Вид Вукасовић
Лет златног праха
Садржај
- Предговор Тамаре Лујак
- Лет златног праха, (научно)фантастични хаикуи Вида Вукасовића
Предговор
Ово је четврта по реду збирка хаикуа, поред претходне три: Лет белих птица, Звездано небо мирише и Сенка наше душе, коју приређујем у част нашег покојног Вида, и прва збирка његових (научно)фантастичних хаикуа. Вид се дуги низ година бавио научном фантастиком, о чему сведочи његова богата биографија. Слободно се може рећи да је један од пионира савремене научне фантастике. Да његов рад није прошао незапажено, говоре и награде које је освојио (Н)Ф драмама, причама и хаикуима:
Објавио је две књиге драмских НФ текстова: Сребрна копча сна (1993) и Il Mondo di Arianna (1994) на италијанском. Освојио је две награде за НФ радио драме: Радио Загреба, за драму Мисија (1989) и радио Београда, за драму Хроносфера (1989),[1] која је више пута емитована у емисији Паукова мрежа.[2] Освојио је и другу награду за НФ песму Сусрет, на конкурсу Удружења фанова научне фантастике SCI&FI (2008),[3] као и награду за НФ причу Јанова поема, на трећем конкурсу часописа „Андромеда“ (1979).[4] Објавио је неколико кратких НФ прича у часопису „Кекец“, под псеудонимом В. Вид (1968. и 1969. године).[5] Својом маштовитом научнофантастичном причом освојио је друго место на Белеговом конкурсу за кратку Ф, НФ и Х причу „Грешка према природи“.[6] Поред осталих награда које је освојио за класичне хаикуе,[7] освојио је и треће место на Белеговом конкурсу за Ф, НФ и Х хаику на тему „Дрво и ја”[8] и треће место на Белеговом конкурсу за (Н)Ф хаику „Врба на калдрми“.[9]
Шта је фантастика? Слобода, неопходан зачин животу, игра, плес у којем се стварају најлепше фигуре. Од многих познатих дефиниција научне фантастике овде ћу изнети оне које можда најбоље објашњавају и приањају уз Вида и његов живот и стваралачки рад: Ксенија Јовановић сматра да је „за писца гледати у будућност само начин да разоткрије неке истине о савременом свету, полазећи од претпоставке да кошмари и разарања у вековима што следе могу бити само још стравичнија“. Слично њој, Сем Џ. Ландвол сматра да је „снага научне фантастике одувек лежала у идејама, не у форми. Њена вредност не лежи у опреми: машинама, ракетама и далеким световима, већ у томе што нас учи да ништа не смемо да узимемо здраво за готово, као и да морамо бити спремни на промене, како нас самих, тако и наше околине“. С обзиром да је, како Филип Кирвал сматра, „саставни део судбине научне фантастике да буде непрекидни коментар наших цивилизација у пуном развоју“, и с обзиром да је Вид обожавао научну фантастику, мистерију и све зачудно човеку, и тиме се у свом стваралачком раду озбиљно и предано бавио, било је потпуно логично да приредним и једну збирку Видових (Н)Ф хаикуа.
Колико је био слободног, радозналог и неспутаног (и враголастог, додала бих) духа, можда најбоље осликава и анегдота која следи, а које се радо присећа његов блиски колега са факултета, Богдан Р. Петровић, који је са њим радо друговао и који га и данас носи у драгој успомени: „... Вид ми је, када се вратио из Пољске, причао о својим утисцима. Мислим да је то било у време наших магистарских студија из међународног права. Између осталог ми је рекао како је успевао, макар и на пет минута, да завири у дом обичних Пољака. Ушао би у неку зграду и зазвонио на насумично одабрана врата. Када би се врата отворила, домаћина или домаћицу би упитао, учтиво и помало бојажљиво, да ли ту станује Збигњев Квашчински, његов пријатељ. Видова појава је одисала пристојношћу и уливала поверење. Одговор би, наравно био одречан, а тада би он додао некакво полупитање или напомену у стилу: „Упознали смо се, знате, прошле године у Прагу, на једном семинару. Рекао ми је да га обавезно потражим, ако дођем у Варшаву“. Домаћини би немоћно вртели главом, минути би текли, а мој би пријатељ гутао очима оно мало што му је било у видокругу. Не знам колико је таквих експеримената Вид направио. Можда је у следећој згради потражио Јадвигу Валевску. За његов радознали дух нису постојале препреке.“
Да на овом свету ништа није случајно и да се књиге саме пишу, а да смо ми, писци и приређивачи, само њихови инструменти путем којих оне долазе на свет, говори и број хаикуа који сам одабрала за ову збирку: 86. Нисам унапред знала колико ће хаикуа ући у ову збирку, они су се сами слагали, сами у збирку улазили и изборили за своје место у њој. Тешко да бисмо могли да помислимо да и број 86 има мистично значење – али он га има, и то какво! Означава изванредну способност комуникације, лепо изражавање, креативност – све оно чиме бисмо и самог Вида Вукасовића и његово стваралаштво могли да опишемо.
