Соко - Град

Соко-град у традицији српског народа има посебно значење. Оно се, ире свега, односи на његову етничку опредељеност, јерје неколико векова припадао туђинцима а само краткотрајно, неколико десетина година, српској средњовековној држави и, касније, Деспотовини. Соко-град је остао синоним непобедивости, један од последњих бастиона турске власти и доминације у Србији. С правом је носио епитет "султанове цуре" или "султанове невесте".

Соко је, осим фортификационог значаја, био седиште веће административне јединице турског управног система - Соколске нахије.

Не зна се тачан датум настанка Сокола, који ће решити будућа археолошка ископавања. Тада ће бити донети коначни закључци, не само о настанку овог објекта већ и о његовим развојним фазама. Такође, ни историјски извори, којих је мало, не доприносе разрешавању овог проблема. Најстарији до сада поуздани историјски извор о Соколу потиче из 1392. године. Међутим, на основу облика утврђења да се закључити да је Соко знатно старији од овог датума јер је првобитно, старије утврђење, зидано на највишој стени и одговара добу знатно старијем од Деспотовине. После пропасти Деспотовине, 1459. године, Турци су на целој заравни стене обновили и додали нови део утврде.

Ни ово није коначан одговор о времену настанка Сокола. По извесним индицијама могло би се закључити да је на овом изузетно лепом и романтичном месту постојало знатно старије утврђење преисторијског или римског доба.

Све време битисања тврђаве, уз овај објекат ширило се његово подграђе, заштићено палисадом а касније и зидом.

Улога и намена Сокола била је подређена, првенствено, заштити рудног богатства овог краја, пуног остатака старих рударских насеља а затим заштити важних путева који су пролазили покрај њега и били спона између Босне и Србије.

Налази се на једној стени Соколске планине, дела "стратегијске греде", која се протеже као планински ланац од Гучева на западу до Авале на истоку. Овај планински ланац био је у средњем веку граница српске државе и угарске војно-територијалне јединице - Мачванске бановине.

Ова греда је у овом делу Подриња и природна граница између двеју области, Рађевине и Азбуковице, а Соко је био стратегијска доминанта над њима.

У новије време Соко је дошао у жижу интересовања домаће и светске јавности, узнемирене могућностима да Соко постане складиште отпада уранских сировина из немачких нуклеарки. Југословенска јавност је бурно реаговала и успела да отклони ову еколошку претњу.

Данас се ради на градњи модерних саобраћајница до Сокола, почецима археолошких радова на тврђави и изградњи још неких објеката, што ће Соко приближити свету.