

Мајко/божја/Исусова.

Мајко (моја) мила!

Мајку им/крваву/им њихову.

Мајку му/божију/му његову!

Мајку ти/божју империјалистичку/ твоју.

Мајсторија козе пасе.

Мајчино је срце пуно жалости и самилости!

Мајчин сине!

((Мајчице) моја) предобра!

Макар и тетка, опет је туђин, није јој од срца отпало.

... макар ме коштало главе!

... макар то била последња ствар коју ћу да урадим!

Макар умро.

Ма колико се човек опирао, тешко је избећи смрти.

Ма колико се човек трудио да угуши истину, ипак је не може угушити.

Ма колико слуга био омиљен код господара, у тренутку боја, он је само суво гориво.

Малена је птица препелица, ал' умори коња и јунака.

Малено је зрно бисерово, ал' се носи на господском грлу.

Малецно моје!

Мали, али храбар.

Мали је број оних који људе оцењују према њиховим заслугама.

Мали упишанци.

Мало време за дуго не било.

Мало забаве никада не шкоди.

Мало исувише.

Малој ствари нека је велика награда.

Мало много добро.

Мало обуздавања управо је оно што вам је потребно.

Мало одлучности и строгости победи женску ћуд.

Мало пиле, велики петао може да буде.

Мало сутра!

Мало чедо, ал' је мушка глава.

Мани се врага и мејдана!

Маните ме се.

Мани се ћорава посла!

Мања радост снивати, нег' на јави видети.

Мање да урадим, било би бедно од мене.

Мање једи, лако спи, чист мозак, бистар есап.

Мањи од маковог зрна.

Маром се стиче знање, немаром се губи.

Ма те молим.

Матер им одвратну.

(Матер му) јебем!

Ма ти бора!

Мати га његова.

Мати ко мати.

Мати моја.

Матора/крезавице/џафтаро!

Маћеха — зла утеха!

Махнит од узбуђења.

Маховита рука, кâ у жене код рђава мужа.

Маца ти је појела језик?

Мачка која хвата више мишева него што јој треба, мора после да тражи храну далеко од куће у којој живи.

Ма шта кажеш!

Мед медени.

(Обично се каже за слатку девојку.)

Медна уста са сваким говоре, са недрагим као и са драгим.

Мед не праве муве.

Меду за моје усне.

Међер има силнијех јунака.

Међу живим бићима нема таквих која би била поштеђена невоље, којима не би претила смрт.

Међу људима увик иде правда за неправдом, добро са рђавим.

Меље/као воденица/напразно!

Мене леле!

Мени за љубав.

Мени јесте без крила мојега, као брату једном без другога.

Мене јесте младост занела.

Мени је памет стала.

Мени је право.

Мени миљени!

Мени солиш памет?

Мења девојке као Циганин коње.

Мења се љубав и њене страсти.

Месец над месецима.

Месец ти покров био!

Месец опада само да би поново порастао.

Ми више ћемо добити милошћу, него казнама.

Мила/мати моја/моја мајчице/сејо моја/сна'о моја/срећо моја

(Мила (моја) мајко), моја сладка рано!

(Мили Боже)/велика ти хвала/да чуда великога/зор јунака/и драги/и мила Маријо/на дару ти хвала/на свем тебе хвала.

(Мили Боже, на свему ти фала), који си ми био на помоћи!

Мили Боже, чуда големога/што ћу и како ћу?

Мили брате/братко/Господе/јаде/ куме/роде мој!

Милија је своја и колиба, веће туђе куле и чардаци.

Милија од живота.

Милијарду му/глобалних завера/ Метузалема.

Мили мој брате.

(Мили мој)и, куд који!

Мили мој/родитељу/сине!

Милион му/морских немани/одраних пацова/распомамљених ајкула.

Мило било томе и томе.

Мило би ти било побегнути.

Мило добро моје!

Мило за драго.

Милом Богу вала!

Милом или силом!

Мило му/било/му до неба.

Милосну ти мајку.

Милосрдни/Боже/Створитељу!

Милосрђе је изгубљено када се искаже ономе ко је незахвалан.

Милост!

Милостива небеса!

Милостиви/Боже/Створитељу!

Милостив на Бога.

Милостиво срце и здрава памет су од трајније вредности него богатство и власт.

(Милост просим) од тебе.

Мило чедо.

Милошћу/Алаховом/Свевишњега.

Ми људи нисмо добри.

Мимоишло те свако зло!

Ми мртви бити можемо, ал' побеђени никада!

Мио/братац/побратиме/санку мој.

Ми остасмо, за укора.

(Мир) души његовој.

Мир и безбедност нека су над тобом!

Мирисни јасмин, чак и када је покривен, отпушта мирисе.

Мир је у мисли мојој!

Мир је у срцу моме.

Мирисати није исто што и јести.

Мирише као принцеза из бајке.

Мирише на/порок/ужегли прдеж.

Мир, мир, по три пут био с тобом!

Мирна бубице!

Мирна буди!

Мирне душе могу да ти обећам.

Мир нека би сишао/спустио се на тебе.

Мир (нека је) с тобом.

Мир теби!

Мир ти Божји.

Миртин венац с тобом.

Мируј срце моје!

Мисе ти.

Мисли да му злато сија из гузице.

(Мисли да је толико добар.)

Мисли женске су несталне као морски таласи.

Мисли, па ћеш се и сам сетити.

Мисли се до Бога.

Мислиш да ти је бог ујак, па да за тебе нема суда?

Ми смо Божји и само се њему враћамо.

Ми смо жене стрпљивије.

Ми смо по најдубљој сили природе, нераздвојно везани с душманима нашим.

Ми смо сами себи господари.

Ми тебе у задовољству хвалимо.

Ми у клин, они у плочу!

(Миц по миц), па у размиц!

Мичи одавде!

Млада као роса у подне.

Млади брате!

Млад и јак к'а Дели Јован.

Младићу мој врли.

Млади човече.

Млад ко роса.

Младо момче!

Младост–лудост.

Младост — најпролазнија од свих лепота.

Млад сам, зелен сам, па ђе ми је глава, ту ми храна.

Млађена дивојко!

Млађи џукчев брат гнуснији је од старијег.

Млати празну сламу.

Многима су пуна уста лажи.

Многи ће ти људи завидети и биће ти непријатељи.

Много гласова се чује између неба и земље, али мајка разабире глас свога сина и преко пустиње и у тамној ноћи.

Много је киша отад пало.

Много ли је неверства у свету.

Много синова доноси много брига.

Много ти/хвала/фала.

Мога ми спасења.

Могу да пакујем кофере.

Могу да умрем само једном смрћу.

Могу, и да ми се неће.

Можда ће ми бог помоћи.

Можда ће нам се Бог смиловати и помоћи.

Може Бог дати.

Може вам се.

Можда је баш мене Алах поставио на твој пут.

Може ли бити глава без језика?

Можемо умрети на миру.

Може се препанути бољи од горега, какогођер гори од бољега.

Може свети Петар да дође нећу урадити то и то.

Можете да ме пољубите у дупе.

Можете ићи доврага!

Можеш бити и бедна пропалица, а да не будеш обавезно и издајник.

Можеш га ухватити колико и ветар у пољу.

(Толико је вешт, брз.)

Можеш да ме пољубиш у гузицу.

Можеш да му печеш табане — нећеш чути реч од њега.

Можеш да се пушиш.

Можеш да ставиш главу на пањ да ћу да (урадим то и то).

Можеш да ставиш руку у ватру.

Можеш знати и паметовати.

Можеш и у руци ти је.

Можеш се ослонити једино на Бога.

Моја браћо/драга/красна.

(Моја вило) над вилама!

Моја верна/љубо/слуго!

Моја десна/крила/руко.

Моја/дико/добра срећа/ђецо драга/ кошутице/љубо мила.

Моја кућа је твоја кућа!

Моја (мила) мајко/моја слатка рано/стара.

Моја ме несрећа донела.

Моја муњо с ведра неба!

Моја/од злата јабуко/перло у прстенку/питома ружице/рано/(ружо) румена/руко, зелена јабуко/сабљо под оковом!

Моја/секо драга/слатка мајко/слатка рано/срећо/стара бако/стара мајко/ стармајчице.

Моја те клетва прогонила!

Моја фало!

Мој бато!

(Мој Боже), врховна моћи!

Мој Божоле!

Мој босиљче из зелене башче!

Мој брајко/брате/витеже/ говоре/ Голубе/делијо/драгане.

Мој/велики Боже/видовни Боже/ дивни пријатељу.

Моје бело перје!

Моје богатство је веће од богатства богатих. Ако коме и поклоним нешто од свога богатства, оно се неће умањити него увећати.

(Мисли се на знање.)

Моје/грдне ране/десно крило/дете (добро) драго!

Моје дете, последњи откуцај мога срца!

Моје/драго момче/јарко сунце/љуте ране/ми браде/миловање моје радовање/мило добро!

Моје ми младости.

Моје поклонство сунцу!

Моје/ране без пребола/срце драго/ срце пати због тебе.

Моје сунце/над светом/огрејано/од истока!

Моје су речи исувише просте за твоје уши.

Моје те срце схвата.

Моје чедо/драго/младо!

Моје чисто злато!

Мој/жалости/злаћени прстене/једини Боже/једини сине!

Моји соколови!

Мој је час близу.

Мој јуначе!

Мој корен је у земљи, мада се слободно крећем.

Мој/кућни темељниче/ лепи челебија/ мили Боже/мили брате/мио сине/младико/младићу/невољен соколе

Мој пернати од сунашца штите!

Мој/побогу брате/по Богу синко/ поздрав теби/поносе!

Мој премили/бабо/сине!

Мој пријатељу.

Мој рођени/брате/синко.

Мој самртни друже!

(Мој свете) изгубљени.

Мој сив–зелен соколе!

Мој синко!

(Мој соколе) (сиви) под крилима!

Мој сиротни сине!

Мој ће грех вапити Богу.

Мој/угледу/цвете!

Мокар до голе коже.

Мокра ка' ћурка.

(Каже се за особу која покисне до голе коже.)

Мокрим ти на главу!

Молба пријатеља је — светиња.

Молбе напаћеног срца понекад стижу до Свемогућег.

(Моли Бога) ти за своје здравље.

Моли за здравље Бога великога.

Молим Алаха да излије на тебе све своје милости и дарове.

Молим Бога Вишњега, са анђелима на небу.

Молим вас да поступите по правди.

Молим/милостивог Бога/небеса/се Небу/опроштај од Алаха!

Молим те/боговима и свим твојим надама/Боже/до Бога.

(Молим те и преклињем те) Алаховим именом.

Молим те као/Бога/брата.

(Молим ти се)/љубим ти руку/као старијему.

Моли свеце и Бога.

Мол' се Богу.

Молимо се вишњем Богу!

Молим с јадом.

Молитва и спас Алахов нека сађу на њ!

Молите Бога Вишњега, да живот нама подари.

Молите се Алаху!

Моли се богу (истиноме).

Моли се Богу Свевишњем, и Светој Мајци Марији.

Молићу лепо.

Молићу се да увек будеш здрав, да ти у породици све буде срећно!

Моме је срцу то слађе од меда.

Морава нас вода одранила, нек Морава вода и сарани.

Мора да је Пророк туда прошао!

(Каже се кад се догоди неко чудо.)

Мора да је ту сам ђаво ставио свој реп!

Мора да ти је мозак изветрио из главе.

Морам да се помирим са судбином.

Морам и ја о својој души да се побринем.

Морамо се држати један другога.

Мора се подносити и трпети, другог излаза нема.

Мораћеш још више да се доказујеш, јер много је оних који ће ти завидети.

Мораш погледати истини у очи.

Мораш разумети своју браћу.

Мораш се научити памети.

Море!

Море је вазда исто, не плави обале своје: такав је дух мудраца.

Мотри на непријатеља.

Моћан је онај који поседује мудрост.

Моћ је увек на крају варљива, ма колико је добро неговали. Променљива као правац ветра, краткотрајна као савез с незахвалним, лепа само за трен као обриси вечерњих облака, незахвална као све телесно на овоме свету — она за часак нестане, као грумен блага што се појавио у сну.

Моћ хоће да поквари човека.

Мрачно као/у вучјем бурагу/рогу.

Мрет ми данас или мрет сутра, волим пре о мање срамоте.

Мржња не престаје с мржњом. Мржња престаје с љубављу.

Мржња треба да се заврши, а опроштај чини крај мржњи.

Мрзи из дна душе.

Мрзи ли те пољубити кога, реци њему: мене усне боле!

Мрк као облак.

Мрљама су испрљани сви путеви зла на овом и оном свету.

Мрсити конце.

Мртав за опело.

Мртав као/камен/квака/харинга.

Мртав пас, мртав бес.

Мртав уморан.

Мртва уста једу.

(Толико је јело укусно.)

Мртва уста не говоре.

Мртви би из гроба заиграли.

Мртвији од ексера у вратима.

Мртви сан заспала!

Мртви уморни.

Мртвога те мајка обртала.

Мртвом награда не вреди.

(Мрцино) једна!

Мршав као рибље пераје.

Мува да га додирне, пао би.

Мудар био мајци.

Мудар јеси, ал' говориш лудо.

Мудар је само онај који се понаша праведно.

Мудар јунак мора знати разлику између речи и дела.

Мудар се човек радује дарежљивости и њом стиче благослов онога света.

Мудар човек, ако хоће да стигне до краја, мора чак и своје непријатеље да носи на раменима.

Мудар човек, макар био моћан, увек мора бити вољан да чека на свој тренутак, па чак и да живи, са опаким и злим људима, што је тешко поднети као муњу.

Мудар човек никада неће напустити старо место док не извиди и осмотри ново.

Мудар човек разуме и оно што се не види, јер плод интелигенције лежи у разумевању понашања других.

Мудар човек ћути и ставља на страну питања која су несигурна и мрачна.

Мудра главо!

Мудра су господа латинска.

Мудрац напредује попут коња тркача који оставља за собом кљусад.

Мудрац се малим задовољава.

Мудрац чува озбиљност као најскупљи дар.

Мудри кажу да на овом свету пријатељ продужава живот.

Мудри људи не смеју да крену у акцију док је пажљиво не размотре.

Мудри људи себе обликују.

Мудри не говоре, а они који говоре нису мудри.

Мудри свекре!

Мудро збориш!

Мудрост ће нам прибавити место под сунцем.

Муж и жена су исто што и запрега волова на орању.

Муж је дражи, него и отац и мајка.

Муж увек треба да послуша савет добре жене.

Мужу и жени који се воле свугде је добро.

Мука и невоља једна!

Мука убија човека, жену рађа она довека.

Мука уз љубав, то није више мука.

Мучена моја душо!

Мучи/Бога ти/муком (се) замукла/не лудуј, кад будала ниси/погани/ти.

Мучи се као ђаво.

Мушкарци слабо познају женско срце.

Мушкарцу не приличи да се крије од непријатељских стрела.

Муштулук!

(Каже се кад неко треба да части доносиоца добрих вести.)

Н

Набавити себи репутацију цењене службе зове се амбиција.

Набиј то у дупе.

На Бога погледа.

На божју/вољу/милост.

Набокали се до гуше!

На боту.

(Намах.)

Навалио као чопор фокстеријера на кавез са пацовима.

Навалисмо ка' да нисмо јели од лани.

На вама и на Богу.

На веру и на аманет.

На видело с истином!

Навикнеш се као нога на тесну ципелу.

На високом или на ниском положају, бољи је онај који ради свој посао.

На вјеки вјека!

На врат на нос.

Навукао добра — не зна с њима шта ће!

Нагађање лудом радовање.

На главу ми и на очи буди примљена твоја заповест.

На главу сам ставио (заповест) и у своје очи усадио.

Нагомилавање добра је радосно.

Нагомилавање зла је болно.

Нагони мука на невољу.

Нагрђениче један.

На гроб ти се попишам.

Нада је у теби.

Надам се да ће трунути у паклу.

Надам се до неба.

Надимак није исто што и име.

На длан ћу га ставити, другим ћу га пригњечити.

Надничар који уз помоћ своји' десет прстију зарађује себи кору хлеба, често има више деце него богаташ, који се шета у свили и злато мери ћуповима.

На добар пут си ме извео.

На добро вам доша' Божић и свето поређење.

(На добро вам доша' Бадње вече), ове године па и догодине!

На добро ти доша' Ђурђевдан!

Над њима молитва и мир.

Над очима капиџије нема!

Над севдахом држи власт.

Над тобом се вије безбедност Алахова.

На душу ономе ко (је урадио то и то).

Нађи мане мојој вештини.

Нађи ми се у невољи.

На ђубришту нема ружа.

На здравље ти било.

На земљи се не може ништа сакрити.

На зло/брза/не удрио!

(На зло сео) и вино попио!

Најбоља међу мајкама!

(Мисли се на реку.)

Најбоља од врлина је бестрашће.

Најбоље је да се не буде ни гладан ни бијен.

Најбоље се у се поуздати.

Најбољи међу људима је онај у кога су очи што виде.

Најбољи савет долази од будала!

Највећа од свих лудости замишља да су пролазне ствари вечне.

Највећа срећа коју смртник може да замисли, јесте женидба по којој се сједињују два срца у љубави. Али има једна још већа срећа: то је сједињење с истином.

Највеће доброчинство злих људи је кад ти не чине зло.

Највеће човеково богатство су снага и здравље. Не постоји новац за који њих можеш купити.

Највише прија оно што нас највише стаје и што је забрањено.

Највише се треба чувати онога што се најмање очекује.

Најгнуснији човече од свих који на земљи живе!

Најдаље се може чути гром и лаж.

На једвите јаде.

На једно уво уђе, на друго изађе.

На једно уво чује, а на друго пусти.

Најјачи је онај човек коме је најмање потребно.

Најлажљивији је то, најпревртљивији мир на свету: лисичји!

Најлепша је она коју је срце заволело!

Најлепша међу женама!

Најлепша ствар на свету она је која је саздана споро и доспела у зрелост!

Најлепше те молим.

Најмлађи — најмилији.

Најпокорније хвала.

Најпре промисли, па онда говори.

Најприсније моје биће у твојој је власти.

Најпроклетији међу џелатима и издајницима!

Најпромућурнији је ум завидљивог човека. Тај ни дању ни ноћу не зна за мир.

Најслабије створење на свету је човек.

Најслађи је сан.

Најчешће је сам човек крив за своју несрећу и за неприлике, јер није довољно опрезан, или је за све криво људско незнање, а најчешће злоба и завист наших непријатеља.

Наклапа у празно.

Накоте курвиних копилана и бесловетских пачаври!

На крају крајева.

На крају све стигне на наплату.

На крају ћеш сам и го кренути на пут свој, и сва ћеш блага оставити за собом.

(У смислу: умрећеш.)

Налетело штене на велике псе!

Нама радост доносио.

На мејдан, ако жена ниси.

Намера га добра намерила.

Намери се ђаво на ђавола.

Намери се јунак на јунака.

(На милости) Божјој!

Намлатити као вола у купусу.

(На многа лета) нека те све очи наше гледају.

На мојој је глави, и у моме оку!

На моју главу, и на моје око било!

На моју земљу благодет је сашла.

На небу нема никакве разлике између раџе и роба.

Нане моја стара.

На ноге!

На њега сашла молитва и мир!

На овом грешном свету је тако да се и у најмирније кутеве праве среће и задовољства прикраде и ушуња кал несреће, макар и привремено.

На овом грешном свету нико не може бити потпуно срећан и задовољан.

На овом свету добро се храни само човек који једе оно што је стекао својом вештином и јунаштвом.

На овом свету је све у Алаховим рукама.

На овом свету нема среће за бедне и сиромашне.

На овом свету не постоји ништа што паметан човек не може да постигне.

На овом свету се нико не одређује као племенити или прости према моћи било ког (патрона). Већ су то дела његова која му доносе част на овом свету, или супротно од тога.

На овом свету све је у рукама Божјим!

На овом свету успех запада оне који се труде око њега.

На ономе свету те чека блажени живот.

Наопако а по моју главу!

На пасја/кола/прескакала.

На питања треба одговарати учтиво.

На пљачку сви су лакоми.

На подсмех добрим људима.

Напој жедна, а нарани гладна.

На поклон ти моје дуговање!

На покрову нема џепова.

На правди Бога!

Направи се Енглез.

Напред, ка циљу!

На путу Алаховом.

На путу је пречи ваљан друг но и отац и мати.

Наравно, и свакако, и јакако!

Народ би те пре у спаваћу собу пустио него у новчаник.

На радост и на сласт!

На радост својим родитељима.

(Каже се за добро дете.)

На речима је то сасвим лако, али опробај се на делу.

Нарољали се као морнари њеног величанства на одсуству у Сингапуру.

На свету има добрих људи, има и рђавих, а има и таквих који се ни сами себе не стиде.

На свету има много лоших људи.

На свету је само једна чаролија: једноставност кротког срца.

На свету нема веће радости него хранити своју децу.

На свету нема ничег немогућег.

На свету нема никакве једнакости.

На свету нема ништа драже од младости!

На свету не могу бити два истоветна човека.

На свету нико није јачи од човека који зна да ради.

На свету правда увек правда остаје.

На свету се дешавају чуда.

На свету се дешавају свакаква чуда!

На селу има увек много посла!

Нас лагали, ми полагујемо.

На сласне на масне.

На служби твојој!

На службу.

На смелога ни пси не лају.

Насрну као лав на овцу.

На стрпљење!

На судбину се позивају само плашљивци.

На твоју главу.

На твоју душу иде.

На твоме располагању.

На тебе нека сађе мир и милост Алахова, и благослови његови!

На тебе нека се спусти мир, Алахово милосрђе и његови благослови!

На тебе сашло спасење и Алахова милост и благодат.

На тебе су побоље хаљине, с тебе ћу их на себе обући.

На ти душо.

Натраг се не може.

На трима стварима свет стоји: на науци, на раду и на вршењу добрих дела.

Наћи иглу у пласту сена.

Наука, коњ, бодеж, мушкарац, срџба, жена и речитост доносе корист или штету, већ према томе какав је владалац.

На часну реч.

На чест и на част (теби).

Начини завештање.

Наша је дужност да, док живимо, будемо опрезни.

Наша је дужност да помажемо ближњег, не очекујући никакву награду.

Наша је дужност помоћи ономе ко је допао невоље.

Наш анђеле!

Наша сладка мајко!

Нашао се у небраном грожђу.

Наша судбина је на небу записана.

Наш делијо!

Наше држање ће се процењивати строжим мерилима него што би се процењивало држање других, а тако и треба да буде.

Наше кости кост.

Наше огледало!

(Наш соколе) сиви!

Наште срца!

Не, ако Бога знадеш!

Неба ми.

Не бери бриге, (али је и не сади)!

Небеса би га знала/знају.

Небеса ми.

Небеса му штитом била!

Небеса неће дозволити.

Небеса смилујте ми се.

(Небеса) су окрутна.

Небеса ће ми опростити.

Небеске пресуде не могу се избећи.

Не би било згорег!

Не би лаго о томе ни за које солде.

Не била ја кћи свога оца, ако (не урадим то и то).

Не била ти моја рана клета.

Не би лењ.

Не би ли ми Бог и срећа дала.

Не би ли Бог д'о и Богородица.

Не било краја данима твог живота!

Не било на нашу главу.

(Не било те) мајци!

Не било ти за очину душу.

Не било ти заповеђено.

Не би ни мрава згазио.

Не био више тај и тај ако се не обесим.

Не би од Бога суђено.

Не био ја (тај и тај), ако не причам истину.

Не био ја који сам.

Не био тако радознао и завидан.

Не бих желео да га сретнем у мраку.

Не бих ти се повратила за моје за црне очи.

Не бих трчао пред руду.

Не би штоно се рече дланом о длан ударио (а то се испуни што је речено).

Небо је уз тебе!

Не бојим се ја твојих врагова!

Не бојим се никога/до Бога/разма једног Бога истинога.

Не бој (ми) се.

Небо (ми) је сведок.

Небо те штитило.

Небо ће ти помоћи да извршиш задатак.

Не бојим се ја ни краља ни ђавола!

Не бој се судбе.

Небрижнице!

Не брини о слави.

(Не будали), кад будала ниси!

Не будеш ли одржао реч, зло ћеш проћи.

(Не буди)/ лаких мисли/лен/луд/ нехајан.

Не буди ни у чему брзоплет и пази да не учиниш ниједну грешку.

Не буди пријатељ света.

Не будите срца удовичка!

Небу под облаке.

Не вали се!

Не ваља бити сувише лаком.

Не ваља кад човек лако дође до свега што зажели.

Неваљалице никаква!

Не ваља много питати о тајнама других људи.

Не ваља ни пријатељу узети и оно, што му је најпотребније.

Не ваља поћи на дугачак пут празна стомака.

Не ваља претпоставити просо пиринчу.

Не ваља ти!

Невера страда.

Неверна жена је слон са два јахача.

Невернике не пратим.

Неверни Томо.

Неверниче, и неверни сине!

Невера никад био нисам, нит' сам био, нити ћу кад бити.

Невере ти учинити нећу, ни твојега леба погазити.

Не верујем ни у шта што нисам видео рођеним очима.

Не верује му ни колико је црно под ноктом.

Не веруј ономе ко верује свакоме.

Не веруј ономе што најпре ниси видео.

Не веруј ћудима жена.

Не веселио се.

Невешт као дводневно пиле.

Не вид'ло га сунце!

Не видео добра.

Не видети шта је угодно, то је бол.

Невин као јањешце.

Невин кaо пуж голаћ.

Невин као сунце.

Невиност је човеку против оклеветања најсилнија одбрана.

Невин увек плаћа за крива — то је закон живота.

Невоља гола — најбоља је школа.

Невоља је добар учитељ.

Невоља (ми) је.

Невоља му сузе прољевати.

Невоља продава, невоља купује.

Невоље се треба плашити само док не наиђе.

Невољо моја.

Не вреди ни кол'ко резервни точак од гомнарски' кола.

Не гледај леђа у других, твоја су увек грбава.

Не гледајте оно што је споља.

Не говори ружне речи своме ближњем; они којима их будеш говорио одговориће ти на исти начин.

Не говори што те се не тиче, јер ћеш чути што ти се неће свидети!

Не гостуј никада у кући где је домаћин стар човек.

Не греши душу.

Не греши се, изгубићеш душу.

Него те молим, да учиниш једну милост.

Не губи наду.

Не даде му ђаво мировати.

Не дај Боже.

Не дај града без велика јада.

Не дај мене!

Не дао ми (драги) Бог.

Не дао му бог весела дана!

Не дао (ти) Бог.

Не да се ни вилама седлати.

Не да се ни опепелити.

Не да се упоредити, ни изблиза, ни издалека, ни ма с које стране.

Не дигао главе!

Не допуштај лично или себично размишљање.

Недостаје му читава чинија памети.

(Глуп је, ограничен.)

Не дочекао да видиш своју децу!

Не дошао мајци!

Не дроби!

Не жалим свет променити.

(Мисли се: умрети.)

Не жали наске.

Не желим да због њих, ма колике злоће биле, огрешим душу!

Не желим да идем за петама твојих робова.

Не желим да нечасним поступком упрљам своју савест.

Не желим да се млатим с тим.

Не живио мајци!

Не живи се двапут!

Не живи у лакомислености!

Не забадај нос у туђ живот!

(Не, забога) тако!

Не заборави да је богатство пролазна ствар.

Не заборавите на бога, па неће ни он вас заборавити.

Незајажљива ала несита!

Не закерај.

Не замерајте много другима, јер је људска природа слаба и немоћна да одоли било каквом искушењу.

Не замећи кавге.

Не за триста шездесет пет дана који су у години!

Не збуњуј се.

Незгодно је кад се непријатељ не одлучује да отворено напада.

Не зеленио се.

Не знају на кога су ударили.

Не знам на шта окрећеш.

Незнана делијо!

Незнање је грех највећи.

Не зна сам ни да прдне.

(Не зна се) где јунака може стићи смрт.

Не зна се где му је глава, где реп!

Не зна се како ће бити.