У духу хаикуа који су пред вама, за сам крај, сасвим су прикладне речи Видове дугогодишње блиске пријатељице и сараднице Оље Пајин: „Вид Вукасовић и сада, као да тајанством Фантастике и даље негде ту зуји у близини, или као интерпланетарно биће обилази галактички удаљене планете, као космички зрак.“[10]
Тамара Лујак
НАПОМЕНЕ
[1] И Мисија и Хроносфера могу да се прочитају (скину у ПДФ формату) на овом линку: https://www.rastko.rs/cms/files/books/4f42c0bf2ce02
[2] Наведена је као радио драма која је у Пауковој мрежи емитована 1990. године у: Фонографија радиофонских дела 1924-2004, стр. 93, Београд, 2004.
[3] Песма је објављена у фанзину: Terra бр. 5, стр. 111, Београд, 2008. Велико хвала Тихомиру Јовановићу и Светиславу Филиповићу на информацији.
[4] https://fantastikologija.blogspot.com/2020/04/vid-vukasovic-janova-poema.html
[5] https://belegbg.wordpress.com/2020/04/14/vid-vukasovic-pas-u-kabinetu/
https://belegbg.wordpress.com/2020/04/15/vid-vukasovic-pobuna-metalne-konjice/
https://belegbg.wordpress.com/2020/04/16/vid-vukasovic-svetionik-vremena/
[6] http://belegbg.wordpress.com/2013/01/27/vid-vukasovic-epoha-homo-novusa-ii-mesto
[7] О томе видети више у трећој приређеној књизи: Сенка наше душе.
[8] https://belegbg.wordpress.com/2011/06/17/konkursi/
[9] http://belegbg.wordpress.com/2013/10/06/proglaseni-pobednici-konkursa-za-f-i-nf-haiku-vrba-na-kaldrmi/
http://belegbg.wordpress.com/2011/06/17/konkursi/
[10] https://belegbg.wordpress.com/2015/01/02/olja-pajin-stope-u-pesku/
Лет златног праха,
(научно)фантастични хаикуи Вида Вукасовића
На зрну песка
Дете светотворац
Почиње игру
Био је маг
А сви га сматраше
Безазленом лудом
Соларни печат
Хипер просторним спином
Кикот титана
Додир чипова
На зрнцу пешчаника
- сајбер светови
Седмим животом
Клон незнаног ствара
- код ускрснућа
Док џара ватру
Старица разгорева
И мачје очи
Зрневље нара
Боји усне
Младе пророчице
8.
На устук
Стубом молитве
Врач држи сунце
У вилин колу
гувно времена
разиграно
Низ покрета
И мач постаје
Лотосов цвет
У летње јутро
Две дуге премошћују
Море и мој сан
Зидине храма
Птице уместо звона
Призивају небо
Длетом
Светлост обликује
Клесар са звезда
Звездано небо
Кумовом сламом лете
Лађе предака
15.
Једнорог
У девојчицином крилу
Прегршт звезда
Титрај речи
Звезда саткана
Срмом зоре
Пољем лана
Сенка препелице
Шапуће јутру
На плочи
Загонетка
Змај
Долетели
Змајеви са звезда
Чекамо реч
Лет златног праха
С вилинских крила
Ка сајбер спину
Старом калдрмом
Блистава сајбер стаза
Од врбе до сунца
22.
