Др Нада Ђорђевић

Једна збирка бајки

Народне бајке Лужичких Срба - Изабрао и превео Никола Јеремић. Илустрације Надежда Виторовић. Насловна страна Љубиша Оџаклијевски. "Народна књига", Бисери 48, Београд 1974, стр. 174 - поговор Н. Ј. 11 стр.

Најзад, макар и у серији књига за децу, појавила се збирка лужичкосрпских бајки. Кажемо најзад, јер смо се досад успели да упознамо с бајкама и нама далеких народа Азије и Африке, а нико никад код нас није објавио народне умотворине овог маленог, али веома жилавог словенског народа. Напротив, као да баш данас, кад тај народ први пут у својој хиљадугодишњој историји живи и ствара као слободан и равноправан народ Немачке Демократске Републике и упиње све своје ограничене снаге да иде укорак са много срећнијим и већим народима, ми показујемо скоро потпуну равнодушност према његовим достигнућима. Пре нешто више од сто година, у доба "пролећа народа", сви наши југословенски листови редовно су пратили њихове успехе и прегнућа, радовали се и подстицали их. Зато са пуно одобравања и дужног разумевања поздрављамо појаву ове књиге и настојање и труд Н. Јеремића да бар малим читаоцима прикаже машту и дух овога дуго притискиваног и германизованог словенског нарада. При томе хоћемо да верујемо да ће и неко друго издавачко предузеће наћи места у серијама својих издања за једну озбиљнију збирку, ако не баш народних умотворина, онда приповедака, песама, а можда и за роман из лужичкосрпске данашње књижевности, која бележи џиновске кораке у настојању да не заостане за савременим културним светом. Остали словенски свет показао је од рата живо интересовање за њих: многе књиге преведене су на руски језик; ове године изашао је, после дугогодишњег рада, обиман лужичкосрпско-руски речник; Украјинци вредно преводе и пишу о њима (нпр. Историја л. српске књижевности од Трофимовича); Пољаци, Чеси и Словаци, по давној традицији, помажу на разне начине: пропагирају и прате све новине на културном пољу, објављују преводе и двојезична издања, приређују изложбе издања лужичког издавачког предузећа "Домовина" из Будишина, које није за потцењивање. Словенци су издали веома добру књигу о Лужичким Србима од Тона Главана, а недавно и веома импозантну и лепо опремљену, опширну збирку народних бајки под насловом Пребрисано декле, у преводу Ј. Јакопин и с поговором др Павола Неда, професора Лајпцишког универзитета. Због тога је и нас обрадовао скроман подухват "Народне књиге" да у својој серији народних бајки света не мимоиђе ни ове словенске.

Н.. Јеремић се већ дуже времена бави л. српском књижевношћу. Објавио је више прича по дечијим листовима и несумњиво познаје материју, може из ње да бира, и ради то са љубављу и знањем. У овој збирци он се трудио да покаже деци неколико значајних црта ове књижевности; бирао је махом дуже приповетке с пуно маште и заплета, мимоишавши ипак једну врсту, приповетке о животињама. Овде ћемо наћи пуно принцеза и краљева, донекле зависних од сиромашних, чак и приглупих сељака, којима, опет, добри духови помажу да се домогну краљевске кћери, а с тим власти и богатства.

Оно што одликује књигу Н. Јеремића, и што данас треба истаћи јесте богат, леп и чист језик којим је написана. То је особина, не сувише честа, а поготово драгоцена кад су у питању дела намењена деци, јер помажу њихов језички развој. Склоп реченице Јеремић приближава реченици наших бајки; али идући за жељом да му реченица буде што разумљивија за мале читаоце, он је скретао са текста оригинала, додајући речи, изостављајући оно што би им сметало. Наравно, није искривљавао садржај, али мислимо да ни ово није било неопходно, сем ако је имао намеру да бајке обради, што није нигде наведено. Међутим, зачудо, ако тек овлаш упоредимо и словеначки превод, доћи ћемо у недоумицу о томе какав је управо текст оригинала, јер је словеначки текст чиста прерада иако стоји: превела Гитица Јакопин. Зато ево два места из приповетке Златна јабука:

Под бројем 1. треба да је преведено: испунићеш задатак, а под 2: посаветова та. Умеци Јеремића сложени су са размаком (овде зацрњено - Пројекат Растко). Под претпоставком да су оба превода рађена према збирци П. Неда, што је у српскохрватском преводу наведено, Јеремићев превод је много ближи оригиналу. Сам тога, он је дао дужи поговор, веома савесно урађен, можда нешто већи и подробнији, који би сасвим добро послужио и одраслом читаоцу да у њему нађе одлична обавештења о Лужичким Србима.

Посебно желимо да укажемо на опрему коју је дала "Народна књига". По стандардном облику те њене едиције, на корицама је у боји илустрација која је сама по себи лепа, али нема ништа заједничко са народом о коме је реч. Зар то није била прилика да се макар стилизовано покаже лужичка девојка? Ни илустрације у књизи нису боље прошле. На једној личности видећемо нешто налик на кратак јелек који подсећа на ношњу из неког нашег краја.

И поред ових замерки упућених издавачу и уреднику "Народне књиге", чија иницијатива за издавање бајки разних народа заслужује наше признање, веома смо захвални преводиоцу зато што се прихватио да преводи са овог мало познатог језика бајке које би могле добро послужити компаративном проучавању мотива и личности, чега се у поговору преводилац узгред и дотакао.