Становлення та перспективи розвитку українознавчих студій у Сербії

Л.Попович

Бєлградська університетська славістика ще в шістдесятих роках нашого століття наполягала на тому, щоб на кафедрі східних та західних мов і літератур, сьогоднішній кафедрі славістики філологічного факультету в Бєлграді, запровадити викладання української мови і літератури. З цією метою була розроблена і навчальна програма для групи українознавчих студій, а  окремими угодами про міжнародне співробітництво передбачалося забезпечити викладацькі кадри з України. Тоді ці плани з різних причин, як внутрішньополітичних, так і зовнішніх, не здійснилися.

Початок українознавчих студій на філологічному факультеті в Бєлграді припав аж на дев'яності роки. В 1991/1992 навчальному році приступилося до викладання української мови на рівні другої слов'янської мови для студентів-славістів. Першим викладачем був відомий учений-славіст Богдан Терзич. Чотирисеместрові студії (на II і III курсі, по 6 годин лекцій і практичних занять на тиждень) завершуються складанням заліків - письмового та усного після перших двох семестрів та іспитів (теж письмово та усно) після четвертого семестру.

Вже тоді, на початку дев'яностих років, планувалося в рамках загальної славістичної концепції укомплектувати відділ слов'янської філології українознавчими студіями, тобто сформувати, коли для цього створяться умови, передусім, коли будуть сформовані викладацькі кадри, поруч з існуючими студіями російської, польської, чеської та словацької мов, групу студій із української мови і літератури. Результатом  наполегливої праці в цьому напрямку стало створення кафедри української мови і літератури, яку в 2000 році затверджено новим статутом та навчально-науковими планами філологічного факультету Бєлградського університету. Поруч з двома викладачами Бєлградського університету (Л.Попович, М.Iванович), у процесі викладання братимуть участь викладачі кафедри русинської мови і літератури філософського факультету в Новому Саді (Й.Тамаш, Й.Рамач), а також заплановано після підписання відповідної угоди між університетами України та Сербії укомплектувати кафедру ще одним викладачем за контрактом з України.

У своїй концепції розвитку славістичних студій бєлградська університетська славістика керувалася прикладом провідних славістичних центрів світу, де українознавчі студії стали традицією. Немає жодних сумнівів у тому, що  інтенсивність та напрямки розвитку сербського українознавства були обумовлені і тим фактом, що в провідних університетах України – Київському, Львівському та Одеському існують відповідні студії сербської мови і літератури. Протягом довгих років окремі факультети Бєлградського університету розвивають співробітництво з відомими університетами України. За кількістю спільних з українськими науковцями науково-дослідних проектів передують технологічний, медичний, математичний та сільськогосподарський факультети.

Щодо спільних проектів у галузі гуманітарних дисциплін, заслуговують на увагу результати досліџення українсько-сербських культурних зв'язків (Матиця Сербська, УНАН та НТШ), рецепції української літератури в Сербії (Філологічний факультет у Бєлграді та УНАН) та інші, передбачені на майбутнє.

На міжнародних симпозіумах та конференціях, що організовують САНУ, Матиця Сербська та університети Сербії все частіше звучать доповіді з українознавчої проблематики. Протягом останнього десятиліття у філологічній науковій періодиці стали звичним явищем праці, присвячені питанням зіставного аналізу української і сербської мов, історії української літератури і культури, а також рецепції української літератури в Сербії та історії українсько-сербських зв'язків. З 1999 року одним з редакторів відомого славістичного часопису Зборник Матице Српске за славистику вперше став учений-українознавець (Л.Попович), що гарантує постійну присутність українознавчих тем на сторінках цього міжнародного періодичного видання. В 1997 році вийшла друком книга Й.Тамаша, дійсного члена УНАН, професора русинської і української літератури на філософському факультеті в Новому Саді, Українська література між сходом і заходом, а в 2000 році - перша наукова українознавча монографія  в Сербії Епістолярний дискурс в українській і сербській мовах (Л.Попович). До кінця 2000 року повинна вийти друком двомовна Антологія української поезії XVI-XX ст. (упорядник Л.Попович), до якої ввійшло 77 поетів, 5000 вірш. рядків у перекладі відомого славіста М.Сибіновича, перекладача та автора праць про українсько-сербські культурні взаємини. В рамках науково-дослідних проектів  Філологічного факультету в Бєлграді, які фінансує міністерство науки і технології Сербії, на даному етапі ведуться дослідження з двох українознавчих тем.