Не зна се ко пије ни ко плаћа.

Не зна се шта доноси дан а шта ноћ.

Не игра мечка.

Не иде куд је коме драго!

Не иде под исту капу.

Не иди на стара јунака.

Не изједај своје срце.

Не измислио никад ништа више!

Не имају ни вере ни душе!

Не имајући куд камо.

Не имао од срца порода!

(Не имао пољског берићета) ни у дому од срца порода!

Не имао у болести санка!

Неимарка гробница.

(Смрт.)

Неимаш куд камо.

Не, и сто пута не!

Не једе се све што лети.

Не, јок, аја, ц!

Нека Алах буде милостив покојнику!

Нека Алах да покој душама нашим!

Нека Алах још дуго не прекине нит твојих дана!

Нека Алах не буде шкрт према мени.

Нека Алах повећа срећу.

Нека Алах помогне ту замисао.

Нека Алах помори злотворе и лажове!

Нека Алах услиши моје молбе, и пошаље ми повише снаге.

Нека Алах услиши твоје добре жеље!

Нека би Алах излио на твоју главу године што их је покојник изгубио!

Нека би Алах излио своје благодети над тим и тим.

Нека би Алах наградио твоју душу благородну.

Нека би Алах одагнао од нас Анатемњака и несрећу!

Нека би Алах ускратио своју милост опајдарама.

Нека би безбедност и спокојство сашли на твоју памет.

Нека би Бог благословио тога и тога.

Нека би Бог благословио уста свих који су ме слушали.

Нека би бог дао ономе ко ми учини то и то.

Нека би бог дао срећна живота томе и томе.

Нека би бог чуо твоје речи.

Нека би вам на вечита времена срећа и радост били привржени!

Нека би га Алах чувао у својој најдрагоценијој милости.

Нека би ми Алах услишио то и то.

Нека би свагда својим пријатељима помагао, а да ти никад од њих ништа не устражиш!

Нека би спокојност била твој удео!

Нека би срећно стигао.

Нека би ти Алах дао уздарје за твоју доброту.

Нека би ти био у свему раван нашим дедовима.

Нека би ти тај и тај донео срећу у дом!

Нека благомировање и спокој влада пред ликом твојим, тамо где јеси, о Господе!

Нека Бога моли за душу.

Нека Бог зна, добра бити неће!

Нека Бог благослови тог и тог.

Нека Бог вас награди за добро које чините!

Нека Бог задржи сећања даље од моје главе.

Нека Бог им наплати.

Нека Бог нам драге заштити.

Нека Бог плати/награди/чува тог и тог.

Нека бој одлучи ко је у праву да другом заповеда!

(Нека буде) једанпут мир.

Нека буде кажњен онај ко нанесе зло своме пријатељу.

Нека буде/како бог жели/како буде/како наредиш/како ти кажеш.

Нека будемо ти и ја његове жртве.

Нека буде/(оно) што мора бити/по твоме/проклет/са срећом/тако/ твоја воља.

(Нека буде што буде), опробаћу срећу.

(Нека вам Бог опрости) за све.

Нека вам Бог покаже прави пут.

Нека вам Господ помогне.

Нека вам је бог на помоћи.

(Нека вам је) Богом просто!

Нека вам је вечна слава и хвала!

Нека вам је/добро вече/са срећом.

Нека вам небо плати гостопримство.

Нека вам пукну очи од злобе.

Нека вас бог прати.

Нека вас Бог чува заувек.

Нека вас (драги) бог (са)чува.

Нека вас вечни благослов прати и на путу и на застанку.

(Нека вас Господ заштити), и анђели сви небески.

Нека вас ђаво носи одакле сте и дошли!

Нека вас небо благослови.

Нека вас носе сви врази!

Нека вас носи ђаво!

Нека вас само ашов и будак раздвоје.

Нека га Алах/благослови/помилује/ порази/храни у своме милосрђу/ушчува од зла погледа!

Нека га бог обаспе неисцрпним благодетима.

Нека га Бог/поживи/покара!

Нека га вазда прати срећа и благостање.

Нека га велики Алах благослови.

Нека га весела му мајка.

(Нека га ђаво носи), никад га на свету не било!

Нека га Свемоћни води за руку.

Нека гори ђавоља мука!

Нека Господ помогне, и срећу теби донесе.

Нека Господ помогне, што светом овим управља.

Нека Господ учини, да све на срећу окрене.

Нека ђаво носи цео твој сој!

Нека зли дух не улази у ваше речи.

Не казуј непријатељу до чега ти је стало и осујетићеш све његове зле замисли против тебе.

Нека иде/враг је однесао/до ђавола/како иде/с милим богом.

Нека им/је царство небеско/опрости свемогући Алах/се Бог смилује/суде и небо и земља.

Нека их/ђаво носи/ђаво чува у свом царству/носи враг.

Нека је Алах с вама!

Нека је Алах благословен свакад и у свему!

Нека је благословен/Алах/Бог/и здраво.

Нека је благословено име онога који преображава.

Нека је благословен онај који не спава од како је света и века!

Нека је Бог и мир божји с тобом.

Нека је Бог с тобом!

Нека је бог уза те на путу.

Нека је Богу хвала.

Нека је Вишњи са вама!

Нека је дуг век уточишта света!

Нека је здраво и срећно!

Нека је корисна!

(Нека је мир с вама) и целим народом!

Нека је молитва и мир Кнезу изасланика, нашем Господу и Врховном Властелину, Мухамеду!

Нека је на/добро/здравље!

Нека је наша кућа твоја кућа.

Нека је Он на помоћи.

Нека је слава/Алаху/(Богу) и хвала!

Нека је слава Господу, и Светом Духу небеском!

Нека је слава и дика ономе пред ким се бришу сва имена, сви надимци и сва презимена, оном који прониче душе у свој њиховој наготи, а савести у свој њиховој дубини; свевишњем Господу, господару свих удеса!

Нека је слава и хвала Алаху Доброчинитељу!

Нека је слава Јединоме, који никад не засне!

Нека је слеп онај ко те шаље.

Нека је срећан!

Нека је узме водени вилењак!

Нека је хвала Алаху!

Нека је хвала и слава Алаху, чија је доброта безгранична, а чија правда никад не омаши и не затаји.

Нека је хвала вечита Господу, што нас је створио.

Нека је хвала Вишњему!

(Нека је хвала Господу)/и анђелима његовим/оцу што стоји високо/и Светој Мајци Марији/Светоме Оцу на небу/што је на небу високом/што световима управља!

Нека је хвала и слава Богињи.

Нека је хвала Исусу/од света што је владалац/што светом овим управља.

Нека је хвала/ Свемогућем/ племенитом.

Нека је хваљен/Алах/Бог.

Нека јој Господ Бог отвори врата раја.

Нека још дуго поживи.

Некако ће бити, јер још никада није било тако а да некако не буде!

Нека ме Алах сачува од беде!

Нека ме Господ заштити!

Нека ме ђаво одвикне од пића.

Нека ме Небо спасе.

Нека ме неко убије.

Нека ме сажаљива небеса сачувају.

Нека ме спали ватра небеска (ако не урадим то и то)...

Нека ми је Алах у помоћи.

Нека ми Бог/опрости/помогне.

Нека ми богови и Буда помогну!

Нека ми буде забрањено месо овце док (не учиним то и то).

Нека ми Господ/опрости/помогне!

Нека ми дуго поживиш.

Нека ми опрости милост тог и тог човека.

Нека ми Свевишњи пошаље помоћ.

(Нека ми се Алах смилује) и нека ми што пре пошаље смрт, кад ми већ неће да помогне.

Нека ми се језик осуши ако нешто рекнем.

Нека ми се Небо смилује.

Нека ми се смилује Бог.

Нека моје клетве стоје над твојом главом!

Нека му Алах буде милостив.

Нека му Бог подари снагу да те излечи.

Нека му Бог поклони место у рају!

Нека мудар човек будно стражари над својим мислима.

Нека му је/бог у помоћи/вечна слава и хвала/за славу и милост/земљица лака/просто души/рајско насеље/(слава) и хвала!

Нека му милостиви Творац опрости грех.

Нека на вас ударе црне богиње и нека вас све покосе, па нека се занавек нико овде не роди!

Нека нам Алах/Бог буде у помоћи.

Нека нам језик прионе за непца ако откријемо тајну.

Нека нам небо пресуди.

Нека на њ сађе молитва и Алахов мир!

Нека нас Бог/Господ сачува!

Нека наша врата буду отворена за све добре људе.

Нека небо помогне.

Нека, нека, милом Богу 'вала!

Нека ниједан човек не мисли олако о добру.

Нека ни један човек не помишља на жену ближњега свога.

Нека нико не живи сам.

Нека нико не заборави властиту дужност.

Нека носи кобац препелицу.

Нека Његова заштитничка рука не буде далеко!

Нека оде јека под облаке.

Нека оде својим путем и судбином!

Нека продужи Алах твој живот.

Нека радост никад не напусти дом твој!

Не карај ме.

Нека сађе на њега најбоља молитва и мир!

Нека сваки човек најпре самог себе управи пут онога што је право; потом нека подучи друге.

Нека свак пође за својом судбином по стази коју Алах одреди!

Нека Свемилостиви Алах спусти росу овога благослова на твоју главу.

Нека се Алах на тебе сажали!

Нека се Алахова правда испуни!

Нека се Алах смилује томе и томе.

Нека се Бог смилује вашим грешним душама!

Нека се добро семе одмах посеје.

Нека се изврши виша воља!

Нека се јебе!

Нека се остваре твоје молитве.

Нека се сви богови свих пантеона уједине!

Нека се твоја судбина сада испуни!

Нека се твоје срце смири.

Нека се твој ум заокупи у чистој једноставности.

Нека си здрав и срећан!

Нека си ми добродошао!

Нека си (ти) жив и здрав (свом оцу).

Нека смири своју душу.

Нека с миром у земљи почива.

Нека срамота падне на моју браду.

Нека сте ми добродошли!

Нека су благословени који су широке руке!

Нека су засвагда молитва и мир, везани суштаствено све до дана награде.

Нека су на ругло и покор ти и ти!

Нека су ти просто и на здравље!

Нека тако буде.

Нека тако Господ одреди!

Нека твоје срце буде мирно.

Нека те Алах/благослови за твоју дарежљивост/држи под својим окриљем/поживи за много и много година/поклонима обаспе/помилује/ сачува/утеши/чува и почува и поживи.

Нека те благослови Алах за твоје добро срце и за твоја добра дела.

(Нека те Бог благослови) и води твоју руку.

Нека те Бог/води/награди/сачува заувек таквог какав си/чува/чује!

Нека те браћа твоја љубе.

Нека те Господин погледа и удели ти мир.

Нека те Господ/испрати/поживи/ сачува и врлинама помогне.

Нека те ђаво носи!

Нека те маниту заштити!

Нека те милост Свевишњега ослободи од бесовог наитија и навожденија.

Нека те моја клетва погоди!

(Нека те мој благослов прати) кроз живот.

Нека те небо хиљадоструко награди!

Нека те небо чува од зла.

Нека те, нека!

Нека те не снађе ништа горе од тога.

Нека те однесе ђаво!

Нека те Он изобиљем обдари како би могао госте за читава живота да чашћаваш!

Нека те прати/Божји благослов/ (свака)срећа (на твом путу), (свуда и у свему).

Нека те срећа послужи!

Нека те стигну речи мога поздрава!

Нека те чува бог.

Нека твоје име увек буде овенчано славом и поштовањем!

Нека ти Алах/буде у помоћи/врати/захвали.

Нека ти Алах подари/дуг живот/ много дивних ствари да ти улепшају живот/сву своју милост.

Нека ти Алах пошаље радост и срећу!

Нека ти бог буде на помоћи.

Нека ти Бог да свако добро и нека ти увећа благо.

(Нека ти Бог помогне) да нађеш добро место.

Нека ти Бог сачува светлост очију.

(Нека ти буде) по вољи.

Нека ти буде по жељи (твојој).

Нека ти буде речено.

Нека ти велики Богови подаре дуг живот!

Нека ти Господ Бог пошаље лека.

Нека ти Господ подари пшенице и ражи у изобиљу, а вина још више.

Нека ти Господ свако добро подели.

Нека ти Господ украси твој дом, твоју земљу благослови, твоја стада умножи!

Нека ти да Бог дуг живот и добро здравље!

Нека ти да Бог срећу и успеха.

Нека ти је Богом просто.

Нека ти је Бог у помоћи.

Нека ти је верна жена за живота и у смрти!

Нека ти је живот дуговечан.

Нека ти је знано.

Нека ти је међу браћом/дружином фала!

(Нека ти је на здравље), напредак/част и добро варење.

Нека ти је најлепша хвала.

Нека ти је (од мене) просто!

Нека ти је на освежење и на сласт!

Нека ти је прост живот.

Нека ти је проста моја крв!

Нека ти је на слатко варење.

Нека ти је победа заувек!

Нека ти је прва и главна брига да свугде чиниш другима добро и да ни на мале не гледаш с висине и не презиреш их.

Нека ти је рај и узнесење.

Нека ти је рука благословена.

Нека ти је са срећом!

Нека ти је сваки дан радосна светковина!

Нека ти је сретна и весела/честита!

(Каже се младожењи кад му се предаје млада.)

Нека ти је/срећан пут/(хвала), хиљаду, хиљаду пута хвала.

Нека ти је широк предео земаљски и жетви [имао] на њему колико ти воља.

Нека ти небо плати за твоје нежно старање.

Нека ти небо подари.

Нека ти ноге увек буду уморне и рањаве.

Нека ти од једа пукну очи и срце!

Нека ти Он буде на помоћи и сви светитељи!

Нека ти пријатељи буду људи врлине.

Нека ти пријатељи буду најбољи између људи.

Нека ти пријатељи не буду они који чине зло.

Нека ти само Алах продужи дане!

Нека ти се власи позлате.

Нека ти се глава сјајом облије.

Нека ти се душа научи стрпљењу и умерености.

Нека ти се душа смири, а срце разведри.

Нека ти се испуни жеља!

Нека ти се отворе предели неисцрпне среће.

Нека ти се смилује бог!

Нека ти се срећа осмехне у животу!

Нека ти све буде успешно.

Нека ти Свемогући и убудуће дарује срећу као и досад.

Нека ти срце буде на месту!

Нека та и та удвостручи срећу у твојој кући.

Нека томе и томе нашему Бог милост своју подари!

Нека цена мора да се плати за то што се пиша стојећи.

Нека част у смрти живи!

Нека човек избегава зла дела као што трговац избегава опасну цесту кад превози велико благо, а дружина му малобројна.

Нека човек не пријања за оно које је нечасно.

Нека човек превлада гнев љубављу.

Нека човек увек брижно врши своју дужност.

Нека човек хиљаду пута свлада по хиљаду противника, а други нека свлада самога себе — тај други је већи победник.

Нек би нам се Бог свима смиловао.

Нек би нас Бог сачувао од несреће.

Нек би небеса опростила ово дело.

Нек буде како Бог хоће.

Нек буде милост Божја.

Нек буде шта/Бог да/буде!

Нек Господ тако/нареди/одреди!

Нек Господ теби помаже.

Нек долазе нови дани, не браним им.

Нек ђаво носи овакав живот!

Нек иде живот.

Нек иде све до ђавола!

Нек иде све к врагу.

Нек иде с милим богом.

Нек иду бестрага.

Нек им је просто од мене.

Неки људи кроз слепило немара падају у агонију бола, која брзо долази када се невоља појави.

Неки људи не могу да виде драгоцен предмет чак и кад им се пред носом налази.

Неким људима љутња прија.

Нек је благословен пут.

Нек је ђаво носи!

Не клони духом!

Нек ми буде поздрављен.

Нек ми је Бог у помоћи.

Нек мир буде с тобом.

Нек му Бог упокоји душу.

Нек му је благословена добра стара душа.

Нек му је лака земља.

Нек нас Бог чува.

Неко добро, ако Бог да?

Неко канџама, а неко сурлом!

Неком ту нису оба весла у води.

Не копај трица.

Неко умире, неко се рађа, неко постаје богат, а неко сиромашан, и то тако траје увек.

Нек падне на моју главу.

Нек погинем јунак на јунаштву.

Нек почива у крилу Господа.

Нек сам проклет!

Нек се Бог смилује мени.

Нек се сјаје, нек се моје знаје!

Нек се хвала Богу диже!

Нек тако буде.

Нек ти Бог сачува светлост очију.

Нек ти буде.

Нек ти враћа жалост за срамоту.

Нек ти душа буде за дан суда спремна.

Нек ти је бог у помоћи!

Нек ти је/поздрав/прост живот/то на здравље/са срећом овај дан.

Нек ти проста моја крвца била!

Нек ти се сам бог смилује.

Не куди коња којег ниси јахала.

Не куни ме!

Не лези враже.

Не либи се!

Не личи ли једно другом новорођено дете и смрт?

Не љути се, не имаш зашто.

Нема белога Бога.

Нема Бога до/Алаха/Бога јединога!

Нема бога изван Алаха, а Мухамед је његов изасланик.

Нема бога осим Алаха! У њему прибежишта иштем!

Нема бог зна шта.

Нема боли за оног ко је стигао на крај пута.

Нема бољег блаженства од знања.

Нема бољег пријатеља од првог мужа.

Нема бујице каква је похлепа.

Нема ватре/пожара каква је страст.

Нема већег блага од нашег рада.

Нема већег греха него напустити друга у невољи.

Нема већег глупака од човека који мисли да му је жена верна.

Нема већег непријатеља од круга постојања.

Нема веће користи на земљи од здравља.

Нема веће среће од спокојства.

Нема га ни од корова.

Нема говора.

Нема грабежљивца какав је мржња.

Нема границе лукавству лукавог човека.

Нема два без трећега, нити трећега без парњака.

Нема двоје без троје.

(У смислу: где је умрло двоје, умреће и трећи.)

Нема дима без ватре.

Нема добра тамо где се отима храна од малене деце.

Нема друге.

Нема другога уточишта осим у Алаху!

(Нема другог бога осим Алаха), Соломон је Алахов пророк!

Нема другог уточишта нити има силе и моћи осим у свевишњем, свемоћном Алаху!

Нема дружења са будалом.

Нема за шта пас да га уједе.

Нема земља рода без сунашца, ни љубовца без свог господара.

Нема истине код њега ни за грош.

Немај бриге!

Немај вере у пријатеља који је другом слуга.

Нема јаловијег терета за земљу него што је силник који окупља око себе необразоване будале да му буду саветници.

Нема кајгане без сломљених јаја.

(Нема краља до Бога), великог и узвишеног.

Немала те мајка!

(Нема 'леба) да једе.

Нема љутње.

Нема милости за тебе.

Немам ја ту грбину и дупе шта ће да издржи овакву силу.

Нема се куд камо.

(Нема смрти без суђена дана), ни јунака без првога брата.

Нема у фас да фали.

Нема моћи и силе осим у Алаху, Свевишњем и свемоћном!

Нема мрачнијег места од оног под светиљком.

Немам срца.

Нема незадовољства за онога који није склон незадовољству, ни несреће за оног ко је одлучан, нити има нечег недостижног за онога ко покуша да то достигне.

Нема никакве користи од беспомоћног пријатеља, као што нема ни од моћног непријатеља — једину корист пружа одан и моћан пријатељ.

Нема никакве користи од поуке, јер се људи једноставно поводе за својом природом.

Нема ни силе ни моћи осим у Алаху, превишњем и свемоћном!

Нема ничега што нећемо врлином лако задобити.

Нема ничег тако равног као што је површина мирне воде у базену.

Нема ничег тежег од пусте куће.

Нема ничег што Небеса не могу да прекрију, и ничега што Земља не може да поднесе.

Нема ништа без ризика.

Нема ништа лепше него умрети у богатству.

Нема ножа да камен реже, нити да сече букву; нити има савета мудра на корист створу тупу.

Нема овде 'леба за тебе.

Нема од тога ништа!

Нема паметњаковића да се не нађе неко ко је још паметнији.

Нема, па нема!

Нема пића без ракије.

Нема потребе да се брбља тек онако!

Нема (пуно) соли у глави.

Нема пута кроз ваздух.

(Нема чуда, човек не може да лети. Чудо се остварује изнутра.[11])

Нема ружа без трња.

Нема сврхе шибати мртвог коња.

Нема се куд!

Нема силе и моћи/снаге, осим у Алаху/ Свемоћном/ слављеном и преслављеном!

Нема силе ни моћи до/Божје/у Алаха!

Нема смисла кудити себе после догађаја.

Нема смрти, знај, без суђена судбом дана.

Нема снаге праве, чиле — сем кад Алах да ти силе!

Нема среће без препрека и бола.

Нема такве патње као што је ово тело.

Нема таквог промашаја као што је мржња.

Нема те силе.

Нема тога ко не би могао да буде од користи цару.

Нема тог човека који би могао избећи судбину што му виси о врату.

Нема тог човека који није подложан несрећама.

Нема тих пара.

Нема трајне среће без промишљености и сопствена старања.

Нема трговине без губитака.

Нема (ту) (више) шта.

Нема уточишта, нема силе/изван Алаха свевишњег и свемогућег/осим у свевишњем Алаху!

Нема човека који не жуди за достојанством краљева.

Нема човека коме у невољи није потребна помоћ.

Немаш га шта видети.

(Немаш муда) да ухватиш бика за рогове.

Немаш никакве користи од стајања и плакања.

Немаштина и богатство нису довека.

Немаш три чисте.

Нема замке каква је безумље.

Нема земља рода без сунашца, ни љубовца без свог господара.

Нема смрти без суђена дана.

Не могу да га ухватим ни за главу ни за реп.

Не могу јести благослов!

Не могу се поредити бабе и жабе.

Не може боље бити.

Не можемо већ' каконо есте.

Не може поднети ни душом ни образом.

Не може се двоје никад посвадити, кад једно неће.

Не може се донети лоша срећа тамо где јој није дом.

Не може се мач у корице вратити, ако крв није проливена.

Не може се поправити што је учињено.

Не може се приговарати Алаховом поретку.

Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи.

Не може човек да очекује помоћ Божју, ако сам себе гура у опасност.

Не можеш из земље ископати.

Не можеш му пера из репа одбити.

(У смислу: лењ, беспослен.)

Не можеш насликати слику, ако немаш платно.

Не можеш научити онога који није способан да научи.

Не можеш ножем расећи камен.

Не можеш савити чврсту грану.

Не можеш се склањати пред свиме.

Не можеш свакому да уденеш дигенек.

Не може шут са рогатим.

Немој бити брзоплет у мислима.

Немој бити луд!

Немој брез невоље крви прољевати.

Немој газити мутне воде док кога другога не видиш да гази.

Немој говорити криво.

Немој да ми причаш бајке.

Немој да се правиш/луд/Тоша.

Немој да се шалиш главом!

Немој да си на крај срца.

Немој дат умље за безумље.

Немој живот свој што ти га је Бог дао да изгубиш.

Немој заборављати шта си био раније.

Немој изгубити душе.

Немој лудовати.

Немојмо чекати светове будуће: будимо срећни овде и сада!

Немој никада другима да радиш о глави, иначе ћеш својом платити.

Немој ником давати ништа пре него што те замоле.

Немој ноћити где нема мушке главе.

Немој први прелазити преко воде.

Немој пренагљивати са оценом.

Немој пуштат рђу под барјака.

Немој себи смрти учинити, немој душе огрешити!

Немој се плашити ни од чега, па ћеш срећан бити на земљи!

Немој се својом снагом без потребе хвалити.

Немој се уздати у срећу, већ у се и у своје кљусе.

Немој се уздизати у облаке.

Немој, сине, изгубити душе.

Немој тако, јадан човече.

Немој тако ти/Исуса/Мојсија.

Немојте да учините велику погрешку глупака да мрзите паметне и будете против њих.

Немојте за зло примити.

Немојте никад да се свађате!

Немојте ноћивати у гостионици где је млада келнерица и стар слуга.

Немој узети за зло.

Немој џабе више да ти причам.

Не моли од свемогућег богатства, већ радије моли да живиш крај богата човека.

Не морамо да се бичујемо да бисмо показали саосећање.

Не мораш главу сагибати ни друге молити.

Не наносите никад никоме зла.

Не нападај насумице оне који нису ништа скривили!

Не натоваруј на себе туђе грехе!

Неношено злато!

Не обуваш праву чизму на праву ногу.

Не оглуши се о савете људи искусних.

Не одаји тајне својој жени.

Не одајте друга ни једнога.

Не оклевати ни магновења.

Не одбијај ме, па те и Алах одбити неће.

Неопевани габор.

Неопевано срање.

Не остављај никад главни пут ради пречице.

Не осрами ме Боже!

Не пада ми на памет!

Непажљив ходочасник само узвитлава прах својих страсти око себе.

Не пало ти слово у заборав.

Не питај ме.

Не пишај уз ветар.

Не плаши враном сокола!

Непобедив је онај цар који одлучно и срчано дочекује противника.

Не поводи се за лажном науком!

Неподобо!

Не пожели туђега блага.

Непознат може постати познат, као што и познат може да изгуби моћ и углед.

Не препуштај се љутини.

Не преступи клетве да те љута змија не уједе!

Непријатељ који је опоменут, још јаче кује заверу против вас или вас силом напада. Зато је мудро непријатеља опоменути делима, а не речима.

Непријатељ не зна за границе.

Непријатељ није страшан, ако су људи сложни.

Непријатељства се рађају у несрећама.

Не пристоји са својим се бити родитељем.

Не пуштај срећу кад ти се јави.

Не поверавај се, јер је тајна поверена, тајна — изгубљена!

Не поверавајте тајну ниједној жени.

Не поводи се за лажном науком!

Не подривај корење дрвета!

Не пожели туђега блага.

Не поклањај вере.

Не помињи ме по злу.

Не помишља да умре.

Не постоји разлика у схватању шта је добро дело.

Не постоји ризница богатства вреднија од милосрђа.

Не презири оне којима припадаш.

Не препуштај се љутини.

Не препуштамо сновима да управљају нашим плановима.

Не приличи човеку да гази своје обећање.

Не пристаје крави коњско седло.

Не пристоји ми се да лажем пред лицем Алаховим.

Не причај којешта!

Не причињавајте никоме несрећу.

Не пробудио се, дабогда.

Не процени коња по даљини, већ по скоку лаком и брзином!

Не пружа нам се вазда прилика да севап чинимо.

Не пуштај никада језику на вољу, па се ништа ружно неће десити.

Не разазнајем ни реп ни главу.

Не радуј се (срећи) пре времена.

Не расипајте своју снагу.

Нерођено ј' боље нег' рођено.

Не свађајте се и будите сложни, па ћете бити срећни.

Не седи залуду.

Не село ти месо.

Не сери.

Не силази с пута мира.

Не сипај уље на ватру.

Не скрви ми моје име крсно.

Нескромне су биле жеље, па се нису оствариле.

Не следи закон зла!

Не слини, него ради!

Не слушај речи рђавих пријатеља.

Не сматрај да је излишно затражити савета од онога који те је кадар посаветовати.

Не сме да му фали длака с главе.

Не смемо/бити преосетљиви/ другима завидети/од Бога.

Не смем ти скрити.

Не сме се сипати уље у ватру.

Не смеш да губиш храброст у свом племенитом напору.

Не смеш се вечито ослањати на мајку.

Не смиловао се Алах никада души његовој!

Неснаго женска!

Не снебивај се к’о думна у куплерају.

Не споменуло се.

Не срди се на ме.

Несрећа те/однела/смела!

Несрећан је онај који нема пријатеља.

Несрећа се не уклања плачем.

Несрећна ти мајка!

Несреће моје!

Несрећни сине!

Несрећниче!

Несрећо (моја) крмељива и/ вашљива/несита!

Неста блага, неста пријатеља.

Не стављај ме на муке!

Нестаје као пигмент у оку.

Нестао као прдеж у олуји.

Не стиди се!

Не стрепи од оног што бити неће.

Нестрпљење је знак слабости духа и воље, неспособних да владају собом.

Не сумњај никад у Божју помоћ.

