Дани украјинске културе у Београду

Милена Ивановић

Славистика, Београд, 5, 2001, стр.316-317.

Од 21. априла до 14. маја 2000. године у Београду су у организацији Српско-украјинског друштва, Етнографског музеја у Београду и Етнографског музеја Института за етнологију Украјинске националне академије наука одржани Дани украјинске културе. Ова садржајно богата и разноврсна манифестација обухватила је изложбу украјинских ускршњих јаја, пројекције филмова украјинских режисера, концерте и више округлих столова и предавања на теме повезане са украјинском културом и украјинско-српским културним везама, на којима су учествовали најеминентнији стручњаци у области етнологије, историје уметности, књижевности, теологије и филма из Југославије и Украјине.

Дани украјинске културе отпочели су 21. априла 2000. године свечаним отварањем изложбе "Писанка - украјинска ускршња јаја". Бројне госте из Београда и Новог Сада и госте из Украјине поздравили су директор Етнографског музеја у Београду Митар Михић, Степан Пављук, директор Етнографског музеја у Лавову, Олег Пављученко, саветник у Амбасади Украјине у Београду и Људмила Поповић, председник Српско-украјинског друштва, који су истог дана учествовали у разговорима за округлим столом на тему "Традиција и перспективе украјинске националне идеје у културно-историјском контексту". Ови разговори, у којима су дотакнута основна питања везана за украјински народ и украјинску националну културу, послужили су као одличан увод у предстојећу манифестацију, а заинтересованост слушалаца, изражена њиховим бројним питањима, показала је да је потреба за оваквим културним догађајем одавно присутна на нашим просторима.

Посетиоци Етнографског музеја у Београду имали су прилику да током три недеље, управо у време ускршњих празника, виде писанке из различитих крајева Украјине (из фондова Етнографског музеја у Лавову), да се упознају са техником њихове израде и обичајима Украјинаца повезаним са Ускрсом. Вешто и маштовито осликана ускршња јаја, фигурице од сира и дрвета, ускршњи хлепчићи и богато извежени пешкири и прекривачи изазвали су велико интересована и одушевљење посетилаца. Израђен је и каталог мањег обима у коме је указано на место писанке у украјинској традицији и култури, на њену симболику и значај. Поводом изложбе организован је и округли сто "Симболика ускршњих јаја", на коме су, између осталих, учествовали и Марија Пигуљак, кустос Етнографског музеја из Лавова и Мирослав Илић, теолог и историчар уметности из Музеја Српске православне цркве.

Велику пажњу привукла су предавања Петра Влаховића "О неким етнолошким обележјима Украјинаца" и Јулијана Тамаша "Украјинска књижевност између Истока и Запада". Два предавања била су посвећена узајамним утицајима и прожимањима украјинске и српске културе: "Украјинско-српске барокне везе у ликовној култури" Динка Давидова (о утицају украјинског барока на српску црквену архитектуру и сликарство) и "Украјинска лира у српској преводној поезији" Миодрага Сибиновића, у којем су представљени најновији преводи украјинске поезије, од њених почетака до савремених песника.

Дани украјинске културе имали су и музички програм. У атријуму Етнографског музеја наступили су гудачки квартет Белоти и хор Дома културе из Руског Крстура. Изванредна интерпретација украјинских и русинских народних песама изазвала је одушевљење публике.

Захваљујући Музеју Југословенске кинотеке Београђани су имали прилику да се упознају са украјинском филмском уметношћу. У априлу су приказани филмови Л. Осике "Камени крст" (1968) и "Захар Беркут" (1972), а у мају је уследио циклус од седам филмова О. Довженка. Последњег дана манифестације приказан је и документарни филм о Олександру Довженку и одржан округли сто посвећен овом великом украјинском режисеру. У разговору су учествовали Петар Љубојев, Бода Марковић, Људмила Поповић и други. У оквиру филмског програма приказана су и два филма новије продукције - "Посвета" И. Миколајчука (1998) и "Песник и кнегиња" С. Клименка (1999).

Три недеље, иако испуњене бројним манифестацијама, свакако нису биле довољне да се упознамо са тако богатом и развијеном културом као што је украјинска. Оне су тек указале на бројне могућности културне сарадње два блиска словенска народа и на неопходност да се овакве манифестације чешће одржавају. Остаје нам да се надамо да ће Дани украјинске културе постати традиција и да ће историјско-културне везе које већ много векова спајају украјински и српски народ у новом миленијуму постати још чвршће.