Новим поштовхом для розвитку українознавчих студій у Сербії стало включення обов'язкового курсу української мови до навчально-наукової програми кафедри русинської мови та літератури філософського факультету у Новому Саді. Починаючи з 1997/1998 навчального року, студенти-русиністи складають іспит з української мови після двох семестрів лекцій і практичних занять.

Значним фактором, що впливатиме на майбутній розвиток українознавчих студій у Сербії стане практична ситуація, яка складеться у галузі українсько-сербських політичних, економічних та культурних відносин, а також мовна політика у самій Україні. як підтверџує практика, кількість зацікавлених  студіями  іноземних мов прямо пропорційна потребі за перекладацькими кадрами в країні. Взаємна комплементарність економік України та Сербії, пов'язаність водяною артерією Дунаю та традиційне ділове партнерство, засноване на взаємному розумінні двох слов'янських народів, можуть неабияк сприяти розвиткові українознавчих студій у Себії, за умови принципової мовної політики в самій Україні, спрямованій на закріплення за українською мовою не тільки формального, але й дійсного статусу офіційної державної мови.

Список предметів українознавчих студій

Українська мова I (фонетика, фонологія і морфеміка)
Українська мова II (морфологія)
Українська мова III (синтаксис)
Українська мова IV (стилістика)
Українська література I (давня література до 14 ст. та народна література)
Українська література II (література 14-18 ст.)
Українська література III (література 19 – поч. 20 ст.)
Українська література IV (сучасна література)
Старослов'янська мова
Порівняльна граматика слов'яських мов
Iсторія української мови
Вступ до слов'янознавства
Сучасна сербська мова
Друга слов'янська мова (російська, польська, чеська, словацька) і література
Iсторія української культури
Методика викладання української мови
Вступ до філософії
Iноземна мова
Культурна історія сербів
Екологія
Фізичне виховання

З огляду на те, що 12 предметів з наведеного переліку, а саме:

старослов'янська мова
порівняльна граматика слов'янських мов
вступ до слов'янознавства
сучасна сербська мова
друга слов'янська мова і література
методика викладання української мови
вступ до філософії
іноземна мова
історія української мови
культурна історія сербів
екологія
фізичне виховання

співпадають з ідентичними предметами  студій інших мов, що вже викладаються за відповідними програмами, організація їх викладання для студентів-україністів проводиться в рамках існуючого досвіду.

            Необхідно звернути особливу увагу на предмет Методика викладання української мови, передбачений з метою формування освітніх кадрів для шкіл з українською мовою навчання, зосереджених у Воєводині.

IСПИТИ:

Перший курс

Українська мова I (П/У)
Українська література I (П/У)
Старослов'янська мова (У)
Вступ до філософії (У)
Вступ до слов'янознавства (У)
Сучасна сербська мова (У)

Другий курс

Українська мова II (П/У)
Українська література II (У)
Іноземна мова (П/У)
Культурна історія сербів (У)

Третій курс

Українська мова III (П/У)
Українська література III (У)
Історія української мови (У)
Порівняльна граматика слов'янських мов (У)
Друга слов'янська мова і література (П/У)

Четвертий курс

Українська мова В (П/У)
Українська література IV (П/У)
Iсторія української культури (У)
Методика викладання української мови (У)

Скорочення:

П – письмовий
У - усний

Украјински језик
за студенте Групе за украјински језик и књижевност

          Овај наставни предмет држи се 4 године као: Украјински језик I, Украјински језик II, Украјински језик III и Украјински језик IV. Настава се изводи у облику теоријских предавања, семинарских, лабораторијских и лекторских вежби. Укупан четворогодишњи фонд часова је: 200 часова теоријске наставе, 200 часова лабораторијских и семинарских вежби, 700 часова лекторских вежби.

          Циљ наставе: теоријско познавање  система савременог стандардног украјинског језика,  његове књижевне норме и стилске раслојености,  практично овладавање украјинским језиком (усмено и писмено продуковање текста на украјинском језику, превођење са украјинског и на украјински језик), стицање навика компаративног и контрастивног проучавања украјинског и српског језика.