Не тако ти имена Божјег!

Не трагате ли за светлошћу ви који сте окружени тамом?

Не тражи ђавола са свећом!

Не тражите ван себе никаквог другог уточишта.

Не треба без разлога противречити ближњему, нити судити о људима по њихову изгледу.

Не треба веровати млађима.

Не треба о псу судити по длаци.

Не треба превише пити.

Не треба презирати несрећног човека.

Не треба све животиње мерити истим аршином!

Не треба се мешати у Алахове ствари.

Не треба се уздати само у судбину.

Не треба убијати онога ко тражи уточиште.

Не треба узалуд губити време.

Не треба чекати на будућност.

Не троши речи.

Не тужи.

Не турај носа у туђи лонац!

Не трчи пред руду.

Неће бити ни први ни последњи.

Неће гром у коприве.

Неће још судњи дан, Бог ће помоћи.

Нећемо им у тањир гледати.

Нећемо тако.

Неће нам небо пасти на главу.

Неће некакав паметњаковић, који изиграва Месец, од мене будалу да направи.

Неће оставити ни камен на камену.

Неће се нанети/наносити главе (на раменима)!

Неће ти бит' зима!

Неће ти израсти маље на грудима.

Нећеш више, мајци.

Нећеш враже.

Нећеш ми увалити ни добар дан.

Нећу бежати од казне ако сам заиста крив.

Нећу, боме.

Нећу да играм како он свира.

Нећу, за живота мога.

Нећу изневерити твоје поверење.

Нећу кришом да узимам оно што је туђе!

Нећу невере учинити.

Нећу никога штедети ако од тога звиси мој живот.

Нећу нипошто предузети на себе срамоту да узимам натраг оно што сам дао.

Нећу своју веру изгубити и часнога крста погазити.

Нећу те ометати да стекнеш искуства која још немаш.

Нећу ти то заборавити док сам жив.

Нећу ти то узети за зло.

Нећу тужан вере изгубити, макар знао изгубити главу!

Не убијај ме, јер ће те убити Алах!

Не убила т' рана материна!

Не узајмљуј никада зло, јер ће ти се кад–тад вратити!

Не узвраћај злим, јер тако је исправно.

Не уздај се у ток времена.

Не узимај за зета богатијег од себе!

Неумни својом жеђи за богатством уништавају сами себе.

Неумни се поводе за таштином.

Неумница/Неумољивка!

(Мисли се на смрт.)

Не умри пре времена.

Неупоредиво је боље бити непријатељ мудраца него пријатељ будале.

Не ускраћуј помоћ ни најбеднијем створу.

Не фали се.

Не ферма ме до оне њојне.

Не хвали се, сатанска сило!

Не хваташ прави залогај, могао би да се удавиш.

Не хтеде часити ни часа.

Не цвату ми руже.

Не часећи часа.

Нечасно је кришом побећи.

Нечаст је врлој души гора но смрт.

Не чекај захвалност од онога коме учиниш нешто из сажаљења.

Не чекај уздарја.

Нечије ће главе доћи.

Не шали се главом.

Нешто мисли, па на једно смисли.

Ни абера.

Ни бриге те!

Ни бригеша (те) није.

Ни броја им се не зна!

Ни вила јој није другарица.

Ни више, ни мање!

Ни гавранови неће моје кости донети.

Нигде ни живе душе.

Нигде ни/за лека/од корова!

Ни говора!

Ни грешчице да нађеш.

Ни да ми узмеш живот, нећу (урадити то и то).

Ни дрвета без гране, ни човека без мане.

Ни дупе не зна куд му је.

Ниђе те не било!

Ни жив ни мртав.

Ни за Бога да признају.

Ни за жива Бога

Ни за живу главу.

Ни за које светско благо.

Ни за лек.

Ни за шта није сувише касно.

Ни земља га жива не дочека.

(Колико је брзо умро.)

Ни зуб да обели.

(Ни да проговори.)

Ни јаре, ни паре!

Није (баш) бог зна шта.

Није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је коме/срцу драго.

Није богме згорег.

Није важан сам човек, већ његово богатство.

Није вајде.

Није вера тврда у јачега.

Није вредно шилинга.

Ниједан бој не траје довека.

Ниједан добар Ирац није без жене.

Ниједан поклон није сувише мали.

Ниједан створ није бесмртан.

Ниједна земља није страна човеку који је богат духом.

Ниједна способност није сувише слаба за краља да је искористи.

Ниједно добро дело не пролази некажњено.

Ниједно дрво не пада од једног ударца.

Ниједно зло никада није остало некажњено.

Није добро да се о неком ружно говори.

Није добро заборавити добро. Али је добро заборавити зло.

Није добро заборављати обавезе према ономе ко влада!

Није добро узносити се због моћи и богатства.

Није доста бити јунак један дан. Оно је јунак ко је данас добар, а сутра бољи.

Није достојна ни ципеле да јој изује.

Није лако преко неба прећи.

Није ласно у Косово поћи.

Није лепо оно што је лепо, већ је лепо оно што је срцу драго.

Није ли Бог дао?

Није ли Бог до мука одминула?

Није ли боље да један погине — па био и цар — него сва царевина!

Није ли среће.

Није мој грех.

Није на гостима да одређују шта ће јести.

Није на мени да ти правим конопац пре Божјег суда.

Није него!

Није ни за огризак од нокта.

Није ни лако растати се од душе.

Није ни мало тешко задобити оно до чега ти је стало.

Није одрастао на буњишту.

Није од челика.

(Каже се за човека.)

Није оставио очи код куће.

Није остао ни камен на камену.

Није прословио ни црне ни беле.

(Није проговорио ни једну једину реч.)

Није прстом мрднуо.

Није раја за Милоша крива, што распори цар–Мурата жива!

Није саветно препирати се с јачима.

Није сваки дан недеља.

Није све тако црно као што обично у први мах изгледа.

Није све у/новцу/снази.

Није слуга, рођен у домаћинству и дугог стажа, увек и пожељан слуга; већ је пре онај слуга који је веран саветник.

Није стид и нема греха чинити што је допуштено!

Није тај умро ко за собом остави од срца порода.

Није твоја грешка што ти Бог није подарио памет.

Није тешко што се мора.

Није ти за тим стало.

Није то залогај за њега.

Није толико важно хоће ли људи бити срећни и задовољни, колико хоће ли бити часни и поштени.

Није то шала, кажем вам.

Није увек туђе слађе.

Није у копљу краљева победа, већ у владавини која се темељи на правди и закону.

Није уметник онај ко добро почне, већ онај ко уме на време да заврши.

Није умро ко се наново рађа у сину.

Није у питању да ли је човек учинио нешто промишљено или непромишљено, кад и туга и радост долазе по вољи судбине.

Није фајде.

Није човек све на овом свету.

Није шала, није шуркулија.

Никада млађи не поједе, што старији не промисли.

Никада не суди пребрзо, јер ћеш у животу начинити многе грешке.

Никада није било, нити ће када бити, нити има човека кога стално куде или стално хвале.

Никада није касно да стекнеш пријатеља.

Никада ноћу не чини оно због чега би се могао сутрадан кајати.

Никад двоје без трећег.

(Где умре двоје, умреће и трећи.)

Никад краја новим загонеткама.

Никад нам није знан пут одакле може да нам сване спас!

Никад не брзајте, увек најпре добро размислите шта ћете и како учинити.

Никад не веруј у оно што не може бити.

Никад не жали за оним што не можеш повратити.

Никад не издај свог господара.

Никад немој пренаглити, јер ти се може догодити да починиш многе грешке у животу.

Никад не напуштајте стари пут због новога.

Никад не смемо дозволити себи да заборавимо наше често понављане речи пријатељства.

Никад ни до веки!

Никад није добро бацати погрду на невине људе, а кривог пустити да утекне.

Никад нисам своју мужевност или потпору замењивао за мито.

Никад се не може избрисати што је судбина исписала у својој књизи.

Никад се не уплићи у туђе послове.

Никад те не било!

Никад човек нећеш бити!

Никакве бриге не могу да попуне празнину у желуцу.

Никакви премештаји не решавају оно што човек носи у себи.

Никаквог се рада не клони.

Никако да га ухвати ни за реп ни за главу.

Ни камен на камену није остао.

Никога под богом!

Никога немам без Бога и тебе.

Никога не обмањуј.

Никоме не причај оно што видиш.

Ником муке миле мучит нису.

Нико мирно не спава кад носи благо големо.

Ником немој бол причинити.

Нико нас не може научити ономе што сам не зна.

Нико не би смео да поштује новопридошлице на уштрб слугу са дугим стажом.

Нико не живи/вечито/од самог ваздуха.

Нико не може да проникне у мисли и поступке жена!

Нико не може другога прочистити.

Нико не намерава никад да умре.

Нико не сме на лад да јој стане.

Нико не ступа пред краља, био он и племенитих особина, ако има злог министра.

Нико никоме није сасвим непознат.

Нико од своје судбине не може побећи.

Нико под капом небеском…

Нико се не труди да зачепи уста клевети.

Нико човека не може разоткрити као жена.

Нико не зна како се срећа обрће.

Нико не зна шта га чека.

Нико не зна шта коме срећа доноси.

Нико не зна шта носи дан, а шта носи ноћ.

Нико нема вољу да дâ кћер за гољу.

Нико не може да ради ако ништа не једе.

Нико не може побећи од своје судбине.

Нико не остаје осим Вечног Живота.

Нико није луд колико се прави.

Нико није сила са метком у грудима.

Нико од звери не жуди за оним што им није потребно.

Нико се не рађа као атаман.

Нико се није отео својој судбини.

Нико судбину не задржа.

Нико ти неће узети бреме с леђа.

Ни крив ни дужан.

Ни лук јео ни лук мирис'о.

Ни малићем/прстом да мрдне.

Ни мува се не чује.

Ни муву не би убио.

Ни на небу, ни насред пучине, нити у пукотинама великог горја, нигде на широком свету нема места где/би човек могао да побегне своме злоделу/смрт неће достићи смртника.

Ни непријатељу не бих пожелео такву несрећу.

Ни о богу две!

Ни од корова!

Ни од лека.

(Ни за лек.)

Ни онај коме би гром добро дошао није хтео (да учини то и то).

Ни пас с месом.

Ни пет ни девет/шест (него то и то).

(Ни по бабу, ни по стричевима), већ по правди Бога истинога.

Ни по јада!

Ни посипање пепелом, ни непомично седење не може очистити смртника који није надјачао своје жеље.

Нипошто!

Ни реч да бекне.

Ни Рим није подигнут за један дан.

Ни род ни помози бог.

Нисам вољан да будем угушен као лисица у јазбини.

Нисам ја чекетало блебетало!

Нисам/камен/луд!

Нисам навикао да се користим другима као штитом.

Нисам ни у шта сигуран, осим у свој гроб.

Нисам рад да ико на мене зажали, а још мање да ме прате чије сузе и клетве.

Нисам савладао све тешкоће пута да бих се сада окренуо и отишао.

Нисам свој непријатељ.

Ни света Божјег не могу видети!

Нисмо ли синови једног оца и једне мајке?

Нисмо створени да пролазимо кроз исту капију.

Нису мени туђе сузе од потребе.

Нису му све козе/овце на броју.

Ни сунце не може сваког да греје.

Нису сву памет кашиком посркали.

Нит збори, нит ромори.

Нит' је било, нити може бити: једна земља, а два господара.

Нити је то право, нит' ће то бити.

Нити се јаше, нит' се тера.

(Каже се за тврдоглавог човека.)

Нити се миче, нити душицом дише.

Нити чух, нити очима видех!

Ни торино ни ловино.

(Особа која није ни за шта.)

Ни трага ни гласа.

Ни ће имат гроба ни укопа.

Ни у ком случају!

Ни у моје ни у твоје здравље, већ у име Бога јединога и светога краља Дечанскога.

Ни у сну.

Ни у џеп ни из џепа.

Ни хабера нема.

Ни цареви ни краљеви без одмора не војују.

Ничија није до зоре горела/сијала.

Ничији сине!

Ништа за то.

Ништа лакше од тога!

Ништа ми није тако нашкодило као моја доброчинства.

(Ништа ми под милим богом) не треба.

(Ништа на овом свету није вечито), ни радост, нити бол.

Ништа нема слађе од девојке.

Ништа није тајно што неће кадгод бити јавно.

Ништа ново под сунцем.

Ништа под Богом!

Ништа се не дешава без разлога.

Ништа се не догађа противно вољи Алаховој, који је моћан и велик.

Ништа се не може изгубити, ако га добро чувамо.

Ништа се не постиже без брижљивог планирања.

Ништа се сакрити не може.

Ништа ти није потребно сем онога што имаш.

Ништа ти теже нема од невоље.

Ништитељка свих наслада.

(Каже се за смрт.)

Ништа то није!

Новац добро чувај и користи за добре ствари.

Новац је душегубац.

Новац је ђаволово око, које доводи човека у искушење и омекшава и најтврђа срца.

Новац је једини човеков рођак на овом свету.

Нови јади.

Новцем се свака неправда у правду може преобратити.

Ноге ми отпале.

Ноге му пустиле корен у земљу.

(Ногу подломио) да Бог да!

Но да видиш јада/изненада/хала и белаја!

Ножем јој усне не би раставио.

Но за Бога!

Но им лоша срећа прискочила.

Но, и то није лоше!

Но ме чу ли.

Нормална ствар, као вода из чесме.

Носи врага са мојега прага.

Носи га враг!

Носи је са срећом и весељем.

(Каже се девојци при даривању.)

Носи ли река сваки дан високе таласе и доноси ли земљи поплаву?

Носим ти срећне гласе.

Носим пуну врећу речи.[12]

Носи се у три лепе (материне).

Носи те ђаво!

Носи, те ми се поноси.

Носише се љетњи/цео дан до подне.

Нос је најближи очима.

Нос је одмах до очију.

Но старице, моја слатка мајко!

Но ти се молим.

Ноћите уздравље.

Ноћу људи и животиње морају да спавају.

Но чу ли ме.

Нужда не познаје заповести.

Нуто[13]/белаја/велике невоље/де.

Нуто момка, и нуто памети.

Нуто њему муке и невоље!

Ну(то) чуда.

Нужда закон мења.

О

О, Алаху/мој/нема граница твојој моћи/смилуј нам се/чија је сила неизмерна!

Оба ти света.

Оба ћу ти ока извадити.

О, бедниче!

О, безгранична лудости људи/снаго!

О бездани незајажљива!

О безумниче!

Обесила нос (до дупета).

Обесио се о брачни конопац.

(Оженио се.)

О бестидна неваљалице!

Обећај се кад имаднеш!

Обећање се мора испунити.

Обешен бива само онај који не уме красти.

Обилази га ко кугу.

Обилази ко мачак око вреле каше.

Обисн'о главу ка' гусан.

Обичај је исправних људи да одмах дају савет ономе коме желе добро: само ће непријатељ поступити друкчије.

Обишла је и сопствену сенку јурећи.

О, благо моје немерно.

О, блажен буди, Господе, ти што си горе на небу!

О, Бога/бора ти.

Обогати се када ниси богат; чувај оно што имаш; увећај оно што си сачувао; и подари оно што си увећао особама које то заслужују.

О, богови!

О, Богу хвале уздижем, и анђелима његовим.

Обожава земљу по којој хода.

(О, Боже)/Господе Осветниче/мој (на небесима)!

О, Боже! Не остарели ми нигда у твом пријатељству!

О, (Боже Свети), помози.

О, Боже/смилуј нам се/усправи ход наш и живот наш!

О, божјаци!

О, Бози! Дајте да ухом чујемо шта је добро.

Образа ти!

Образ под ноге, па у просјачење.

Обрао бостан!

О, брате/једини/наш!

Обрни–окрени.

Обро кожу на шиљак.

О будале!

Овај живот је само низ пустоловина, добрих и рђавих.

Овај свет је/јединство супротности/ мрачан и мало њих види у мраку.

Овако се више не може!

Овамо му ни гавран костију донети неће!

Овамо руку!

Ован никад не блеји за јагњадима.

О васкрса душевна у једнакости са земљом!

Овде — губитак, а тамо — добит!

Овде сузе, тамо — радост.

О, велике ли несреће!

О, велики Алаху!

Ове ми чаробне траве.

О веро загуљенкова!

О, Вечни, сад нам помози!

О видело очију мојих!

О владаоче правоверних!

Овога ми крста.

Ово је да човек полуди од чуда!

Овом дому на весеље!

Ово ми је тада било, а сада се споменујем.

Ово ти је истина, као Оче наш, као Бог на небу.

О, гадни чанколизи!

Огањ мога срца.

О главино мога живота и радости моја.

Огња ми и светлости ми!

Огњем сагорели!

О, господару/Боже/Васионе/и велики од великана/чуда!

О, Господе.

О, госпо/љупкости пуна и врлина/ моја/пуна благородности/славе пуна/ умилне бесједе.

Огриј Сунце, да огријем руке, да поћерам по Косову Турке!

О, грозоте!

Од „а“ до „ш“.

(Свеукупно.)

Одагнај жеље.

Ода зла Бог те чувао!

Одакле ветар дува?

Одакле си ти дошао?

Одаљи је, Боже, од мене као небо од земље.

Одан је онај који спречава друге од зла.

О да ти је да сабереш памет у главу!

Одбегла је под окриље Свевишњега.

(Од Бога (је велика) грехота), а од људих/зазор и срамота/покор и срамота.

Од Бога и од тебе ће само се добро учити.

Од Бога/моријо/проклет/си мене испросио/срећа!

Одбијте се!

Од века до суда Божјега.

Одвећ велика мудрост граничи се с глупошћу.

Од дана ни помена нема.

Од данаске па до века!

О девојко, лепа лепото.

Оде коњ, оде живљење!

Од вишка глава не боли.

Одвојити се од пријатеља и рођака је злонамерност.

Од воље ти је.

Одговори слухом и послухом.

Од готовине прави вересију.

Од дан–за дан.

Од добрих дела човек добар бива, од злих, зао.

Оде Богу на/истину/милост.

О дево Девице!

Оде коњ, оде живљење!

Одело чини човека.

Оде маст у пропаст.

О, Десет заповести!

О, дично сунце!

Од жена нема подмуклијих створења.

Од зла је Бог вас штитио!

Од зла рода нек није порода.

Од злата јабуко!

Од зле птице, зло и пиле.

Од змаја спаса нема.

Оди мудро, не погини лудо.

Од јада гора вене.

Од језика долази све што је добро, али и све што је зло. Кад је језик добар — бољега од њега нема, а кад је зао — горега од њега нема!

Одјури ко да/га све вештице витлају/ је пси витлају.

Од кога нема користи ни Бог ни шејтан.

Од копља ти градили носила!

Од крви жито расте.

Одлагање је корен несрећа.

Од лажи речи говориш.

Одлепио сам.

Одложен излет није пропали излет.

Одлука је моја ко железо тврда.

Одлуку злочинца и лакомог човека неће спречити речи, макар и истините.

Одлучност је велика предност малих и слабих: ако је непријатељ јачи, може се савладати лукавством и преваром.

Од људи (је зазор и) срамота, а од Бога велика греота.

Одма окрене радост на жалост.

Од мене/(вам је) благослов/и мог Бога ти просто било/му просто, од Бога проклето/ песма, а од Бога здравље/ просто нека је (и с Божјом нек је помоћи).

Од мене ти/Богом просто било/Божја вера тврда/просто благословно!

Од мисли брже.

Од многих мука не цвета цвеће.

Од намета фајде не имаде.

Од наске јој фала и поштење.

Од нас песма, а од Бога здравље!

Од нас си бољи зацело.

(Фраза: Више вредиш од нас — говори се кад неко некога жели да похвали и уздигне пред другима.)

Од нежних речи нећеш бити сит.

Од немања ником уживања.

Од немила до недрага.

Однео те ђаво.

Однесе ме ветар у облаке!

Од несреће нема вајде.

Од нечега мора да се гине.

Однили и’ врази!

Од њега ни котлић воде не можеш добити.

(Каже се за неког ко је преко сваке мере шкрт.)

Одобрење пре молбе!

О, добри човече.

Од прве уједно.

Од превише плодова ломи се грана дрвета.

Од просјачења нема ништа.

О драгане мој!

О, драги Боже!

Од радости ће померити памећу.

Одрастао као храст у шуми.

Одраћу ти кожу с леђа.

Од родбине се не узима награда.

Од рођења и од Бога.

Од руке му ништа не родило.

Одсад си ми по Богу брат!

Од саплеменика треба очекивати само опасности, као што се од жене очекује само неверство.

Од сваког брашна не треба правити качамак.

Од свег срца/и са најбољом вољом/и у знак дужна поштовања/које ти је толико наклоњено/радо.

Од свег срца, од све душе, од свог пријатељства, од све племенитости, и у знак дужног поштовања!

Од ситнице се испили голема невоља.

Од снова се не живи.

Од срца порода.

Од срца тебе слушаћу.

Од старца има и те какве вајде — у добрим и мудрим саветима.

Од стечене имовине, расподела је једино право средство којим ће се сачувати.

Од Судбе никад Правду не тражи!

Од судбине се не може/побећи/утећи.

Од тебе би триста јада било.

Од твојих костију чорбу ћу сварити!

Од тебе да скривам — као од Бога да скривам.

Од тога Бог ме чувао!

Одувек је похлепа узрок свију несрећа наших!

О, душо.

Од храбре мајке рођени.

Од чега си сит, од тога си и дебео.

Од шта земан, од тог и време.

О, ђевојко, моја дилбагијо!

О, ђубре једно!

(О, жалости) моја!

О, жено, ти си блистава ко исток.

О, за Бога!

О, земљо, даруј ми слатке речи.

О, збиљо моја дивна!

О, зеницо очију мојих!

О, златницима увек може да се разговара.

Озлојеђена ка' да/је пишала на осице/ју прцали стршељи.

О, злочинче!

О злу не мислила!

О/ зоро/Исусе (Боже).

О, јао/јао/пуста слабости!

О, језгро срца мога!

О, јада!

(Ој, Бога ти) лепа девојко/Христова мајко!

Ој, Боже мили, на свему ти хвала!

Ој/бора ти/давори/девојко драгана/ душо моја/јуношо/морска трњинице/ питома ружице/(плава) перунико!

Ој/ косо моја/кучко девојко/мудри/ похото/снашице/(старице), по милости мајко/тако ти Бога/те тебе, Боже, мили Боже/убаве мале моме.

Окаменио се!

О камо да смо помрле и чист образ сачувале!

Окани се/де, љутње/се ђавола/ти мене.

Океан не постаје блатњав када запљусне обале.

(Око за око)/живот за живот/зуб за зуб.

(Око моје) чарно!

Око не верује ономе што види.

Око соколово!

О, копилад!

Окрепи/душу/своје силе.

Окрећу се ко на стопарцу.

О, куку мене!

Окумићу Бога јединога!

О курвићу и копилане хиљаде пезевенкуша!

О'лади.

Олакшај мало јаде на срцу!

О/лепа госпо/лепојко моја/лепотице/ лице катраново/љубљена моја!

О личноме напору зависи успех подухвата.

Ољуштићу те као кувани кромпир.

О матора/дртино/искобнице!

О Месијо!

О мили/брате мој/мој.

О милостиви!

О моја царице.

О мој/бабо/синко.

О момице (младе)!

О момче/момчићу!

О најбедније ништавило међу белим жентурачама!

Она је сам ђаво!

Онај је сваки човек луђи од магарца који оће свему свету да угоди.

Онај ко говори што није, одлази у пакао.

Онај ко дела разумно, мора бити мека срца.

Онај ко, изазивајући патњу других, жели себи приграбити ужитак, он ће се заплести у мржње и никада се неће ослободити.

Онај ко из глупости склопи пријатељство са себи недоличним, ускоро постаје предмет подсмеха.

Онај ко има новац, има и пријатеље.

Онај ко је у почетку био лакоуман и после постао трезвен, озарује овај свет као месец кад се ослободи облака.

Онај који верује у своју снагу, и у јаду, и у крајњој невољи, савладаће све препреке.

Онај који греши нека свој грех и носи!

Онај који живи у власти свог непријатеља — он је заиста мртав.

Онај који зло чини нека зло и окаје.

Онај који исправно говори, никада неће рећи ништа неприкладно на месту или у неповољно време, не пред особом незрелом или неузвишеном.

Онај који је вољан да поново склопи савез са пријатељем за којег се већ испоставило да је лажан, сам прима своју смрт.

Онај који је много глуп, никад неће постати интелигентан.

Онај који је одбацио непријатеља из своје земље, заслужио је да види сунце над својом бескрајном степом.

Онај који је стекао наклоност свог господара, мора тим више бити доброг владања.

Онај који не познаје снагу свог непријатеља, па ипак започне свађу, сигурно ће зажалити.

Онај који одабира угодност промашиће прави циљ.

Онај који препознаје своју глупост, није много глуп.

Онај који спознаје да је обманут, није много обманут. Онај који је веома обманут, никада неће покушати да се отресе обмане.

Онај који трчи пут шуме похоте, мада слободан, јури у ропство.

Онај који у туђој добробити види властиту добит, једини је подобан да буде владар међу праведнима.

Онај ко креће на пут с будалама трпеће због дужине пута.

Онај ко лаже пред владарима, богом и учитељем својим, кад–тад ће испаштати за своје грехе.

Онај ко не брани слуге своје од непријатеља није ни достијан да буде господар.

Онај ко нема ране на руци сме руком дирнути отров.

Онај ко никад не погреши, праву мудрост нема!

Онај ко сам поседује добре особине имаће велике користи ако посети далеке земље.

Онај ко свесно убије човека, искусиће пакао као казну и остати у њему вечно.

Онај ко се одаје таштини, а не удубљује се у мисли, с временом ће завидети ономе који се у мисли удубљивао.

Онај ко се повуче из живота добија онолико колико му је отето.

Онај ко собом влада, себи је пријатељ.

Онај у којем је себичност с кореном ишчупана наћи ће мира и дању и ноћу.

Онај у коме је истина и правичност, он је благословен.

Онака је вера у јунака: док те љуби, узећу те душо; кад обљуби, чекај до јесени.

Она која свако миље развејава, која свако пријатељство сломије, која палате уништава, а гробове уздуже, горка је Смрт.

Онако како ми данас с тобом пили и напијали, тако нека буде вавек, дао Бог!

О наш брате.

Онда било, сад се спомињало, а ми да смо здраво и весело!

О/небеса/небо и земљо/неверо/ невољо/невернице/несреће/несрећна судбино/неустрашиви!

Оне који следе Пророкову реч, води за руку Господ.

Они које убијамо речима, често живе најдуже.

Они који пропуштају прави час, трпеће у паклу.

Они који сањају о задовољству пића могу ујутру плакати.

Они који треба да припадну једно другом, на крају и припадну.

Онима који негују врлину, нићи ће лотосов. цвет чак и у ужареној рупи пакла.

Оних који имају главе и стопала, али немају ни ум ни уши, има много.

Они што прислушкују туђе разговоре никад не чују неко добро о себи.

Он је паша, а ми смо субаше.

Он ми је и око, и суза.

Онога ко заборавља своје дугове, треба бацити рибама.

Ономе ко је шкрт, све је мало.

Ономе који стално поздравља и устрајно поштује старије, четири ће се ствари повећати: живот, лепота, срећа и снага.

Ономе ко нема памети у глави, срећа неће донети никакву корист.

Ономе ко стреми к добру, биће добро.

Ономе ко чини добро, увек помажу у невољи.

Ономе чији је карактер непознат, никад не треба пружити уточиште.

Оно најгоре увек може надићи сва очекивања.

Оно најстрашније се никад не види.

Оно што виши старешина може да однесе у џепу, то нижи мора добро да сакрије.

Оно што знам не могу ти рећи.

Оно што зовемо снагом дела, то је, у ствари, снага духа. Све остале ствари су споредне.

Оно што је прободено стрелом зараста; као и дрво засечено секиром, чак и оно које је изгорело у шумском пожару; али рана коју нанесу речи, никада не зараста.