Полу змај
Полу врабац
Гнезди се на врби
Капија
Два света
Сучељена
Продавац ћилима
Нуди приде –
И прегршт месечине
Гранама врбе
Исписан космички код
„Сви смо ми једно“
Змајев дах
Одлуку чини
Бриткијом
Рађа се
Из перја ватре
Феникс јутра
Куц куц врбо пуц
Јодина цица маца
Преде ли преде
29.
Под пуном Земљом
Човек и његов дроид
Иду причајући
Гризе јабуку
Плавокоса девојка
Вештице нема
Већ три столећа
Башо и после смрти
Пише ли пише
Осмехујеш се
Чита те твоја књига
Ненаписана
Бели облачић
Осмехује се шуми
Летње поподне
Велики медвед
Над шумом додирује
Ивицу неба
Полегла магла
- да ли ће издржати
трошна колиба?
36.
Зелене гране
Ка међи неба стреме
Красе их звезде
Жаба крај баре
Спрема се да скочи
У Башоов стих
У освит, капи
У пауковој мрежи
Постају звезде
Напуштен дечак
По згаришту тражи
Пера анђела
Јутро и цвеће
На мом балкону
Неиспавано
Пролећно јутро
И најмањи лист
Подупире небо
Северна звезда
Мирно посматра море
У зимској ноћи
43.
Сенка јахача
Јаше сенку кобиле
Клецавих ногу
Покори ми се
Тама говори светлу
Оно је љуби
Чини се да ноћас
И звездано небо мирише
На јоргован
Лајање паса
И грана врбе дрхти
Од мачјег страха
Кроз измаглицу
Брод плови небом и реком
Истовремено
Јутрос Морава
Носећи ледени крст
Тече ка небу
И месечину
Са откосима у стог
Скупљају косци
50.
Гљиве на стази
Очекују са страхом
Прве шетаче
Чистач и метла
Он њоме чисти земљу
Она њиме небо
У праскозорје
Јасике у мом врту
Захвати немир
У освит
На језеро слећу
Златни облаци
Тако мекана
Њушка ватреног ата
Док је милујем
Пеглам завесу
У наборима њеним
Налазим јутро
Бронзана жаба
У фонтани застала
Крај бронзане змије
57.
Све јачи жамор
Капи пролећне кише
Воде разговор
Месец дотиче
Сазвежђе Кентаура
Над старим храстом
Изнад Јапана
И звезде облаче
Цветна кимона
Млади се месец
Између две тополе
Заплео у трн
Цвет крај извора
Свемир се огледа
У себи самом
Златна принцезо
Жар птица те одвлачи
Из сна у јаву
Осушени бор
Гранама дира месец
Облак му смета
64.
Птица на грани
Дан опет поста јуче
Време нас сања
Уз нас остаје
И кад је потпуна ноћ
Сенка наше душе
Оседлах коња
Седлом
И мајским облачком
Астронаути
Узлећући у космос
Спознају Земљу
Бела циклама
Посматра с прозора
Пролећни пљусак
Семе маслачка
Пада жудећи да зарони
У топлу земљу
Чамци на води
Љуљушкају се сами
Чекајући нас
71.
Бачена корпа
Узалуд очекује
Нечију руку
У кутијици
Вечерас затвореној
Остају звезде
Жуте светиљке
Аутопут нестаје
Међу звездама
Ноћас и звезде
Миришу на јоргован
Априлски лахор
Сва устрептала
Бреза вечерас лишћем
Милује месец
Старо степениште
Све прошле кораке
У себи чува
Јутарње сунце
Латице каранфила
Пуне се осмехом
78.
У рано јутро
Расцветали кестени
Машу кроз прозор
На жалу опет
Смарагдна птица сна
У цвету свет
Вила вечери
У мирис липовог цвета
Оденута
Дахом љубави
Светлост саму себе
Надмашује
Горско језеро
Само једна утва
Златокрила
Са врха трске
Пуж покушава
Да опипа небо
Савијен лист
У књизи постања
Чигра времена
85.
Раскрсница
Сусрет свих светова
Засенчење
На стази сна
Трагач за јавом
Сусреће себе
Датум последње измене: 2020-05-17 16:15:34