Ала Татаренко

Воз звани "Чежња"

Дана 11. јуна 2003. у Лавову одржала се промоција Интернет-верзије часописа "Потјаг 76" ("Воз бр. 76"). Први број тог средњоевропског часописа појавио се прошле године, тада у папирном издању, и убрзо је стекао велику популарност у Украјини. Своје име часопис дугује возу "Перемyшљ-Чернивци" који је у социјалистичка времена повезивао Украјину са "најближом Европом" – са пољским градићем удаљеним од Лавова шездесетак километара, и био је за многе симбол неостварљиве жеље за путовањима у далеке земље. И сада "Воз бр. 76" везује Украјинце са Европом. Изузетно високи критеријуми уредника и њихов префињени књижевни укус учинили су га ексклузивним издањем за праве љубитеље уметности речи.

Поред вредних дела савремене украјинске књижевности и књижевности других европских народа, "Возом бр. 76" у Украјину су дошла остварења српских писаца. У првом броју појавио се превод приче М. Савића "Поноћни воз", праћен краћим есејистичким текстом о његовом стваралаштву, а у првом виртуелном броју – превод есеја Драгана Великића "Европа Б". Учесници приредбе присуствовали су и првом путовању Интернет-Воза. Стартовао је кад је на сцену изашао његов главни уредник, познати украјински књижевник Јуриј Андрухович. На екрану су се појавили точкови у покрету, карта маршруте (наравно, има на њој и Београд) и вагони који чине ту књижевну композицију. У вагону број 1 путује савремена поезија, у вагону бр. 2 – проза, вагон број 3 превози есејисте (у њега је ушао Драган Великић). У следећем, четвртом вагону иду интервјуи – за сад само један, али са српском причом. Уредник часописа Александар Бојченко изабрао је за саговорника потписницу ових редова, а то је био лепи повод да се поприча о везама између српске и украјинске културе, о преводима, о писцима, а такође о томе шта се све може научити од српске књижевности и српских писаца.

У возу има и других, ништа мање занимљивих вагона – у вагону бр. 5 расправљају о актуелној књижевној ситуацији, у спаваћим колима путују класици (на пример, Богумил Храбал), има ту и вагона-ресторана, и поштанског вагона, и места где се окупљају књижевне инаџије и свађалице... Све је то лепо дизајнирано и праћено сликама писаца - да их свако може погледати у очи. А на крају године појавиће се папирно издање "Воза бр. 76". У њега ће ући најбољи текстови из Интернет-композиције – на основу гласања читалаца и чланова уредништва.

А зашто се овај текст зове "Воз звани "Чежња"? Не, не ради се о чежњивом гледању Европе или њених књижевних домета. Реч потјаг на украјинском значи не само воз, већ и жељу, нагон, чежњу, у том броју жељу за путовањима, нагон за стварањем, чежњу за лепотом...

Путници Интернет-просторима могу ући у "Воз" (или у "Чежњу"?) на било-којој станици, укуцавши "лозинку"

www.potyah76.org.ua

Срећан пут пределима европске књижевности!