Оно што је пропустила историја, учинила је легенда.

Оно што је речено, речено је.

Оно што је урађено, урађено је.

Оно што се догодило, догодило се.

Оно што се није добро видело, није се добро разумело.

Оно што човек воли, у то ће се претворити.

Он ће родити мечку.

О ономе ко је добар и после смрти се говори добро.

О/оче мој/очни виде мој/пасји сине!

Опак човек сагорева својим властитим делима.

Опасно је поверавати се.

Опасност вреба онога ко уграби у тигрице младунче, а вреба и онога ко распрши у жени заблуду.

Опасност ме је научила.

Опасност те вреба из шуме жеља.

Опаучи га да се све пуши.

Опичен сто посто.

Оплакуј као жена оно што ниси умео бранити као човек.

О, племенити алаху.

Опомена предупређује покуде.

Опортунистичка понашања су заиста недорасла да зауставе зло или навале на рђавост: она радије теже да их погоршају.

(Опраштам ти) његову на рамену главу!

Опреза никад доста.

О, Прејасни!

(Мисли се на Бога.)

О/прељупка/пропасти наше/псето/ свега му!

Опрости им боже!

(Опрости мени) и благослови ме.

Опрости по сто пута!

Опроштај Алахов над тобом је.

Орао те однео!

Оружјем се непријатељ уништава само физички, док знање уништава његов род, моћ и славу.

Осамљени не осећају радост.

О/сведршче правоверних/свежино мог очног вида/свеприсутна сржи/света Госпо/свети Боже!

О, Свемогући Господе, на небу што си високом.

Осветити, или погинути.

О, светлости/очију наших/ очњега вида мога.

Осевапила си се!

О, сени над главом мојом!

Осећа се као риба у води.

(О, сине) матере своје!

О, сјајни!

О, сјају среће!

Оскудица је непресушни извор свакаквих невоља.

О, слава Богу нека је!

О, славо неизмерна!

О, слатко воће мога срца!

О, слуго предоброг Алаха!

Особине слугу зависе од врлина господаревих.

Особна слобода је драга.

Осоколи душу.

(Остави се) ћорава посла.

Остављам све своје добро на вама и на Богу.

Оста голијех ноката.

Остаје ми само да се приправим да изађем пред Врховног Господара.

(Остаје ми само да умрем.)

Остај (ми)/добро/збогом/здраво/у здрављу!

Остало ти пусто!

Остани ми с Богом.

Остарила мајко!

Остарити свакому је драго.

О, сунце!

О, тако ти моје сунце жарко!

Отац ко колац.

Отварај добро очи!

О, твоје моћи, Пресвета,[14] нека ме крепе посвуда, за сунца и за месеца!

Отвори им срце своје.

Отегло се ко гладна година.

О, тешка несрећо наша!

О, тешке жалости!

Отидоше с Богом путовати.

О, ти који чиниш добро.

О, ти, тајно рођења и смрти!

Отишао Богу за курира.

Отишла је/Богу на истину/дођавола.

Откада је то сено склапало пријатељство са ватром?

Откад себе!

Откад си то дао умље за безумље?

Откад су дани започели, ништа није трајно.

Откако је света и века!

Откинућу ти главу.

Откле ли си?

Отменог га Алах сазда.

Отмичарка свакога уживања и раздвајачица сваке присности, Смрт.

Отпала му крила!

О туђим стварима се чак ни небо не брине.

Оћу твоју заменити главу.

Оћу, па макар не дошао!

О, узвишена госпојо!

О, уточиште сиромаха!

(Мисли се на Бога.)

Ох, благи Боже.

О, хвала/Богу/небесима.

О, хвала теби високо, и Светом Оцу на небу.

Ох/(велики) Боже/(Господе) благи/је мене/снови недохватни!

Охлади душу.

(Смири се.)

Охоле треба дозвати памети и казнити да би у свету било равнотеже.

Охрабри срце.

О, хранитељу, о велики видиоче и владару мртвих.

Оца ми Јединога!

Оца му.

Оцењивати човека без обзира на добро или зло је ласкање.

О, црна земљо.

Очајни људи спремни су на све.

О часна старино!

Очева је воља светиња.

Очеви једоше кисело грожђе, а синовима зуби трну.

(О чедо) моје.

Оче–оцо.

О честита господо!

О честити младићу!

Очи — вода гледају свакога.

(Очију ми), тако је.

(Очи (ме) моје) не варају.

Очи не могу израсти, нити срце за братом рођеним.

Очињег ми вида.

Очи пријатеља не виде ману.

Очи су огледало душе.

Очи ти испале!

Очи ћу ти ископати!

Очи у очи.

Очице чарне!

Очни виде (наш).

О чуда!

О, чудесни Боже!

Оштар као мајчина клетва.

Оштра сабљо!

Оштра ти бритка сабља била!

Оштро гледај, а оштро беседи.

П

Па Бог!

(Говори се кад се нешто потврђује, наглашава.)

... па да вам је Бог у помоћи.

Паде ми/камен са срца/мрак на очи.

Падни ми на груди.

Пажња се пажњом узвраћа.

Пази.

(Не као упозорење, већ у смислу: обрати пажњу на оно што причам.)

Пази/бога ти/да не продаш ђавола, а купиш врага/да ти не кажем.

Пазићу га и чувати као своје очи.

Пакао на земљи.

Паклена душо.

Пала си ми шака!

Пала с јадом!

... па макар сав овај грешни свет потонуо.

(Каже се при заклињању.)

... па макар ја ставио главу на пањ.

Паметан ће и у пустињи наћи воду.

Памет да ти стане.

Памет је/богатство човеково/најбржа на свету.

Памет мора да ми је стала.

Паметноме једна доста.

Паметне речи свако радо слуша.

Паметније је јутро од вечери.

(Памет променити, не могу) него што ми је Бог дао.

(Памет у главу) и пут под ноге.

Па му просто.

Па нек умре, кад је луд.

Пао с неба.

Пасја/вера/им мати!

Пасје месо.

Пасји/накоте/(сине), проклето колено.

Пас матер!

Пас може да лута где год жели, а слуга само где му цар заповеди.

Пас може да стави златну огрлицу, али тиме неће стећи достојанство лава.

Пас те пас вазда.

Пастиров син боље од кана познаје ћуд животиња. Увек је било тако: куда крене јагње — тамо иде и овца, куда крене камила — тамо иде и камилица.

Пачавро!

Па шта бог да.

Па шта буде да буде!

Па што нам Бог дадне.

Па што ми тамо Бог суди.

Пашће ми тај шака!

Пева ка' 'но булбул у стамболским баштама.

Пева ко црња на поселу.

Педерско копиле.

Пезевенкушо једна!

Пере руке од свега.

Петак слаб почетак.

Пеците ме на ватри, (нећу вам ништа рећи).

Печали ми душу.

Печатимо ли уговоре за вечност?

Пиздо.

Пијана гомило гована.

Пијан без вина од среће и миља.

Пијани Власи мировати неће.

Пијаница неће дуго живети.

Пијан као/земља/чеп.

Пијан од радости.

Пијанство прође, брига дође!

Пије као Козак.

Пије ко зрнчић.

(Човек који може много да попије.)

Пијеш ли вино — дужи ти век!

Пиле не може солити памет квочки!

Пиљење је зла ствар.

Питома ружице.

Питом је најбољи међу људима.

Пих!

Пичка ти материна.

Пиша у уста томе и томе.

Пишти као змија у процепу.

Пламена комета лети усамљена преко неба — реци, зашто не би себи друга стекла?

Пламен твога срца.

(Каже се за нечије дете.)

Пламену срца мога.

Плану као ватра/огањ жива!

Плату чекај!

Плаче као/киша/(љута) година/ пљусак.

Плашљив као зец.

Племенита ковина вреди само ако је ретка.

Племенити људи су ретки.

Плива ми срце у радости.

Плод дела не умире никад.

Пљачкашица и замкова и чатрља.

(Каже се за смрт.)

Пљујем ја на тебе и гнушам те се!

Пљујем ти у/лице/образ!

Пљунута!

(У смислу: иста.)

По Алаховом допуштењу!

Побегао с лопате.

(Утекао смрти.)

Победа не крунише увек оружје.

Победа узгаја мржњу.

Победи свој умор.

Побеђује онај који је паметнији, а не онај који је јачи.

(Побогу)/брате/да си ми брат/и забога/сестрице.

Побој се Бога.

(Побратиме) мој!

Побудити интересовање, најбољи је начин да човек приђе жени.

По вољи/биће Господу/Бога Вишњега/Бога Господа/(Божјој) бејаше/ теби, ако је.

Повољићу ти.

Поврати се, дрво, роду као свети Иво Богу.

Повукао је ногу.

(Оженио се.)

Повучена као снег на брдима.

Погазиш ли заклетву, неће ти помоћи ни Исус ни мати божја.

Поганови и погански синови!

Поган те однела.

Погибија на моју главу!

Погодбу треба часно испунити!

Погоди усред мете.

Подај благо, па откупи главу.

Подбошћу га вилама у гузицу.

Подбрусити пете.

Подигни себе собом, испитај себе собом, и тако, собом заштићен и брижан, живећеш срећно.

Под милим богом.

Подмири стомак и ојачај ноге.

Подмукли враг.

Подне — време када анђели на небу спавају.

Под старе дане руке су слабашне.

Пође с Богом путовати.

Пође ка милосрђу Наградитељевом.

Пођи за срећом.

Пођи путем на Божју срећу.

(Пођи с Богом) где те око води и ноге носе!

Пођите за својом звездом.

Пођите с миром и нека вас срећа прати!

Пођи у добри час.

Пођох главом по свету.

Пожали ме док сам у животу.

Пожар који се распламсао у шуми пали, али штеди корење; док потоп, умерен и расхлађујући, какав јесте, чупа корење и носи све пред собом.

Пожели, али не мисли о томе што пожелиш — иначе ћеш пожелети узалуд.

Пожели ми срећу.

По жељи твојој — нека је.

Поздрав!

Поздравите ми Богом тог и тог.

Поздрављамо и тебе и твој дом!

Поздрављам те!

Познаје то и то као свој џеп.

Познај људе у наготи.

Познај овај свет!

Позната је ствар да онај ко не слуша туђе савете после горко жали због тога, али онда је касно.

Познато је да се и у блату може наћи цветак.

Поиграва као петао на жару.

По истини/речено/ћу казати.

Појавио се попут лоше вести.

Појди с Богом.

Појео бих је без соли и бибера.

(Толико је слатка.)

Појешће нас за ручак.

Покажи ми пут.

Покажи се човек!

Покажи снагу и храброст.

Покажите барем то како имате довољно памети да оцените вредност савета једне жене.

Показаћу ја теби!

Покварен из сама корена.

Поклони ми моју кашику крви.

(У смислу: Опрости ми грех и поштеди ми живот.)

Поклони се и почни.

Поклоните своју веру милости Господа.

Покој му души!

Покојне ми бабе.

Покојном душевно спасење, а живом здравље и поштење!

Покорно те слушах и саслушах!

Покорно ти се молим!

Покуњена носа.

Полако, али сигурно.

Пола мртав.

Поломићу ти (све) кости!

Пољубац се не познаје на лицу.

(Помага Бог), пријатељу!

Помагај, ако знаш за милост.

Помаже бог.

Поменуло се, не повратило се.

Помери се с места.

По милости својој, Боже.

Помињаћемо те целог века.

Помисао ти је изврсна.

Помичем данце кол'ко се може.

(Помоз Бого), браћо!

Помози Бог, добри човече.

Помози Боже/и оче Никола/и свети Ђорђије/и свети Иване/и свети Никола/ треном да тренем!

Помози ме, сада или никад веће!

Помози му Боже и славо Божја!

Помози сама себи како знаш.

Помози слабом, сломи снажног.

Помози ти Бог.

Помози ти, јаки Боже!

Помолимо се за Богородицу, нека је благословена.

Помоли се Богу и лези да спаваш.

Помор је тамо оставио, весеље је овамо донео, трице је тамо просуо. Брашно је са собом донео.

Помор тамо, овде пир, трице тамо, овде брашно.

Помоћу Божјом, свакоме злу може се дохакати.

Помоћу једног непријатеља треба уништавати другог: клин се клином избија.

По наредби Алаховој!

Понекад бива опасно јурити за модом.

Понекад и зечица може да подвали тигру!

Понекад је племенитија душа једног сиромаха него богаташа.

Понекад мало кормило може изменити правац великог брода.

Понекад се дешава да мала животиња помаже велику.

Понекад су речи оштрије од ножа.

Понеки људи никад нису задовољни оним што имају.

Понесе ме неки ђаво.

Понижења и бриге савладају душе које нису добро каљење, а оно што не може да учини бол, постигну сталне увреде.

По правди и по заслузи.

Попут будно чуване утврде на граници, с посадом бранитеља изнутра и извана, тако нека човек стоји на стражи самога себе.

Попут месеца у дану четрнаестом.

(Каже се за лепу девојку.)

Попут усева зри смртник и у земљу пада.

Поређивати богатство не вреди, јер смо сви слаби и немоћни да утичемо на трајање среће.

Посејани боб неће никнути у пиринач.

Посејао си, па ћеш и пожњети.

Посерем му се на мајку.

Послах ти напокоње поздраве.

Последња жеља се ником не ускраћује.

Последња рупа на свирали.

После несреће опет долази срећа.

После облака — ведрина, а после сласти — горчина.

После смрти и један и други су једнаки.

(И добар и зао.)

Послујте новцем како вас учи ваша памет и постарајте се да њим нешто постигнете.

Послушај ме.

Поствавите паметног на чело и идите за њим.

Постаде једна од Божјих угодница на ономе свету.

(Премину.)

Постоје људи који чине само зло!

Постоји велико буђење, након којег ћемо знати да је овај живот био велики сан.

Постоји зла крв.

(Две стране су у свађи.)

Постоји једна победа која је важнија од наше, а то је победа целе домовине.

Постоји ли драгуљ без мане?

Постоји нека вила. Неко добро срце...

Поступи по свом срцу.

По твојој вољи, нека је.

Потегли смо на Бога и срећу.

Потпрашио сам их врагу на рапорт.

(Убио сам их.)

Потруди се да слушаш шта ти се каже.

Потући ће их као мишеве.

Поћи у име Бога.

Поуздај се у Бога.

Поуздан као/сеф у банци/стена.

Поука помаже само ономе ко од прве речи може да схвати оно што му се каже.

Похваљен био Алах који те створи!

По хиљаду пута ти хвала.

Похитај да изађеш с говором на среду!

Похлепа је разлог човекове пропасти.

Похлепа може да доведе до пропасти.

Похлепа не доприноси новим и већим задовољствима, као што похлепна створења мисле, него већој несрећи.

Похлепа никада не води добру.

Похлепан човек не размишља о опасности у својој глади за уживањем.

Похлепни и непопустљиви су увек на губитку.

Поцепаној врећи никаква крпа не помаже.

Поцрвенео је као паприка.

Почивај у миру.

Почуј моје речи!

Пошаљи теле у стадо крава и оно ће сместа наћи своју мајку. Тако ће дела наћи починиоца да би пожњео њихов плод.

Пошо/с Богом/у добри час!

Поштена ти брада.

Поштени људи не могу страдати ни за шта.

Поштење је наш ослонац.

Поштење ти је големо.

Пошто бог тако хоће...

Поштовани старче.

Поштовати могу само оног ко нешто јесте, а не оног који се споља само чини таквим.

Пошто–пото.

Пошто се обрече, не може се натраг ударити.

Поштујем туђа дупета.

Права веро.

Права дарежљивост не очекује ништа заузврат.

Права истина човека је оно што је добио са Неба, која се извршава спонтано и непромењено.

Права је само она срећа која не трује.

Права лисица.

Права мајка за умор не зна.

Права мудрост се састоји од одустајања од онога што се не може постићи.

Права пељда.

(Низак човек.)

Права раста као слово алеф.

Права се мука не да сакрити.

Правда је спора, али достижна.

Правда увек правда остаје.

Праведни Бог зна.

Праведници одлазе у небо.

Праведност је права племенитост, а не рођење у племенитој породици.

Праве су будале они који стичу пријатеља издајством другог, правду преваром, обилно богатство тлачењем других, знање без муке, или жену силом.

Прави бес, без икакве демонстрације, побуђује страх.

Прави живот на овом свету, јесте само онај који се живи, можда само на кратко, у слави међу људима.

Прави је пријатељ само онај који је пријатељ без резерве.

Прави се друг у невољи позна.

Прави се много фини.

Правиш од комарца магарца.

Прављење реда у свету било би исто као покушавати да газиш по мору или наредити комарцу да на својим леђима пренесе планину.

Прав ко стрела.

Право би било.

Право да ти кажем.

Право је да се у овом животу и нечем обрадујемо кад јада и невоље имамо иначе на претек.

Право кажеш.

Право ми/буди/кажи.

(Право ми је) и потпуно се слажем с тим.

Празна је кућа човека без сина.

Празно је срце човека који нема верног пријатеља.

Прати га као ђаво калуђере.

(Праштај) речи несмотрене!

Прва је срећа најбоља.

Прва седа влас долази од опасности, друга од сиромаштва, а трећа од сина који не користи народу.

Прва срећо моја!

Први јаде!

Првим досељеницима увек је најтеже.

Прво и прво.

Прво се распитај и дознај све, па се тек онда прихвати посла.

Прво скочи, па онда кажи хоп!

Прво ћу да почистим пороту, онда суд, а затим поље за битку.

Прднути у фењер.

(Има исто значење као и: прднути у чабар — умрети.)

Пребити као/вола у купусу/мачку/на мртво име/пса.

Пре бих отишао у пакао (него урадио то и то).

Преболети не могу!

Превари се, уједе га гуја.

Превелика лепота свагда је опасна.

Превести жедног преко воде.

Превишњи Алах.

Превре преко капе!

Преврнуо сам нови лист.

Преглуп да би своје дупе нашао батеријом.

Прегори, и опрости!

Прегризла језик, дабогда!

Предаде се Божјој вољи.

Предајем се вољи Праведнога, Свевишњега!

Предао је и душу и тело силама пакла.

Пред женом човек не сме да се ограђује и има тајни.

Пред смрт сви сувише много брбљају.

Представио се у/милосрђу свога Господа/у мир господњи.

Пред тешкоћама не уступај.

Презри поседовање, спаси живот.

Пре или после, истина ће се открити.

Преиспољне лажовчине и сина лажовскога!

Прекинуло му се срце да Бог да оному куј не растав'о.

Преклињем вас свим свецима.

(Преклињем те)/и молим/материним млеком/ светим натписом на Соломоновом печату/свим оним што ти је најсветије.

Прекратићемо му време.

(Убићемо га.)

Прекршај једне заклетве не чини безвредним све заклетве.

Према глави и капа.

Према гостима треба бити учтив.

Према оделу и храна.

Према себи дрво сеците, да се после не кајете!

Пре него што кажеш „кекс“.

Пренемага се ка' гладан на срање.

Пре но што ме смрт не претекне!

Препелица малена је раста, па умори коња и јунака.

Препреден као сам ђаво.

Прерано се хвалиш.

Пресвиснуо би од јада!

Преселио се у Алахово милосрђе.

(Преминуо је.)

Преставио се.

(Умро је.)

Престави се милосрђу Свевишњега.

(Премину.)

Престаните са куђењем оних што их кудите и покушајте да испуните празнину што је они оставише!

Претући некога на мртво име.

Прећи ћу тај мост кад стигнем до њега.

Преча је љуба него сеја.

Прибежишта и силе нема до у Алаху свемоћноме!

Привлачи га као вештицу казан.

Призваћете на ме самилост Свевишњега!

Призивајући име Алахово.

Признај (сместа) истину!

Пријане мој.

Пријатељева је молба светиња.

Пријатељи су нам угодни.

Пријатељ сам својих пријатеља, али онима који ме увреде, узвраћам равном мером.

Пријатељ се познаје само у невољи.

Пријатељство за пријатељство.

Пријатељство и посао не треба мешати.

Пријатељство је могуће међу нама тек када се сва планина слије са својом сенком, а вода са ватром!

Пријатељу мој и часни брате.

Пријашко.

Прилепићу ти ћушку.

Приликом обреда ожалошћених, ако је у питању истинска туга, ништа не зависи од самих обреда.

Приложио си муку мојим мукама!

Примам вас од срца радо.

Примам вашу помоћ од срца радо.

Примам ову обавест на повољно знање.

Примам понуду и стављам је на своју главу.

Примам то и то као пачије перје воду.

(Дакле, никако.)

Прими за Бога.

Прими или бацај у воду.

Прими мало за велико.

Прими савет срцу.

Примите од нас на аманет срећу и добро наше.

Примих заповест на главу и на очи!

Припадамо Алаху, и имамо се Алаху вратити!

Припаднимо Алаху!

Приповетку ти сестрину!

Приправан сам и наредан за тобом да пођем.

При промени државне управе сиротиња најчешће мења само име господара.

Прирепак Сотонин!

Природа се затајити не да.

Природу је тешко победити.

Присвојити сву мудрост и наметнути се у послу, приграбити рад других и приказати га као сопствени, зове се похлепа.

Прискочила је добра срећа.

Пристала бих уз осмех да пољубим свињу, ако не буде тако!

Притаји се ко миш у брашну.

Притисну ли те црне мисли, ништа ти се неће милити.

Прихватио бих оберучке!

Прича као навијена.

Причама и жалопојкама никад краја!

Причам ти причу!

Прича од краја до конца.

(Прича се) — а Алах је боље обавештен о свакој ствари.

Причати о људској подлости са уживањем је клевета.

Пркно мајмуново!

Прљава мрцино!

Прљав веш се у двориште не износи.

Пробава ти се пресекла и задавила те!

Провешће се ко нико његов.

Провидан си.

Провукао се дан ко прдеж из гаћа.

Провући се кроз иглене уши.

Прогутао је лаж насуво.

Продаја и куповина нису обавеза ничија, и нигда.

Продаје зјала.

Продаје рог за свећу.

Продали су своје мајке за то.

Продао би кошуљу са леђа.

Продао је душу ђаволу.

Продао је душу за новац.

(Прођи (ме) се) ако Бога знадеш.

Прођи се/будалаштина/ врага/ ђавола/ђавољег врага.

Прођи с миром.

Проклета бабускеро!

Проклета нек су уста која се отварају за брбљање кад треба да ћуте, а још проклетије очи које жмуре кад треба да су широм отворене!

Проклета сељачино!

Проклета ти моја рана била!

Проклет био/ако ме одаш/ако ти кажем/дабогда!

Проклет био и ваш отац, и отац онога који вас је родио!

Проклет био и ко/га родио/те направио.

Проклет био и овога и онога света!

Проклет био и он и његово колено, затрли се и они и кућа им, и колено њихово!

Проклет био/ко те гледо/ко те родио таквог/био на оба света/од сад и до века/по хиљаду пута/час када се то догодило.

(Проклет да је) ко га је родио.

Проклет да је и он и отац који га роди!

Проклет да си!

Проклете му очи.

Проклети/били/животе/злотворе/ идиот!

Проклетије!

Проклети јудо!

Проклетињо једна.

Проклети родитељи; проклета им душа и њихова деца!

Проклетнице!

Проклетниче над проклетницима!

Проклето да је!

Проклето му племе и колено!

Проклет по сто пута био ти.

Проклет ти језик.

Проклињаћеш своје порекло све до Адама и Еве!

Проклињем судбу клету.

Проклиње тога и тога до деветог круга пакла.

Пролази с миром!

Пролазно си биће, што у беди стрепиш.

Променила светом.

(Умрла је.)

Промени место, променићеш срећу.

Променљива попут ветра.

Промисао Божија човека не оставља.

Промиче све негде ка' луд.

Промишљеност је изнад сваког знања.

(Пронаћи ћу тога и тога) макар се налазио и на деветом небу!

Пропала работа!

Пропала у земљу, дабогда!

Пропалог човека свак ће се одрећи.

Пропао дабогда!

Пропишаће мајчино млеко.

Пропустићу га кроз шаке.

Проради ми кликер!

Пророк — на њега сашли благослови и најодабранији селам.

Пророкове ми браде.

Пророку Сулејману нећеш умаћи, па да се чак и у змајев реп сакријеш!

Просјак треба да носи свој дењак.

Просјаку је све добро у торби.

Проста ствар.

Проста ми била и душа и тело!

Просте твоје љуте ране.

Прости Боже, и бела цркво.

Простите ми!

Просто као пасуљ!

Просто–напросто!

Просто ти било од Бога и од мене!

Прост човек не устручава се да завиди људима племенитог порекла.

Протежем се само докле ми јорган досеже.

Против судбе ништа се не може.

Протуве једне!

Протуво светска и ниткове један!

Прошло коџа време од тад'.

Прошлост се не враћа.

Прошћавај!

Прсте да полижеш!

Прст се не види пред очима.

Прућио се као жаба.

Псетиште!

Псето/и пасји сине/једно/проклето!

Пси те изјели!

Псовке доводе до јарости, а тек у јарости долази до боја.

Псу живу боље је него мртву лаву.

Псује као кочијаш.

Птица види месо стрвине са даљине од стотину и десет лига; та иста птица, када дође њено време, не види ни клопку.

Пувањци и прдежи најсмрдљивији!

Пукао бих од муке.

Пука шега!

Пукле ти очи!

Пуни доме!

Пун ко брод.

Пун ми је курац.

Пуно среће у животу имао!

Пун пара до обрва.

Пун савета ко пас бува.

Пун себе ко гуска гована.

Пу, пу, пу!

(„Пљује се“ како би се заштитио човек од злих сила.)

Пуста ми уста остала.

Пусте ли ми среће.

Пусти душу да ти заиште шта.

Пустио бих ја њега, али неће он мене.

(Тужи се Турчин на хајдука.)

Пустих га вуку у чељусти.

Пусто му било!

Пут до пакла поплочан је добрим намерама.

Путеви човечји су многи.

(Пут под ноге (лагане)) и не размишљајмо о ономе што ће бити, ако већ мора бити.

Путујемо јер хоћемо људи да постанемо.

Путуј са срећом!

Пуца ми прслук.

Пушка те убила!

Пцују матер лажовску и крмељиву.

Пчела напушта дрво без цвета, чапља језеро без воде, јер заборави како је дуго у њему срећно живела.

Р

Равно као тепсија.

Ради Алаха!

Ради, али и на себе помисли.

Ради бисмо добре казат гласе, не можемо, већ каконо јесте.

Ради бисмо добро казивати, али, добра чули нисмо.

(Ради Бога великога) и крсног имена.

Ради да ребра пуцају.

Радије бих да умрем као твој слуга него да мењам господара.

Радије бих/полизао мачки гузицу/себи одсекао десну руку/ушао у каду пуну змија, него (урадио то и то).

Радије бих умро него устукнуо пред својим непријатељима.

Ради како/те памет учи/ти је воља.

Ради сарадње с Богом.

Ради сваком и за сваког.

Рад и труд све побеђују.

Ради шта знаш.

Ради што ти душа жели.

Рад је људима највеће благо.

Рад је најважнији и најдрагоценији у животу.

Радознала као мачка.

Радосна ти мајка!

Радосне ти гласе доносим.

Радостан као штиглиц.

Радост да ти измиче, осмех да те не гледа!

Радост и свежина очију твојих!

Радост и срећа!

Радост је теже изразити речима него срџбу.

Радост никад није потпуна без песме и свирке!

Радост окрену у жалост.

Радост у Закону надмашује сваку другу радост.

Радо ћу се приклонити праведној заповести.

Рад ствара апетит.

Радуј се у наручју жене!

Разан свет има.

Разбежаше се као врапци пред копцем.

Разборити људи ваља да се клоне послова који их се не тичу.

Разборити људи целог живота чувају се опасности од које су се једном спасли.

Развеј се дабогда као мећава!

Разговоре мој.

Разговор је са спахијом кратак.

Раздавачица погибија!

(Смрт.)

Раздвајачица свих друштава и пријатеља.

(Мисли се на смрт.)

Раздор, добро вођен, може да подели чак и особе искреног срца.

