Великани украјинске културе

Григориј Сковорода (1722-1794)

Просветитељ, филозоф, песник, музичар. Аутор пантеистичке филозофске теорије у којој се изједначава микрокосмос човека и макрокосмос свемира према присуству у њима истог божанског принципа. Стекао је славу “путујуће академије” захваљујући свом просветитељском раду широм Украјине. Своју филозофију потврђивао сопственим начином живота, лишеним било каквих материјалних спрега и блиским природи.

Дмитро Бортњањски (1751-1825)

Заједно са својим савременицима Максимом Березовским и Артемом Веделом чини златно доба украјинске духовне музике. Реформатор црквеног певања у Русији по узору на украјински полифонизам. Црквено-вокални стил Бортњањског представља врхунски узор онога што је икада учињено у овој области.

Тарас Шевченко (1814-1861)

Генијални песник и сликар, “отац” украјинске нације. Творац ауторског мита Украјине који је кодиран у његовом књижевном опусу. Због судбине која донекле понавља трагијску путању развоја саме Украјине (од 47 година живота 34 је провео као роб) постаје национални симбол.

Микола Лисенко (1842-1912)

Творац украјинске националне опере. Композитор који је открио народну песму као национални чинилац у музици и одредио путеве којима се даље одвија њихова обрада.

Соломија Крушељницка (1872-1952)

Украјинаска оперска певачица, према многим критичарима најбоља Мадам Батерфлај свих времена. Професор Лавовске консерваторије. Наступала је на оперским сценама Варшаве (1898), Петербурга (1901-1902), Париза (Гранд Опера, 1902), Напуља (1904), Рима (1904-5), Милана (Ла Скала, 1898, 1904, 1907, 1909, 1915 ), Каира (1904).

Олександар Архипенко (1887-1964)

Творац новог “архипенковског” правца у сликарству, посведоченог у свим иисторијама савремене уметности, који је спајао технике модерног сликарства и скулптуре, продирући у скривену логику и психологију појава. Његове слике при свој апстрактности садржаја пренеражавају снагом замрзнутог израза и покрета.

Олександар Потебња (1835-1891)

Оснивач психолингвистичког правца у украјинској и руској науци о језику. Творац лингвистичке поетике, истраживач психологије књижевног стваралаштва.

Володимир Виниченко (1880-1951)

Писац, сликар и политички делатник. Творац нове украјинске модерне прозе. Аутор социјално-психолошких драма у којима решава проблем моралног принципа искрености према самом себи. Доследна мотивисаност ликова и њихових поступака у складу са овим принципом понекад се упоређује са натурализмом. Аутор првог украјинског антиутопијског романа “Сунчева машина”.

Лесј Курбас (1887-1937)

Творац украјинског модерног позоришта. Експресионистичке представе Курбаса стајали су на једном нивоу са чувеним експериментима немачког позоришног редитеља Макса Рејнхардта. Стрељан је у Соловецком логору за време стаљинистичких чистки.

Федир Кричевски (1879-1947)

Водећи мајстор портретног сликарства и оснивач правца који је по њему назван Школа Кричевског, а подразумева спој традиције и модерности.

Олександар Довженко (1894-1956)

Творац новог “виталистичког” стила у кинематографији. Његови филмови Звенигора, Земља, Поема о мору и многи други ушли су антологије најбољих светских филмских остварења. Они зраче животним оптимизмом, али и садрже алегоријске призоре, настале из ауторског митолошког виђења Украјине.

Валериј Шевчук (1939- )

Прозни писац, истраживач и преводилац старе украјинске књижевности Један од представника магијског реализма (химерної прози). Један од најпревођенијих савремених писаца. Аутор бројних приповедака, повести, критичких и књижевноисторијских студија и романа - На пољу смиреном, Три листа иза прозора, Вечити часовник, Роман-балада Глас траве, Стаза у трави и др.

Иван Драч (1936- )

Савремени песник, филмски сценариста, преводилац и друштвено-политички делатник. Водећи представник културног “препорода шездесетих” и народног покрета деведесетих “Рух”.. Аутор бројних песничких збирки - Сунцокрет, Протуберанце срца, Баладе свакидашњице, Ка изворима, Тељиженци и др.