"Антологија српске постмодерне фантастике"
Саве Дамјанова на украјинском језику

(издавач Пирамида из Лавова, 2004)

Почетак маја у Украјини обележио је прави празник српске књижевности: у Лавову и Кијеву одржан је низ промоција украјинског издања "Антологије српске постмодерне фантастике" Саве Дамјанова. Издавачка кућа "Пирамида" из Лавова одлучила се за овај ауторски пројекат познатог српског писца и историчара књижевности из више разлога. Антологија новосадског књижевника представља личну, али истовремено релевантну слику једног од најпопуларнијих жанрова краја XX века у његовој постмодерној верзији. Ово издање истовремено је права књижевна улазница за савремену српску књижевност у којој потсмодернистичка компонента заузима изузетно повлашћено место. У ексклузивном интервјуу који се појавио уочи доласка аутора Антологије у Украјину, Сава Дамјанов каже да је једини критериј избора дела за књигу био је његов читалачки укус - дакле, овај избор представља сасвим лично виђење српске књижевности, у којем су се нашле приче које воли да чита сам састављач. То је сасвим у складу са једним од главних принципа постмодерне књижевности која нуди хедонистичко приповедање и тражење задовољства у читању. Украјински читаоци "Антологије" упознаће се на њеним страницама са фантастичним причама родоначелника овог жанра М. Павића, класика српске књижевности Д. Киша, Б. Пекића, а такође са приповеткама Ф. Давида, Д. Албахарија, С. Басаре, М. Продановића, Г. Петровића, а такође многих других представника постмодерног фантастичког дискурса. Многа имена појављују се први пут у украјинском књижевном простору - и надамо се да ће то бити тек почетак упознавања украјинске читалачке публике са стваралштвом српских приповедача.

Украјинско издање "Антологије" је заиста необично: оно се појавило пре српског оригинала, чији се излазак очекује у најскорије време. Издавачка кућа "Пирамида" пожурила је да поклони својим земљацима изузетно занимљиву књигу, а у реализацији те замисли имала је свесрдну подршку самог аутора - који је љубазно дозволио да се користи рукопис антологије, и колектива преводилаца - који су се потрудили да приче на путу између два језика не изгубе своје чари. Реч је заправо о украјинској верзији Антологије Саве Дамјанова - књизи која је, сасвим постмодернистички, кренула својим путем, - и доживела је на свом украјинском путовању вољне и невољне преображаје. Она почиње предговором упућеним украјинском читаоцу у којем приређивач украјинског издања, ослањањући се на читаочеву слику српске књижевности, смешта антологију у њене координате и представља концепцију издања. Као у Павићевом "Веџвудовом прибору за чај", права имена јунака читаоци ће сазнати на крају приче: зато, према замисли украјинског приређивача, врхунска студија С. Дамјанова "Српска фантастика од средњег века до постмодерне" претворена је у поговор. А у "Антологију српске постмодерне фантастике" читаоци ће ући кроз сан њеног састављача: у украјинском издању на улазу у Антологију налази се прича С. Дамјанова "Преображаји", које нема у српском издању и која ће приближити посебан књижевни глас српског писца читаоцима у Украјини. Јер ова Антологија носи на себи неизбрисив траг укуса оног који ју је саставио, писца и читаоца Саве Дамјанова. Издавач је схватио сву непоновљивост таквог избора и направио је прави културолошки преседан. Упрскос традицији која аутору антологије диктира скромну, скоро анонимну улогу и брише његово име са корица књиге, "Антологија српске постмодерне фантастике" прва је антологија у Украјини, која носи име њеног састављача.