Раздор у кућу — срећа из куће!

Разметљивост је лоша особина.

Разне нити воде до истог клупка.

Разуман човек увек треба да тражи савета.

Разум је двострук дар: урођен и прирођен.

Рај је један.

Рајска душице.

Рајски цару!

Рај ти души!

Рана допаднуо!

'Ранили смо те за нас, али че те једемо кад је Бог рек'л.

(Каже сељак за свињу, кад планира да се држи црквеног календара.)

Ранитељ је како и родитељ.

Рано браћо!

Рано лежи, рано устај на дело, тако бива душа здрава и тело.

Рано љута!

Рани сина, пак шаљи на војску.

Рано материна!

Распорићу ти снажне груди да видим то твоје срце!

Растављачица пријатеља.

(Смрт.)

Растанак је отров за љубав.

Расте као/бор у гори/из воде.

Рат неће престати док сви не буду мртви.

Ратове нису добијале војске које су седеле у рову.

Ратови немају памћење.

Рачунам на тебе као на бога.

Рашта пијеш, рашта се опијаш?

Рђа био ко изневери обећање!

Рђава нарав зло је без устука.

Рђава свита уништава и човека добрих особина.

Рђаве шале правите.

Рђав је онај човек који погази своју реч.

Рђавој науци нема лека.

Рђаво понашање наше деце јед је који нас прати и преко гроба.

Рђаво ће проћи онај ко увреди честитог човека.

Рђа те убила!

Рђом капô док му је колена!

Рђо ћорава!

Редак је сан који није лажа.

Ред је да ти добро вратим добрим.

Ред мора да се поштује и ту не сме да буде протекција.

Резерва никада не шкоди.

Рекла–казала.

Ретко се дешава да после смрти господара копља дуго мирују.

Ретко се о људима говори на начин на који би они желели.

Реци ми.

Реци по души.

Реците човеку да он само прати мишљења других или да је ласкавац, и он ће одмах побеснети.

Реч беше одилица, она оде од уста до уста.

Речено–непоречено/учињено.

Речи великога намењене су само ушима великога.

Речи, кад једном излете, више се у уста не враћају, него само добивају све снажнија крила.

Речима које иду од срца никад краја.

Речи паметне жене треба и муж да слуша.

Речи сада не могу ништа да користе, јер је перо већ исписало оно што је Алах наредио!

Речи су ми твоје на глави и на очима!

Речи су ти пуне здрава смисла.

Реч не порече.

Робом икад, а гробом никада.

(Роб сам ти) понизан.

Роде браћо!

Роди већ једном.

Родила га мајка.

Родила јабука само једно зрно, али се сија као сунце.

Роди ме мајко срећна, па ме баци на ђубре.

Родио је мечку.

Родио се јадан.

Родитељу красни!

Род је женин милији, него сестра.

Род се никад не сме заборавити.

Рођена моја срца!

Рођена сестрице!

Рођени мој!

Роткве ти стругане!

Ругала се руга па постала друга.

Ружан до зла бога.

Ружан ко грех.

Руже миришу у туђем врту.

Ружна као/зло дело/ноћ.

Ружо/дивна/моја!

Рука се брзо покаје што је нанела ударац.

Руке ми дајте на веру.

Руке су ми везане.

Руке великог поглавице морају остати чисте да би извојевао победу.

Руке ти се/дабогда поломиле/ позлатиле.

Руке шире у лица се љубе, за јуначко питају се здравље.

Руку овамо!

[Румен] као румена јабуку.

Рушилац сласти и разбијач дружби.

(Смрт.)

Руши се као кула од карата.

Рушитељка/двораца и замкова/ задовољства и Раставница љубавника!

(Смрт.)

С

Сабља моја биће увек и твоја, а двор мој и твој двор.

Сабљо моја свагда на мејдану!

Сабљом сам се хранио, од сабље ћу и умрети.

Са божјом помоћи.

Са будалама треба строго.

Савест нека ти се смири.

Сав ко на иглама.

Савршене речи се не чују; простачке речи надвладавају.

Сав се упреподобио ко липов светац.

Сагласити се са дволичним људима, без разматрања да ли су добри или лоши, да бисте сазнали шта они желе, значи бити опасан.

Сагњио од порока!

Сад ал' икад!

Сада смо на коњу.

Сада ћу се борити за своја права.

Сад када је између нас хлеб и со (можемо да разговарамо).

Сад нам је срећа потпуна!

Са дозволом Превишњега Алаха.

Сад се причувај, бедна душо!

Сад се тебе молим.

Сад су људи свакојаке ћуди, сад се није ни нашалит с миром.

Сад ће бити јада.

Сад ће да виде ко узбрдо кочи!

Сад ћеш/видети чија ће се истина показати/ми за све врагове платити/то искијати!

Сад ћу ја теби показати!

Сад ћу ти измерити ребра!

Сажали се на мене.

Сажали се на моју старост.

Са задовољством.

Са законима наша ће земља напредовати, са незаконитошћу биће опустошена.

Саздан сам од праха, вратих се у прах.

Са захвалношћу примам.

Са зла на горе.

С Алаховим допуштењем!

Сама је судбина хтела да нас састави!

Сам Алах зна.

Сам Алах те је сачувао.

Самар у школу дошао, а самар и магарац пошао.

Сама сам крива, па ћу сама и испаштати.

Сама си јела, сама си пила — сама себи савет дај!

Сам Бог би знао.

(Сам Бог да ми помогне), други ми нико не може помоћи.

(Сам Бог зна)/зашто/како.

Сам бог је хтео...

Сам Бог ми те је послао.

Сам Бог ми је сведок.

Сам Божји анђео нам је помогао.

Сам га Алах ватром поразио и огњевима свога пакла и пакленим га мукама мучио до скончанија света и века!

Сам Господ те је послао мени.

Сам ђаво зна.

Сам је себи/дохакао/ископао раку/скројио капут и има да га носи.

Сам као пас.

Сам ме је Алах довео (ту и ту).

Сам наносиш штету свом здрављу!

Само Алах/Бог/враг зна!

Само Бог нас богати.

Само будале/не хвале дарежљивост/ пропуштају прилику.

Само врлине су достојне поштовања, а не и порекло.

Само га је Божја милост спасла.

Само глупаци заподевају кавгу, док се паметни држе закона.

Само да га куд ђаво однесе!

Само да не буде горе.

Само добра сетва даје добру жетву.

Само је Алах/велики/(све)моћан!

Само је Алах знањем без мана!

Само је бог вечан и сталан.

Само (једини) Бог зна.

Само једна латица шљивиног цвета — и три хиљаде светова замиришу.

Само је дубока чежња знак љубави.

Само је душа једна.

Само кад се спомене име мајка, пуна су уста.

Само кротост, и благонравије, труд, промисл, и мудровање, само ово человека значи.

Само људи умеју да једу полако и с уживањем.

Само људска дела достојна су поштовања или презира.

Само ми још једном дођи!

Самом је и најкраћи пут дугачак.

Самом мудрошћу нећеш се заситити.

Само наивчина мисли да зла жена може бити пуна љубави и добра срца.

Само нека ми се пружи прилика!

Само одлучне очекује срећа.

Само онај који љуби зна какво је то сладострашће изградити од севдаха.

Само пази и не превари, јер ћеш се зло провести.

Само пијаница туче жену!

Само пијте док вам дају.

Само се понеки од људи удостоје среће да пођу путем што води срећи.

Само се у себе уздати треба.

Само се чувај брзог расуђивања.

Само Свевишњи Алах зна и знано и незнано!

Само слаби и безвољни дочекују смрт у својој земљи.

Само смо ми Алахови, и враћамо се Алаху!

Сам остаде, као суво дрво у планини.

Само ти ваља да урадиш то и то.

Само ти једну милост тражим.

Само треба уста и срец држати у складу.

Само ће невоља бити твоја награда.

Само ће твоје духовне заслуге остати с тобом.

Самоувереност није разметљивост.

Само храбро!

Само човек који је спреман да свој живот да за народ, може топлином своје душе да размекша камен и да поцрпи сву мудрост из књига.

Само што не црче од муке.

Само што нисмо богу душу дали.

Сâм сам крив што сам се ставио у службу лошем пријатељу.

Сам–самцит.

Сам си крив за своју несрећу.

(Сам си курва) и пао од курве!

Сам Спаситељ био супостат оному, који ову заклетву наруши!

Сам те Бог убио!

Сам те је Бог/послао/упутио где треба.

(Сан је лажа), а Бог је истина.

Сан је клапа,[15] а Бог је истина, никад санку веровати није.

Сан ти на добро био и на срећу!

Са ове наше цветно–златне земље плодове убирају само тројица: јунак, учен човек и слуга који има искуства у служби.

Сапутници треба да деле на путу и добро и зло.

Са самим собом добро обузданим, човек ће стећи господара каквог мало људи налази.

Са славом у срцима људи расте и клица зависти.

Саслушати значи послушати!

Саслушах — послушах!

Са срећом дошао!

Са срећом је носила!

(Каже се девојци кад се дарује.)

Са срцем на мукама.

Састављати крај с крајем.

Са страхопоштовањем вршим вољу твоју!

Сасућу ти зубе у грло!

Са те стране дува ветар.

Са тобом нек иду наше молитве!

Са црном се земљом саставио!

Сачувај и саклони!

Сачувај (ме) боже!

Сачувај ме, па ће те Алах сачувати.

Сачувао вас Бог канџи тог и тог.

Сачувати тајну — знак човека сјајна!

(С Богом)/биле/остај/пошо/путовати.

С Божијом помоћи.

С Божјим благословом.

С брда с дола.

Свагда сам те служио верно.

Свађа и неслога су лоши помагачи.

Свађа настаје из малога.

Свађа не води ничему.

Свађу не ваља заподевати ни са слабијима ако их је много.

Сва жива бића чезну за слободом.

Свака борба има своје жртве.

Свака добра мајка најпре грди дечицу, а онда им тепа.

Свака жена је кадра да разуме шта се догађа у срцу пријатељице.

Свака истина излази на видело.

Свака је кућа без деце пуста.

Свакако је мрет.

Свака мајка рада је виђет/ сина/пород.

Свака птица може да лети, чак и најслабије и најобичније.

Свака рана лек има.

Свака река има своје замке.

Свака ствар има свој крај.

Свака ти срећа певала.

Свака ће мати својој деци најправије судити.

Сваки Божји суд мора најпосле да се збуде онако како је речен и како је и право и драго.

Сваки би хтео јести свој хлеб, али зарадити га не уме.

Сваки гнев јесте навођење нечастивога.

Сваки гост је од Бога послат.

Сваки грех против пријатеља мора да буде кажњен!

Сваки дан у Бога.

Сваки живот има судбу своју, а опстанак сваки свој суђени век.

Сваки зајам добро стоји.

Сваки злочин ће испричати своју причу на дан пресуде.

Сваки је гост — Божји гост!

Сваки је гост од Бога.

Сваки је грешник морао ником поникнути.

Сваки је сусрет почетак растанка, а сваки растанак — обећање могућног сусрета.

Сваки онај који је решио да учини свој народ срећним, не сме се бојати за свој живот.

Сваки онај ко пажљиво тражи, може да нађе за себе комадић мудрости.

Сваки племенски вођ треба да живи долично, ако жели да му владавина буде успешна.

Сваки сам чини зло, сваки сам трпи казну.

Сваки се сам устеже од зла.

Сваки те јад снашао.

Сваки треба да ради оно што му је судбина наменила!

Сваки човек воли да живи, па макар био и несрећан.

Сваки човек има својега ђавола, исто ка' и анђела.

Сваки човек има своју цену.

Сваки човек када полази на пут има пред собом некакав циљ.

Сваки човек носи судбину окачену о своме врату.

Сваки човек у чијој се глави врзмају неостварљиве наде и очекивања постаје предмет подсмеха другог човека.

Свак је сам себи господар.

Свак може муке допаднути.

Свако би да ради језиком уместо рукама.

Свако биће има своју судбину која му виси о врату.

Свако биће се враћа материји из које је начињено.

Свако воли паметну децу.

Сваког своја нужда тишти.

Сваког треба позвати, али паметан неће прихватити сваки позив.

Сваког чуда за три дана доста.

Свако данас баци камен, а онда набеди комшију.

(Свако добро) вам желим!

Свако добро овог света нек излије Алах на те.

Свако добро с тобом.

Свако зависи само од себе.

Свако зло за неко добро.

Свако иде за својом судбином.

Свако има право на одмор.

Свако има свој начин рада.

Свако има своју памет.

Свакој беди има краја.

Свако је самом себи најбољи слуга.

Свако је себи најближи.

Свако је себи пријатељ једини и једини душманин.

Свакој муци има лека.

Свако ко изгуби свој некадашњи углед, западне у невољу, постаје играчка, чак и за страшљивце.

Свакоме јаду — доћи ће крај.

Свакоме је удес досуђен.

Свакоме по заслузи.

Сваком живом бићу на овом свету потребан је пријатељ.

Сваком је греху ујна ил' стрина!

(Толико је зла.)

Свако мора носити на леђима своје бреме.

Сваком памет до самрти мудра: ко што ради то ће дочекати.

Сваком пуста мука стоји.

Свако на овом свету мора да се покори и пође на оно место где ће после животне гозбе његово тело почивати у тесној постељи.

Свако носи своју судбину окачену о врат, и шта чинио да чинио, од ње се не отрже.

Свако од нас воли да прима поклоне.

Свако од нас за својим циљем иде.

Свако преимућство се купује по цену неког лишавања.

Свако према своме занату.

Свак се бије, да себи добије.

Свак се боји муке и невоље.

Свако се протеже према свом губеру!

Свако својим знањем и умећем бива сам своје среће ковач.

Свако створење има неку главу изнад себе.

Свако стиче славу на свој начин.

Свако ти зло с пута измицало!

Свако ће остарити.

Свако, чак и кад је притиснут муком, жуди за нечим што одговара његовом духу.

Свако у самотињи своје дане болује.

Свак се тешко и са тугом раздваја од својих.

Сваку ствар ради разумно.

Сваку твоју наредбу стављам себи на главу и у очи!

С вама дошла добра срећа и господин Бог!

Сва створења се тако разликују међусобно, да нема ни једног које би личило на друго, као што нема два слична камена.

Свачија је сила за времена.

С вашим допуштењем.

Свашта којешта.

Свашта се данас среће на свету.

Све благо припада ономе чији је ум задовољан.

Свевишњем ја вас остављам, дусима светим небеским.

Свевишњи Алах спасао ме да ме сачува за друге јаде, и велике патње и грдне несреће.

Свевишњи Господ судбином суди.

Свевишњи је у исти мах и Свемоћни.

Свега вам на свету!

Свега је у оног кога воле жене.

(Свега ми) што ми је најмилије.

Све да је беседа од хиљаду (речи) али бесмислених, једна је смислена реч боља, јер човек је чује и постаје смирен.

Све да су се науживале мушкарца који је раван самом богу, жене ће одмах пожелети другог човека.

Све док се човек не спотакне, комотно шета равним путем. Али једном нека се барем мало спотакне, ето ти препрека на сваком кораку.

Све до смака векова.

Сведоци нам бози били.

Све зависи од воље Алаха.

Све зло које си ми учинио, пашће на твоју главу!

Све зло остави под мојим кровом и тражи памет другу.

Све знање потиче од Бога.

Све иде са зла на горе.

Све има граница!

Све има своје/време/границе.

Све има своје време: месец и сунце, дан и ноћ.

Све има своју меру и границу.

Свеједно мрет ми тамо мрет ми овамо.

Све је добро кад се добро сврши.

Све је дошло на своје место.

Све је здраво, али није мирно.

Све је јасно као кристал.

Све је мисли на једно смислио.

Све је на овом свету у Божјим рукама!

Све је на путу добросрећном.

Све је свето и честито било и миломе Богу приступачно!

Све је то тако Божија воља.

Све је у Алаховим рукама.

Све је узаман!

Све је у рукама/Свевишњег/ свемогућег Алаха!

Све је у твојим рукама.

Све како Бог милује.

Свекрва да те растрга, снаја да те мрзи!

Свекре бане!

Свемира ми!

Све ми сретно било!

Свемогући Бог увек управља људским родом.

Свемогући Боже!

Свемогући ти шаље искушења да би твоја слава на дан победе била блиставија.

Свемогући Христе!

Све може да се збуде.

Свемоћни Боже!

Свемоћни ставља увек уз добро и зло, уз радост несрећу, и трн на стабљику руже.

Свему долази крај.

Све на добро, ако Бог да!

Све на земљи живи покоравајући се законима природе.

Све нам било у час добар! А ово саде у најбоље!

Све на свету има разлог.

Све наше намере дечја су игра наспрам усудове воље.

Све ономе ко влада можеш дати, све поверити, све рећи, али... у деобу плена се не петљај!

Све подбогом.

Све ради кавгу да огради.

Све ране зацељују, само не ране од рђавих речи.

С вером у Бога.

Све се може десити по вољи Алаха.

Све се на овом свету не догађа по нашој ћуди већ по Божјој вољи.

Све се не може имати.

Све се плаћа.

Све, све, али занат.

Све своје снаге троши на добра дела.

Све ствари имају своје право место.

Све стоји до воље Алаха.

Све су жене исте.

Све су то празне речи.

Света/краво/магло/мајко божја.

Свет даје људима према њиховој вери или њиховој жељи.

Свет држе на окупу ваљани људи добре ћуди. Кад таквих не би било, свет би се распао у прах и пепео.

Свети боже!

Све ти јебем.

Свет има два лица, не тражи их дуго: једно је издајство, невера је друго!

Свети Никола, свима нам помози!

Све ти се у бело претворило!

Све ти у час добар било!

(Свет је велик), можда ћеш наћи себи помоћ.

Свет је довољно велики за све.

Свет је пакостан.

Свет је паука мрежа сав.

Свет је подобан ковачу: ако те не сажеже огњем наковња, свакако ће те загушити димом својим.

Свет је чудновато устројен.

Свет је широк, а путеви безбројни.

Светлост месеца никад не трне.

Светлост моја и очи моје.

Свет није створен да би људи уживали.

Светога ми крижа и блажене девице мајке Исусове.

Светог ми/Јована/Патрика.

Светог Петра призивам, да помогне ми молити.

Светог ти свеца.

Све то иде у рок службе.

Светом се ваља разабрати.

Свет стоји, а ми смо у њему.

Свет, тај величанствени украс Предоброга.

Свету се не може угодити.

Све ће проћи.

(И највеће зло као и највеће добро.)

Све ће се/добро свршити/окренути на добро.

Све ће ти жудње бити испуњене.

Све ће постати наше ако у себе заронимо.

Све ће у Содом.

Све ћу ти кости поломити!

Све узаман.

Све у/своје време/шеснаест.

Све фурла, камењ му је грло!

(Каже се за ђавола.)

Свеца им њиховог (јебем).

Свеца му.

Свеци нека му кости чувају!

Свеци су данас љути на мене.

Све часове своје посвети Доброти.

Свечево колено.

Све што жена тражи наћи ће у мужу свом.

Све што је било — прошло је, и све што ће бити — проћи ће.

Све што је написано мора да се испуни.

Све што је створено/пропада/то је патња и бол.

Све што је условљено/нестално је/ условљено је незнањем.

Све што можеш данас, не остављај за сутра.

Све што радио и о чему се Богу молио — све ти узалуд и наопако обршило, и од тебе не остало трага!

Све што радиш, ради ко да је обред.

Све што се дешава записано је унапред у књизи судбине.

Све што се догоди од Њега је потекло.

Све што се заче и роди, од вечности је.

Све што се пружи гладноме, за њега је најслађе на свету.

Све што се родило, умире.

Сви би исмејали медведа кад би почео да се бори са зецом.

Сви добри баштовани раде једнако.

Сви људи воле живот.

Сви људи дрхте пред казном.

Сви људи знају предност тога да си користан, али нико не зна предност тога да си некористан.

Свима је на устима само реч „моје“, давно већ нико не изговори „наше“.

Свима нам је суђено да умремо у своје време!

Сви ми излазимо из руку Алахових, и пре, а после враћамо се у руке његове!

Сви ми који живимо на белом свету морамо увек тежити добру.

Сви ми припадамо Алаху.

Сви ми смо присиљени на непрестани покрет.

(Свим срцем) и у знак дужне пажње и признања!

Сви ником поникли.

Сви они који попуштају напасти, који су недостојни и жуде за властитим добром, допашће исте судбине.

Сви потоци на свету пуни су балончића.

Свиреп као ђаво.

Сви се људи плаше смрти.

Сви смо ми смртни.

Сви смо ми у Божјим рукама.

Сви су дани добри.

Сви су дани од сребра сковани, а субота од сувога злата.

Сви су ђаволи на једну руку!

Сви су месеци добри.

Сви ће на крају трагом своје мајке: тако се довија свет.

Свих својих дела човек је наследник.

Свих ми оваца миле нам груде.

Свлачи небо и земљу.

Своја је душа свакоме драга и не може бити дража.

Свој своме био на невољи.

Своју жалост ваља прегорети.

Своју природу не могу изменити.

Своју реч нећу погазити.

Свој хлеб једе — туђу бригу води.

Свом душом сам ти одан.

Своме оцу ти запали браду.

Свом сам срцу жељу испунио.

С врагом зло, а без њега девет пута горе.

Сврако једна брбљива!

С годинама долази слабост.

С господом, нерадницима, није тешко изаћи на крај.

С допуштењем Алаховим.

С драге воље!

С дугом косом, а памећу кратком.

(Мисли се на девојку.)

С дупетом у седлу.

С духовима се није шалити!

С душом се бори.

С ђаволом никад ниси сигуран.

Себи душманине!

Себичност се не заборавља.

Седа брадо!

Седи, будало, и ћути!

Седи, бери, мирна!

Седи као да му је коприва под гузицом.

Седи, одмори душу.

Седи скрштених руку.

Селам алејкум!

Селам сашао на те.

Селам ти.

Сељака нико никада не може да савлада.

Семе зла је посејано и зло ће бити пожњевено.

(Семе му се затрло), кућа му изгорела, породица да му не цвета, да му у двору чедо не роди!

Сеоски мишеви рано лежу.

Сестра је сестра — а жена — жена!

Сестра је срца жалостива.

Сестри леле!

Сестро/драга/јадна /наша блажена Марија!

Сети се мојих речи.

Сигуран буди.

Сигуран као и априлско време.

Сигурно је Бог тако хтео.

Сигурно као што једном морам умрети.

Сија као сам месец.

Сила Бога не моли.

Сила га Божја убила!

Сила је у Бога Вишњега.

Сила отме земљу и градове.

Силна главо!

Силни и богати никада не брину за слабе и сиромашне.

Силно си ми омилио.

Силом Божјом.

Силом Оца плаветног чадора.

Силом свевишњег Алаха!

Симпатичан као змија мокасинка.

Син га материн.

Сине једини у мајке!

Сине мој!

Сине пасји и копилане хиљаде курви!

Сине/сурдукнутога/џукчев!

Синко.

Синови Мухамедови.

Сину је важнија краљева воља него очева жеља.

Син хиљаде паса!

Сиња кукавице!

Сиренске му песме.

Сиромаси су навикли да им се свако руга.

Сиромаха нико неће слушати ма колико мудре биле његове речи.

Сиромаха ће напустити и пријатељи, и жена, и деца, али само ли се обогати којим случајем — сви ће се вратити.

Сиромах љути.

Сиромах трпи самим животом.

Сиромашна к'о црквени миш.

Сиромашни су проницљиви.

Сиромаштво је корен свих зала!

Сиромаштво није грех.

Сиромаштво чини човека плашљивим.

Сиротиња до Бога.

Сиротиња је вешта.

Сиротиња мора да подноси ћефове богаташа.

Сиротицо стара.

Сиротно је племе наше.

Сита те је моја душа и пресита.

Ситна зла стрпљиво подносите како не бисте изазвали већа.

С јадом/молим/стала.

Сјајан као нови долар.

Сјај злата весели око!

Сјај круне не чини племенитог и правдољубивог владара, већ карактер човека који седи на престолу!

Сјатише се као гаврани на кости.

Скачеш ко петао из пакла!

Скидам капу.

С ким си, онакав си.

С књигом не зна нико беседити.

Скок коња, гром Индре, мисли жене, судбину човекову, сушу или поплаву, о, те ствари чак ни богови не могу да схвате; акамоли човек!

Скоро било, сад се спомињало, вама песма, а помоћ од Бога!

С коца и конопца!

Скресао сам му у брк.

Скроз–наскроз.

Скупи снагу и одупри се слабости!

Скупља пита него тепсија.

Скучен као птица у златном кавезу.

Слаба вајда од здравих руку и ногу под лудом главом.

Слаби побеђују ако се боре удруженим снагама.

Слаб као маче.

Слабог непријатеља увек треба убити, како би се спречило да поново постане снажан.

Слабост је карактеристика оних који имају добра својства.

(Слава Алаху), њему који спушта своју благодет на наш дом.

Слава Богу!

Слава буди Алаху!

Слава живоме који не умире!

Слава и хвала нека је Богу!

Слава и час да је на час.

Слава и част/господине/домаћину.

Слава јединоме Живом!

Слава моја нек је твоја!

(Слава му) Божа вазда помогла, слава и сила Бога господа!!

Слава на вјеки вјекова.

Слава нека је Алаху свемоћном и свевишњем.

Слава нека је Господу и хвала!

Слава нека је Ономе који даје без рачуна ништима и невољнима на овоме беломе свету.

Слава нека је Ономе који у својој вечности не зна за промену.

Слава Њему који остаје у вечности својој!

Слава ономе који уноси толико вештине у прсте својих створова!

Слава теби, Господе Боже наш, створитељу света и дародавче!

Слава ти Боже.

Слава ти је сунце замрачила.

(Слави Алаха) и хајде с миром.

Слави Бога!

Слађа је љубав од меда.

Слажу се као/кућа с ватром/рогови у врећи.

Слатка је као лутка у излогу.

Слатка мајко!

Слатка ти била и на лаку пробаву ова храна.

Слатки/Бого/побро!

Следи закон врлине!

Следила те у животу и у смрти!

Следите своје стазе.

Следоваћу сваком твом путу!

Слепи ратник је слабији од детета које види.

Слеп к’о кртица.

Слепче слепи!

Слика и прилика гладне године.

(Толико је мршав.)

Слинави пенису.

Слинавко, смољавко!

Слобода је дража од свега.

Слободан као ваздух.

Слободно јест!

Сломио га као шибицу!

Сломиће ти врат једним прстом!

Слон убија пуким додиром, змија пуким мирисањем, краљ пуким смехом, а зао човек чак и кад испољава љубазност.

Слуга не бих био ни код рођеног оца, а не код тебе.

Слуга сам твој.

Слуга сам ти покоран.

Слуге се увек управљају према својим господарима.

С луде главе.

Слух и послух Алаху.

Слушам, волим, поштујем!

Сљубити се са тамом, значи — заљубити се.

Сматраћу те правим златом (ако учиниш то и то).

(Каже се кад се неко моли за услугу.)

Смеје му се у брк.

Смеје се ко луд на брашно!

Смеју се за крепати.

С мене па на уштап.

Смилуј ми се/Боже/оче/Свемоћни!

С миром и с Богом.

Смрдљива кајгано од трулих јаја!

Смрдљива мајмунска дупљо!

Смрдо смрдљива!

Смрђела ти душа!

Сметеник и дркељина!

Смрзо сам се ко говно.

Смртан си као све што живи.

Смрт и пропаст теби.

Смрт је далеко боља од сиромаштва, јер умирући човек куша од бола само за тренутак, али кад живи неимашан, њему нема ни часка смираја од патње.

Смрт је дуг који сви морамо да платимо.

Смрт је друг и уточиште.

Смрт је као месец.

Смрт је страшна, сваком животу она поставља циљ.

Смрт ми је дошла.

(У смислу: крај ми је близу; али и у смислу: притисла ме велика невоља.)

Смрт нам је свима заједничка.

Смрт — олабављивање жице на којој је Бог окачио живот.