Г Р А Д И В О

Украјински језик I

1.     УКРАЈИНСКИ ЈЕЗИК КАО ЧЛАН ИСТОЧНОСЛОВЕНСКЕ ЈЕЗИЧКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

Словенски језички свет, издвајање источнословенске језичке заједнице, њене карактеристике. Подела источнословенске групе на украјински, руски и белоруски језик. Карактеристике украјинског језика, основне сличности и разлике у односу на друге источно-словенске језике. Границе украјинске језичке територије и њена унутрашња диференцијација (три основна дијалекта, њихове карактеристике). Дијалекатска основа украјинског књижевног језика. Почеци писмености и књижевности на украјинском језику, први граматички описи и речници. Нормативност и варијантност савременог језичког стандарда, социолингвистичка ситуација.

2.     ПРАВОПИС И ИЗГОВОР ГЛАСОВА

Инвентар гласова и инвентар правописних знакова, њихов узајамни однос. Тежња украјинског графијског система ка фонетском принципу, сличности у односу на графију и правопис српског језика. Историјско-етимолошки и морфонолошки елементи украјинске графије. Посебни артикулациони и правописни проблеми: изговор и обележавање меких сугласника, употреба меког знака ь,  дистинкција графема і/и, изговор и обележавање пара г-г, употреба апострофа, функције графема я,ю,є,ї,й, удвајање сугласника, упрошћавање сугласничких група, алтернације у/в, і/й.

Фонетска транскрипција издвојених речи и везаног текста. Акценатске целине, принципи њиховог образовања.

3.     ФОНОЛОГИЈА УКРАЈИНСКОГ СТАНДАРДНОГ ЈЕЗИКА

Инвентар фонема. Фонолошки статус гласова: фонеме и алофони. Главне, позиционе и факултативне варијанте украјинских фонема, центар и периферија система. Разлике у фонолошкој организацији гласовног материјала у украјинском и српском језику. Дистинктивна обележја у фонолошком систему, разлике у односу на српски језик: корелација звучности, корелација палаталности, корелација пискавих и шуштавих спираната и африката. Најважнија редундантна обележја, Подсистеми вокала, сонаната и шумних консонаната у украјинском језику у поређењу да српским. Разлике у заступљености појединих фонема у инвентару и тексту. Однос самогласника и сугласника, као и њихових диференцијалних обележја у оба језика.

Спорни проблеми у вези с одређивањем фонолошког инвентара у украјинском језику: статус фарингалног [h], фонема [iј] , неслоговног [и] и [уј]– могућа решења.

Дистрибуција фонема. Квантитативне редукције вокала. Акомодација. Протеза. Закон еуфоничности украјинског језика Асимилације сугласника по звучности и по мекоћи. Асимилације и дисимилације сугласника с обзиром на место и начин творбе. Дуљење сугласника. Метатеза. Хаплологија.

Разлике у структуирању слога између украјинског и српског језика. Консонантске групе у украјинском језику – иницијалне и финалне. Упрошћавање сугласничких група.

Прозодијске карактеристике украјинског језика. Паралеле и разлике између украјинског и српског акцентолошког система. Природа акцента у украјинском језику. Енклитике и проклитике. Померање акцента у украјинском језику. Пратећи акценат.

Основна литература:

В.М.Русановский, М.А.Жовтобрюх, Е.Г.Городенская, А.А.Грищенко, Украинская грамматика, Киев, Наукова думка, 1986; Сучасна українська літературна мова (в 5-ти книгах). Кн.1. Вступ. Фонетиа, Київ, 1969; М.А.Жовтобрюх, Б.М. Кулик, Курс сучасної української літературної мови, Ч.1, Вид. 4-е, Київ, 1972; Ф.Т.Жилко, Нариси з діалектології української мови, Київ, 1966.

УКРАЈИНСКИ ЈЕЗИК II

4. ТВОРБА РЕЧИ

Предмет науке о творби речи. Однос творбе речи према осталим језичким нивоима. Реч и морфема. Морф и морфема. Типови морфема (корен, префикс, суфикс, интерфикс, флексија, постфикс). Материјално изражене и нулте морфеме. Врсте основа. Просте, изведене и сложене речи. Творбена база и творбени формант. Творбена мотивација. Творбено гнездо. Творбени тип и подтип, творбена категорија. Појам ономасиолошке категорије. Творбено и лексичко значење речи. Морфемска и творбена анализа. Историјске промене у морфемској структури речи.

Основни типови творбе речи. Подтипови морфемске творбе. Деривација (именица, придева, глагола и прилога), сличности и разлике у украјинском и српском језику. Композиција ових врста речи, поређење у оба језика. Прелазак речи у друге врсте речи. Моцијска творба. Универбализација. Абревијација. Грађење осталих врста речи. Поређење система творбе речи као целине у оба језика.

