Олександар Довженко

Писмо официрима немачке армије

(писмо непријатељу)
1942

Превео на српски Јанко Сабадош
2002

Вороњеж, 22. априла 1942.

Официру! Ко сте ви у прошлости – инжењер, агроном или кандидат наука? Или архитекта, уметник или, можда, професионални војник? Мени је свеједно. Данас ми стојимо један против другог у мојој опустошеној украјинској земљи, а између нас је ископана рака.

Ја сам син украјинског народа. Имам четрдесет девет година. По професији сам филмски редитељ. Моји филмови су приказивани код вас у Немачкој. Године 1930. у Берлину у Курфирстендаму и у Унтер ден Линден у биоскопу «Камера» дуго је приказиван мој филм «Земља». Ја сам тада живео у Берлину, имао сам пријатеље међу радницима немачке културе и много пута сам био код њих у гостима.

Сада сте ви моји «гости». Неко од вас лежи на мом кревету, руча за мојим столом, прави планове у мом радном кабинету о поробљавању мог народа. Ви сте освајачи. И када помислим на све то – мени изгледа смешно. Ша ви мислите и шта ви радите? Ви сте поробљивачи народа средином XX века?

Ја нисам мало проживео на свету и нисам мало видео и размишљао. Питам вас: да ли је могуће данас да једна држава осваја другу? Такав начин решавања узајамних односа међу народима човечанство је већ давно преживело. То је анахронизам и то би данас било смешно када не би било толико невиђено ужасно. Не путем ратова, тим више тоталних, морају данас људи да освајају за себе срећу, а посебно не немачки народ који сам ја некад називао златоруким. А сада су вам на златним рукама израсле зверске канџе – хајл Хитлер! Боже мој, колико је огроман невиђен апсурд!

«Али ми смо освојили скоро целу Европу» - кажете ви. «Наполеон није урадио то што смо урадили ми под Хитлером!»

Добро, нећу да вас подсећам како је завршио Наполеон. Подсећам вас само да су се против Наполеона тукли немачки партизани за своју слободу, и ваш орден «гвоздени крст» родио се у тој ослободилачкој борби, а ви га сада зарађујете на туђим згариштима.

Ви сте освојили Европу. Добро. Али кажите ми, кажите својим војницима где је ваша срећа?

Због чега нема радости победе код вас и код ваших војника?

Због чега узнемиреност све више и више обузима ваше душе?

Због чега жалост и незадовољство и страшна предосећања изједају ваше срце?

Да није због тога што сте до сада пролили много људске крви, унесрећивши десетине милиона људи?

Тако, због тога. Живот не прашта убицама, независно од друштва, од система.

Можда и због тога што вас мрзи цео свет?

Тако, и због тога. Јер покретач и мера живота је добро, а не зло, пријатељство, а не мржња и поробљавање.

А најважније, мој незвани госту, због тога што нечувено зло дело, у какво вас је завео мрачњачки манијак Хитлер, не може да се заврши вашом победом и ви већ знате то, а бојите се да то признате, скривајући то у подсвест, или само осећате и вама је тешко и мутно као проклетим или осуђеним. Ево због чега ваша интелигенција тако често упада у сурову бруталност и ви тада са својим војницима вршите одвратне злочине, који код нашег народа изазивају осећање мржње према вама, и гнев и жељу да се туку са вама до последње капи крви.

Ми сада много труда улажемо да би научили наш народ да не изједначава реч «Немац» са речју «Хитлер» или «фашиста», јер треба мислити и о животу, а не само о вашој смрти, зар не? Јер народи су бесмртни, је л` тако?

Јер управљачи долазе и одлазе, а народи су вечни, је л` истина?

Мени је пријатно да мислим, непријатељу мој, да ви читате моје писмо. Значи да сте жив. Ви још можете одложити смрт сваког тренутка. Очи ваше деце, горе као свећице од дирљивих молитви за ваш живот. Где су они? Да ли ћете их видети. Или ће можда иструлети и ваше кости у степама Украјине, међу костима милиона костију ваших несрећних војника?

«Ја ни о чему нећу да мислим. Ја сам војник, извршилац! За све нас мислиће Хитлер!» ви ћете рећи сами себи.

Ех, није истина. Мислите! Приближава се време великих догађаја и нечувених тешкоћа, приближава се време обрачуна за зло, за непотребне «победе», за хитлеризам, време патњи. А у патњама се рађају мисли. У патњама ће се родити нова истинита немачка – пријатељ народа, а не крвник. Ускоро ће вас запитати ваши војници – шта си ти мислио, старешино наша? До чега си нас несрећнике довео са Хитлером? Ми ћемо овде погинути са целом нашом нацијом! Због чега си нас ти, син немачког народа, преварио?

Шта ћете ви, мој непријатељу, рећи тада својим ратом измученим војницима? Ви ћете рећи: ствар већ није у Хитлеру, нити у фашизму. Ствар је у несрећној судбини Немачке. А ако је смрт Немачкој, онда је и мени, као њеном верном сину, нема за шта да се живи и ја ћу боље часно да умрем у борби.

И, подигавши гордо главу, ви официру – непријатељу, повешћете ваше послушне војнике право на нас у напад, и тада ћемо или ми да вас убијемо, или ће вас на крају у потиљак убити ваши војници.

«Због чега је погинуо наш отац на пољима Украјине?», питаће после рата ваши сирочићи.

«Због тога, децо, што није знао да мисли. Био је учен, али мислити није умео, рећи ће им људи. Хитлер му је одузео мозак и он је заборавио да је Немачкој потребан његов живот а не смрт».

Да ли ће победити у рату Хитлерова Немачка?

Неће победити! Неће! Нећете дуго да будете гост у мојем кијевском стану, извините због подсећања.

Да ли ће пропасти Немачка као држава, као народ после пораза? Неће пропасти. Не може да пропадне велики немачки народ – народ Кранаха, Дирера, Бетовена, Вагнера, Гетеа, Шилера, Лајбница, Канта, Хегела, Хелмхолца. Пропашће Хитлер. Пропашће заједно с њим они, који су заједно са њим понизили немачки народ, зверском кланицом пред човечанством. А Немачка ће живети. Родиће се у народу нове виталне снаге и извешће народ на светао пут братства, а хитлеријаду ће заборавити као своју несрећну грешку, као привремено назадовање и губитак људскости.

Према томе, ако у Вама, официру, има макар мрвице љубави према свом народу, ако ви нисте Пилат, који гордо пере руке, него син народа, ако ви мислите о животу народа, а не о његовој пропасти, борите се против Хитлера!

Немојте да изједначујете Хитлеризам са немачким народом! Не изједначавајте блиску неславну смрт са хитлеризма са судбином Немачке!

Изнад ископаног вашег гроба ја вас и ваше војнике позивам у живот. Пређите нама. Тиме ћете немачком народу донети корист, а не зло. Видећете.

Нека живи живот, нека живи братство народа! Нека нестане мрака.