Смрт ће већ доћи по своје као што ноћ долази за даном.

Смрт ће доћи — сваком склона!

Смрт ће раздвојити мужа и жену, али неће наудити ономе ко се венчао с истином.

Смрт, што сваком, свуда, отпева опело.

Смрче ми се пред очима!

Смутња и скандел.

(Човек склон честим свађама и нередима.)

Снабдевачица свих гробаља.

(Смрт.)

Снага злата је у народу.

Снага једне птице не лежи у вештини летења, већ у броју наследника.

Снага младости и жеља за животом јаче су од свега.

Снага незналице упреже се у туђа кола.

Снагом нећеш изаћи на крај с лукавством.

(Снажан) као од брега одваљен.

Снажни/громе/куме!

Снаха има много мана, а свекрви ништа да замериш.

Снахи леле!

Снашица је, кано и сестрица.

С неба па у ребра.

С неизвесношћу за петама.

С несрећом се бори памећу, а не сузама.

Снови ти неће бити на помоћи, ни отац, ни пријатељи, и нема асне од родбине твоје кад те уграби смрт.

С њега жива месо одпадало!

С њим пиша у исту тикву.

Соколе мој.

Соколови моји чили!

Соко роде!

Со соли чемера и злости.

Спавај, спавај, сан те преварио.

Спава као/без главе/топ.

Спадају му гаће од страха.

Спаде с ногу.

Спао је на зле гране.

(У смислу: осиромашио је.)

Спао ми камен са срца.

Спао са балгама.

(У смислу: ударен, луд.)

Спаса нам нема!

Спасеш се свега као ђаво.

Спаси и помилуј.

Спаси ме беде.

Спахије и ђаволи од исте су сорте.

Сплеткарење не води добру!

Сплеткаш остаје увек сплеткаш.

Спознај Оног који створи васељену.

Спокојан је онај ко мисли на будућност, а тужан онај ко неопрезно дела.

Спокојство душе, Милостиви дарује људима чиста срца.

Споља гладац, а унутра јадац.

Спољашњи изглед није свагда знамење и унутрашње суштине.

Спољашњи је сјај једно, а срчаност нешто сасвим друго.

Спомиње се (јунак по јунаштву), као добар данак у години.

С помоћу Божjом.

Спопало га је сто грозница.

Споро суди, мудро гледи.

С правом се може назвати човеком само онај који једном донету одлуку и њезину крају приведе.

Спреман сам да буде по твојој!

Спреми се да принесеш мошнице на послужавнику.

Спреми се с Алахом путовати.

Спремни смо да поверујемо у било шта пре него у истину.

С радошћу и штедрошћу!

Сраман човек се лако задовољава.

Срам га било.

Срам да те буде.

Срамота и грехота од бога.

Срамота је/бежат' са мегдана/да крадем Богу дане/два на једнога/на моју главу.

Срамота ме је мог народа.

Срамота се фалит.

Срамота ће се сручити на твоју главу.

Срање.

Срби су тешке пијанице, а у кавзи кавгаџије љуте.

Сретно нек ти је.

Сретња ти била!

Срећа га је оставила.

Срећа долази с осмехом само онда кад дође по својој вољи.

Срећа иде полако, али сигурно.

Срећа и жене су склиске и превртљиве као змије.

Срећа има паметнија посла него да се уз тебе лепи.

Срећа и радост!

Срећа је/варљива као ветар/као траг воденог љиљана, за њу се не можеш ухватити/краткотрајна по природи, као мехури у води/крта, а оно што је крто лако се може разбити.

Срећа је/лакша од перца, али нико не зна како да је подржи/наклоњена храбрима и одрешитима/нестална као ветар.

Срећа, која се не може призвати чак ни по цену жртвовања нечијег живота, улази непозвана у кућу оних који препознају добар савет.

Срећа краљева је непоуздана.

Срећа ме дошла кушати.

Срећа ми даде и народни алал!

Срећа ми сама иде на руку.

Срећа ми се домашила своје крајње међе.

Срећа му даде јуначка, и Господ њему поможе.

Срећа нам је окренула леђа.

Срећа не показује захвалност за оно што је учињено за њу.

Срећа нестаје истог тренутка када је примећена, као велико богатство које се стекне у сну.

Срећа не траје за век.

Срећа није вечита.

Срећан је колико срећа може да добаци.

Срећан је онај који после смрти може да стане пред Господа и нађе спокој у Његовом загрљају.

Срећан је само онај кога не понесе жеља.

Срећан ко/свиња у брлогу/основац када дође распуст.

Срећан си колико си тежак.

Срећан ти (био)/пут/останак/посао.

Срећан у љубави, несрећан у картама.

Срећа сија, али само на трен, као траг облака у сумрак.

Срећа с тобом.

Срећа те дала.

Срећа те неће мимоићи.

Срећа ти је донесе.

Срећа ти је прискочила као никада.

Срећа ће бити с тобом.

Срећа увек долази наклоношћу судбине.

Среће ми моје.

Среће су нам различите.

Срећна вест.

Срећна је оданост оних који су нашли свој мир.

Срећна нек је мисао која ми је пала на ум!

Срећна работа.

Срећни су и пресрећни они који су ослобођени таштине.

Срећно дабогда и дуговечно!

Срећноме свак може постати пријатељ, а несрећном само најискренији.

Срећно путовао!

(Срећно ти било) и благословено.

Срећо/доме/весела/моја!

Срећу је тешко наћи.

Сродници се морају помагати.

Српска главо/круно златна.

Срушио кућу дабогда!

Срца вам ишчупали орлови!

Срца се разумеју.

Срца чиста можете без страха освајати шуму.

(Срце) би ми већма било на месту (кад би се десило то и то).

Срце зна кад је слободно.

Срце и душо!

Срце из њедара!

Срце је живо узмутио у мени!

Срце је нешто пречудесно, и маколико да је мајушно, Створитељ је баш њега саздао у своје обиталиште.

Срце ми се/пара и јади ме пеку/цепа од жалости.

Срце ми оде/сиђе у пете.

(Срце моје) беше му склоно.

Срце моје драго!

Срце ми оте!

Срце не зна за године.

Срце прави пут ка срцу.

Срце ћу да вам сажежем.

Срце у људи је нестално и мења се као и ветар који подиже песак пустиње.

Срце храброг човека тврђе је од дијаманта.

Срџба ти смућује дух.

Ставио си своје способности у лоше руке.

(Каже се ономе ко је стао на страну лошега.)

Стави руку на срце и реци то и то.

Ставићу те на длан, другим дланом ћу пљеснути, и од тебе неће ни траг остати!

Стављам руку у ватру.

Стаде Бога фалити.

Стазама и богазама.

Стала с јадом!

Стале су му очи од чуда.

Стало му је колико и до лањског снега.

Стамен као литица.

Стани/добро/курво.

Стан'те, браћо, да ви чудо кажем.

Стао је змају на жуљ.

Стара/издајицо/мајко!

Старај се о томе и томе као о својим очима.

Стара курво и курвина кћери!

Старе навике умиру тешко.

Старе очи свега зла се нагледаше.

Стари грешниче!

Старије је јутро од вечери.

Старијем приговора нема.

Стари људи радити и зарадити не могу.

Стари магарац зелену траву воли!

Старима памети не мањка.

Стари морски вук.

Стари начин више вреди од десет нових.

Стари прдоња.

Стари сам ја лисац.

Старог ваља добро истући штапом да пре времена не даје деци своје благо.

Старој мајци образе поцрни.

Старост ми је дала мудрост.

Старост није радост.

Старост — слабост.

Стару лек, а младоме бес!

Старци су вам потребни као што су кући потребни стубови.

Стати коме на мету.

(Стати коме на мегдан.)

Стваран калупом савршенства.

(Каже се за оног ко је бескрајно леп.)

Ствари тешко оствариве мали људи неће ни покушати да остваре. Ствари тешко оствариве оствариће велики људи.

Створен сам да се борим.

С твојим допуштењем!

Створење ништа није кадро да учини противу одлука судбине.

Створи од себе острво.

Стегни срце, не тугуј!

Стигле вас мајчинске сузе!

Стиди се, хуљо!

Стиже ли једва једном.

С тим на уму.

Стисли су се као шишарка.

С тобом нека је мир и милосрђе Алахово, и његови благослови!

С тобом ни ђаво не може да изађе на крај.

С тобом нисам делио радости, па нећу делити ни невољу.

Стојим вам на услузи.

Стомак прави мању разлику од џепа.

Сто му/баракуда/богова/бродских топова/ громова/ зубатих крвопија/ јада/мука/обешених гусара/покварених јамајчанских пирата/ приобалних тајфуна/свилених подвезица.

Сто посто сигурно!

Стопут ми добро дошао.

Стотине добрих услуга се упропасти кад се дају рђавом човеку.

Стотине мудрих савета се изгуби кад се дају оном који не прима савет.

Стотину лига није далеко за човека гоњеног похлепом.

Стотину му/бакалара/зубатих ајкула.

Страдао је на туђ дан.

Страх и тескоба су казна којом кривац сам себе кажњава за почињено недело.

Страх је јачи од мржње.

Страх је мене и бојим се.

Страх нек вас не поколеба.

Страх разара самопоуздање.

Страшан као пакао.

Страшило прекоморско!

Страшне речи се могу рећи само једном, јер када их понављаш, не верују им.

Страшно је живети у немаштини која лишава човека и мудрости, и части, и пријатељске љубави.

Стрела је само за непријатеља.

Строго се држи истине.

Стрпи се мало, па ће можда и срећа наићи.

Стрпљење јесте горко, али исход му је сладак.

Стрпљење је мајка знања, и кума деменције.

Стрпљење ми је дубоко пустило корење.

Стрпљење се увек награђује.

Сувише сам мудра риба да бих прогутао пецачев мамац.

Сувише много вина штети.

Судба је тако од почетка одредила.

Судба светом влада!

Судба ти је окренула худи лист књиге своје!

Судбина једне узвисује, а друге обара.

Судбина је/одредила/тако хтела.

Судбина моја о врату ми је, и ако ја од ње побегнем, она ће се дати у потеру за мном.

Судбина незадрживо иде својим током.

Судбина се не може зауставити!

Судбина ће ударити својим сопственим путем.

Судбом што ми је досуђено, доста ми је.

Суди како ти је драго.

Судио ти Бог велики.

Суђен господару.

Сузама се/не може ништа помоћи/ ништа не постиже.

Сунашце јарко.

Суну као муња.

Сунуо је напоље ко звезда репатица.

Сунца му!

Сунце/брате/ јарко/ куме/ моје/ огрејано.

Сунце је припекло, да удави жеђ.

Сунце ли ти јебем (жарко)!

Сунце мога живота.

Сунце мојих/дана/очију.

Сунце му богово.

Сунце се тек онда рађа кад месец мора заћи.

Сунце сија на вашу страну.

Сунце ти/је попило мозак/ти калајисано!

Сунце штити паметне жене.

Суну овчарски штап у торбак са намирницама.

(Мисли се на коитус.)

Супротно другим теретима, тајна постаје утолико тежа уколико више душа зна за њу.

Суседи морају да се међусобно помажу.

Сусрела вас добра срећа, и Господин Бог, свети Петар и Никола, Божји анђели!

Сутра је — у Божјим рукама!

Сутра цвет, а прекосутра прстен.

Сушти месец.

(Толико је леп.)

Суштино непролазна.

С царем разговора нема.

Т

Та вам је добра.

Та врдалама.

Тај/вештац и лажац/нечастивац.

Тај није достојан ни роб да му буде.

Тајно увек постане јавно, ма колико се скривало.

Тајну је тешко носити те се она дели с другима.

Тај/орјатин и пангалоз/препредењак и угурсуз/пут води у слепу улицу/стари лисац/шерет–будала.

Такав је обичај на овом свету. Један мора да сади, а други да бере плодове.

Такав магарац.

[Таква] вукојебина где се ни ђаво не би поср'о кад му пригусти.

Таква је била воља тог и тог бога.

Таква је воља/Алаха/ свемогућег Алаха.

Таква је моја воља.

Таква ми је/срећа/судбина од Бога.

Такви су људи, копкају, копкају, док се најзад докопају.

Таквог мајка још једног не роди.

Тако била жива моја на рамену глава!

Тако било оно на теби и око тебе.

Тако ваља.

Тако вама и Бог да и вазда добар час!

Тако вам/ Алаха свемоћног и свевишњег/Бога/Господ платио/здравља и среће/свега на свету/хлеба и хладне воде снежнице!

Тако било, задуго не било: данак прође, тавна ноћца дође.

Тако Бог и срећа дала.

Тако жива била моја на рамену глава.

Тако жив био тај и тај.

Тако им је било суђено.

Тако ја увек говорила истину као сад!

Тако је/Бог рекао/била воља Божја/ било, очију ми/већ у лову, мора се пуцати/и право/како је/то.

Тако ме/вера не убила/не родила мајка.

Тако ми Алаха.

Тако ми Алах помогао.

(Тако ми Бога)/творца/великога.

Тако ми бога/Амона/истинога/и тако ми Он помогао.

Тако ми/богова мог народа/Бог помогао/вере и закона/главе мога драгог оца/Господа и Ћабе/Господа Милости и Милосрђа/Деве Марије/дина и имана/ драгог Пророка, тако ми Самуила.

(Тако ми душе)/и мог спасења/мога деде.

Тако ми/живота/истине свевишњега Алаха/јеванђеља твога/Меке и Медине/ Месије/милости сведршца правоверних/ мога седла/моје браде/моје вере тврде/ моје части/Мојсија и Арона.

(Тако ми Неба) и земље.

Тако ми/небеса/Његовог имена/ Онога ко дрвеће зелени и суши/очевог живота/очију.

(Тако ми свега) на свету!

Тако ми светога Јована који је међу нама.

Тако ми Светог Исидра!

Тако ми свих/богова и неба/мојих предака.

Тако ми се/гвожђа мога и невоље опростити/не мрчати,[16] како истину казивати/чини.

Тако ми/свете успомене на твога родитеља/среће!

Тако ми срећна пута мога, невере ти учинити нећу!

Тако ми/сунашца и данка/твога живота/твоје руке/црначке мушке речи.

Тако (ми) те не убио Бог велики!

(Тако ми части) и браде пророкове.

Тако млад и зелен.

Тако му је пао грах.

Тако нам Свевишњи и једини Бог помогао!

Тако не били проклети.

Тако нека и буде!

Тако њему Бог и срећа донела.

Тако се Алах спустио на те!

Тако се то догодило.

Тако се у нама рађају и врлине и пороци, већ према томе у чијем се друштву налазимо.

Тако те Алах закрилио!

Тако теби хране материне.

Тако те/Бог спасао/Господ чувао.

Тако ти/Адамовог деде/Алаха/бела дана.

(Тако ти Бога)/Вишњега/и закона твога и седмори у години поста/ истинога.

Тако ти Бог/дао покоја оцу/помогао.

Тако ти/Божје истине/бора зеленога/ браде свилене/висинске висине и дубинске дубине/Господ платио/дина и амана/живота/здравља/ земље и неба!

Тако ти/имена Алаховог/и треба/јеванђеља твога/је то кад судбина нешто реши/леба/мене, и живота мога/млека материна/мога живота/ Мухамеда/неба/овога и онога света!

Тако ти самога Мухамеда — на њему молитва и мир Алахов!

Тако ти све било потаман код мене.

Тако ти свега/(светог)/на свету!

Тако ти свете/девице мајке Исусове/ Марије/успомене предака.

Тако ти/се оцу Бог смиловао/соли и хлеба/сретнога весеља!

(Тако ти среће) и јунаштва!

Тако ти/стаде време по времену/ Сунца и Месеца/твоје доброте/ твоје снаге/Тексаса/те младости твоје/ Христа/части.

Тако ћу те удесити да ти неће много до гроба остати!

Таман посла!

Тами се завешта онај ко се клања незнању.

Тамна мајка!

Тамо–амо.

Тамо бајка, овде здравље.

Тамо где има изума, сигурно има и препредених радњи.

Тамо где један даје, а други узима, савет који је успешан, мада непријатан за ухо — тамо Срећа воли да борави.

Тамо, где нико не жели слогу, где један вуче на једну, а други на другу страну, тамо нема места срећи.

Тамо где савета има, посао успева, а тамо где га нема, посао задрема.

Тамо где ти стоје табани, стајаће ти глава.

Тамо злоба — овде доброта.

Тамо ишô, амо де дошао!

Тамо је помор, овде је пир, тамо су трице, овде је брашно.

Тамо помор, овде весеље, трице тамо, овде брашно, еласа, меласа; на мени је висио крчаг причалу и слушатељу срећно — вама и мени!

Тамо расло клење и јасење, међу нама здравље и весеље!

Тамо трице, овде погачице.

Та му је судбина била писана.

Тандара–мандара!

Та неопранштина погана.

Танка пушко, мој уздани друже.

Тапкати у мраку.

Та ти ли си?

Та у здравље.

Тачно је да су пожељни јаки пријатељи, али је тачно да могу користити и слаби, а мудри.

Тачност ценим изнад свега.

Та џукела.

Таште су таштине пред дверима смрти.

Ташт к’о стрина.

Твога ти јунаштва.

Твог задовољства ради.

(Твоја воља), Господе!

Твоја воља — наша милина!

Твоја душа зна шта чини.

Твоја душа — твој саветник!

Твоја жеља за мене је заповест!

Твоја заповест!

Твоја је вера велика.

Твоја је вера права вера. Да се иглама напише у очним угловима, била би поука свима онима који хоће да уче.

Твоја је јурта[17] добра, али је родитељски дом још бољи.

Твоја наивност служи на радост шакалима.

Твоја сабља секла на мејдану!

Твоја се срећа родила.

Твоје заповести носим на глави својој!

Твоје је да све урадиш сам.

Твоје је царство овога века.

Твоје ли среће лепе.

Твоје лице светло на дивану!

Твој и Божји.

Твоји двори пусти останули.

Твоји мртви лепше изгледају од тебе.

Твој језик лети ко подмазан.

Твојој слави не приличи да бежиш.

Твој сам/роб/слуга.

Твоју вољу мећем на своју главу и у своје око!

Твоме јунаштву свуд су броди ђе код дођеш води.

(Тврда вера)/ништа теби нећу/ оставит те нећу/преварит те нећу!

Тврда јамца — Бога истинога.

Тврдица — ни врапцима под кров не да.

Тврди пазар.

Тврдичлук је обележје глупака.

Тврдоглавија је од мазге.

Тврдоглав је ко магарац.

Тврдом [се] вером заклињати.

Тврђа вера/од камена/него камен стена.

Тебе Бог убио!

Тебе добра срећа нађе.

Тебе ја хвалим, Господе, што светом овим управљаш, нека ми помоћ укаже Марија Света Девица!

Тебе ми.

Тебе на част, господине!

Тебе не било!

Тебе с великом раном на срцу остављам.

Тебе треба уморити таквом смрћу да те секу на комаде и да те натерају да једеш своје рођено месо!

Теби за љубав.

Теби ми/добро јутро/срећа добра!

Теби слава и фала, Боже и блажена Госпе.

Тек да Бог да да ми буде сретно.

Теби у хатар.

Тегли ко магарац.

Тежак ко блато.

Тежак је живот смртника.

Тек си мало одмакао од земље.

(У смислу: тек си порастао.)

Тело је поклон који може да поклони свако.

Тера главом ветар.

Терати мак на конац.

Тешка девојачка клетва.

Тешка јада за Бога милога.

Тешка је судба клета.

Тешка ко туч.

Тешка срца!

Тешко вуку, кога тице хране, а јунаку, кога жене бране.

Тешко дати одговор кавзи.

Тешко другу без друга.

Тешко ђердану на каљаву врату.

Тешко земљи куда војска прође.

(Тешко је)/без деце оцу и мајци/ живети скромном човеку/зачети и носити човека/знати шта се крије иза угла.

Тешко је/обуздати самога себе/ паметном живети међу будалама спознати себе/уживати свет/ човеку часну починити дело нечасно.

Тешко је растати се од своје џигерице!

(У смислу: живота.)

Тешко је човеку часну починити дело нечасно.

Тешко ли је бити мудар кад је све добро?

Тешко мени/и до Бога мога/јадној/ сињој кукавици.

Тешко му имати с врагом посла.

Тешко мустаћу на балаву старцу.

Тешко нама без рујнога вина.

(Тешко њему) до Бога милога!

Тешко оном/ко за ким уздише/који нема свога/ ко наопако повери душу своју адском огњу, без надања и утехе/свакоме јунаку, што не слуша свога старијега.

Тешко оному који губи своје место, свога дома, јер ко губи свога дома, они губе своју слободу.

Тешко свакоме силноме и омраженоме!

Тешко свуда/без пријатеља/своме без својега.

Тешко танкој пуци у страшљивој руци.

Тешко теби!

Тешкоће могу да савладају духови пуни јаке вере.

Те што ти није да ти није.

Тиа водо.

Ти врховно уточиште.

Ти гаде и пропалицо!

Ти да ниси манит...

Ти древно почело.

Ти журиш да се наједеш, пре него што се помолиш.

(У смислу: трчиш пред руду.)

Ти за то немаш бриге.

Ти идеш путем добрих дела.

Ти иди збогом.

Ти и ја стајаћемо један другом бок уз бок, сада и увек.

Ти јеси лисица, али ја сам лисичји реп.

Тиква једна смрдљива!

Ти који све нас предводиш учини то и то...

Ти ме, Боже, донеси на сваке невољне среће.

Ти ми, Боже, успомени и на моје добро здравље!

Ти ми прости.

Ти мислиш — способан си да урадиш куј зна шта ал' оћеш, чим си мрдн'о репом и кренуо напред, нешто те од позади вуче и не да ти да напредујеш.

Ти нас одреши греха.

(Обраћање Богу.)

Ти не бери бриге!

Ти неваљанчуро и девојчуро!

Ти не кукај.

Ти немао ни гроба ни порода!

Ти/несташнице/никоговићу/ништавни пужу/постоље постојано/прапочетна снаго/руко моја десницо!

Ти ништа не видиш ван да ти се о нос обеси!

Ти, пастиру наш, штити нас од непријатеља!

(Мисли се на Бога.)

Ти се/онда немој правити луд/сам мораш потрудити око спасења/спасиш свега као ђаво.

Ти си/бедник/живот мој/зврндов и остајеш зврндов/мене за срце ујео/мене на сред срца мога/ми и сунце и месец/ми место оца/место сина.

Ти си ми син, пошто ми Алах није подарио од срца порода!

Ти си млада и зелена, па како ти Бог да!

Ти си/моја душа/моје очи/на коњу!

Ти си свој газда, ја — свој.

Ти снажни и пресветли Боже!

Ти/соколе/стара будало/ћеш свирати.

Тићу од сокола!

Тиха вода брег рони.

Тиха попут гроба.

Тих као смрт.

Тко би горског упустио вука?

Тко ви стио наудити не дао му Бог!

Тко те неће, не намећи му се!

Тко те хоће, не поноси му се!

Тко ће љута змаја преварити?

То вам треба колико и квочки застава.

То је било, а Богу за славу!

То је Богу/на милост/по вољи.

То је/Божја воља/ваша срећа и несрећа/за твоје добро/зацело, моја судбина.

То је већ тако и одувек зна се да љубав стара не заборавља се.

То је мени на врби свирала.

(Ништа ме се не тиче.)

То је милост Алаха.

То је настрано понашање — терати невине људе да трпе због нечије срџбе.

То је прва паметна реч што је из твојих уста чујем.

То је/све ништа/све од Бога/свршена ствар/сигурно ко у воску/смртна увреда.

То је староме лек а младоме бес!

(Мисли се на новац.)

То је/страшило Божје/сува истина/ теби Бог дао/што је.

Толико луд нисам.

То ми лежи на глави и на очима.

То ми се увукло под кожу и у белу џигерицу.

То му је било ко глувом 'број'тро.

То не да Алах.

То нема везе с памећу.

То не може бити.

То нису чиста посла.

То превазилази моје умље!

Торњај ми се испред очију!

(Торњај се) у пакао.

Торокуше и блебетуше увек зло прођу.

То се срела срећа и несрећа.

То те молим и свето Јованим.

То ти ја кажем главом и брадом.

То ти је као два и два четири!

То ти је тако.

То ти стојим добар.

Трагедија не поштује ни богатство ни сјај.

Тражити хлеба преко погаче.

Тражиш ђавола тамо где га нема.

Трај! Па истрај!

Трбу' ми се прилепио за кичму.

Трбух не зна за шалу.

Трбухом за крухом.

Треба времена да човеку памет пређе из позадине у главу.

Треба да правиш осмицу у ваздуху.[18]

(Како би се нешто, што не иде, десило.)

Треба да се покупим под крављи реп.

Треба да се боји само онај ко је кривац, а ко није чинио зла дела — зашто би имао да се боји?

Треба да чинимо само оно за шта смо створени.

Треба ли да једем јела за своју пропаст?

Треба мислити и на посао.

Треба назрети Сунце и усред кише.

Треба поштовати непријатеље, чак и оне безначајне.

Треба радити и зарађивати.

Треба се клонити онога који не показује захвалност.

Треба увек да буде хране за сваког коме је потребна.

Треба уживати помало.

Треба умети искористити повољну прилику, када се укаже, а некада је и створити.

Тресем се ка' мечка кад ти дође у авлију.

Трес те Божији убио!

Трећа — срећа.

Трештен пијан.

Три језика говори.

(Толико је нешто добро.)

Трипут Бог помаже.

Три пут је јачи онај који је у свађи на исправној страни.

Три пут је срећан.

Трипут куку!

Трн може да буде користан.

Трн у оку.

Тролови однели твоје пријатеље!

Тролови однели твоју разметљивост и бусање!

Труди се да чиниш добро не очекујући надокнаду за то.

Труди се и помучи да би постао човек којег ће људи поштовати.

Трулу шљиву не дам за те пољупце!

Трчи као зец из рупе.

Трчи ко да га вештице гоне.

Трчи што га ноге носе.

Ту вам добар стојим.

Туђа мајка зла свекрва.

Туга те чини слепим.

Туго моја жалостива.

Ту другог разговора нема!

Туђа имовина је светиња.

Туђе добро не могу продати.

Тужно је без људи.

Ту је Родос, ту скочи!

(Свака реч је сувишна, ако нема очигледног доказа.)

Туко га је да је Богу плакати.

Тундре има довољно за све!

Ту нема шта да се лажемо.

Тупа–лупа.

Туп ко ћускија.

Турци мисле да је раја шала, ал' је раја градовима глава.

Тутумрак.

Тући [некога] у нос.

(Зафркавати некога.)

Туче га ко Бог ђавола.

Туче се као змај.

Ту човек не може знати ни где се сунце рађа а где залази.

(Тушта и тма) неизмерна.

Ћ

Ће да буде белај!

Ћери мајкина.

Ћуран са пилећим мозгом.

Ћутање је пристанак.

Ћути и не мути!

Ћути као/заливен/Немац.

Ћути море!

У

Убава, (добра) девојко!

Убеди мазгу, ако можеш!

У бело све оде, у сиротињу.

Убивши тога и тога који је у неку руку био моје друго тело, ја сам нашкодио самом себи.

Уби га на мртво име.

Убија углед.

Убила те/света Петка Параскевија/ слана/куга.

Убиле ме твоје љуте клетве.

Убило те зло велико!

Уби ме жалост.

Убио је бога у мени.

Убио, не убио — то му је свеједно.

Убио тамо њега Бог!

Убио те/Алах/Бог (велики)!

Уби се тражећи га.

Убити око.

(Мало одспавати.)

У битку крени без страха.

Убићу те и гавранове твојим месом нахранити.

У бици љубави не гине нико осим оних што воле.

У блату се често крије грумен злата.

У Бога још се заклињем, на небу што је високо.

У Бога ми/вас кунемо/(се уздамо), да срећу нама поклони.

У Бога наду полажем, и у анђеле његове.

У Бога се уздај да зна!

У Бога ћу бити на конаку.

Убоги ђаво је заслужио мало милости.

У Богу у великому.