5.МОРФОЛОГИЈА

Предмет и основни појмови морфологије. Међузависност морфологије и синтаксе. Граматички облик речи. Граматичко значење. Граматичка категорија. Принципи издвајања врсте речи. Систем врста речи у украјинском језику у поређењу са српским. Подела речи на променљиве и непроменљиве (граматичке речи).

Именице.

Лексичко-граматичке класе именица: конкретне/апстрактне, живе/неживе, властите/заједничке, материјално-супстансне, збирне. Граматичке категорије именица.

Категорија рода. Формални показатељи рода. Особине рода именица које означавају жива бића. Специфични случајеви одређивања рода код именица. Именице заједничког рода (сирота, листоноша).  Разликовање рода код непроменљивих именица и абревиатура. Разликовање у роду у украјинском и српском језику.

Категорија броја. Основна опозиција сингулара и плурала, губитак дуала. Сингуларија и плуралија тантум.

Категорија падежа. Семантичко-синтаксичке функције падежа. Преглед падећких наставака. Карактеристични синкретизми. Сингуларне и плуралне парадигме. Сугласничке и самогласничке алтернације у именичким основама у појединим типовима парадигме.

Супстантивне заменице: личне, упитне, одричне и неодређене. Повратна заменица себе. Категорија рода, броја и падежа код личних и упитних заменица. Асиметрија облика заменица 3. лица у једнини и множини. Упитне заменице и њихове изведенице.

Придеви.

Морфемска и творбена структура придева у украјинском језику. Придеви и речи са придевском променом. Подела придева на семантичко-морфолошке класе. Разлике у функционалној оптерећенсости градивних придева у украјинском и српском језику. Врсте  придевских облика: пуни нестегнути, пуни стегнути, кратки.Категорије рода, броја и падежа у придевским парадигмама. Сложена деклинација придева. Промена презимена по сложеној деклинацији. Категорија степена. Компаратив и суперлатив синтетички и аналитички. Суплетвне основе.

Заменички придеви: присвојни, показни, упитни, одрични, одређени и неодређени. Сложена деклинација заменичких придева.

Бројеви.

Основни бројеви. Категорија рода и броја код бројева. Деклинација основних бројева и љихова употреба. Непроменљиви бројеви. Комбиновани нумерални изрази. Збирни бројеви. Разломци. Редни бројеви, употреба, деклинација. Основне разлике у деклинацији бројева између украјинског и српског језика.

Прилози.

Функционална карактеристика прилога. Класификација прилога: атрибутивни, адјективни, предикативни. Творба прилога и њихова хомонимија са другим врстама речи. Категорија степена поређења. Заменички прилози.

УКРАЈИНСКИ ЈЕЗИК III

Глаголи.

Семантичка природа глагола. Полазна глаголска парадигма. Семантичко-синтаксичке категорије глагола. Морфолошке категорије глагола.

Категорија персоналности/имперсоналности.

Имперсонални глаголи. Морфолошке карактеристике имперсоналних глагола. Неодређеност и уопштеност субјекта. Категорија лица. Потпуна и непотпуна лична парадигма глагола.

Категорија времена. Инвентар временских облика пу украјинспком језику. Систем глаголских времена у украјинском језику у поређењу са српским.  Транспозиција глаголских времена. Редукција глаголских времена у претериту у односу на прасловенско стање (корелација са српским). Семантички аорист и имперфект. Место у глаголском ситему и стилске функције плусквамперфекта.

Категорија начина. Општа карактеристика категорије начина. Облици и употреба индикатива. Кондиционал – грађење и употреба. Енклитичност кондиционалних наставака. Оптативни кондиционал. Облици и употреба императива. Заповедни императив. Два типа императивне парадигме у украјинском језику. Моделирање потпуне императивне прадигме.

Категорија прелазности.

Морфолошки, семантички и етимолошки показатељи прелазности/ непрелазности глагола. Неутрализација прелазности.

Категорија стања. Однос логичког и граматичког субјекта. Маркираност пасива у односу на активно стање. Израженија употреба пасивних конструкција у украјинском језику у односу на српски. Предикативни безлични облици на –но, -то – као трансформ активних безличних конструкција.

Категорија аспектуалности.

Опште карактеристике. Маркираност значења присуства унутрашње границе радње. Лексичко-граматичка аспектуалност. Повезаност категорије аспектуалности са другим глаголским категоријама.

