Јан Радисерб Вјела
(1822-1907)

Земља чуда

"Књижевност Лужичких Срба", избор приредио Радослав Братић, тематски број часописа "Кораци", књига XIX, свеска 7—8, Крагујевац 1984.

ЈАН РАДИСЕРБ ВЈЕЛА (1822—1907). Његове баладе, романсе и песме су јединствена хроника живота лужичкосрпског села у феудално доба. Објављивао је и епиграме. Поред тога шо је био најпопуларнији песник, био је најплоднији лужички писац 19. века. Објавио је неколико књига приповедака и прозе и тако утемељио традицију световне прозе на лужичкосрпском језику. Писао је басне као и песме за децу. Значајан је и његов рад на прикупљању језичког фолклора (пословица, питалица, итд.).

Кажите, где се налази земља чуда?
У дворцима од саћа
десет хиљада патуљака спава
на врапчијем перју.

Њихово је царство као нокат велико,
обична барица је њихово море,
има у њему китова и разних риба,
кроз иглене уши сви би прошли.

Шљунак — то су планине,
бусен траве — џунгла за патуљке.
Миш мали је ту слон,
а бува је у тој земљи во.

Црви су шарене џиновске змије
којих се сви јако плаше.
Паучина је циркуска шатра
са које се у смрт пада.

Секунди су тамо године,
сваки корак прави седам миља,
лептирић је орлушина —
и свакаквих ту чуда има...

Но све су то само шале,
бајке за вас, драги моји!
Мудрац каже: "Ти ме лажеш!
Таква земља не постоји."