У Богу ти.

У божјем свету…

У Божју матер!

У борби се исход никад унапред не зна.

У браду ја се заклињем.

Увек будите честити.

У верног пријатеља не треба сумњати.

Увек добро размисли о сваком свом будућем поступку.

Увек после радости јављају се жалосне мисли.

Увек су две калфе боље од једног мајстора!

Увек ће постојати миљеник.

У вери крепки јесмо.

Увече свака драга сама уздише.

Увидети своје грешке, а не мењати их и, са још већом одлучношћу ићи напред по своме, мада вам се приговара, то је тврдоглавост.

Увлачи му се у дупе.

У воду, па пливај како умеш.

У војсци мораш слушати хтео–не хтео.

У вољи си ми врло.

У вражју матер.

Увукао душу у се.

(Уплашио се.)

Угасио се у милосрђу Наградитеља.

Угасићу ти свећу.

У главу ми то не иде.

У говнима сам.

Угодна је врлина која траје до у старост.

(Угурсузе) препредени.

Удадба је ствар среће и судбине.

Удара на сто мука.

Ударац испод појаса!

Удари главом о зид.

Удари јунак на јунака.

Ударио тук на лук!

Уде сам ти среће!

Удес ме донео.

У десницу те целивам.

Удесу клети!

Удешен ко тркачки коњ.

У длаку зна.

(У добар час)/дошао/нам рођени/си кренуо.

У доброј вери.

Удри курво!

Удри прије, да ти жао није!

У друштву је веселије.

У души тебе светкујем, и само теби верујем.

У ђавола нема вере.

У желудцу ти сињим теретом засело и цревца ти сва помрсило и покарабасило!

У жене дуга коса, а кратка памет.

У жене се никад не би требало заљубљивати: па оне презиру човека који их обожава.

Уживај свој живот у миру.

Уживајући у срећи, несталној као кап воде на латици лотоса, буди одан само једној ствари — мудрости.

Уживао сву срећу небеску!

У живој ватри изгорео!

У животу ваља знати како да се ужива на благодет своју и пријатеља својих.

У животу је важно имати добре пријатеље.

У животу/и по смрти/свашта догађа/ важне мале ствари.

У животу често долази до оног што човек најмање очекује.

Ужитак је угодан, свеједно који му узрок.

У закон ти оружје не ваља.

Уз Алахово/благоизвољење/ проклетство/подршку.

Узалуд не проливај крв људску, а ни скуте материнске, нити заборављај да си ти рода сељачкога.

Узалудно је борити се против онога што је већ унапред одређено судбином.

Узаман.

(У зао час) по ме, или по те.

Уз благослов Свевишњег.

Уз Бога, што те посрећи.

Уз Божју помоћ.

Узбудила се правда Свевишњег и Свеславнога.

У зверки би срце препукнуло, а камоли у живу јунаку!

Узвишене речи не остају у сећању многих.

Узгред буди речено.

Уздај се у Бога/да те сачува и саклони/и нећеш се бојати.

Уздам се у Бога/вишњега/једнога.

Узданица/моја/ока мога.

Уз допуштење Алаха превишњега!

(У здрављу) да се видимо!

У здрављу јели!

Уздуж и попреко.

Узе/збогом/пут под ноге/ствар у своје руке.

Узео си ми срце из недара.

Узети здраво за готово.

Узети себи жену није за човека свакидашњи корак.

Уз злато, слава долази.

У зло доба.

У змаја милости нема.

Уз милост вишњу.

Узми се у шаке, само храбо!

Узмите последње збогом.

У знак благодарности!

У знак дужне пажње.

У знак захвалности!

У знак пријатељства и да те нарочито почастим!

У зноју лица свога зарађујте хлеб.

Узор браћи својој.

Уз помоћ/Алахову/Бога (Вишњега).

Уз хвалу Богу.

У име/(Алаха) Преблагога, Премилостивога/Бога и Богородице!

(У име Бога) Милостивог, Самилосног!

(У име Бога Вишњега)/и апостола Јакова/и Свете Мајке Марије.

У име/Бога Господа/Боге у час добар/Божје нека буде тако/ Исусово/правичности и честитости/ свевишњег Алаха/Свете Тројице.

У јад/за ме/ми је/ударио.

Ујела те гуја!

У камен ударило.

У кашичици воде би је удавила од зависти.

Уклони нас, Боже!

У кога је новац, у њега је врлина, па макар смрдео грехом.

У кога нема мане?

У којем грму лежи зец?

Уколико горе чине, утолико боље.

Уколико је ствар тежа, утолико је у питању виша част.

У коцкара је живот невесео.

Укочен ко метла.

Укроћен ум доноси срећу.

У курац.

Улагивање је најбоља другарица лажи.

У Латина свашта на свету.

У лажи су кратке ноге.

Уловио сам шаку здраве памети.

У људским срцима обитава најчешће лаж.

Умало не скрето' с памети.

У маломе гриху, у дугоме вику!

У медведа/велика снага, али слаба памет/је снага осморице људи, а памет половине човека.

Умем да користим главу.

У мемли и злато рђа.

У Мени ти црпеш снагу из себе сама.

Уместо мозга у глави имаш трулу сламу!

Умини, напасти!

У миру/Божјем/и благослову Свевишњег/и милосрђу Свевишњега.

У младим годинама људи тако мало схватају!

У млађега поговора нема.

Умом остваруј врлину!

У мом сну седи смрт.

Умор и патња уче човека непристојности.

Умор прати сваку страст.

Умочиће хлеб у мочу.

Умре Алаховом одредбом.

Умрети морам пре или после.

Умрећу ако ми не кажеш.

Ум царује, снага кладе ваља.

Ум чист као снег.

У нас није обичај да хлеб за трбухом иде.

У небраном грожђу.

У невољи/се користи чак и савез са слабим/се човек увек тешко сналази/су сви немилостиви и зли.

Унесрећеност је тежа од земље, а ипак нико не зна како да је избегне.

У ноћима кад не сија јасна месечина тешко је наћи водича који ће те извести на прави пут.

У њега је ушао ђаво.

У облацима си.

У образ се љуто намрдио.

У овом животу част је најважнија.

У овом свету је тако од памтивека — да сади дрвеће један, а плодове убира други.

Уопште је варљив овај наш живот: ништа у њему није вечно.

Упада ми у очи...

(У)пала нам је секира у мед.

У патњи се челичи стрпљење.

У пизду лепу материну.

Упитај мудру особу, чак и ако је дете.

Упишуљо једна!

У сваком злу има и нешто доброга.

Упоран као/булдог/рак.

Упорност и искреност донеће дубоку изворску воду на површину.

У правди ти нас подржи.

Управљати пословима који га се не тичу назива се монополизам.

У правој тузи и несрећи и просјаково срце може цареву срцу бити друг.

У праву си и те каквом!

У праву си у свему.

У пресвето име Исусово.

У причама време брзо пролази.

У пркно га посрано.

У пролеће је сваки живи створ пун младости.

Упути проклетство Божје на проклетог ђавола.

У ратним временима са војском се није шалити.

У речи јој отров ври.

Уроке ти вода однела.

У року од одмах.

У садашње време цео свет је обманут.

Усамљен човек може бити свачији непријатељ.

У сваком човеку постоји нагон да покуша да спасе свој сопствени живот.

У свејединству пепела и праха једини лежи смисао и крај!

У свему/без мане/јунак честити.

У својој благодарности према Даваоцу.

У се и у своје кљусе.

У сељачкој кућици врата су увек отворена.

У слави ти се уздижеш.

У славу/Алаху/Божју/ 'Риста спаситеља.

У сласти кусали, у миљу варили!

У сласт нам љубав била!

У слози је снага.

Услужна будала је опаснија од непријатеља.

Усмрдео ми се сир.

(Од остварења жеље нема ништа.)

Успех зависи само од препознавања разлика међу људима.

Успомене су горе од метака.

Усправна као шипка.

Усрдно вам захваљујемо и два и три пута.

У сребру ти се оковала.

(Мисли се на реч.)

Усред сам догађања као коштица у трешњи.

У сретна жене мру, у несретна кобиле.

У срећи/дане борави/иде, у срећи ходи/ти женом била!

Усро сам се/од страха/у панталоне.

У срцу завидљивца освета се држи у заседи; сила је обелодани, а слабост је пригуши.

Уста имам, језик немам!

(Тако се заклиње неко на ћутњу.)

Устај и прихвати борбу!

Устај... не устао.

Устан', море, да ти вратим шалу за срамоту!

У стању је да истресе човека из гаћа док су још топле.

Уста су ми запечаћена.

Уста ти се позлатила!

У сто злих часа!

У страху су велике очи.

У твоје здрављe!

У твојим рукама је и наш пут.

У твојој ми смо милости.

У твом срцу је мудрост.

Утек'о би од стра' и најцрњи ђаво.

У тешким временима једна несрећа прати другу.

У тешкој немоћи једино је прибежиште и једино окриље Алах свемоћни!

У том грму лежи зец.

У то можеш бити сигуран.

Уточиште ми је превишњи Алах!

У трен ока.

Утрнуће жеђи свладава све патње.

Утробо моја!

Утроњао се у гаће.

Утуви у главу!

У туђој земљи дуго спавати не треба.

У ћуди човечјој је да све више жели оно што не може имати.

Ух, бре!

Ухватио (је) маглу.

(Побеже.)

Ухватио се на лепак.

(Упецао се.)

Ухвати пут под ноге.

У цара је један господар — Бог, у народа два — цар и Бог, у роба три — Бог, цар и народ.

Уцмекати као муву.

У час добар.

Учене људе свет веома поштује.

Учен човек увек собом носи своје богатство.

У чие се здравље вино пие, све му здраво и весело било.

Учини добро — баци штогод у реку; ту ћеш изгубити, а код Бога заслужити!

Учини један севап.

Учини како те будем замолио и Алах ће ти донети срећу у животу.

Учини ми/милост, а Алах ће ти узвратити/што те молим.

Учините ли севап и вас ће Наградитељ наградити!

Учинићеш Богу севап и себи задужбину.

Учтив као твор, који је смрадом истерао људе из куће.

Уши најбоље пристају тамо где су расле.

У шуми зло — међу нама пријатељство.

Ф

(Фала Богу)/да је Бог дао/и Богородици/ миломе/фала истиноме/ фала јединоме!

Фала Богу шта не још држи живе и здраве, па ако смо некад и згрешили, нисмо ми једини такви.

Фала свемогућем Богу!

Фала тебе, сив соколе, био са срећом!

Фала теби Боже!

Фали му даска у глави.

Фаљен Исус.

Ферим[19] тебе.

Форма не би требало да се гледа.

Х

Ха, аферим, чоек од чоека!

Хазур[20] да сте!

Ха, ја, Алах!

Хајде–де.

Хајде/ брале/збогом путовати/ломи врат/ побратиме/(с Богом) куд знаш/ селе/с миром/срећно!

Хај помагај!

Хала Хала милом' Богу хвала!

Хаљине се једва држе на њему.

(Колико је мршав.)

Хвала/Алаху/Богу великому.

(Хвала Богу)/Господу и слава/и Бог ми е дао/и милој Марији/лепоте/на малим услугама.

Хвала буди/(Алаху)/а теби спас.

Хвала буди Алаху, који је хтео да те метне на мој пут.

Хвала вам/врло љубазно/од свег срца.

Хвала/Господу/да је Богу/(драгом) богу на томе.

Хвала и слава/Алаху у дубинама небеса/буди Алаху!

Хвала Исусу.

Хвала (милом) Богу моме!

(Хвала милостивом Богу), Створитељу!

Хвала многострука Наградитељу!

Хвала му била и слава!

Хвала небу што је тако одредило.

(Хвала нека је Алаху), Господару васионе/који те је довео на мој пут.

Хвала/Превеликоме и Недокучном/ Свевишњем/Творцу и слава/теби на твом' дару!

Хвала ти/Алаху/Боже/Господе/до неба/из дубине душе/као рођеном сину/на доброј речи/на тим речима/на свему/од неба до земље!

Хвале уздижем Господу на небесима.

Хвалите Бога.

Хваљен/Алах што је створи/био Алах/био Господин/нек је Бог/нек је Исус.

Хваљене нек су очи.

Хваљен је.

Хваљено буди име његово.

Хвата/кривину/маглу.

Хватати се за сламку.

Хеј/Бога ти/добри људи!

Хиљаду му/баракуда/китова убица/ крволочних мурина/океанских тајфуна/ разбеснелих гусара/сирена.

Хиљаду пута/да је мир с њиме и милост Божја/да си благословен/да си ми жив и здрав/поздрав/ти хвала.

Хиљаду, хиљаду пута ти хвала.

Хладно је/да се смрзнеш/– хладније од вештичје сисе.

Хладноћа сваку звер натера да подвије реп, па ни људе не мимоиђе.

Хлеб се зарађује само тешким знојем.

Хлеб, со, вода — и то је јело.

Ходи/брже/отоле/побро/с Богом.

Ходи–дер.

Хој, хој!

Хокус–покус.

Холи ми, душо, веру дати?

(Х)опсаса и тралала!

Хоће једном бити према глави, јали мојој, јали према твојој.

Хоћеш горчину да познаш, лаком? Ти буди добар, помажи сваком.

Хоћеш доћи, ал' ћеш грдно проћи.

Хоћеш јада допанути.

Хоћу/Богме/веће него с добре воље/ да кажем/да цркнем/поћи, ако нећу доћи.

Храбар је као булдог.

Храбар човек се увек брани ма ко били његови непријатељи.

Храбрији од ђавола.

Храниоче мој!

(Храно) моја.

Христа/му/ради!

Хтео (ил') не хтео.

Худа срећо (моја).

(Хуља)/једна/ко се буде покајао!

Ц

Цар волове куповати не мора.

Цар избављен из невоље никад неће тражити саветника.

Царска се не пориче.

Цару, деци и жени увек је опасно веровати.

Цвета где год има, ту и меда слутиш!

Цвете/Божји/свога господара/ моје душе.

Цвили, до Бога се чује.

Цвилим, ниђе се не тешим.

Цедиш ми крв на памук.

Цели боговетни дан.

Целим срцем убеђен.

Целог живота ћу ти добро дело памтити.

Цењено дупе.

Цео боговетни дан.

Цео ласкавчев посао зависи од оног ко га слуша.

Цео ми се живот чини: од прашине — ка прашини!

Цео–целцат.

Цериш се ко луд.

Цикну ко и змија љута.

Црви те јели!

Цркао дабогда.

Цркве ти.

Цркли, дабода, проклети ђаволи!

Цркни, бог ти не дао да устанеш.

Црко/дабога/до ујутро!

Црна/будалино/друго.

Црна земљо/црнкушо!

Црна је као црни сомот.

Црна ти је оно правда.

Црн био дабогда, црњи од смоле!

Црн ви живот!

Црне га мисли обузеле.

Црни копилане!

Црн је као катран, а душа му је још црња!

Црн као/зифт/мастило.

Црн образ њима остаде.

Црној мене!

Црно као у рогу.

Црно му се пише.

Црно на бело.

Црно њему срце довека!

(Црн ти образ био), као груда снега.

Црн ти образ на (Божем) дивану!

Црћи ћеш од муке.

Црче од жалости.

(Цуро) моја!

Ч

Чавко црна!

Чађ те појела!

Чак и ако је унакажено многим манама, ко неће волети своје тело?

Чак и ако се бакља окрене наопачке, њени пламенови и даље остају усправни.

Чак и богови завиде онима који су зауздали своја осећања.

Чак и велико дрво пада, ако је усамљено.

Чак и да нам је непријатељ раван по снази, треба тежити миру — сумњив исход је лоша неизвесност.

Чак и добар човек види зле дане све дотле док његово добро дело не сазре.

Чак и злотвор види срећу све дотле док његово злодело не сазре.

Чак и када не поседује богатство, одважан човек постиже положај високе части и признања, док слабић, иако окружен богатством, пада на положај достојан презира.

Чак и мале врлине постају велике код људи богатих врлинама.

Чак и непријатељи могу бити корисни.

Чак и поток прича са својим суседима.

Чак и пчеле имају пријатеље и не живе саме самцијате.

Чак и ситница, ако се о њој нисмо постарали како треба, може једног дана да проузрокује велику несрећу.

Чак и Сунце стари.

Чак ни жито не живи само.

Чак ни краљевско дете није изузетак пред очима Творца.

Чак се и код слугу Бога смрти може пробудити савест, ако им се укаже поштовање.

Чамотиња права!

Чарна горо, не зеленила се!

Чарне очи, да не би гледале!

Часа не часи.

Час је ведро, а час облачно.

Часна старино.

Часне (ми) речи.

Часови су ми избројани!

Част да ти је.

Части ми/и небеске истине/моје/ ћутаћу као гроб.

Част је/велика ствар/за човека најдража ствар на свету/туђа, а трбух свој.

Част своју не дајем.

Част ти/је права као стрела у лету/је спасена.

Чврст ка стена.

Чврсто као стари бор.

Чедо (моје)/једино/лепо.

Чекај док ми шака паднеш!

Чекај мало.

Чело му као цвет.

(Толико је леп.)

Чему богатство кад сваког тренутка можеш заједно с њим изгубити и главу.

Честита би њега учинио.

Честита и по сто пуба благословена!

Честито колено, коме ћеш се приволети царству?

Честито ти, домаћине, у двор весеље!

Чест мој јаде!

Често испод сељачке кабанице бије племенито срце.

Често се дешава да оно што један одлучи донесе многима зло.

Често се дешава да се човек, када му нанесе неправду неко јачи од њега, освети на некоме који је слабији.

Често смо у заблуди, и тада нам се ствари чине друкчије него што су у суштини.

Четири ока увек виде више.

Четири ствари запашће човека лакоумног који пожели жену ближњега свога: грех, постеља без сна, казна и на крају, пакао.

Чизму му црвљиву!

Чији је прстен оног' и девојка.

Чико рођени!

Чим је реч о пакости, жене увек имају своје изворе злобе.

Чим се нешто учини, увек се јаве различита мишљења.

Чине част свом творцу!

Чини добро кад год узмогнеш.

Чини добро оном, ко ти зло чини: човеку који зло чини, доста је његово дело!

Чини како за потребно нађеш!

Чини ми, курво, шта ћеш ми чинити!

Чини ми част.

Чини од мене што те воља!

Чините како је воља Божја.

Чиниш ми право задовољство.

Чини шта мислиш да је најбоље.

Чини што за сходно нађеш!

Чини шућур Богу.

Чиста себичност се свалила на нас.

Чистац!

Чисте муке Исусове.

Чист као сунце.

Чистосрдачно вам захваљујемо.

Чист рачун — дуга љубав.

Чист чистацки!

Читав ти свет је пријатељ позна док си срећан и чашћен.

Чита људе к’о да су књиге!

Човек би морао да следи пут доброг и мудрог човека као што месец следи траг звезда.

Човек богат знањем и умом савладаће и јачег од себе.

Човек види прстима исто онилико колико и очима.

Човек добар, последње с другим дели.

Човек добра рода мора вазда дар да узврати двоструким уздарјем.

Човек доспева у рај онда кад му је суђено — то је Божја воља.

Човек зна прву ствар, али не и њене последице. Он управља оним што је у њему, али не и оним што је споља.

Човек и нехотице може добро чинити!

Човек истински поштен и добар велика је реткост у наше време!

Човек је баш као боца од црнога стакла, не види се шта је унутра.

Човек једну мисли, а Бог другу одређује.

Човек је дужан да носи бреме несрећа које му пошаље судбина.

Човек је извор свих порока.

Човек је најјачи у свом завичају: док је у своме боравишту, крокодил је кадар и слона да обмане, а чим га напусти, неће ни пса савладати.

Човек кад ради добро и часно, може да постигне све што жели.

Човек, каква је у њега жеља, таква и судбина.

Човек, како поступа, онакав и постаје.

Човек кога волимо увек нам је драг, чак и када је огрезао у пороку.

Човек кога су варалице натерале да буде обазрив, тражи грешку чак и код праведних.

Човек који има за пријатеље Срећу и Памет и који к томе остане још и частан — може постати господар свих градова света.

Човек који има сувише много моћи, увек ће изазивати недаће.

Човек који је много патио, никада не наноси патње другима.

Човек који је научио мало ствари попут вола је: месо му расте, али му знање не расте.

Човек који је непоколебљив и мудар у којој год да земљи живи, снагом своје личности, учиниће је својом.

Човек који је починио злочин престрављен је сопственим делом.

Човек који није другима на корист било својом кастом, делима или врлинама, родио се само са речима.

Човек који носи благо, носи опасност.

Човек који падне у блато опере се и постане опет чист.

Човек који се честито влада имаће успеха у свакој земљи.

Човек коме није дошао судњи час и кога штити Бог може лако да се извуче из невоље.

Човек коме није суђено да погине може се спасти ако је храбар.

Човек мора да буде човек, да живи свој живот и има своје мисли.

Човек мора да потражи част тамо где је има у изобиљу.

Човек најпре стигне на циљ ако се нигде не задржава.

Човек на ниском положају временом може да напредује.

Човек на све навикне.

Човек нека похита према добру и нека мисао своју држи подаље од зла.

Човек не може бити срећан ако не дели и радост и тугу са својом вољеном и верном женом.

Човек не може/имати све/никуд из своје коже.

Човек не може учинити одмах велики грех док не учини најпре мали.

Човек не сме да допусти да га догађаји претекну.

Човек не треба да суди брзоплето и олако.

Човек није праведан ако нешто силом спроводи.

Човек није старешина зато што му је коса седа.

Човек није учен зато што много говори.

Човек никада не зна шта му судбина спрема.

Човек никад не мож' да се научи памети док не пропати и доживи свакојаке чудесије и вратоломије, по овем белем свету.

Човек никад не треба непромишљено да казује своје жеље.

Човек ни сам не зна како и када уђе у незгоде и тешкоће које му загорчавају слатке тренутке, тако да он баш због тога јаче осећа и више жали за тим слатким часовима.

Човекова ваљана истина је чиста искреност у свом највишем степену. Без чисте искрености човек не може да покреће друге.

Човекова срећа није у богатству.

Човеков ум је у његовој глави, а не у бради.

Човек од батина постаје паметнији.

Човек од речи.

Човек опак сам ће себе оборити онако како би га његов непријатељ желео оборити.

Човек племенит и храбар познаје се по својој истрајности у невољи.

Човек прво храни коња, па онда себе.

Човек се (најзад) на све привикне.

Човек се не рађа, већ постаје.

Човек се рађа као сиромах.

Човек се рађа са чистим срцем и треба да га чисто чува.

Човек се учи док је жив.

Човек снује, а Бог богује.

Човек ти је чудо Божије. Шта он мож' да истрпи и пропати, то не мож' ни највећи магарац.

Човек треба да се бори до краја, чак и ако не успе у ономе што је започео.

Човек треба да покуша да заустави рођака или пријатеља који скрене са правог пута; али ако се он не може зауставити, тада нека ради шта му је воља.

Човек у животу мора кроз све да прође.

Човеку ипак није добро кад је сам.

Човек у невољи или туђини увек се радује кад угледа земљака.

Човеку није одређен вечни живот.

Човеку приличи да носи пушку, жени накит, а коњу добру опрему.

Човеку слободоумном, храбром и мудром, људи сами приступају.

Човек у сну је исто што и мртав човек.

Човеку су леђа незаштићена ако нема брата.

Човек чини — било добро или лоше — судбина му све враћа.

Човек чини много добра, али на крају се догоди да нешто погреши.

Човек човеку треба да је на помоћи.

Човече божји!

Чува без промене стражу.

Чува га као/баба једини зуб/очи у глави/што се чува хлеб и со!

Чувајте се рае сиротиње, кад устане кука и мотика.

Чувај ти господства твога.

Чувај кућу и ради о користи.

Чувај ме, чуваће те Алах!

Чувај се/вина/као живе ватре.

Чувајте обичаје (наших) предака, то су добри обичаји.

Чувао ме Алах!

Чувар ледаре често сања да у њу продире Сунце.

Чува се као земљани лонац угљевља.

Чува тог и тог као зеницу ока свог!

Чуда и покора данас!

Чуда се дешавају само једном, а за поштен живот ваља радити.

Чуда су чуда.

Чудеса чудесна!

Чудеснији од руке Творчеве!

Чуд је мене.

Чудна (ли) ми/чуда/чудоређа.

Чудна си ти птица.

Чудне ми штете.

Чудо велико!

Чудовиште од хиљаду зала.

Чудо и јест.

Чудо је големо човек.

Чудо једно.

Чудом ошинут.

(Чудо над чудесима) што је земље на четири стране.

Чудо најчудноватије од свих чудеса и чудотворстава!

Чудо/невиђено/од лепоте.

Чујем и повинујем се.

Чујеш/брате/лепото/ли ме/ мене/ море.

Чуј/истину/о Боже/соколе!

Чуј (ме)/брајко/и послушај што ћу ти рећи/и почуј!

Чујте мој лавовски урлик.

(Израз у Индији за сигурну или ликујућу објаву.)

Чу ли мене.

Чути — значи послушати.

Чух у послух!

Чучнуло би ми к'о босоногој чамуги спринтерице.

Џ

Џаба га било.

Џаба ти је све.

Џукело једна и дандаро!

Ш

Шенуо је памећу.

Шећерлема је шећерлема и кад је у сурој кеси.

Шибе (погани)!

Шири се као гангренa.

Широко ти поље!

Шкрто су нам дани одбројани шкрти.

Шта би — би!

Шта било да било.

Шта би био океан да нема своје таласе?

Шта би радиле будале са својом глупошћу кад је не би у нешто уложиле?

Шта бленеш к'о теле у шарена врата?

Шта буде нек буде!

Шта да вам (много) причам.

Шта да дуљим више!

Шта да заиста мислим?

Шта да кажем.

Шта да радим, а шта да не радим?

Шта да се лажемо.

Шта да се ради.

Шта имамо старо да помињемо?

Шта има слађе од љубави и жудње?

Шта им бог да.

Шта ја марим.

Шта је било, било је.

(Шта је било, да је било) — ничега осим Бога није било.

Шта је боље: памет или срце? Боља је памет. Срце често греши, а памет никада.

Шта је — да је.

Шта је далеко за онога који је постојан?

Шта је друго остало за сваку судбину, осим да се испуни.

Шта је забога?

Што је некоме суђено, то га неће мимоићи.

Шта је по вољи?

Шта је срећа за људе на овом свету? Добро здравље. Шта је мудрост? Разликовање.

(Шта је — ту је) — нема се куд.

Шта ког ђавола?

Шта кошта да кошта.

Шта ли ће бити са мојим телом, тако препуним година?

Шта ми ваља чинити!

Шта ми је суђено то ће и бити.

Шта ми је то Алах досудио?

Шта ми учини, да од бога нађеш?!

Шта могу доброта и лепота против зле воље?

Шта може да учини малени облачак против силног ветра...

Шта му драго!

Шта неће учинити човек који воли себе више од свега!

Шта све неће учинити отац за вољеног сина!

Шта све нећу пропатити због тебе!

Шта све човек мож' да доживи кад се својеглаво упути у нешто.

Шта се мора, није тешко.

Шта си се ухватио тог и тог ко пијан плота.

Шта сте запеле.

Шта сте тражили, то сте и добили.

Шта те је спопало.

Шта ти бог да.

Шта ти је побогу?

Шта ти па вреди добар живот у осамдесет година.

Шта ти се чини?

Шта ти стеже груд?

Шта ће бити ако једна правда туче другу? То ће бити онда неправда.

Шта ће коме породица кад је себи самоме туђ?

Шта ће ми новац! Ја од њега нећу постати паметнији.

Шта ће од среће, не зна.

Шта ће судба са мном?

Шта ће ти бог дати?

Шта ћеш за њега, нит је ловац, нит је косац.

(Каже се за младића за којег се сматра да није добар ни способан.)

Шта ћу ако ми је таква срећа и усуд.

Шта ти узбуњује животне сокове?

Шта учини да од Алаха нађеш!

Шта учини и уради.

Шта царска сила не може!