Категорија вида. Општа карактеристика словенског глаголског вида. Видски парови и начин њиховог образовања у украјинском језику. Префиксација и суфиксација. Суплетивне основе. Глаголи са једним видом. Двовидски глаголи (акценатско разликовање вида). Особине глаголског вида у украјинском језику у односу на српски.

Категорија начина глаголске радње. Резултативни, фазни, количимски глаголи и глаголи степена интензитета.

Глаголске коњугације.

Разликовање глаголских коњугација помоћу суфикса инфинитивног облика. Две парадигме лично-временских флексија. Алтернација сугласника у основи презента. Парадигма глагола бути.

Глаголски придеви. Општа карактеристика система украјинских глаголских придева у односу на српски. Глаголски придеви радни и трпни (основе и наставци за грађење). Њихова видска карактеристика. Партиципске конструкције и њихова стилска вредност  у украјинском језику. Начин превођења конструкција глаголског придева на српски језик.

Глаголски прилози. Структура глаголских прилога. Њихова видска карактеристика. Синтаксичко-стилистичке специфич-ности употребе глаголских прилога у украјинском и српском језику.

Везници. Везници у систему врста речи. Везничке речи и везнички изрази – везници према структури. Синтаксичко-семантичке и стилске функције везника.

Предлози. Предлози са генитивом, дативом, акузативом, инструменталом и локативом.Предлози према пореклу.

Речце. Речце у систему врста речи. Речце према структури и према синтаксичко-семантичким и стилским функцијама.

Узвици. Узвици у систему врста речи. Узвици према структури и функцији.

6. ЛЕКСИКОЛОГИЈА И СЕМАНТИКА

Лексикологија као лингвистичка дисциплина. Функционалне везе у оквиру лексичког фонда. Зависност појединачне лексеме од осталог лексичког фонда. Семантика као лингвистичка дисциплина. Семантичко поље. Основна семантичка јединица. Дистрибуција сема. Компонентна анализа. Појам прототипа. Семантички примитив. Лексичко-семантички односи.

          Основна литература:

І.Р.Вихованець, К.Г.Городенська, А.П.Грищенко, Граматика української мови, Київ, 1982; Сучасна українська літературна мова (в 5-ти книгах). Кн.2. Морфологія, Київ, 1969; М.А.Жовтобрюх, Б.М. Кулик, Курс сучасної української літературної мови, Ч.1, Вид. 4-е, Київ, 1972; В.М.Русановский, М.А.Жовтобрюх, Е.Г. Городенская, А.А.Грищенко, Украинская грамматика, Киев, Наукова думка, 1986; А.Г. Скрипник, Фразеологія української мови, Київ, 1973.         

УКРАЈИНСКИ ЈЕЗИК IV

7. СИНТАКСА

Синтакса као део граматике (предмет синтаксе, однос између синтаксе и морфологије). Синтаксичке јединице. Однос између речи, синтагме и реченице.Семантичко-синтаксички односи. Синтаксичке јединице у језику и говору.

Именски израз. Структура именског израза. Синтаксичке функције именског израза. Граматичке категорије именског израза:

Референцијалност.  Основни референцијални именски изрази. Изведени референцијални именски изрази. Ситуативно независна изведена  референцијалност. Ситуативно  зависна  изведена  референцијалност. Референцијална неодређеност.

Квантификација. Квантификација нумеричким изразом. Коњункција. Збирне именице.  Градивне именице. Множина.

Детерминација.Атрибут. Атрибутив. Апозиција. Апозитив. Неконгруентни детерминатори.  Прилошка детерминација

Конгруенција.  Конгруенцијске класе.  Конгруенција с бројевима. Конгруенција с предикатским изразом.

Линеаризација. Показатељи  референцијално-квантификационе природе.        Линеаризација атрибутивног дела. Деиктички атрибути. Описни атрибути. Релациони атрибути.  Линеаризација у конститутивном делу именског израза.       

Именски изрази с непредметним значењем. Специфичности именских израза у предикату.  Реченице са класификационим значењем.  Реченице са класификационо-уопштавајућим значењем. Реченице са класификационом обавезном детерминацијом. Реченице са конкретизујућим значењем .  Реченице са значењем идентичности / неидентичности.

Предикат. Опште.Синтетички, аналитички и сложени предикат.  Синтетички предикат. Аналитички предикат.  Копулативни и некопулативни предикат. Декомпоновани предикат.  Сложени предикат. Предикативи: атрибутивни предикатив, детерминативни предикатив,  атрибутски предикатив, адвербијални предикатив. Линеаризација у предикату.  Линеаризација у аналитичком предикату. Линеаризација у сложеном предикату.

