|
Били негда муж и жена. Живели су сиромашно у малој кући, а морали су из дана у дан, од јутра до вечери, да обављају тешке послове не би ли зарадили за свакидашњи хлеб. Гајили су и сина, који се звао Јан. Дечак је чудесно брзо растао, ако гљива, много брже од других дечака, тако да је убрзо постао висок и снажан момак. Али, би је стално гладан. Што је више растао, све је више жудео за јелом.
Родитељи више нису знали како да засите сина, а у кући није било послова за тако силног момка. Зато одлучи Јан да у свет пође и да тамо такав посао нађе који би му довољно хране обезбеђивао. Зато се опрости од родитеља и крене у свет. После дугог путовања, у предвечерје, наиђе на ковачницу. А био је гладан и уморан.
"Можда је ковачу снажан момак потребан", помисли Јан и уђе у ковачницу. Тако се и догоди: када ковач снажног младића угледа, обрадује се, и, пошто није имао помоћника, прими га на посао. Ту се момак досита наједе, па оде у своју собицу.
Другог дна изјутра, позва ковач Јана да сиђе у ковачницу и отпочне посао. Када је сањиви Јан ушао у ковачницу, мајстор је већ весело лупао маљем по наковњу. Одмах и он доби велики ковачки чекић. Јан га лако подиже, замахну њиме и тако силовито удари по наковњу да овај дубоко урони у земљу. Мајстор се јако уплаши. Остави започет посао, отрча к својој жени и пожали јој се да ће му нови помоћник целу ковачницу слупати. Жена се такође побоја, па примети:
– И моја ће кухиња остати убрзо празна, јер он превише једе!
Потом, размисливши мало, рече:
– Пошаљи ти њега за угљен у аждајину пустару!
Так Јан доби задатак да у аждајину пустару иде. Мајстор му даде целу гомилу врећа да би што више угљена донео. Потајно се, пак, са својом женом надао да ће Јан тамо од аждаја настрадати. Али, не мало је било његово изненађење када га поново угледа са пуним врећама угљена. Мајстор га запита како то да тамо никога није срео, а момак одговори:
– Ах, срео сам некаква мала створења, али с њима сам био брзо готов!
Па ипак, код ковача није могао дуго остати, јер је овоме убрзо понестало хране. Зато се Јан запути даље, и већ другог дана нађе богатог сељака коме је требао момак. Сељак је био велика тврдица и одмах помисли како би му тако снажан момак сам самцит могао све послове обавити. Зато га прими. Али се Јан пре тога погодио да му сељак свакога дана за доручак даје цео хлеб, а за ручак пола вреће кромпира. Иако Јану ни то није било довољно, предано је прионуо на посао и за кратко време толико урадио да сељак више није имао никаквог посла за њега.
Да не би дангубио, посла га сељак у шуму да пањеве копа. Али када по подне и сам оде да момку помогне, Јан је већ био целу шуму раскрчио и огромну гомилу дрвља наслагао. Сељак се зачуди и поче да се свог снажног момка прибојава. Од тада је стално размишљао како би га се отарасио.
У суседном селу живео је газда на свом великом добру. Он је био озлоглашени мучитељ. Сваког дана надгледао је послове својих момака и сваки пут би кажњавао батинама оног који би последњи завршио посао. Томе кнезу оде богати сељак и понуди му свог снажног момка. Газди су били потребни радници због жетве која је била на прагу. Када чу за Јана, обрадова се и рече:
– Тај ће ми све тешке послове обављати!
Јан се погоди код газде на једно лето. Плату није тражио, једино да доста једе, и још – да сме, на крају лета, газди шамар опалити. Газда је би задовољан што је тако глупог момка добио, који плате не тражи. А за шамар се уопште није бринуо.
Газда му одреди велико поље са кога ће јечам пожњети. Али Јан начини себи дивовску косу. Уместо бруса, набави клешта-штипаљке. Кад би му се коса иступила, он би је мало уштинуо, па би косио даље. Тако пожње огромно поље јечма за један дан.
После жетве добили су радници у задатак да дрва секу и пред кућу довозе. Момци нису трпели Јана зато што је био јак и што је пребрзо радио. Желели су да га газда због закашњења избатина. Зато смислише подвалу.
Једне вечери растурише његова кола и посакриваше делове. У рану зору пођоше сви у шуму на рад. Пре тога пробудише Јана, јер су знали да он дуго спава и да му се у то време не устаје из постеље. Када је Јан најзад устао и волове до својих кола догнао, виде да су она растурена. Дуго му је требало док је све делове пронашао, а кад је у шуму стигао, момци су већ све посвршавали и своја кола натоварили. Јан забрза и начупа гомилу дрвећа заједно с корењем и зачас натовари своја кола. Када то момци видеше, обузе их силан страх.
– С Јаном нешто није у реду – расуђивали су они. – Боље да му се што пре склонимо с очију!
У скоку су се нашли крај својих волова и потерали кола из шуме. Тако стигоше пре Јана. Тамо испричаше газди шта је Јан у шуми чинио. Газда се уплаши и заповеди:
– Затворите чврсто вратнице да нам не би ушао у двориште!
Момци тако учинише. Не потраја дуго и стиже Јан са својим дрвима. Кад виде да су врата затворена, он залупа, али му нико не отвори. Тада, не размишљајући много, пребаци Јан преко високог зида оба вола једног за другим, па кола са дрвима, а затим и сам прескочи вратнице.
Газда је то све посматрао и гризао усне. Момци су очекивали да ће Јан сада батине извући, јер је стигао последњи, али се ништа не догоди. Газда се није усудио да казни силног момка, па тако Јан оста до краја лета, како је уговорено.
На крају лета газда се сети шамара и поче због тога да страхује. Одређеног дана затвори сва врата на својој кући, а сам се добро сакри. Јан нађе у пољу огромну батину и пође према главним вратима. Кад виде да су затворена, разби их својом батином. И тако разбијајући једна врата за другим, крену да тражи газду. Најзад га нађе, али газда замоли Јана да уместо тог шамара заиште нешто друго. Јан је мало премишљао, па затражи од газде толико граха колико за један дан буде могао да омлати и са собом понесе. Газда је том погодбом био врло задовољан.
Јан сада покупи са свим кревета у кући прекриваче, свеза их уједно и начини од њих дивовску врећу. Потом оде на гумно и поче да млати грах. Својом батином намлати за један дан сав газдин грах, сасу га у дивовску врећу, а врећу пребаци преко рамена. Тако натоварен, крену из газдине куће.
Газда схвати да ће му силни Јан сав грах однети, поче да размишља како би га задржао, па викну слугама:
– Пустите на њега великог бика!
Кад Јан угледа разјареног бика, како га злим очима одмерава, насмеја се и рече:
– Пријаће ми грах са говедином.
Па згради бика за рогове и пребаци га преко свог бремена. Сад је спокојно носио свој терет преко дворишта.
Али газда није изгубио и последњу наду. Он нареди слугама да пусте великог нераста, рачунајући да ће вепар силног момка задржати. Кад Јан примети да вепар на њега насрће, повика весело:
– Свињетина ће још боље ићи уз грах!
Зграби нераста па и њега пребаци преко свог бремена. Али газда не попусти. Он нареди да се велике вратнице на дворишту чврсто затворе. Али силни Јан дограби велика врата, одвали их и положи себи на леђа. Одлазећи, узвикну весело:
– Како је добро испало да и дрва за ватру имам!
И снажни момак зготови себи ручак и силно се погости.
| 