Шта чека неразумног човека него пропаст?

Штедрост је највећи севап пред очима Наградитеља.

Штит мудрости не заштићује од свих рана.

Што Алах хоће тако ће и бити!

Што беседиш красно.

Што би рекли.

Што би снаге, камену предаде.

Што ближе кући, све већа завист.

Што Бог да и срећа јуначка!

Што Бог дао, то и вечерамо.

Штовани старче.

Што више људи — тим више купаца.

Што више поседујете, то сте незајажљивији.

Што више учиш, мање знаш.

Што год будете урадили мени, узвратићу истом мером.

Што год да радиш, све господи иде.

Што год смо сами искусили да је горко и болно, то не бисмо смели да чинимо другима.

Што год ти скројиш ја ћу носити!

(Слушаћу те у свакој ствари.)

Што год хоћеш да урадиш, најпре смисли и промисли.

Што год човек жртвује на овом свету није вредно ни пола новчића; боље је поштовање које одаје врлим људима.

Што гођ рекли, код Бога се стекло.

Штогођ се коти, ваља и да крепа.

Што да имам глупог пријатеља, боље да има паметног непријатеља.

Што е било више да не буде.

Што знам — знам и упамтићу.

Што имам пара — све ми је у житу, што имам жита — све ми је у брашну, што имам брашна — све ми је у хљебу, а што имам хљеба — све ми је у трбуху.

Што има томе се радујемо.

Што је било, било је.

Што је, болан!

Што је веће то је боље за те.

Што је добро и благотворно није лако извести.

Што је допуштено Јупитеру, није и волу.

Што је заповед — заповед је, мора се послушати.

Што је коме писано мора му се и догодити!

Што је мање добрих људи против мене, утолико боље.

Што је мило, то мора бити лепо.

Што је много, збиља је много!

Што је, море.

Што је некоме суђено, то га неће мимоићи.

Што је обећано пред Богом, то треба и да буде.

Што је писано, писано је.

Што је погођено, оно ваља да буде.

Што је сенка чврстој ствари, то је мужу верна жена!

Што јес', јес'.

Што је с кола пало, то је и пропало!

Што је тебе?

Што је теби драго.

Што је, ту је.

Што је увече жар, до јутра је пепео.

Што је учињено, учињено је.

Што је часно, то не тоне!

Што казано — не казано!

Што коме Бог и срећа даде.

Што кто има оно и вечера.

Што мање је у њега жеље да науди другима, то мање ће сам патити.

Што мач му држи десница.

(Каже се о јунаку.)

Што мач по среди припаса.

Што мач те краси двосекли!

Што мач те краси убојни.

Што ме ово јадно чудо нађе.

Што ме питаш?

Што ме узе на душу?

Што ми Бог да.

Што ми не знали, Бог и слава знала!

Што мислиш, чему ли се надаш?

Што молила, Бога домолила.

Што моли то му Бог и дао.

Што мора бити — биће.

Што му (срцу) драго.

Што на земљи нема правде, уображавају глупаци да ће је иначе негде бити.

Што нама Бог и срећа даде.

Што нам год буде суђено, то ћемо и добити.

Што науми — то и учини.

Што наумише — то и остварише.

Што на уму, то на друму.

Што није дао сад, даће доцније.

Штоно би рекли.

Што 'но реч.

Што носили, светло вам било!

Што он рече, да се не порече.

Што питаш и разбираш.

Што пре, то боље.

Што рекао, то је учинио.

Што рекле бабе.

(Тако се обично казује пре или пошто се изрекне пословица.)

Што рекли стари људи.

(Тако се обично казује пре или пошто се изрекне пословица.)

Што раније то боље.

Што рече не порече.

Што родили, све вам свето било!

Што сам видео, видео сам.

Што сам јадна мајка дочекала.

Што сам саслушао, то сам послушао.

Што с вишег паднеш тим се већма угруваш.

Што се буде вукло, вући ће се, а што се буде извукло, то ће се већ видети.

Што се више има, све се више жели.

Што се каже.

Што се лако нађе, лако се и изгуби.

Што се мора/мора се/није тешко.

Што се не крије од Бога, нећу ни од тебе да кријем.

Што се стекне сузама, сузама се и губи.

Што се теби прохте то је и моја драга воља.

Што си заслужио, то ћеш и добити!

Што си се зацрнила, ко циганско дупе?

Што си тако пизмен на ме.

Што скројиш, ми ћемо облачити!

Што смисли, то, на зло брза, и учини.

Што смо ћели, то смо учинили.

Што судбина досуди да ти припадне, залепиће ти се за прсте ма како упорно покушавао тога да се отресеш.

Што судбина досуди да ти не припадне, то ће ти клизнути између прстију, па ма како га чврсто држао.

Што судбина наложи, до тога мора доћи.

Што судбина спаја, човек не раздваја.

Што те је послао Бог!

Што те питам да ми право кажеш.

Што те снађе.

Што ти драго.

Што ти наредиш, на глави носим и у оку држим!

Што ти се добро чини, биће с благословом!

Што ће бити биће.

Што ће мени све царево благо, кад ја не имам што је мени драго.

Што ћу ти се нешто замолити, хоћеш ли ме послушати?

Што у добри час мачем се бритким/љутим опаса!

Што учиње, Бог ти платио!

Што хоће Алах!

Што чините да вас Бог убије!

Што човек дању жели, види и ради, то по навици и у сну говори и чини.

Што човек чини, зло или добро, то и наслеђује.

Штрц брц.

(На брзину и неквалитетно.)

Шћери моја!

Шумангеле!

Шути душо!

Шућур/Алаху/Богу.

Дубровачке изреке

Ајде се фригат — пусти ме на миру и гледај своја посла.

Ајде ћа — пођи даље; иди.

Ајде у смокве — ма дај, шалиш се.

Акомодати се — сместити се удобно.

Ако ти баста — ако се усуђујеш.

Ала гранде — грандиозно, спектакуларно.

Ала да — учини то.

Амо ћа — идемо; одлазимо.

А помало — како видиш; како Бог да (Уобичајен одговор на питање: „Кенова?“).

Ариведерћи Рома — нешто што је прошло, пропало.

Бацит кибиц — потајно гледати.

Баш ми према — баш ме брига; није ме брига.

Бен дето — добро речено.

Бен фата — добро учињено; готово.

Бога ти и Бога!

Бог зна какав — лош, незадовољавајући, недовољно добар.

Гратат манду — ништа не радити; ленчарити.

Густа ме — свиђа ми се.

Дават пецате — приговарати; паметовати.

Дапоко — нико и ништа.

Дат руке — помоћи.

Делит деке — солити памет другима.

Дигнут нос — наљутити се.

Дигнут поздрав — престати контактирати с неким, престати некога поздрављати.

Ди сете колпи — никакво, неваљало.

Долче фар њенте — слатко је ништа не радити.

Дошла му трента уна — ухватило га је тренутно лудило.

Дуби на глави — стој на глави (Када је некоме досадно шаљив одговор на питање: „Што ћу сад радити?“).

Дупла фаца — дволичан човек.

Ђе му драго — где год хоће.

За ријет право — заиста; искрено.

Зеро фрка зеро — изравнати су рачуни; на нули смо.

Знам те ко по солда — познајем те врло добро.

Живот му је бања — живот му је лак.

Из склада — из поштовања.

Има два прста креанце — уљудан је.

Имат дирита — имати права.

Имат мота — бити способан, бити посебно надарен за нешто одређено.

Ин априле нон ти скоприре, ин манђо адађо, ин ђуњо кон пуњо — у априлу не свлачи одећу, у мају помало, а у јуну скроз.

Ин ђенере — опште, уопштено.

Ин персона — лично.

Инсома дела сома — на крају крајева.

Ин ултима — на крају.

Испо’ руке — половно.

Ић на ноге — ићи пешице.

Ја у купе, ти у шпаде — ја у клин, ти у плочу; ја једно, ти друго.

Јуха на пантарулу — нешто бескорисно.

Кад је Бог ишо по свијету — кад се добро живело.

Како иде и тока — како треба, по закону и обичајима.

Како тока — како треба.

Калат гаће — попустити у страху пред неким; из страха допустити да неко ради шта хоће.

Карта канта, вилан дорме — ко своје послове има оверене и записане, може мирно да спава.

Квандо и квандо — каткад.

Кватро априланати, кваранта дуранти — какво време буде прва четири дана априла, такво ће бити и у идућих четрдесет.

Кенова — што има ново, како си (Поздрав на који се не очекује одговор).

Ки манђа ерба, дивента бестиа — ко једе траву, постане животиња.

Ки манђа соло, крепа соло — ко сам једе, сам и умре; ко је шкрт и недруштвен, умреће у самоћи.

Ко врата од Града — велико и широко.

Коко из Дола — неко непознат (Шаљив одговор на питање: „Ко је?“).

Кола фјака — полако.

Ко Маре луда — као блесава.

Компанија бела — лоше друштво.

Кон дирито — с правом.

Конти кјари, амићи кари — чист рачун, дуга љубав.

Корта супра корти — у истом рангу.

Ларгај ме се — остави ме на миру.

Лева, лева — хитро, брзо.

Лењо тока; тока лењо — куцни у дрво за срећу.

Либерај ме се — ослободи ме се.

Ма ке — ма какви.

Маре луда — блесава женска особа.

Можеш се попет на чичимак — да учиниш било шта, нећеш добити што тражиш.

Мока виа — бежи; губи се.

На адио–адио — површно познанство, пријатељство из виђења.

На мала врата — тихо, тајно.

На финаменту — на крају.

На форцу — на снагу.

Не бенда — не примећује.

Не вреди ни по солда — није вредно ни пола новчића.

Не импорта — неважно, није важно.

Нема га ни на тир од пушке — нема га ни у домету пушке; нема га на видику.

Не може га ни упенганога — не воли га ни видети; не може га видети ни на слици, а камоли уживо.

Ни арте ни парте — ни алата ни заната.

Нијесам од потребе — не треба ми.

Нота бене — добро запамти; немој заборавити; имај на уму.

Њанци колико имам црнога испо' нокта — нимало; мало.

Њанци перидеа — ни помисити.

Њета фато — није учињено; није добро завршено.

Около кере — заобилазити.

Около кере, па на мала врата — добити нешто заобилазним путем.

Оњи танто — ту и тамо.

О чем се трата — о чему се ради.

Падре фјака — лењивац.

Папа ин бока — све принети устима; доћи на готово.

Пара душа од прегаторија — изгледа блажен и добар, а није.

Партили су му вапори — полудео је и изгубио све.

Партио с гиавом — полудео.

Пасат лишо — проћи без последица.

Пер ла финта — тобоже, лажно.

Пица од скандала — онај који својим упадицама изазива свађу, а сам у њој не учествује.

Поћ на инаканат — банкротирати.

Поћ на осто — постати забораван, склеротичан.

Поћ усе — смањити се; скупити се у прању; смршавити.

Прдечево село — забито место.

Прдит лудијех — говорити глупости.

Притило годиште — жеља да година буде добра и плодна.

Респето ди тавола — поштуј благовање за столом у миру.

Росо ди сера, бел темпо си спера — ружичасти залазак сунца обећава лепо време.

Свака скужа нађе мужа — за сваку грешку нађе се оправдање.

Секондо густи — према укусу.

Сењато ди дио, пасато ди индиро — обележеног од Бога треба заобилазити.

Сењо а либро — трака за означавање последње прочитане странице у књизи, међаш.

Сењо ди Дио — означено од Бога.

Слуга Ван се; слуга Вам се — изволите; Ваш сам слуга; служите се; како Вам могу помоћи (Уљудан поздрав из дубоког поштовања).

С ноге на ногу — шетати полако, корак по корак.

Стат ко цуњ — стајати укипљен.

Темпи пасати — прошла, завршена времена.

Трамонтана скура ото ђорни дура — јаки северац дува осам дана.

Тременди казин — велики скандал, велика свађа.

Трента уна — лудило.

Туто комплето — све заједно.

У аморима — у љубави.

У балуну — пијан.

Ударат пецате — давати примедбе.

У етати — у позним годинама.

Ултими скоси — задњи трзаји.

Уру робе — сат времена.

Усе, насе и подасе — имати доброга у, на и под собом.

У фалу — грешком.

Ухитит балун — опити се.

Ухитит под бандјеру — зафркавати.

Учињет шкерац — нашалити се.

Ушо усе ко добра ботана — јако је смршао.

Фаца од компасјуна — лице жалосног израза.

Фигура порка — простак.

Финке дура нон паура — лепо је док траје.

Финули су Маре бали — завршила је забава, треба се уозбиљити.

Фуори ди облиго — извући се од обавеза.

Хладит зубе — смејати се без разлога.

Худоба паклена — враг.

Цини куцо — ћути.

Цини фацу од компасјуна — има лажан жалостан израз лица.

Цини финту — претвара се.

Чељад назбиљ, људи назбиљ — добри, озбиљни и честити људи.

Чељад нахвао, људи нахвао — зли људи.

Чини ми фоту — љути ме.

Чоро пистола — потпуно слеп.

(Ш)ћето нето — искрено; без околишања некоме директно нешто казати, макар било и неугодно.

Штука питура, ке бела фигура — боја покрије све недостатке..

Шибеничке изреке

Бити у моту — бити у покрету.

Бос по глави — ћелав.

Витрено чејаде — непромишљено, брзоплето дете.

Врући радник — ленштина.

Говну брат — човек који је нико ни ништа.

Грези јуди — сирови људи.

Гризати гузицон катригу — учити све док се не утуви у главу, загрејати столицу.

Дати крв испод врата — знак највишег човекољубља.

Дати рета — дати коме важност.

Дати се на зло — загнојила се рана.

Доконо чејаде — беспослено дете.

Ђентила першона — уљудна особа.

Замантало му се — завртело му се у глави, ухватила га несвестица.

Имати мота — бити надарен.

Иншемпјано чејаде — будала.

Кад из нике мире — изненада.

Калати му га — спустити му, подвалити.

Ка ла финта — тобоже.

Ка ла фјака — без икакве бриге.

Курва испод себе — неваљало чељаде.

Куцо гобо — стајати по страни, не мешати се.

Липо тамо — скроз тамо, тамо далеко.

Магарац му прднија на ухо — човек без слуха.

Море стати — није лоше, добро је.

Мртво пувало — човек који је пун себе.

На врв врвце — на сам врх, на врх врха.

Наврат–нанос — набрзину.

Напићу ти се крви испод врата — узети крв непријатељу.

На први ливога — на дан који не постоји, дакле — никад.

Напувани човик — човек који се прави важан.

На сав итац — набрзину, наједанпут.

Њанци з — ништа, мање од најмањег.

Отићи на страну — обавити велику потребу ван куће.

Пепав посал — замршен, пипав посао.

По пинелу — сложити, довести у ред.

Попишманија се — разгоропадио се.

Прођи ме се — пусти ме на миру.

Пувати у исту пирју — мислити и говорити исто као и онај од којег се има користи.

Ритко на плитко — каже се за сиротињу.

Руфијано чејаде — дете које је нико и ништа.

Сав је отека — угојио се.

Саћи у град — доћи у центар града.

Тендити се — разумети се у ово или оно.

Трли–брли — учинити неки посао преко оне ствари.

Тутуш — дерле, који се прави много паметан.

Ултими шкоши — последњи дан или последњи тренутак (пред смрт).

Ући у се — усукати се.

Фалше чејаде — човек без морала.

Црно на било — све открити.

Шкапулати се — извући се из невоље.

Шома дела шома — све у свему.

Штуфо чејаде — коме није ни до чега.

Шунити у главу — пасти на памет.

Шушпетати се — угристи се за језик.

Литература

• Абориџински митови, Нови Сад, 2005.
• Агата Кристи, 13 проблема госпођице Марпл и друге приче, Београд, 2020.
• Алберто Мангел, Сви су људи лажљивци, Београд, 2013.
• Антологија Regia Fantastica 1, Београд, 2014.
• Антологија Regia Fantastica 2, Београд, 2017.
• Антологија Regia Fantastica 4, Београд, 2019.
• А. П. Чехов, Језиве приче, Сарајево, 1963.
• Артур Конан Дојл, Баскервилски пас, Београд, 2016.
• Артур Конан Дојл, Вампир у Сасексу, Београд, 2017.
• Артур Конан Дојл, Долина страха, Београд, 2017.
• Артур Конан Дојл, Ликови плесача, Београд, 2016.
• Артур Конан Дојл, Његов последњи подвиг, Београд, 2017.
• Артур Конан Дојл, Плави гранат, Београд, 2016.
• Артур Конан Дојл, Скандал у Чешкој, Београд, 2016.
• Артур Конан Дојл, Стални пацијент, Београд, 2016.
• Артур Конан Дојл, Шест Наполеона, Београд, 2016.
• Бајке азијских народа, Београд, 1964.
• Басне, Од Езопа до Тербера, Београд, 1972.
• Беовулф, староенглески јуначки спев, Београд, 1982.
• Бет Ревис, Бескрајно путовање, Загреб, 2011.
• Бобан Кнежевић, Слутња андроида, Београд, 2003.
• Богдан Р. Петровић, Боги и Кери, хумореска, Београд, 2020.
• Босанска вила, бр. 57–58, јануар–јуни, Сарајево, 2013.
• Босанска вила, бр. 59–60, Сарајево, 2014.
• Бошко Пушоњић, Црна Гора изблиза, Обод, 1976.
• Викториа Фауст, Тамније од згрушане крви, Загреб, 2013.
• Вијетнамске бајке, Београд, 1961.
• Вилијам Голдинг, Господар муха, Загреб, 2014.
• Вилијам Коцвинкл, Е.Т. Дошљак из Свемира, Загреб, 1983.
• Вилхелм Хауф, Мали Мук, Сарајево, 1965.
• Виолета Вучетић, Мудра је мука преварити, српске народне пословице, Београд, 2006.
• В, фантастичне приче из равнице, Београд, 2013.
• Галилео Галилеј, Списи у одбрану Коперниковог система, Београд, 2010.
• Ги де Мопасан, Мала Рока, Нови Сад, 1962.
• Гијом Мусо, Девојка од папира, Београд, 2013.
• Гилијан Флин, Оштри предмети, Загреб, 2013.
• Глен Купер, Чувари књижнице, Загреб, 2016.
• Глен Купер, У сазвежђу овна, Београд, 2018.
• Готфрид Аугуст Биргер, Чудновати доживљаји барона Минхаузена, Београд, 2018.
• Гордана Радовановић, Анђели и они други, Младеновац, 2015.
• Давор Младошић, Маја Милошевић, Нашки дубровачки ријечник, Дубровник, 2011.
• 21 Најбоља прича за лето, Загреб, 2013.
• Дебора Могач, Хотел Мериголд, Загреб, 2013.
• Дејан Медаковић, Птице и друге приче, Сремски Карловци, 1999.
• Денис Тарле, Zombie.hr, Загреб, 2013.
• Донато Каризи, Шаптач, Београд, 2013.
• Драган Деспот Ђорђевић, Младен Милосављевић, Чувари златног руна III, Кучево, 2019.
• Драган Лакићевић, Светске приче за децу, Београд, 2009.
• Драгомир Попноваков, Добри људи, Нови Сад, 2002.
• Душан Мандић Манда, Вибрације, Београд
• Ђоко Стојичић, Српске народне изреке I и II, Београд, 2006.
• Емитор бр. 481, Београд, 2012.
• Емитор бр. 483, Београд, 2013.
• Емитор бр. 487, Београд, 2015.
• Енди Вир, Марсовац, Београд, 2015.
• Еп о Гилгамешу, Београд, 1996.
• Зборник радова конференције, Развој астрономије код Срба VI, Београд, 2011.
• Зборник радова конференције: Развој астрономије код Срба VII, Београд, 2014.
• Зоран Петровић, Празник звери, жетеоци, Београд, 2017.
• Ивана Брлић–Мажуранић, Приче из давнине, Загреб, 1969.
• Иво Јаковљевић, Велики рјечник шибенских ричи, Шибеник, 2014.
• Ј. В. Гете, Бајка, Новела, Београд, 2014.
• Јован Јовановић Змај, Приче за децу, Београд, 2007.
• Јосип Миличевић, Народни обичаји и вјеровања у Сињској крајини, Народна умјетност, 196...
• Јуре Дивић, Тамо доли, Вргорац, 2019.
• Јуси Адлер–Олсен, Порука у боци, Загреб, 2014.
• Јутро на месецу, Београд, 2003.
• Кад би живот био такав, антологија анголске приче, Београд, 2011.
• Карлос Руиз Сафон, Анђелова игра, Загреб, 2014.
• Карлос Руиз Сафон, Заточеник небеса, Београд, 2012.
• Карлос Руиз Сафон, Марина, Београд, 2014.
• Карлос Руиз Сафон, Сенка ветра, Београд, 2015.
• Кнез Владимир, збирка кратких прича, Бијело Поље, 2017.
• Константин Георгијевич Паустовски, Марија Черни, Стари Бановци–Дунав–Београд, 2009.
• Краљевство живих мртваца, збирка хорор прича, Загреб, 2011.
• Лаза Лазић, Ветрова кћи, Београд, 2000.
• Лазар Јанић, Стеван Шарчевић, Сам, испод шљиве, Београд, 2013.
• Линда Бакли–Арчер, Крадљивац времена, Београд, 2010.
• Лорел Хамилтон, Пољубац, Сјена, Загреб, 2013.
• Лорел Хамилтон, Цјелов сумрака, Загреб, 2013.
• Марти Мистерија, Нова Атландита, Нови Сад, 1991.
• Метју Костело и Нил Ричардс, Черингамске мистерије, Београд, 2018.
• Метју Скелтон, Ендимион Спринг, Београд, 2006.
• Миливоје В. Кнежевић, Антологија говорних народних умотворина, Нови Сад, Београд, 1972.
• Милован Лаловић, Anatomica de somniis, Младеновац, 2014.
• Милосав Jелић, Листине, записи, дневник, поменик, Београд, 1930.
• Морис Леблан, Арсен Лупен, Шупља игла, Београд, 2017.
• Морис Леблан, Арсен Лупен, И плавокоса дама, Београд, 2017.
• Морис Леблан, Арсен Лупен, Џентлмен–лопов, Београд, 2017.
• Најбоље хорор приче, Београд, 2013.
• Народне умотворине, Београд, 1972.
• Невен Костанић, Старе дрвеничке ричи, Дрвеник, необјављено
• Новеле, антологија мађарске новеле, Нови Сад, 2009.
• Омаја 8, Београд 2014.
• Омаја бр. 9, Београд, 2014.
• Павле Др. Грегорић, Хумор непознатих, Београд
• Песма о Сиду, шпански народни еп, Крушевац, 1991.
• Петар Ж. Петровић, Путовања по јужнословенским земљама у XIX веку, Београд, 1934.
• Петпарачке приче: зликовци, Београд, 2007.
• Пјер Леметр, Алекс, Загреб, 2017.
• Попол Вух, Београд, 2008.
• Предања афричких народа, Београд, 1964.
• Пу Сунлинг, Чудесне приче, Београд, 2012.
• Ранко Трифковић, Дунавска соната, Београд, 2013.
• Расковник, бр. 77–78, Београд, 1994.
• Рејмонд Мекнели, Раду Флореску, У потрази за Дракулом, Београд, 2006.
• Рефестикон, збирка кратких прича о старим боговима, Бијело Поље, 2013.
• Сајмон Бекет, Записано у костима, Загреб, 2012.
• Сајмон Бекет, Хемија смрти, Загреб, 2009.
• Сања Савић, Туђа кост, Београд, 2019.
• Сара Бледел, Шума смрти, Загреб, 2019.
• Сатиричне приче 2008, Београд, 2009.
• Себин Беринг–Гулд, Књига о вукодлацима, Београд, 2010.
• Сидни Шелдон, Сутра је нови дан, Београд, 2015.
• Скандинавски митови, Београд, 1988.
• Српко Лештарић, Тафтаф или приче Багдађанки, Београд, 2018.
• Стеван Шарчевић, Долазак таме, Београд, 2014.
• Стивен Кинг, Далас '63, Београд, 2012.
• Стивен Кинг, Измаглица, Нови Сад, 1994.
• Стивен Кинг, Кери, Београд, 2013.
• Стивен Кинг, Куџо, Горњи Младеновац, 1987.
• Стивен Кинг, Лисина прича, Београд, 2011.
• Стивен Кинг, Мобилни телефон, Београд, 2008.
• Стивен Кинг, Петер Страуб, Талисман, Београд, 2006.
• Странци, Београд, 2015.
• Татомир Вукановић, Енциклопедија народног живота, обичаја и веровања у Срба на Косову и Метохији, VI век — XX век, Београд, 2001.
• Тенеси Вилијамс, Мачка на усијаном лименом крову, Београд, 2002.
• Тери Прачет, Глинене ноге, Београд, 2007.
• Тери Прачет, Деда Прас, Београд, 2008.
• Тери Прачет, Jеднакост ритуала, Сплит, 2003.
• Тери Прачет, Оружане снаге, Београд, 2002.
• У врзином колу, Београд, 2017.
• Урбани врачеви, избор кратких прича, Сплит, 2013.
• Филип Давид, Бунар у тамној шуми, Београд, 2015.
• Филип К. Дик, Сувишни извештај, Глас трећег, Београд, 2002.
• ХААРП и друге приче о теоријама завере, Београд, 2014.
• Х. Ф. Лавкрафт, Кроз двери снова, Загреб, 2012.
• Х. Ф. Лавкрафт, Некрономикон, Београд, 2012.
• Чеви Стивенс, Никад не знаш, Загреб, 2016.
• Хиљаду лотоса, антологија индијских књижевности од најстаријих времена до 17. стољећа, Београд, 1987.
• Хироаки Сато, Легенде о самурајима, Београд, 2013.
• Џ. Д. Роб, Страст у смрти, Београд, 2008.
• Џејмс Херберт, Магла, Београд, 2013.
• Џојс Керол Оутс, Црна вода, Београд, 2012.
• Џ. Р. Ворд, Братство црног бодежа, Крвна веза, Загреб, 2013.
• Џ. Р. Ворд, Пожуда, Загреб, 2013.
• Шинићи Хоши, Дивно небеско тело и друге приче, Београд, 2016.

Напомене

[1] Ђоко Стојичић, Српске народне изреке 2, Београд, 2006.

[2] Брат.

[3] Давори: узвик којим се изражава жалост.

[4] Кадуна, госпођа, угледна турска жена.

[5] Свети Исидор од Леона био је надбискуп Севиље (1599–1686), посвећен после смрти, посебно светкован на двору краља Фернанда I, оца краља Алфонса Шестог.

[6] Време.

[7] Последње.

[8] Израз долази од некадашњег арапског обичаја да се стрелцима увежу бутина и потколеница једне ноге како не би могли да одступе нити умакну нападачу који јуриша, већ су принуђени да се боре на живот и смрт: Српко Лештарић, Рибарева кћи, Арапске народне приче из Ирака, стр. 41, фуснота, Београд, 1998.

[9] Заклетва.

[10] Библијски Јосиф, према арапском веровању, необично је леп младић: Српко Лештарић, Тафтаф или приче багдађанки, стр. 326, фуснота, Београд, 2018.

[11] Весна Крмпотић: Хиљаду лотоса, антологија индијских књижевности од најстаријих времена до 17. стољећа, стр. 216, Београд, 1987.

[12] Кад дете након рођења, дуже од уобичајеног времена не проговори, верујући да ће му подстаћи моћ говора, један од чланова породице ставља дете у врећу и понесе га кроз село. Кад га неко сретне и пита шта носи, одговара: „Врећу пуну речи“: Расковник, бр. 77–78, стр. 48, Београд, 1994.

[13] Где.

[14] Мисли се на Девицу Марију.

[15] Лаж, обмана.

[16] Потамнети.

[17] Округао шатор направљен од дрвеног костура, покривен кожама. Користе га номадска племена у Азији.

[18] Записано по казивању породичног пријатеља мојих родитеља, Иване Хлавачек (прим. прир.)

[19] Жива била.

[20] Готов, спреман.

---