Семантичке категорије у реченици. Антропоцентрични категоријални комплекс: лице, стање, припадање.   Категоријални комплекс локализације. Простор.    Време. Каузални категоријални комплекс.Узрок.  Циљ. Допуштење.  Услов. Квантификативно-градуелни категоријални комплекс: количина. Квалификативни  категоријални комплекс: особина, модалност, начин, обраћање, заповест, питање, одрицање.

Комуникативне функције просте реченице. Комуникативна перспектива реченице.

Парадигма реченице. Морфолошка парадигма предиката-глагола и синтаксичка парадигма реченице. Комуникативна парадигма. Семантичко-синтаксичка парадигма. Деривацијска парадигма. Семантичке модификације структурних типова реченице. Синтаксичка кондензација.

Сложена реченица. Формално-синтаксичка структура. Семантичко-синтаксичка структура. Елементарне и комплексне сложене реченице.Независно-сложене и зависно-сложене реченице.

Директан и индиректан говор. Синтакса текста. Интерпункција у сложеној реченици. Разлике у односу на српску интерпункцију.

8. СТИЛИСТИКА

Појам и типови стилистике: функционална или лингвистичка, практична стилистика, стилистика уметничке књижевности. Функционални стилови. Разговорни стил, социолингвистичка диференцијација. Лексичке и фразеолошке особености говорног језика. Морфолошке, фонетске и синтаксичке карактеристике говорног језика. Новинско-публицистички стил. Научни стил. Официјелно-пословни стил. Језик уметничке књижевности, место белетристичког стила у систему функционалних стилова.

Основна литература:

І.Р.Вихованець, Граматика української мови. Синтаксис, Київ, 1993; І.Р.Вихованець, Нариси з функціонального синтаксису української мови, Київ, 1992; І.Р.Вихованець, К.Г. Городенська, В.М. Русанівський, Семантико-синтаксична структура речення, Київ, 1983; Н.Л.Іваницька, Двоскладне речення в українській мові, Київ, 1986; С.П.Бевзенко, Структура складного речення в українській мові, Київ, 1987; Стилістика української мови (під заг. ред. С.Гайди), Ополе, 1999.

ИСТОРИЈА УКРАЈИНСКОГ ЈЕЗИКА

За студенте Групе за украјински језик и књижевност

Циљ наставе је да се студент упозна са основним процесима и законитостима унутрашње и спољне историје украјинског језика и његових дијалеката, почев од праукрајинског периода, да кроз језичку дијахронију сагледа систем савременог украјинског језика, да уђе у проблематику читања и тумачења староукрајинских текстова, да препозна историзме и дијалектизме у савременим делима на украјинском језику.

Рад се обавља у облику предавања из теорије и вежбања на материјалу староукрајинских текстова.

ГРАДИВО

УВОД

Предмет и задаци историјске граматике украјинског језика. Методе историјског поучавања украјинског језика. Основни извори за проучавање староукрајинског језика. Периодизација историје украјинског језика. Староукрајински језик у односу на старословенски и староруски. Стилови у староукрајинском језику.

Дијалекатска диференцирања староукрајинског језика.

ФОНЕТИКА

Гласовне промене општесловенског периода. Фонетски систем источнословенског језика раног периода (VI-VII в.). Општеисточнословенски фонетски процеси пре појаве писмености (VII-X в.) Промена [је] у [о] на почетку речи. Звук [о] настао од иницијалног [а] у речима страног порекла. Промена вокала [е], [о]. Развој вокализма. Рефлекси ort, olt. Порекло фарингалног [х]. Фонетски систем староруског језика (XI-XIII в.).

Формирање фонетског система украјинског језика. Рефлекси редукованих [ь] и [ъ]. Редуковани [ь], [ъ] у споју са [р], [л]. Редуковани [и] и [y]. Последице пада редукованих. Асимилација сугласника. Дисимилација. Депалатализација. Историја вокала [и] и [y]. Зближавање артикулације ненаглашених [е] и [i]. Промена [е] у [о]. Алтернација [е],[о] са [i]. Губитак вокала на почетку речи. Протетички сугласници. [уштави сугласници. Африката [ц]. Тврдо [р]. Сугласници [н'],[д'],[т'],[з'],[с']. Африката [дз].

Прасловенске интонације и њихови рефлекси у украјинском језику.

