|
Била једном жена која је имала малу кћер. Свакад кад би краву помузла, стављала би она на под, пред своју девојчицу, зделу с млеком и надробљеним хлебом, па одлазила од куће на рад. Али, на повратку би јој девојчица приповедала да је долазила некаква кокош, млеко јој попила, а хлеб ни такнути није хтела.
Једнога дана опет је мати ставила зделу млека испред своје кћери, али се при том сакрила, очекујући да се необична кокош поново јави. И она се појави.
Али то није била кокош, већ змија са златном круном на глави. Она поче да пије млеко. А девојчица ју је лупкала кашичицом по глави и говорила:
– Хеј ти, папај и хлеб, а не пиј само млеко!
Мати се уплаши да ће змија девојчици неко зло учинити. Али она скиде своју круну с главе и остави је детету. И тако је оно постало веома богато.
|