Промоција у Лавову

2. маја 2004. године, украјински град Лавов славио је свој празник. Прослава Дана града окупила је и ове године огроман број гостију из целог света, који су дошли да се провеселе заједно са домаћинима и да виде праву лавовску фешту. На улицама и трговима града до касно у ноћ певало се и играло, чули су се звуци мелодија разних народа и народности који насељавају мултиетнички Лавов. Посебну улогу одиграле су пак делегације из збратимљених градова које су пренеле симболичне поздраве својих грађана. Почев од 1999. године Лавов има част и задовољство да прима делегације града Новог Сада, а ове године ова два града припремили си заједничко славље. У културном центру "Дзига" (што у преводу значи "Чигра") био је приређен празник српске културе поводом изласка украјинског издања "Антологије српске постмодерне фантастике" чији је аутор познати српски књижевник, Новосађанин Сава Дамјанов. Ова изузетно добро посећена промоција почела је заправо још пре званичног отварања приредбе звуцима српских мелодија које су стварале посебно расположење и претвориле украјинску "Дзигу" у српску "Чигру", у малу оазу српске културе. На промоцији су наступили познати украјински писац Јуриј Виничук, уредник реномиране библиотеке "Фест-проза" (управо у њој се појавила "Антологија српске постмодерне фантастике"), чувени сликар Јурко Кох, који је заиста сјајно опремио ову књигу. Као надахнуће служиле су му приче српских писаца. А у центру пажње, наравно, био је наступ аутора Антологије Саве Дамјанова који је упутио слушаоце у тајне постмодерне српске прозе. Посебан утисак оставио је на присутне тренутак сусрета два језичка гласа у истој причи, када су писац и преводилац читали фрагменте Дамјановљеве приповетке "Преображаји".

А на крају организатори су приредили још једно лепо изненађење: као контраргумент прилично популарном мишљењу да постмодернизам значи напуштање националне традиције они су позвали на промоцију културно-уметничко друштво "Опленац" из Тополе. Старе српске песме и пуне живота народне игре у извођењу младих уметника из Србије задивиле су присутне и дале нову нијансу читавом догађају, још више проширивши његове културолошке границе. Промоција "Антологије српске постмодерне фантастике" Саве Дамјанова прерасла је у промоцију српске културе.

Промоција у српском ресторану "011" и на Славистичког универзитету у Кијеву

Долазак у Украјину познатог српског писца и историчара књижевности Саве Дамјанова, аутора Антологије српске постмодерне фантастике (коју је објавила издавачка кућа Пирамида из Лавова) био је повод за неколико јако занимљивих, чак необичних књижевних приредби. После промоција у Лавову у оквиру прославе Дана Града књижевна турнеја се наставила у Кијеву. 4. маја реномирани српски ресторан "011" који је стекао изузетну популарност међу правим сладокусцима, приредио је коктел-промоцију украјинског издања "Антологије". У присуству отправника послова амбасаде Србије и Црне Горе у Кијеву г-на Властимира Ђуричанина, представника кијевске новинарске елите, слависта и других књижевних гурмана била је представљена ова литерарна посластица. О књизи и њеном аутору говорили су Дејан Ајдачић, управник електронске библиотеке "Пројекат Растко – библиотека српске културе на Интернету", и приређивач украјинског издања Ала Татаренко, која је скренула пажњу присутних на нимало случајне случајности: као место промоције у Лавову је била изабрана галерија Чигра (један од омиљених симбола постмодернистичке игре у Дамјановљевим причама), а у Кијеву је то био ресторан "011". Захваљујћи љубазности власника ресторана који су позвали у госте књижевнике и читаоце, постварио се још један, шаљиви цитат из књиге аутора "Антологије", који је за себе пре 10 година написао да је између Библиотеке, Борхеса и Бирцуза увек бирао, наравно - Бирцуз. За ову деценију нешто се променило - промоција се одржала у једном од најбољих кијевских ресторана - као што и доликује заиста лепој књизи која чини још један корак ка упознавању српске културе у Украјини.

Још један сусрет са "Антологијом српске постмодерне фантастике" и њеним састављачем одржао се на Кијевском славистичком универзитету. У великој сали библиотеке окупили су се студенти са два универзитета, а такође њихови професори и други радозналци. Промоција се завршила на спектакуларан начин: српски писац, добивши као награду за своје надахнуто казивање о постмодернизму огроман букет, бацио га је у публику. Излазак "Антологије српске постмодерне фантастике" значио је за мене симболично венчање са украјинском књижевношћу, - рекао је Дамјанов. И присутни су још јаче осетили свечану атмосферу књижевног пира, радосно узбуђење које дарују велики празници. А излазак "Антологије српске постмодерне фантастике" јесте празник који се наставља.

Алла Татаренко