МОРФОЛОГИЈА

Опште карактеристике морфолошке староукрајинског језика. Морфолошке категорије. Алтернације гласова као морфолошко средство.

Именице

Именска деклинација.  Вокалске деклинације  -о- и –у- основе. Развој именица са основом на –и-. Рушење староруске деклинације именица са основом на сугласник и са –у- основом. Стабилност основе на –а- (-ја-) и њен утицај на остале деклинције. Историја граматичких категорија именице (рода, падежа, броја, збирности, живо/неживо).

Заменице.

Личне и повратне заменице, њихова деклинација. Деклинација неличних заменица.

Придеви.

Еволуција придевских облика у староукрајинском језику. Кратки придевски облици. Пуни придевски облици. Једнина. Мушки-средњи род. Облици женског рода. Компарација придева.

Бројеви.

Порекло бројева. Бројеви у прасловенском, староруском и староукрајинском језику.

Глаголи.

Формирање граматичких категорија глагола. Историја глаголских парадигми.Глаголски придев. Глаголски прилог.

Формирање и развој система прилога, предлога, везника и речци у украјинском језику.

Староукрајинска лексика.

Творба речи.

Творба именица, придева и глагола у староукрајинском језику. Инвентар форманата и бројност основа. Дистрибуција. Продуктивност. Функција. Промене у току историјског периода.

Синтакса.

Општа карактеристика синтаксичког развоја. Реченични типови. Изражавање негације. Изражавање модалности. Реченични чланови. Ред речи. Сложена реченица. Зависне и независне реченице. Карактеристике староукрајинске реченице у односу на савремени језик.

Поређење целокупног система староукрајинског језика са савременим језиком. Основне карактеристике и подела украјинских дијалеката.  Паралеле у односу на српски језик и његове дијалекте.

Основна литература:

М.А.Жовтобрюх, В.М.Русанівський, В.Г.Скляренко, Історія української мови. Фонетика. Морфологія, Київ, 1979; Ф.П.Медведєв, Нариси з української історичної граматики, Київ, 1964; Курс історії української літературної мови, за ред. I.К.Білодіда, Київ, (1958-1961); А.І.Генсьорський, Розвиток структури слов"янського речення, Київ, 1966; Л. П.О.Бузук, Нарис історії української мови, Київ, 1927.

Украјинска књижевност

За студенте Групе за украјински језик и књижевност

Овај наставни предмет држи се 4 године као: Украјинска књижевност I, Украјинска књижевност II, Украјинска књижевност III и Украјинска књижевност IV. Настава се изводи у облику теоријских предавања и вежби интерпретације књижевних текстова.

УВОД

Задаци изучавања историје украјинске књижевности. Периодизација старије и новије украјинске књижевности.

КЊИЖЕВНОСТ СТАРИЈЕГ ДОБА

Период старословенске и староруске културе и књижевности од друге половине Ия до яIV в. Кијевски рукописи. Кијев и остали културни центри (Турив, Чернигив, Перејаслав, Галич, Володимир, Холм).  Дела светих отаца. Хронике. Апокрифи. Слово... Илариона. Поученије Володимира Мономаха. Агиографије. Кијевско-печерски патерик. Летописац Нестор и његов летопис.

Кијевски летопис. Галичко-волински летопис. Слово о Игоревом походу, његов утицај на развој украјинске књижевности. Други јужнословенски утицај. Такозвани литвански летописи.

СРЕДЊИ ПЕРИОД РАЗВОЈА УКРАЈИНСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Национално бућење украјинског народа у яВИ веку. Свето Писмо на украјинском језику. Утицај протестантизма. Прве штампарије у Украјини. Културно-просветни центри у борби са црквеном унијом. Лавовска и Острошка школа. Кијев као трећи центар. Школски уyбеници. Петро Могила и његов колегијум.

Полемичка књижевност

Иван Вишенски. Степан Зизаниј. Апокрисис Филалета. Клирик Острошки. Мелетије Смотрицки и његов Тренос. Захарије Копистенски Палинодија.

Кијевска схоластика

 Утицај Кијевске академије. Срби у Кијевској академији. Инокентије Гизел. Лазар Баранович. Јоаникије Гаљатовски. Дмитро Тупталенко.

Пренос украјинског образовног система и просвете у Москву.

Барок (од краја XVI до краја XVIII в.)

