NovostiPretragaO projektuMapa projektaKontaktPomocProjekat RastkoPromena pismaEnglish
Projekat RastkoAntropologija i etnologija
TIA Janus

Владимир Ардалић

БУКОВИЦА
Народни живот и обичаји

БЕНКОВАЧКИ МАГАЗИН
Број 2, децембар 1994.

Издавач:
Српско културно друштво "Зора", пододбор Бенковац

Редакција: Милан Драча, Милорад Граовац, Светозар Борак, Ратомир Иваниш, Ненад Косовић, Зоран Лакић, Угљеша Малбаша, Милорад Савић, Љубомир Димитров.
Овај број је приредио: Ненад Косовић

У оквиру "Пројекта Растко - Библиотеке српске културе на Интернету" марта 1999. приредили и објавили: Зоран Стефановић и Михаило Стефановић

Садржај:

ПРВИ ДИО

ДРУГИ ДИО

БИЉЕШКА О ПИСЦУ

Пјесник, приповједач и етнолог.

Рођен 9. новембра 1857. у Ђеврскама (Далмација) гдје је завршио основну школу. Отац Гајо, православни свештеник дао му је прве упуте у народни живот и обичаје. Радио је као службеник финансијске контроле и сабирао археолошке споменике. Под његовом контролом вршена су ископавања у околини Брибира. Послије 1896. проучава народне обичаје свога завичаја и радове објављује у Зборнику за народни живот и обичаје јужних Словена. За вријеме првог свјетског рата (1914) био је као велеиздајник неколико мјесеци у затвору. У задарском Народном листу објављивао пјесме, цртице и репортаже. Умро је у Ђеврскама 25. новембра 1920.

Објавио је ова дјела: Буковица, Народни живот и обичаји (1899, 1900. и 1902); Народне приповијетке (Ђеврске у Далмацији 1905); Вук, Народно причање у Буковици (1906); Обитељ у Буковици (Цртице из народног приватног права) (1906); Вукодлак (1908); Народне приповијетке из Буковице у Далмацији (1908); Приватно право у Далмацији (1910); Мањи приноси из Буковице у Далмацији (1912); Басме (1912); Урис и упис (двије басне 1914); Народне приповијетке, Пјесме у колу (1914); Годишњи обичаји (1915); Виле и вјештице (1917); Наизред (1918); Наше сусједе (1924); Орко (1924); Пусте жеље (1928); Мора (1928); Варалице (1935).

Богата дијалекатска грађа налази се у текстовима Владимира Ардалића па је то једна од главнијих вриједности ових текстова. Павле Ивић у свом раду "О пореклу јекавског говора у бенковачком крају" каже ово: "Разматрања у овом прилогу темељиће се на подацима из поменутих дијалектолошких радова и на близу две хиљаде примера ексцерптираних из Ардалићевих текстова. Језик тих текстова врло је неједнак, у зависности од слабијег или јачег уношења елемената књижевног језика." (Цитирано према рукопису.)

Јасно је да су текстови Владимира Ардалића незаобилазни у дијалектолошким, етнолошким и фолклористичким истраживањима.

Станко Кораћ

// Пројекат Растко / Антропологија и етнологија //
[ Промена писма | Претрага | Мапа Пројекта | Контакт | Помоћ ]