Рани барок. Појава украјинског барока. Барокно песништво (Герасим Смотрицки, Кирило Транквилион-Ставровецки, Дамјан Наливајко, Лазар Баранович). Прве Поетике. Школска драма: миракли, моралите, мистерије. Траедокомедија... Михајла Козачинског. Утицај украјинског барока на развој српске културе.Интермедије Митрофана Довгалевског. Средњи и ниски барок. Путујући ђакони. Духовна и светска лирика.

Зачеци рококоа и класицизма. Филозофски систем и књижевност Григорија Сковороде. Драма Владимир Феофана Прокоповича.

Књижевност историјско-националне традиције. "Козачки" летописи Самовидца, Величка, Грабјанке. Историја Русов.

НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ

Проблематика жанровске диференцијације у фолклору. Обредно песништво. Пословице и изреке. Украјински епос бајки. Лирске песме. Епске песме (думе).

Историјска песма и козачки епос. Народне песме књижевног порекла.

НОВИЈА УКРАЈИНСКА КЊИЖЕВНОСТ

Бурлескна песма и комедија у Украјини. Стваралаштво Котљаревског и његова школа. Сентиментална школа у Украјини.

Романтизам (30-те – 60-те године XIX века)

Харкивска школа. Левко Боровиковски, Микола Костомаров, Олександар Афанасјев-Чужбински, Микола Петренко. "Руска тројица". Словенофилски покрет у Украјини. Српска народна песма у украјинском преводу. "Ћирило-методијевско друштво". Ауторски мит Украјине Тараса Шевченка. Спивомовке Степана Рудањског. Романтичарска проза. Утицај романтизма на даље књижевне токове.

Књижевност друге половине XIX века

Развој социјалне и социјално-психолошке прозе: Анатољ Свидницки, Иван Нечуј-Левицки, Панас Мирни. Нове теме и мотиви у прози. Натурализам у прози Ивана Франка и Володимира Виниченка. Идеолошке  тенденције у поезији и прози. Поезија Ивана Франка и Лесје Украјинке. Развој украјинске класичне драме: Марко Кропивницки, Иван Карпенко-Кари, Михајло Старицки. Импресионистичка проза Михајла Коцјубинског.

Модернизам (од краја XIX до 30-тих година  XX века)

Европеизација драме Лесје Украјинке. Ничеански и феминистички мотиви у прози Олге Кобиљанске. Експресионизам Васиља Стефаника. Лирика Миколе Воронија и Олександра Олесја. Симболизам Павла Тичине и Јакова Савченка. Футуристичке групе Михајља Семенка. Неокласичари. Неоромантизам Миколе Хвиљовија. Књижевна дискусија 20-тих - 30-тих година яя века. Нова визија града: роман В.Пидмогиљног Мисто.  Драме Миколе Куљиша и експресионистичко позориште Лесја Курбаса. Стрељани препород.

Прашка школа украјинске поезије. Јевхен Малањук. "Млада муза" у Западној Украјини између два рата. Богдан Лепки. Богдан-Игор Антонич.

Антиутопија Володимира Виниченка и Олександра Довженка.

Књижевни "препород шездесетих"

Поезија Дмитра Павличка, Ивана Драча, Лине Костенко, Васиља Симоненка и Миколе Винграновског. Њујоркшка група. Логорска поезија. Васиљ Стус, Игор Калинец. Планетарни мотиви у прози Олесја Гончара. Историсјка проза Павла Загребељног и Јурија Мушкетика. Магијски реализам Васиља Земљака и Валерија Шевчука. Јевхен Хуцало. Володимир Дрозд. Володимир Јаворивски.

Кијевска школа у украјинској поезији. Виктор Кордун и Васиљ Холобородјко. Поезија и проза осамдесетих. Авангардне групе деведесетих: "БУ-БА-БУ", "Млада дегенерација, "Нестала плакета". Постмодернизам. Карневализам у прози Јурија Андруховича.

Основна литература:

Михайло Возняк, Історія української літератури. У двох книгах, Львів, 1992; Михайло Грушевський, Історія української літератури. В 6 томах, Київ, 1993; Агапій Шамрай, Українська література, Мюнхен, 1989; Iсторія української літератури. Книга перша (1910-1930-ті роки); Книга друга, частона перша (1940-ві - 1950-ті роки); Книга друга, частина друга (1960-1990-ті роки). (За заг. ред. В.Г.Дончика), Київ, 1993-1995; Українське слово. Хрестоматія української літератури та літературної критики яя ст. (у трьох книгах), Київ, 1994.